Jedinstvo, April 14, 1961

              - sg ф.чЈефвл£О1о&Л£0&Љт
G. OKULEVICH
NA RASKRSNICI
Za zivot. za srecu...
(№a.iaak iz prolog broja)
U gore spomenutoj brosuri "Community of Fear"
кл±е e da "ako bi izmedju Sjcd. Driava i Sovjetskog
Saveza bio postignut sporazura o razoruzanju, a i&ti ne
bi bio po volji oruianim silama, sigurno je da bi ga senat
odbacio".
Dalje se u broluri kaie: "Tako, ako etvari i datje
budu isle kao dosad, mogucnost oruianog puda po ame-ridki- m
militarutima jo realna. Oni koji smatraju da jc
ameridki vojnik automateki podredjen svojim civilnim
gospodarima mogli bi biti iznenadjeni ako bi doslo do
opasnog i vidnog uzmaka ameridkih upravljada na svjet-ako- m
frontu. Isto bi se moglo dogoditi u sludaju zaklju-denj- a
ugovora o razoruzanju koji ne bi zadovoljio mi-liUriet- e".
Umirovljeni ameridki brigadijski general Hugh D.
Hester pise u dasopisu "Churchman" : "Izgleda da odlu-k- a
o ratu i miru vise ne pripada Kongresu kao sto odre-dju- je
konstitucija (ustav). Konstitucionalna odgovornost
je, izgleda dobrovoljno, smanjena na snabdijevanja fon-dov- a
koje traie oruzane sile ..."
Ovo pokazuju da ameriika politika sve vide pod-pad- a
pod kontrolu generala koji sprovode volju mocnih
monopola. (Svaki od vodecih ameridkih generala je kan-did- at
za direktorijat neke od velikih kompanija. Od svr-setk-a
Drugog svjetskog rata vise od 1.300 umirovljenih
oficira dobili su visoke poslovne poloiaje.) Sjed. Driave
pruzaju najjasniji primjer spajanja monopola i visoke
vojne komande. Oni odrcdjuju politiku i sudbinu ame-ridkog
naroda. U njihovim rukama do velikog stupnja le-2- i
i sudbina svijcta.
Oni su dosad uspjevnli dobiti ameridki narod da pri-hva- ti
njihovu volju i planovo. Njih podupiro i kanadska
vlada i kanadski monopolisti. Kao satclit americke ratno
maSinc kanadsko ministarstvo obranc i Icanadska vojna
komanda su samo igracka u ovoj igri. Kanada jo postala
dodatak ratnih planova ameridkih militarista. To jo po-stign- uto kroz uspostavu ratnih baza u Kanadi, ukljuce-nje- m Kanadc u NATO i NORAD koji su bosmisleni sa
glediSta obrano, namctanjcm boskorisnili Romarc raketa,
izgradnjom "obrambenih" linija, uspostavom u Kanadi
centara za kemijsko i baktcriolosko oruije, psiholo§kim
priprcmanjcm stanovniStva za rat, kurazcnjem fasistic-ki- h
elcmcnata itd. U pripromanju za rat kanadska vlada
no zaostaje mnogo iza svog "starijeg partncra".
Na petnaostom zasjcdanju Gcncralne skupStine UN
premijor Dicfcnbakcr jc dobio 'dnst' da so usprotivi HruS-dovljcvi- m
prijcdlozima o razoruzanju i likvidiaciji kolo-nijaliz- ma
zahtjevajuci "oslobodjcnjo" Ukrajino i ostalih
sovjctskih rcpublika. Njogov govor nijo zadivio Siroko
slojovo Kanadjana, ali su ga pozdravili proiivjcli sljcd-boni- ci
Ilitlorovi, koji su dobili utodiSte u Kanadi.
"Nemoze se vjerovati Rusima"
Jcdna od najprosirenijih krilatica onih koji zagova-raj- u rat je to da so "Itusima no mo2o vjerovati". Iz toga
proizlazi da "mi uvijek govorimo istinu, a Kusi uvijok
miu". Da II jo to zaista tako?
Evo Sto o tomo kaio washingtonski radio komcnta-to- r
CBC James M. Minifie u svojoj knjizi "Peacemaker
or Powder-Monkey- ". Minifie nijo prijatclj Sovjeta, on
pile sa znljcnjcm o neporecivim faktima.
"Stvoreno je vrlo opasno oruije u podriavanju stra-h- a kroz zatcgnutost. Isprobavajuci letovi ameridkih voj-ni- h
aviona prcnia osjetljivim tadkama na ruskim grani-cam- a
postali su tako ccsti, a incident! koje prouzro-kaj- u
tako opasni, da jo predsjednik Eisenhower morao
da ih zabrani".
(Minifie je ovo pisao prije U--2 incidonta i nijo znao
da jo predsjednikova zabrana namijenjena za javnu po-trolnj- u. Ovo jo pokazao let nad Sovjetskim Savezom 1.
maja 19G0.)
"Prvi od ovih incidenata zabiljcien jo 1950. kad je
avion americke ratno mornarice iz Zapadno Njemadke
nestao na rutinskom vjeibajudem letu iznad Baltika
'istocno od Danske'. State Department je optuiio Ruse da
su ga oborili nad medjunarodnim vodama. Rusi su ka-za- li da je bio iznad sovjetskog teritorija i prvi otvorio
vatm. Novinari su vjcrovali sluibenoj ameridkoj verziji
sve dok jedan svedski brod nijo izvukao sruseni avion u
blizini Svedskc obalo nasuprot Rigi, vaznoj sovjetskoj
pomorskoj bazi. Novinari su bili krivo upuccni, premda
je 'ietodno od Danske' tehnidki tadno. Poslije toga oni su
brizno lVoudavali incidentc, ispitivali pravac i brzinu Io-ta,
vrstu aviona i opremu.
"Oni su brzo ustanovili da se u vecini sludajeva ra-- di
o avionima oprcmljcnim snaznim radarom ; jedanput
avion je bio opremljcn fotografskim aparatom najmodcr-nij- e
vrstc; pravac leta je obicno pokazivao da so avion
nalazio na letu od ili do osjetljivih sovjctskih podrudja, a
u nekoliko sludajeva letio jc usporedno s sovjetskom
obalom na visini i daljini s koje se moglo vrSiti fotograf-sk- a
ili radarska izvidjanja.
"U vecini sludajeva sluibeno saopconjc je trebalo
da glasi: 'Ameridki vojni avion koji so nalazi na izvidja-nj-u ruskih baza bio je otjeran po sovjetskim lovcima'.
To bi bilo bliie istini. Inace trebalo jc Sutiti. Ali kad su
orulane sile, uz potporu State Departmenta pokulale da
stvore dojam da jo 'nenaoruiani ameridki avion bio 'na-padn- ut nad medjunarodnim vodama', to je bila prevara.
Takve prevare se neizbjeino otkriju. Novinar koji je
jedanput prevaren drugi put pazi. Poslije nekoliko takvih
dofivljaja — a bilo ih je tucet ili viS. u nekoliko godi-na
— on ce zakljuditi da su verzije State Department
o tim incldentima fcto toliko tadne koliko kviz So.
. . . . Cijeli svijet mogao je da vHi da ameridki State
Department vara, da su zemlje koje su ran vjerovale bile
z
"Ucitcljska kriza"
u Srbiji
"Politika" u broju od 1.
aprila piSe:
"U Srbiji nema dovoljno
uiitelja. Sada je samo potre-ba-n
1.741 prosvetni radnik
za osnovne Skole! Do kraja
1965. godine, kada se pred-vidj- a
otvaranje svih petih
razreda u nepotpunim osno-vni- m
Skolama, bice potreb-n- o
joS oko pet hiljada nas-tavnik- a
osnovnog obrazova-nja.- "
Pogranicni promct
U izvjeStaju ministarstva
unutraSnjih poslnva navodi
se da u proSloj godini regi-striran- o
2,387.473 prelaska
granice jugoslavenskih i
stranih gradjana. U toku
1960. u inostranstvo su bora
vila 191.334 jugoslavenska
gradjanina, a 883.045 stra-nih
gradjana je posjetilo Ju-goslavij- u.
Kriminalitcl u opa-dan- ju
— porasl sa-ohraca- jnih
nesreca
U istom izvjeStaju so na-vodi
da je u 19G0. zabiljo2e
no 121.273 krivicna djela.
§to jo za 12 posto manje no-g- o
u 1959. U porastu su kri-vicna
djela iz oblasti saobra-caj- a.
U prosloj godini bilo
jo 15.115 saobracajnih nez-god- a,
u kojima su izgubilo
zivot 1.011 osobo a 12.051
osoba je ozledjena.
Gcncralna sliiipStina
Ujcdinjcnih Nacija
osudila Juznu Afriku
Generalna skupStina UN
je osudila Juznoafri6ku uni-j- u
zbog vodjenja rasistidke
politike. Za to su glasale 83
drlave, a nijedna protiv.
Za prijedlog da so protiv
Juzno Afriko primjeno san-keij- e
glasalo jc 19 driava.
Ovaj prijedlog nije dobio
potrebnu vecinu glasova
(dvijo trecine), jer jo 29 dr-za- va
glasalo protiv a 18 ih
so uzdrznlo od glasnnja.
SSSR nudi pomoc
Boliviji
Sovjetski Savez je spre-ma- n
da Rolviji izgradi topi-onic- u
(smolteru) kalaja (li-ma)
i pruzi ckonomsku po-moc
u iznosu od 150 dolara.
To bi omogucilo Boliviji da
udvrsti svoju privredu i odu-v- a
nezavisnost.
Vijesti ka2u da je Wash-into- n
mnogo uznemiren.
Washington. — "Vojne
snage kubanskih izbjeglica,
protivnika premijera Castra,
obudavaju se vec devet mjc-sec- i
u Sjedinjenim Driava
ma i Guntemali", pi5e "New
York Times".
U duicm izvjeStaju iz Flo-rid- e
list piSe da ove jedinice
broje pet do §est hiljada i
da ce se "kada kucne das"
upotrebiti u "glavnom pote-z- u
protiv Castrove tvrdjave
na Kubi".
Vojni strudnjaci Sjedinje- -
JUG
Porast cijena gra-djcvinsk- og matcrijala
"Politika" ie objavila t-l-a
nak "Otkud dolazi do pora-st- a
cena gradjevinskog ma-tcrijala",
u kome se ka2e :
"Pofetak tekuce godine o-bele- zen
je znatnim poras-to- m
cena gradjevinskih ma-tcrijala,
znatno vedim nego
Sto je bilo prosecno kretanje
cena u privredi. I dosad su
cene gradjevinskog materi-jal- a
imale tendenciju poras
ta. kao rezultat sve vecih in-vesticisn- ih
ulaganja. Medju-tim- ,
ovogodiSnji porast pre-vazila- zi
po svojoj brzini
i nivou sve ito smo do-sad
bili navikli da vidimo
na torn podrudju. Za dva
meseca tekude godine in-de- ks
cena kod proizvodjaca
porastao je za 29 odsto, dok
u odnosu na prosedni nivo iz
proile godine porast dostiie
bezmalo 40 odsto (39 odsto).
Izgleda da se zapodeta ten-denci- ja
porasta nije smirila.
U februaru je indeks cena
gradjevinskog materijala
bio za 20 odsto vise od nivoa
u januaru. Prema prvim in-formacija-ma,
mart je tako-dj- e
bio u znaku daljeg, ma-d- a
neSto umerenijeg porasta
cena gradjevinskih matcri-jala."
U clanku se navodi da je
"cena cigle porasla za 57
odsto, negascnog kreda za
13, crcpa za 25, lomljenog
kamena za 20, salonit-plo6- a
za 23, teraco-ploS- a i buko-vo- g
parketa za 11 odsto i
tako dalje."
ISTINA O LAOSU
Ameridka agencija Asso-ciated
Press donosi 25. mar-t- a
poveci izvjeStaj iz Laosa.
Citira jednog clana amerid-dk- e
vojne misije koji jo do-pisni- ku
te agoncijo kazao:
"Mozemo, doista, biti po-nos- ni
s onim Sto smo ovdjo
postigli. Naucili smo te ljude
da se uzajamno ubijaju."
Citira i jednog ameridkog
funkcionara iz civilne misije
koja dijeli pomoc u Laosu:
"Ja sam ovdjo nov, ali so
pitam za§to smo mi u Laosu
utroSili 310 milijuna dolara?
Oni, kojima smo taj novae
dali, ne pokazuju bas nika-kv- e
voljo da se tuku."
Taj je isti funkcionar do-da- o:
"Novae, koji jo trebalo da
poslu2j da so zemlja ekono-ms- ki
podignc, otiSao jo u
dzepove bogataSa i vladinih
korumpiranih funkcionara."
nih Driava, kaze so dalje.
obudavaju antikastrovsko
pjeiadijsko i artiljerisko je
dinice u dvije baze na Gua-temal- i,
a specijalne trupe
pripremaju se u malim ba-zam- a
u Floridl. Medju ovim,
list navodi avijatidare, pado-branc- e,
odredo za diverzije i
sabotaiu. sanitetske i druge
grupc.
U vozu s vojnim priprc-mam- a
protiv Kube dovodi se
i uspostava baza za trenira-nj- e
antigerilskih odreda u
Panami.
Kubanske izbjeglice oljucavajn se u Sjedinjenim
Drzavama i Gautemali, pise "N. Y. Times"
obmanute . . .
Ovi namjesteni incident! su koristenl za stvaranjc
zategnutosti da bi se clanove NATO drzalo na prvoj П-n- Ui,
o demu svjedodi objavljivanje na neobjaJnjiv nadin
rekordiranog razgovora izmedju sovjetskih rilota prili-ko- m
'napadaja na ameridki avion' koji se. iz neobjasnje-ni- h
razloga, naSao iznad Sovjetske Armenije, sa posadom
od 17 dlanova — neobican broj. takodjer neobjalnjen.
Rekordirani govor, sa objaSnjenjima i prevodom bio je
objavljen upravo pred odlazak goepodina Dullesa za
Етори na zasjedanje Vijeca NATO na kome je nesi-gurn- e
Етор1јапе trebalo uvjeriti da prihvate ameridke
raketne baze."
Tako stoji sa tvrdjom da se "Rueima Be Mole vjero-vati"
! Ali od Rusa se odekiva da vjeruju svim deklaracl-jam-a
ameridkog State Departmenta.
(Nastavit ce se)
O Бз&в
Masovno trovanjc
sladolcdom u
Kosovskoj Mitrovici
Sedmog aprila u Kosovs--'
oj Mitrovici je doslo do
masovnog trovanja sladolc-dom
— oko 150 osoba je
prevezeno u bolnicu.
Film "Miss Slone"
otkupljcn u 23 zcmalja
Skoplje. — Pni jugosla-vens- ki
film u cinemascop-te-hnic- i
i u koloru "Miss Stone"
otkupljen je dosad u 25 ze-malj- a.
(Nastavak м Mr. 1)
manna". Helm obavjeitava r.ich-mann- a
o tafkama o kojima posloji
"oboitrana i puna suRlasnost u
poglrdn buduccgr postupka po pita-nj- n
Jorreja u llrvalskoj" izmedju
Abromeitha I Cncnkovia. Гпа
i taka ovog Kporazuma alasi:
"?proodjcnjc hitne cvakiiacijc za
potpuno fi&rcnje Ilnatskc ml Hi-tokrn- ih
jevrejMh elcmcnata bet
obzira na staroot i spol i jer.ku
pripadnont. Od te akcije Iziuimaju
se: pocasni arijevci, mjcanci i po.
lujorcji".
Za haplenje i prcbacivanje Jcv-rej- a
u lojjore "nije mjerodavan nl-kak-av
dokaz kainjite djolalncwti,
cc jc odluj'ujura finjcnica da e
radl o potpuno] јстгејчкој li?nosti",
kae se u sporazumu.
Poslije praktifnog izr.savnnj'a
ovor sporazuma, na rwl su do5H
"pocasni arijoci, mjewanci i polu-jereji- ".
Ijchmann jo uporno. не
do likidacije i poIjcdnjc(j Jevrc- -
KAKO IE
(Nastavak Г)
"Gdo je Vas mui?" —
pitao jo istraini oficir.
"Mrtav je" — odgovorila
jo Veronika Ajhman. "Pos-lednj- e vesti o nicmu bile su
iz Praga, u aprilu 1915. Ne-- ki njegovi drugovi javili su
mi da jo pao u borbi". Ona
jo voSto simulirala tugu i re-zignaci- ju.
U toku narednih nekoliko
nedelja gospodja Ajhman
pozivana je na sasluSanie ш
manje ni vi5o nego dvanaest
puta. Ostala je pri svom
prvobitnom iskazu.
"On jo mrtav" — ponav-Ijal- a
je. "Nemam nikakvu
nfegovu fotografiju. nikakav
dokument. NiSta ..."
Fon Visllceni nudi uslue
Ali. pre nego sto je prote-kl- o
mnogo vremena, iz dru
gih izvora stigla jo druga-dij- a
verzija. Ajhman ie bio
iiv.
Godine 1917. okupaciono
vlasti uhvatile su deskog kvi-slinSk- og lidera dr Vaheka i
SS-hauptSturmfi-rera
Ditora
fon Visliceniia, koji io bio
jedan od najvainijih Ajh-manov- ih pomocnika. I Va-he- k
i Visliceni trudili su se
da svu odgovornost za svoja
nedola prebace na Ajhmana.
Valiok je prvi skren. III-stprid-no
je plakao: "Pustite
me na slobodu, pa cu vam
pokazati gdo so Ajhman kri-je- ".
Njogov islednik. ube-dje- n
da je to samo Vaheko-v- o lukavstvo da spasi glavu.
a da u stvari nema pojma
gdo je Ajhman. odbio je po-nud- u.
Fon Visliceni je takodje
ponudio svojc uslugo, radu-na.iu- ci da ce se tako spasti
omde. Detaljno je opisao
deset godina koje je proveo
saradjujuci s Ajhmanom i
obedao da de. ako mu poklo-n- e
iivot. pronaci Ajhmana
u Austrtii za nekoliko nede-lja.
On je rekao svojim isle-dnicim- a: "Video sam Ajh-mana
5. maja 1915. godine
u Bad Auszeu. Tada mi je
rekao da ce i on i njogoya
porodica izvrSiti samoubis-tvo- .
Ali uvek je bio kukayi-c- a
Siguran sam da je jo?
iiv!"
Fon Visliceni je dak imao
i gotov plan za "Oporaciju
Ajhman". Predloiio je da
ga stave na delo jedne oki-n- e komandop koja b? prode-Sljal- a
sve zarobltenidke lo-go- re
j u njima pronaSla sv
Aihmanove blieke saradni-ke- . Ekipa bi ispitala sve to
naciste i Visliceni je bio si-jrura-n
da bi neko od niih
znao za skroviSte svog biv-le- r
komandanta.
Najbliii ml svih najbliiih
Ajhmanovih saradnika buk--
f V
STRANA
Bombardiranje Beograda 1941.
Sestog aprila navrsilo se 20 godina od njemadkog
napadaja na Jugoslaviju. Napadaj je poceo bombar-diranje- m
Beograda, u kome su sudjelovala 484 njemad-k- a
bombardera, pradena po 210 lovaca.
U centru grada, u okolini Slavije i Karadjordjevog
parka i mnogim drugim mjestima gdje nije bilo nikak-vi- h
vojnih objekata, faSistidki avioni sijali su smrt. Bi-la- ns
ovog zlocinadkog napada bio je G72 potpuno poru-sen- e
zgrade, 7.000 djelimidno ostecenih zgrada. Poiari,
izazvani zapaljivim bombama, harali su gradom a kome
vise nije bilo ni elektridnog osvjetljenja, ni vode.
U rusevinama su nasle smrt hiljade Ijudi, Jena i
djece.
OHIiMN i ARTOKOVS
ja, slan naredbc i uputstva, koja чи
triktno ir4avana. Njegov ga ј
referent redono obavjeStavao o
toku svake antijevrrjkc akcije. Г
jednom se izvjestaju пјетаскок
pnslanika u Zaerebu Kawrhea kaiv.
"Pripreme za novu jcvrejsku akci-j- u
u Hrvatkoj bit e zavrSene kra-je- m
ove nedjclje. Traiuportlranje
se organizira po kotarcvima u ma-nji- m
grupama od 20 do 1.0 ooba,
jer w ne rapolaz odgovarajufim
logorom za koncentrarijti sih Jev-rc
j a . , . Ova akcija ohuhvatit ft
otprilike 2.000 Jevreja . . . Molim
da o tome izvjestite Glanu upra-т- и
к!кигпоН Kciclia SS-majo-ra
Eichmanna".
Trecom fa7om likvidacije Jcvre.
ja u Hnatvkoj moRii so smalrali
akcije protiv Jevreja u Dalmaciji
poslije kapitulacije Italijc. Vec u
prvoj nedjelji poslije kapitulacije
Kichmann je sinm aparatu u Znj;-reb- u
narcdio da se na tim podruc-jim- a
izvr.se pripreme za rvakuaciju
preostalih Jevreja. "Molim da se
cvakuacija tih Jevreja лајспсгкн"- -
UHVACEN
valno je kledao prod isledni
cima i preklinjao: "Dajte mi
priliku, pa cu vam ga dove-sti- . Svaki dan koji irolazi
pomaie da s0 izbriSe Ajhma-no- v trag. Kunem so da je i-st- ina sve Jto sam vam rekao
i obecavam da du vorno sa-radjiv- ati,
no odekujuci nika-kvu
nagradu".
Savoznici su izrucili Fon
Visltcenija dehoslovadkim
vlastima, koje su ga izvele
pred sud l osuuile na smrt za
zlocine podinjene dok jp bio
Ajhmnnov predstavnik u
Slovadkoj.
IVe nejro hn je pofrubljen, 14.
novembrn 1940., Diter fon Visli-ceni
poelao je iz ivoje oeudjeniJ-k- e
deJije u Dratielavi poruku jev-rejk- oj
organizacij! Hagani. koja
jo tragala sa Ajhmanom. U pia-m- u
jo tvnllo: "Cvnito earn uveren
da je Ajhman iiv i da ne krije u
Auetriji. Siguran aam da bih za
avega dvo—tri nedelje trmletija
mogao da ga pronadjem".
Arlur je poiurio iz Ce2a da a-Flu- Ja
fon Vlallcenija.
"Ako iko mole da pronadje Ajh-mana,
to nam ja" — irwiaiimo jo
fon Visliceni. "Niko ga ne poznajo
tako kao je. Ja snam adroee de-v- et
Jena koje bi uvek pristale da
mu budu jataei. Spreman sam da
vas odvedm s njima. ZaiSto aamo
ja da budem obe.Jen ? Ajhman tre-b-a
de visi pored menc. Svi treba
da vise sajedno sa mnom". xkstaxak готошелгил
Fon Visliceni je dao Arturu ime-n-a
svih Ajhmanovih pomodnika i
njegovih levet metresa. Zatim je
dodao: "Xadam se da 6o vam to
pomoci. Ali ta ako ga tamo ne
pronadjete? Xe snam koliko du
vam jo stajati na raapoloienju.
Mogu biti pogubljen svakog tre-mrtk- a."
Ono Sto je Artura najvise intc-геота- 1о
bilo je: kada je Ajhman
poelednji put pozirao pred kame-ro- m
i gle se t.-ika- v snimak nioze
nadi? Fon Visliceni je tvrdio da
TKO CE MU
Ako cemo vjerovati za-padnonjemac- kom
kance-lar- u
Adenaueru "nacio-naln- i
socijalizam" (naci-zam- )
je potpuno iskorije-nje- n
u Zapadnoj Njemac-ko- j
— nije mu ostalo ni
traga.
Adenauer je ovo rekao
u izjavi u kojoj je iznio
stanoviste svoje vlade o
sudjenju Eichmannu u Iz
raelu.
"Nacionalni socijalizam
vise ne postojl u njemac
kom narodu", proglasio je
3
nije provede kako bi jerrrjtki pr
blem u najkrafm vremma Lie
koncan". naredjuje Elchaunn. Ta-ko
je djelorao faSistifko-Cital- il a-pa- rat
sve do konacne likvldadje
preko 2.".000 Jevreja u Hnrateke).
rcdjutim. likvidacija Јетгсја Je
като kap vode u mnru ostalih tie-fi- na
Pavelicevih uitaia, kojima Je
direklno rukovodio Andrija Artn-koi- #.
aktivni i neporedai provod-n- i
Eichmannovili untijcvrcjskih a-kc- ija
u Hrvatskoj. Isto tako ncml-losrd- no
su likvidirani vl ClganL
a sfoline i stotine hiljada Srha na-si
je smrt u nebrojenim logorima.
zaltorima, i jarugama, rasutim po
cijeJoj ustaskoj teritoriji. lT tok'i
rata iistase su ubile preko GOO.00O
neduZnih gradjana — samo zato
sto su bili Jevreji, Srbi, Ciganl.
Hatni zWinac Kichmann je samo
jedan od glatnih organizatora ra-sistif- kih
progona. istrebljenja I
masovnib uhijanja. Meljutim, mno
gi ogrezli ti 7locine, kao sto je An
drija rtuKovic. јоч uvijek nalazd
и(оЛ1с u nckim drZavama.
AIHMAN
s( Ajhman н1 'M'2. gcHlme upor-no
klonio fotogr.ifskog aparata.
;i javnim sveoanotima uvek SO
krio iza poelednjeg rcda oficira.
llio je toliko oprezan da jo svoja
gluibene alike za dokumenta enl-m- ao
kod fotografa u Gestapou, a
zatim licno uniJtavao ncgatlro
Uvek jo naru&vao aamo oootiko
primeraka koliko je potrebno ta
odredjeni dokumenat i nikad nlko-m- e
nije davao kopiju.
"Ja sam licno dva puta anlmio
Ajhmana, jednom u grupi 8S—
oficira, a drugi put samog u uni-form
i" — rekao je Fon Vislleenf
Arturu. "Ali i& i od mene, eng
najWileg saradnika i prijatdja,
zatraiio je negative i mora earn
da mu ih dam. Snimke eete noli
u levoj fioci pisadc stola u mom
stanu u Docu, Duhlajtergaae broj
8, XVIII kvart".
Ajhmanovi gonioci otisli su a
Vislicenijev stan, koji jo jo bio
netaknut. Agenti Hagane prora-li- li
su vrata, uputili se pravo piea-ce- m
stolu i silom otvorili levu fio-k- u.
tspraznili us svu njenu sadrii-n-u
i pronaeli gomilu slika SS-fI-ci- ra
u uniform! i civilu; Ajhmano-v- e
fotografije nije bilo medja nji-ma,
111 je nikad tamo nijo ni bU
Io, ili je na neki zagoneton naftj
nestala.
Artur so poiurio natrsg a Cm-tislav- u,
besan. Rekao j fon Villi-ceni- ju
da nigde u njegovom staaa
nije nadjena nikakva Ajhmaaova
fotografije.
"Kako je to mogu e?" — pitas
je fon Visliceni. "Ja earn j tamo
licno stavio!" Zatim so zamisiio i
dodao: Tostoji jedan covek ko
bi mogao posedovat! Ajhmanevu
fotografiju. To je njegov lMni ie-fe- r,
obersarfirer (narednik) Jotef
Vajzl. Ako ne nadjete fflcu koJ
njega, mozete pokusati kor Ajheia-nov- e
dve poslednje metresen.
Fon Visliceni je Arturu dao opjs
izvesne Ane Marije MIstlbah, koja
je iiwla u austrijskom gradicu
Doplu.
(Nastavicf se)
VJEROVATI?
Adenauer. "Mi smo dria.
va koja se lemelji na za-konu- ".
On jc izrazio nadu da
ce ovo potvrditi Eichman
novo sudjenje.
Kome Adenauer poku.
sava soliti pamet? Zar ni-je
realnije vjerovati da se
on boji da ce Eichmanno-v- o
sudjenje rasvijetliti na
cisticku proslost mnogih
njegovih saradnika po
mocnika, kao sto je Gib
ke?
1