Nase Novine, October 10, 1985

              Л'Ж;.Г," .H?4 м Г Xe.J$ теддагт' firj, ч' '"sw" """Г-- vaFyW л t j '-Jf- r-Д- — rSJ
,-F-fe
¥ ' p
p w
INTERVJU
ZASTO SMO PORAZENI
U ekskluzivnom intrevjuu listu italijanskih
socijalista "Avanti" legendami voda
grckih partizana Markos, koji se nedavno
vratio u domovinu, govori o tome zaSto su
grcki parti zani bili porazeni 1946, o svom
boravku u SSSR, o evrokomunizmu.
t
On je mogao biti grcki Tito. Umesto
toga, porazili su ga regularna grcka armija,
kraljeva vojska, Englezi, sporazum velikih
i podeli sveta, takticke greske koje su mu
nametnute. Poslednji zivi istorijski voda
otpora u Evropi Markos Vafijadis se, posk
dugogodisnjeg izgnanslva u Sovjetskom
Savezu vratio u Grcku, Papandreovu
Grcku, zahvaljujuci amnestiji tadasnjih po-bunjeni- ka,
onih koji su pokrenuli krvavi
gradanski rat. U ovom ekskluzivnom intcr-vju- u
Markos iznosi secanja na prosla vre-me- na
i misljenja o sadasnjem trenutku.
U kojoj je meri sporazum velikih ..
vreme rata, na konferenciji u Jalti L
bruara 1945. uslovio buducnost GrchC
Drugim recima: da lije tacno daje ?ty-Iji- n
"prodae" Grcku Englezima?
— To jc sporno pitanje, hipoteza 1 л
podrazumeva cak vise od Jalte, susi м
Churchill-- a i Staljina u Moskvi okk. л
1944. Ali to treba prihvatiti uz odredi .-"rez-erve".
Churchill je, na primer, ,l ..
ljina upoznao sa dokumentima ko" su.
prema njegovom misljenju, pokazivali du
pokret otpuia u Grckoj ide na ruku EmJ --
zima. Ne treba aboraviti da su se tin ist
oktobarskin dana 1944. Englezi i pi.pau-nic- i
kraljeve vojske, grcke vojske od.u
kruni, iskrcali u Atini i Pireju. Ali, ром
je tu jos jeuaii "unutrasnji" pokret otpora
kojim sam ja rukovodio i koji je na s"
strani imao veliku vecinu stanovnish
Grka.
U cemu je greska?
U cemu je Staljin pogresio? Na pr
mestu u tome sto je poverovao Church.nl
Drugo, on je kasnije, na Jalti, u prvi p.
stavio Poljsku, zaboravljujuci Grcku .
stavljajuci je u drugi plan. Treba meduti.
dodati da smo mi pripadnici "unutrasnj .
otpora, upravo u vreme odrzavanj.
stanka na Jalti, posle odluke partije, k
nije doneta uz moju saglasnost, prist i
polozimo oruzje.
Tacno je da mi nismo imali kontroL .... i
Atinom, da je ona bila u rukama Englc .
Ali ostali dei- - Grcke je bio uz nas, raspr .
gali smo vojskom od najmanje sto hi a
ljudi zahvaljujuci kojoj smo tri godini-- 1
levali Nemcima i Italijanima. Odluka
laganju oruzja bila je stoga najveca mo i
greska. Nju je prihvatila vecina u pa
krilo koje bih nazvao "politidkin."
grckoj Komunistickoj partiji, ona koji . rukovodio Zaharijades. Tu odluku nije
nametnuo Staljin, bila je to nasa, i sa
nasa greska.
Kada ste napustili Grcku?
— Januara 1949. Krace vreme ostao
u Albaniji, a zatim otisao u Sovjetski c
vez.
Sta ste l ddili u SSSR-- u ? Da lije tacno
da je Markos legendami voda pokreta
otpora, bio tamo pod nekom vrstompri-smotre- ?
— Najveci deo zivota u SSSR proveo
sam u gradu Penzi u Uralskoj oblasti.
radio u jednoj farici satova. Zatim sam oti-Sa- o
u penziju.
Kako ste doziveli Staljinovu чч. '
Kakvoje danas vase misljenje o nj
— Svi su bolno primili Staljinovu
Staljin nije bio licnost od malog naca, .
On je, izmedu ostalog, u ratu imao odlu '
i
jucu ulogu u suprotstavljanju fasizmu , i
je to stajalo zivota dvadeset miliona So
ta. To je bila pozitivna Staljinova uloga,
pobeda u ratu. Drugi aspekt staljinizma b.
je izvitoperena situacija koja je u parti,
nastala zbog krsenja zakona socialistic
druSlva. Ali, to jc osudeno na XX i X. ..
kongresu KPSS i ja sam prihvati 'a
kljucke, osudivsi i sam zlocine kou -- ..
cinjeni i stctu koja je naneta sov;eisk(in
narodu, a konacno i revoluciji.
Da li jc danas SSSR zemlju л
vlada sreca?
Svaki narod o sreci sudi sa &opstvcm.!
gledista. Narodi Sovjetskog Saveza ra ic.
1
:
Komandant Markos nije zabofavljen:
Markos kao partizanski voda
piozivode i zive, ne u bogatstvu, ali u si d-nji- m
uslovima, uz zadovoljstva, araa-juc- i
i .rtvujuci se. Te zrtve su uglav.
cena za naoruzanje koje su Sovjci,
nudeni da nagomilavaju posto protiv
imaju sve imperijalisticke zemlje.
Ali, ako se osvrnemo na Madar-- к
1956. ipobunu u Budimpesti, na s.n ,
sku intervenciju u Cehoslovackoj, .
danasnju Poljsku, ne govori li to mudu
da postoji i sovjetski imeprijalizam koji
svojc korene una u Staljinovom
menu i traje do danas?
— Sovjetsko mesanje u unutra .,.
slove tih narodnih demokratija svakako je
bilo nezeljno i nepozeljno. All, stvu"
treba gledati samo sa jedne strane. Nie
genocid Izraela nad Arapima iz Palestr.c
ili u Libanu proizvod jedne druge vrste imc-prijaliz- ma
iza kojeg stoji americki imperi-jalizam- ?
Zbog cega ste se vratili u Grcku?
— Zato sto sam Grk.
Ali zasto bas sada?
— Zato sto je vlada donela zakon koji.
se omogucava Slobodan povratak politic-kir- n
izbcglicama u domovinu.
Kakvi su vasi planovi za buducno- - ''
— Kao sto vam je poznato, grcki konu.
nisticki pokret je podeljen na dve partije.
Zeleo bih da se zalozim za njihovo ponovno
ujedinjenje. Takode nameravam da napi
sem memoare.
Kako ocenjujete danasnju politicku
tuaciju u Grckoj?
— Imamo vladu koja je obecala w.i o
ostvariti osnovne teznjegrckog narodu. iu--zavisno-st,
nacionalni integritet, .slobndi.
drustveni razvoj. Ali, taobecanj;
dena u opasnost zbog agresivnosti ainc.
kog imperijalizma koji neki put deluie di-rekt- no,
a ponekad posredstvom Tulskc ili
NATO.
Kako ocenjujete pojavu evropi uniz-ma- ?
— Ja licno ne delim misljenja ч
koji preuvelicavaju znacaj evrok
zma, sto cesto prerasta u otvoren.
vjetizam, gde se Sovjetski Save - . ..
restriktivnim centrom komunistickoj.1
kreta, ali ni misljenje onih koji daj.
matska objasnjenja i osuduju evrokor .u.
zam neuzimajuci u obzir stvarnu situ. . ,..
u pojedinim zemljama.
Dve greske
Kada ste postali komunista?
— Bilo je to 1924. godine u fabrici d
vana u kojoj sam radio.
Prcdimo na period gradanskog rata
u Grckoj. Zbog cega se grcka Komuni-stick- a
partija nije ponela kao i italijan-sk- a,
tj. nije odlucila da se i sama ' 'na-cionalizuj- e,,?
— Situacija u Italiji i u Grckoj bila je
razlicita. ltalija jebilabivsi neprijatelj, gde
su uslove za mir, a s tim i zivot italijan.skm
partija, garantovale sve zemlje pobednic
kao sto su Francuska, Engleska, Sjedinjcne
Drzavc i Sovjetski Savez, iako Sovjeti nisii
imali vojnc snage u Italiji. Sem toga, mi
smo svakako, pocinili gre§ke.
Prvu greSku smo ucinili u februaru 1 936.
godine kada smo pristali da polozimo oru-zje
gotovo bez protivusluga. Drugu grcsku
smo napravili juna 1946. kada smo odbili
da se borimo u zakonskim formama, a sa-mi- m
tim i da ucestvujemo na izborim'a, sto
je bilo u suprotnosti sa prvom odlukom.
Na taj nacin smo, zapravo, bili razoruzani
i van politicke igre, sto je donelo korist
nasim protivnicima u njihovoj borbi protiv
nas.
Ubistvima, hapsenjima i progonima ko-munista
nije bilo kraja. U oktobru 1946.
godine bilo je sto hiljada sto izgnanika, sto
politickih zatvorenika u Grckoj uz vise de-seti- na
hiljada onih koji su bili gonjeni.
Tako je poceo gradanski rat, u koji smo
bili uvuccni a da nismo bili pripremljeni.
U gradanskom ratu ste pretrpeli po-ra- z.
Zbog cega?
— Zbog toga sto su drugi bili bolje nao-ruza- ni
od nas. Ali i zbog nase nesigurnosti
i neodlucnosti. S jedne strane nas je napa-da- o
neprijatelj, a s druge smo nastavljali
da diskutujemo o putu kojim treba ici, da
li zakonskim ili revolucionarnim.
Ali, osnovni uzrokjebiosledeci: napod-stic- aj
"politickog" krila partije, na cijem
je celu bio Zaharijedcs, mi smo se udaljili
od jcdine prihvatljive linije borbe.; Nasa
vojska nije bila ili vise nije bila regularna.
Trebalo je da usvojimo taktiku partizan-sko- g
rata. Mi smo sc, medutim, odlucili
za frontal ni sukob sa kraljevom vojskom i
Englezima. Tako smo doziveli poraz.
Gradanski rat jc Grcku mnogo ko- -
stao, nesto oko trista hiljada mrtvih.
Kako ste bili primljeni po povratku u
Grcku?
Gradanski rat... mislim da u njemu nije
poginulo trista hiljada ljudi kao sto kazete,
vec mozda samo sto hiljada. Hteo bih da
dodam jos nesto, a to je da sigurno nismo
iscrpli sve mogucnosti da ga izbegnemo.
S obzirom na to, na greske koje smo poci-nili,
i ne zaboravljajuci, ponavljam da su
drugi hteli nas da uniste, tj. Englezi i kra-ljeva
vojska, mogu da kazem da je prijem
koji mi jc prireden u Grckoj prilikom mog
povratka od prvog trenutka bio dirljiv, a
takode je i znacaj koji je stampa pridala
mom prisustvu u zemlji bio velik.
To znaci da komandant Markos koji je
predvodio Grke u borbi protiv Italijana i
Nemaca nije zaboravljen, kao sto nisu za-boravlj- ene
ni tadasnje zrtve. Bio sam sre-ca- n
da se vratim u Grcku, u danasnju Grcku
koja priznaje zasluge narodnog otpora, bez
kojeg, verujem, ne bi bila ispisana jedna
od najlepsih stranica istorije.
Bile su to nezaboravne stranice i ja cu
nastojati da ovde, u Grckoj, u svojoj domo-vin- i,
omogucim mladima, koji su tako
dugo drzani u mraku, da ovu stranicu upo-znaj- u.
Moja gencracija je bila generacija
boraca a slobodu i revoluciju. Sigurno je
da smo pocinili grske. Ali, bile su to dobro-namer- ne
greske.
MORATORIJUM
Sovjetski Savez nedavno proglasio
moratory za probne nuklearne eksplo-zij- e
i pozvao SAD i ostale clanice "nu-klearn- og kluba" da ucine isto. Do sada
jos nijedna nuklearna sila nije podrzala
Sovjetski Savez.
Moratory, od latinskog morari —
kasniti, okljevati. Najce§ce se odnosi
na odgodu placanja duga, odobrenu
duzniku neposobnom za placanje. U
medunarodnim financijskim odnosima
moratory, u smislu odgode, proglasava
se za pojedine zemlje koje nisu u stanju
podmirivati svoje financijske obaveze
prema drugim drzavama ili meduna-rodnim
monetarnim institucijama.
U povijesti su nekoliko puta progla-sava- ni
moratory i. Moratorijem se
moze smatrati i Baselski ugovor o zam-rzavan- ju
isplata dugova iz 1 93 1 . godi-ne,
u jeku svjetske ekonomske krize.
Moratory za isplatu svih inozemnih du-gova
bila je proglasila 9. aprila 1933.
njemacka vlada. Posljednjih godina ce-sto
se spominje moratory za zemlje
duznice, osobito latinskoamericke.
No pojam moratory upotrebljava se
i u politici, u smislu odgadanja. Mora-tory
za nuklearne-pokus- e najsveziji je
primjer.
II SVETSKI RAT KAO ,
INSPIRACIJA
Rade Kolasmac slikar i vajar — naivac
iz Kru§evca, priredio je u krusevackom
Domu sindikata izlozbu 30 slika i 22 skul-ptur- e.
Kolasinac na platnu a i u drvu, uglav-no- m
prenosi impresije iz revolucije i rod-no- g
Sand7aka. Inace je i samo ratnik od
1941. godine. On neprestano slika od
1958. godine aod 1964. godine i veoma
U' oesno vaja.
Na ovoj izlozbi najzapazenija su mu
dela "Moje selo" "Komusanje", "Kod
ovaca", "Portret Mileve Zugic", "Parti-zanski
rucak", "Kolona", "Majkaidete"
i "Krozoluju".
Ova izlozba slika i skulptura Radeta Ko-lasin- ca
koji je do sada imao vise samostal-ni- h
i grupnih izlozbi u raznim krajevima
zemlje, izazvala je veliko interesovanje u
gradu pod Bagdalom.
FABRIKA U PODNOZJU
JASTREBCA
4
U podjastrebackom selu Ribare Konfek-cij- a
"Crvena zvezda" iz Krusevca otvorila
je nov pogon konfekcije. Ovo je prvi proi-zvod- ni
pogon na ovom podrucju i od veli-ko- g
je znacaja za dalji razvoj ne samo Ri-ba- ra
vec i sire.
Novo otvoreni pogon trenutno zapo- -
sljava 70 radnika, uglavnom sa ovog tere-n- a,
a uskoro ce posao dobiti jos 200 lica.
'Ne moze se da se ne istakneda je Mesna
zajednica Ribare besplatno ustupila prostor
a izgradnju ovog pogona, koji ce g'odlsnje
projvoditi oko 350.000 pari decije konfen-"cij- e,
namenjene prvenstveno izvozu.
Na svecanom otvaranju o znacaju no-voizgrade- nog
objekta govorio je Zivan Ni-kol- ic
direktor Konfekcije "Crvena zve-zda".
A. CIRIC
O SVETOM SAVI
Ove godine navrSava se 750 godina od
smrti svetog Save, velikog prosvetiteija
Srba. Nevezano za taj datum, a ipak ga
obelezavajuci, u izdanju beogradske "Pro-svete- "
objavljen je roman Miroslava Savi-cevic- a
o svetom Savi — "Slovo". Prethod-no- ,
isti roman je publikovan 1963. godine
u pet nastavaka u casopisu "Savremenik".
Jedan njegov tok dramatizovan je i kao
radio-dram- a i emitovan u junu ove godine
na programu Radio-Beograd- a u reziji
Bode Markovica.
Roman "Slovo" osvetljava mnogostruku
delatnost svetog Save, s tim Sto autor pre-vashod- no traga za univerzalnim u Savi-no- m delu. NaglaSeni su civilizacijski mo-men- ti,
a posebno jezik u trgovafikom smi-slu
i stvarala§tvu, pa otud i naslov "Slovo".
U recenziji kojom su Milosav Mirkovic i
Vuk Krnjevic preporucili ovaj roman za
stampanje, isti6e se.: "Slovo je prozracno
pisana moderna povelja o prvencu na§eg
sliva i slobodoljublju kao opsesiji dostoj-n- oj fabule i forme romana."
Roman "Slovo" Miroslav Savicevic je .'.-klj- ucio ciklus romana problemski vezai. . n
za nasu povest, s izrazitim istorijoskun
pristupom.
M: -- oslav Savicevid ovih dana Zavrsio j
i roi 'an iz savremenog zivota "Igre bez
granica".
RODEN PRE 100 GODINA
Prvi slovenacki i jugoslovenski sahovski
velemajstor dr Milan Vidmar je §ahom po-ceo
da se bavi sa 15 godina, kad je sam
naciitio sahovsku tablu, sluzeci se harti-jo- m,
kartonom i lepilom. Vec kao 17-godi-§-
njak
ргобио se u Ljubljani igrajuci simul-tan- e
utakmice na slepo. U kafani ' 'Preseri' '
igrao je na 8 tabli, a medu njegovim pro-tivnicima
bioje i poznati slovenacki knji- - '
zevnik Oton Zupancic. Sahovsku slavu ste-ka- o
je 191 1. godine na velikom turniru u
San-Sebastija- nu, gde je podelio 2-- 3. mesto
sa Rubinsteinom, iza Kapablanke, koji ga
je 1922. godine uvrstio u red potencijalnih
kandidata za prvaka sveta. Ostavsi trajno
veran nauci dr Vidmar je svoj plodni zi-vo- tni
vek proveo izmedu elektrifcnih (bio
je profesor elektrotehnike na Ljubljanskom '
univezitetu i clan Slovenaclce akademije) i
sahovskih polja. Bio je §ampion Jugosla-vij- e
1939. godine. Roden je u Ljubljani
22. juna 1885.
'?!