Nase Novine, May 02, 1985

              PERO KOJE SE PAMTI
. ..tv . џ i i miiMMirfii iiiTMMnMiMMnniMTIB'1M8JnrMriPWMMWMMIMIilWMMMBMBIMMBffftltWWP'iayTfr Ч1ИЦНШЕШНННВВ 1 Ујг Н
Л'Ж 1 $ 1ввКПНвввввввввввввв1ввв1ввКбРМЕпНвв Ir љ
Y" v 9Ж i SbbbbbbbbbbbbIbbbbBL. СДОвНввШНвНвв' '
Ш& лДВВШВВНВВКЈбИ II ~г™™™ВеИтМеМ&'' ЈГ ¥
Dusan Popovic (prvi slova) u krugu svojo porodicv
HELEZIMO lOO-dODISNJI- Cr HODEXIA
Dl'SAKA POPOVICA (1885-1918)- . NOVI
AfiA. PIHI.ICISTF. I PREVODIOOA
Najistaknutije licnosti naseg mo
dernog radniekog pokreta. od koj ih su
cetvonca predstavljala cetiri glavna
stuba pokreta: Dragisa Lapcevic
(1867-1939-). Radovan Dragovic (1878-1906- ),
Dimitrije Tucovic (1881-1914- ) i
Dusan Popovic (1885-1918- ). Na listi
njihovih saradnika ima dosta imena.
zasluznih licnosti, ali su ona cetvo-ric- a
bili celni u pokretu; njegovi orga-nizato- ri
i vode.
Svaki od njih ostavio je dul)ok trag
u modernom radnickom pokretu, a
veoma je zanimljivo da su sva cetvo-ric- a
bili novinari, publicisti i prevo-dioc- i, be, obzira sto su imali i druga
zanimanja (primera radi, Tucovic i
Popovic bili su pravmci a Lapcevic i
Dragovic prvi srpski socijalisticki no-vinari).
Dok je Dimitrije Tucovic bio sin
svestenika, Dusan Popovic je sin uci-telj- a. Tucovic je Zlatiborac.a Popovic
Pomoravac (roden je 6. januara 1885.
u selu Dragovu, kod Rekovca). Upo-zna- li
su se u uzickoj realci, u dackoj
druzini "Napredak", drugovanje na-stavi- li
u Beogradu, za vreme studija.
a kako su se rano opredelili za rad-nic- ki
pokret, njcmu su posvetili i
svoje zivote.
Nove ideje Dusan Popovic je pri-hvati- o
u Uzici. za vreme skolovanja.
ali pravi rad u pokretu zapoceo je u
Beogradu. gde se uclanio u Srpsku so-cijaldemokrat- sku partiju (1905). Iste
godine je postao saradnik lista "Rad-nick- e
novine" (u redakciji ga je uveo
Dragisa Lapcevic). Od kolikog je to
znaeaja bilo najbolje ce dokazati po-data- ka da je Dusan Popovic postao i
urednik ovog lista, u kome ce s nesto
prekida, saradivati do 1915. godine.
a kada su "Radnicke novine" zabra-njene- ,
pokrenuo je u Nisu nov list
"Buducnost",koji je predstavljao na-stava- k "radnickih novina"
Drugovanje sa Dimitrijem Tucovi-ce- m
postalo je svakodnevno, intenziv-no- ,
pocev od 1908. godine. Ono je po-traja- lo
sve do Tucoviceve pogibije
(1914), koju je Dusan Popovic oplakao
nekrologom u kome je i ova recenica:
"Tesko nama!".
Slucaj je hteo da Dusan Popovic na-sle- di
Dimitrija Tudovica ne samo u
radniekoj stampi, vec i u pokretu. U
rukovodstvo srpskib socijalista na
celno mesto, dosao je dramaticne
1914. godine, a to je najtezi period u
istoriji Srpske socijaldemokratske
partije.
Kazimo odmah da su clanci Dusana
Popovica bili lako prepoznatljivi po
stilu. Pisao je popularno, ali britko.
Njegov prvi biogral', dr Sergije Dimi-trijevi- c,
ovako je jednom recenicom
opisao znacaj Dusana Popovica kao
novinara:
"Njegovi clanci delovali su u dru-stven- oj tmini tadasnje Srbije kao
buktinja..."
Pisao je o mnogim pitanjima ak-tuelni- m
za m 1 ad i radnicki pokret, ali
se medu najznacajnije mogu istaci:
stampa, kultura, akcija i taktika rad
niekog pokreta. kolonijalna politika
l nacionalno pitanje. Miodrag Zika
Ara movie narocilo istice Popovi-cev- u
polemicku sposobnost i nadare-nost- ,
kojom se odlikovalo njegovo pe-r- o.
Imao je izvesno vreme i posebnu
rubnku koja se zvala "Na brzu ruku".
a potpisivao se pseudonimom "Covek
sto se smeje". Citaoci su tacno znali
ko je iza ovog neobicnog potpisa. Ru-brik- a
je omogucavala autoru da se
brzo izjasnjava o mnogim politickim
i drugim dogadajima.
Zna se da se Dusan Popovic zalagao
za nove drustvene odnose za ravno-pravno- s
zena sa muskarcima, za veca
prava svih radnika, pocev od osnov-ni- h
(pravo glasa, zbora i dogovora) do
boljeg i pravednijeg polozaja u dru-stv- u
uopste.
Zajedno sa Lapcevicem. Dragovi-ce- m
iTucovicem, biojejedan od pre-davac- a
u partijskim i sindikalnim
skolama,pojavljivaose i kaogovornik
na zborovima, ali je njegov najveci
doprinos bio rad u stampi. Pored no-vinarst- va. bavio se i publicistikom
(objavio je dve knjige: "Akcija i takti-ka"
1910. i"Zaslobodustampe,M911).
Veliki je njegov doprinos u prevode-nj- u
aktuelnih politickih radova, po-cev
od onih koji su poticali iz pera
Karla Marksa pa do ostalih njegovih
sledbenika.
(iodine 1917. ucestvovao je na
Medunarodnoj socijalistickoj konfe-renci- ji
u Stockholmu (zajedno sa Tri-so- m
Kaclerovicem, kada su njih dvo-jic- a sastavili i objavili poznati memo-randum
o teskom stanju u Srbiji.
obrativsi se celom svetu)!
Popovic je otputovao u London
(1918.) gde je posle jednc operacije,
umro 8. novembra 1918. godine. Kako
se smrt dogodila iznenada, nastala je
mucna situacija sa njegovom sahra-nom- ;
da li ga prebaciti u Srbiju. odno-sn- o
novu drzavnu zajednicu Jugosla-vij- u
ili sahraniti u Londonu? Dogovor
srpskih. engleskih i drugih socijali-sta,
urodio je plodom. pa je Dusan ]Jo-povi- c.
sagranjem na groblju Hajgejt.
pored groba Karla Marksa. njegovog
ideoloskog ucitelja.
Krajem 1954. godine Knglezi su
Karlu Marksu podigli spomenik u
centru groblja, gde su preneli i nje-gov- e
posmrtne ostatke. Decembra
1959. Dusan Popovic je prensen u
Beograd i sahranjen u Aleji velikana
na Novom (Jroblju.
Mil. V. DOKOVIC
SESTI KONTINENT
Donodnvno, smntrulo so da je нај-hhuini- jn
tacku na Zemlji gvad Verho-jans- k
u Jukutiji. gde mrazevi dostizu
minus 69,8 stepeni. Zatim je jos niza
temperatura zabelezena u Ojnijako-nu- .
700 kilometara jugoistocno od
Verhojanska (-7- 1). Ipak, pravi pol
hladnoce otkriven je u Antarktiku.
Sovjctski polarni istrazivaci iz sta-nic- e
Vostok registrovali su na Antar-ktiku
najnizu temperaturu od - 88,3
stepeni po Celziju.
("Sovjetskaja
Belorusija", Minsk)
NEZAVISNOST KANADE JE
U OPASNOSTI
Kriza u kapitalistickim zemljama je
samo posledica mnogobrojnih kako
histonjskih tako i ekonomskih u.ro-ka- .
Prezasicenost tr.ista. luper pro-dukcij- a.
izjalovljene nade o pobedi
kontra-revolucij- a sirom sveta, neo-stvare- ni
san o slomu socijalisticke
ekonomije kao i borba izmedu sanuh
kapitalistickih zemalja, je navelo or-ganizova- ni internacionalni kapital
da pocne drasticno unistavati zivotni
standard radnih ljudi. Ne samo da je
erozija prihoda ocigledna u razvije-ni- m kapitalistickim zemljama vec i ostale zemlje sveta koje su povero-val- e
u "pomoc" kroz Medunarodni
monetarni fond su dovedene do pro-sjacko- g
stapa.
Kanada je godinama verno sluzila
hirovima imperijalistickog bloka.
Mrvice sa pljackaske trpeze su u vidu
vojnih ugovora padale i Kanadi
Mnogcf uzbudenja i suprotstavljanja
nije ni l)ilo. Svi izolovani protesti su
uspesno suzbijani ili ])rikrivani. Ni-kad- a
se nije direktna politika Ame-rik- e
povezivala sa problemima kod
kuce. Oinjenica o manjkovima u raz-me- ni
ili o eksploataciji prirodnih bo-gatstv- a
su ukazivali na dacki stav ka-nask- ih
finansijsko-ekonomski- h kru-gov- a.
Donosenjem ustava i odvajanjem
od britanske zajednice Kanada je po-stig- la istorijski napredak u ostvariva-nj- u
nezavisnosti. Svaka pojava u kla-sno- m drustvu se daje pravilnije ana-lizira- ti ako se upita: "Kojoj klasi ovaj
dogadaj koristi?" Nova nezavisnost i
odvajanje od jedne zajednice je samo
otvorilo olaksani put americkom do-miniran- ju nad Kanadom.
Ovih dana smo svedoci testiranja
nove vrste ofanzivnog, atomskog
oruzja. I niko se ne cudi tome da se
testovi obavljaju, ugrozavajuci sigur-nos- t
Kanade, pod kontrolom americ-ki- h
vojnika. Nezavisnost ove zemlje
ce jos vise doci u pitanje kada se po-sta- ve predvidene mreze radarskih
postrojenja na severu. Naravno i la
postrojenja ce biti okupirana sa ame-ricki- m
osobljem.
Imajuci politicare liberalno-kon-zervativno-demokratsko- g
kali bra
samo olaksava rasprodaju kanadskog
(Odlomak iz clana Cernjenka u teorij-sko-politicko- m
casopisu CK KPSS)
Ideja razvoja nalazi se u osnovi za-kljuc- ka Marksa i Engelsa o neophod-nost- i
socijalistickogpreobrazaja dru-stv- a,
njihovog ucenja o dvema fazama
jedinstvene komunisticke formacije.
Od toga je polazio i Lenjin razradu-juc- i
teoriju socijalisticke revolucije.
prelaznog perioda, zakonomernog us-pon- a
socijalizma po stepenicama nje-gov- e
socijalno-ekonomsk- e zrelosti.
I danas, upravo s tih pozicija uop-stiv- si
sve sustinski novo u nauci i
praksi iz poslednjih decenija, partija
je istakla celi kompleks ideja koje su
obogatile savremenu teoriju socijali-zma.
Glavni se zakljucak. kako sam
vec imao priliku da konstatujem, sa-sto- ji
u tome da je, pre resavanja zada-tak- a
povezanih neposredno s izgrad-jo- m
komunizma, neophodno preci is-torijski
dugu etapu razvijenog socija-lizma.
Taj zakljucak i u teorijskom i u po-liticko- m
pogledu za nas ima principi-jeln- i
znacaj. On omogucuje, prvo, da
se da naucno zasnovana, bez trunke
utopije, definicija zrelosti koji je
nase drustvo dostiglo, osobenosti tre-nutk- a
koji prezivljavamo, drugo, da
se preciziraju predstave o sadrzaju i
trajanju socijalisticke faze, o neop-hodni- m preduslovima prelaska ka ko-munizm- u, trece, da se, na toj osnovi,
stvaralacki obnove strategija i tak-tika
KPSS uzimanjem u obzir kako
najblize buducnosti tako i udaljene
suvereniteta. Oni okrecu nezadovolj-stv- o kanadana pomocu podmukle
kampanje protiv socijalizma i protiv
opravdanih zahteva .a socijalna pra-va.
Metodima. identicnim hitlero-'im,nagon- e
ljude da veruju daje rea-ganovs- ka
politika uradila mnoga do-br- a
za Ameriku. Za koju Ameriku? Si-gur- no neza milione nezaposlenih.ge-toe- .
i 30 miliona siromasnih.
Mnoge falsifikovane cinjenice i
price o oporavku u I'SA se najlakse
daju oj)oreci posetom Detroita ili ne-ko- g
drugog americkog industrijskog
centra. Jedino je sigurno: pripreme
za rat su uveliko"oporavljene" u svim
zemljama zapada. A upravo te pri-preme
koriste americkoj vojnoj sili
da pocne sa stacioniranjem vojnih in-stalac-ija
u Kanadi.
Kanada, koja je dosada ekonomski
bila dominirana sa strane USA kapi-tal- a,
polako gubi autonomnost nad fi-zick-om
kontrolom vojne organizacije
i instalacija. Kojom ce se brzinom Ka-nada
pretvoriti u apsolutan satelit za-vi- si
od interesa kanadskih kapitalista
i idiotizmna burzoaskog parlamenta.
Г ovom trenutku domaci kapitalisti
veruju da se vera u "svemocni" dolar
mora povratiti, jer ako "majka Impe-rij- a
ode ispod leda i sva deca impe-rij- e
odlaze". Kada se interesi kanad-sk- e
burzoazije ukrste sa interesima
americkih gazda, americke vojne ba-z- e,
vojna sila, kao i tajna policija ce
vec uveliko biti na kljucnim poloza-jim- a
ove zemlje.
Iako autor ovoga clanka nema ni
najmanje simpatije za domacu bur-zoazij- u,
nezavisnost Kanade je od
prevelike vaznosti da se prepusti
stranoj zemlji. Postavivsi Kanadu na
isti nivo na kome se nalaze sve kolo-nij- e
ce znaciti samo jedno za sve
radne ljude: beda. I stoga ovoga mo-menta
Kanada mora zabraniti sve
americke vojne testove, nekontroli-san- o
kretanje americkih vojnih trupa
i brodova, preseci vezu izmsdu RCMP
i CIA, i pokusati da se udalji od ratno
huskacke politike "juzno od granice".
Burzoaski politicari su dali "mali
prst" Americi i pre nego sto se narod
osvesti Amerika ce zgrabiti celu Ka-nadu.
ZLATKO
komunisticke perspektive, da se for-muli- su konkretni zadaci i mobilisu
mase radi njihovig izvrsavanja.
Vanredno je vazno sto taj zakljucak
orijentise u pravcu realistickog oce-njivan- ja kako nasih ogromnih dostig-nuc- a
tako i postojecih nedostataka,
koje ne preuvelicava ali i ne uma-njuj- e
znacaj ni jednih ni drugih. Ta-kv- a
ocena obavezuje i na odgovara-juc- e
prakticneakcije.Snaga naseteo-rij- e
sastoji se u njenoj istinosti, u sa-glasno- sti
s objektivnim tokom stvari.
To se u potpunosti odnosi i na meto-dologij- u
koju su komunisti uzeli u
svoj arsenal i koju Lenjin nije slu-cajn- o
formulisao kao "revolucio-narn- u
dijalektiku marksistickog rea-lizm- a"
(Celokupna dela, t. 11, str. 137
na ruskom). Posmatrati stvarnost u
celokupnoj njenoj konkretnoj razno-likost- i, raznostranosti, protivrecno-sti- ,
u stalnom kretanju razvoju od ni-ze- g
ka visem — u tome je glavni impe-rativdijalekti- ke koji daje posebnu vi-dovit-ost
i teoriji i politici. I mi vidimo
da realnost drustva koje je uslo u
etapu razvijenog socijalizma pred-stavlj- a
protivrecnu povezanost kako
krupnih, doista istorijskih uspeha u
socijalistickoj izgradnji i opstekomu-nisticki- h nacela koja su se cvrsto
ugradila u nas zivot — tako i nerese-ni- h zadataka danasnjeg dana, kao i
problema koje nam je ostavio u na-sledst- vo dan jucerasnji. takvih koji su
u principu, mogli biti reseni ranije,
na prethodnim stadijima naseg razvo-ja.