Nase Novine, August 29, 1985

              fEKwInKVsm ШМ &он111Шк11М
Dug Afrlke мјбтљмЛ "МкЈгж. МЉСж. Ж јГж
Vise nema dileme: popustanje na africkome jugu jest poraz za crni kontinent
Takozvani detant ua ;ifi"ic kumc so na ivotu edva
nesto uso od godinu dana Sada
petnaestak miesoci posto N..
klopl]em sporaumi lrnedu An
до1е i Moanibika to Junnafi u hf
Kepubhke J Л H or igiodno ic la
if tnbonie popustanio (io,'i it'M)
p'si'masni krah Raspaia if ku
,t id dotant kaiata koia io morn
sf piinaii .,apta'1 do-.i- a anno
potigniavaiu nam . ;.a : riom
лоШтопЧ, . l. s ('! a kako f mo
iji r nomog it o , ;:i.ska :
: :i Ima i dn! i osus]fdsi n inird.;
aima apart haida : s'obodmh si;
-- 'da P: rtu! ; Ht-k'- o !. sc lor,
i ,tM :s:n(j t,n; . 'ak.og H'tan'a
I it d 'Si ikii!! : av.s' л k . m m :' . Mim di л piian.e 'd p: : o j' w.
lana ! !'. ' Jotant '
. j o: a '- - a
f lkl) 1 Р.јОП Ug 'iDMa r-:f'-
((is
"ПМОП1 "(igO0!
Kao s'u sii u
MMiai ; . ouiku
;:roSit' godine
filmskom brvi
mini 7aredali do-gada-n
taim i
javni pregovon
kop su doveli do
spektakularnog
Nkomati pakta
izmedii juznoa-fricko- g
premije-r- a (sadasnjeg
predsjednika)
Pietera Bothe 1
mozambickog
predsjednika Sa-mor- e
M ache la i
Lusackog spora-zum- a
izmedu
Luande i Preto-rije- .
tako se u po-sljedn)- ih
miesec
dana redaju zbi-vanj- a
koja
potvrduju da je
detant izdahnuo
Krajem
travnja JAR na-javlju- je
unutra-Snj- e
rjesenje u
Namibiji odno-sn- o
formiranje
privremene,
prijelazne vlade
i tako gazi rezo- -
P-W-
",ie4e"'
Cijena
tzv. detanta:
zrtve.
U glavnoj ulozi
Wiesenthal
dana 'ocr'.o j osa-- n Svakoga '.; nokoj.-- : (.novnika. oo
laz. j рГ(Л1о::с ,
SKog centra l Salttoigasso bio u
u Becu Onci.o okru.on knngaina
novmarr.a. tolofonima. fo'(a.;rafi
lama i cioso:ma prima nov.narc
dao intervjo (Ha pisma ko;a na.
st:u i r :olf)g sviota A )tnromo
no oba:esti svjoisku javnosl da
so neki ralni ioc mac oclgovoran
a smrt stoima Hi tisuc u ijud; lo
kom driigog svio'skog lain nalai
nogdi! iv i zdra daloKo od ruko
nravde
voc (cm i do
sel!]0(a Simon
U'.osontfia!
fOV('k kop )('
pioivio uzaso
r.ac ishc kill logo
ia [кк hf'im.tki i Mau'liauson. i
gubio a ii'irna .V
c lanova oitilolp i todaka pod
'.ice a sv . io na lo
da sn ni'kani"i
.or ,ik i ol 'lie
d.i naina
protagonist!,
posrednici,
.
imon
Do.uuioniac
Wii'sonlafila
II.MOgl llllIWl I.
mac cm :ia t alrio lot пк r on s.mi
lVr 01 Clrt 0 ( () ('k k()l ( 1П 41' O.l
so nc 1)1 .aboi avili u;is .cdnoo
Iik iju neca sigurnosti I'N hro]
Ш Г ned)eliu Hi lipnia u Win
dhoeku c svecano mstahrana
namibnska lada- -
..'i suin]a u Kabmdi. naftnoi
tT.klav: t"ia kramiom angolsknin
it'M'iu uinnatrirki komandosi
j ij ann i i as sprijoc eni n akc ii
-- a'niiac p. id; okvm asfo Knlun
:.il I of irt'iuaka : prakiifki M'
:aspada ani'ii'sM) nanooaf: ic hi
: ,tK: n: Par cm ono sit ч ml r.oga
ist.i.o }': I'lui ia jf k' iinanui ski ::.
:.apadi:'. :ia KaiaiiiH. 'tpalil.t r
-- tiki. . ..'.' oaiiigiasf. i!!:;iii iik.
icat'anov.. kn::st: iih' ;v nil'! ar
.lamar;." .j f; :
.
i K.I. laila I't't'ilsta1. iik k ,
Ion: 'lotios: udluka o abr am чи
.4og oai]nfg amt'i"K kog imi'stna
nia u iijnoafricku privrcdu lire
nuiacno amurifke mvestuiie u
чЛжЗш
i o'Hona C .r.i 'ti .ao nog. ioi 'lis. i una!, si nc '.la pi ei
oopi.l inoga. ah . !og m'.ci ac ;or dolao i ko.o la moglo oat
novtig I lilloi Mengcloa ,li u b
nanna
l.puli su sklom ptas'.a.niu. os i
so alioravu tvrdi Wiosonial. a to
[)ogoduo sta:amu oiosaa. i pro
(usla kakvi su so ciogadaa pro
slosti
Nadam e, po niomu, bio
kataklizma planetarnih ra.miera
i nisla osim siocania i lstino no
t.
Ш&'%
M 3 ТЛ ' '
V 0
s n
a r
a
a I- -
a
:,
'# Wi
:'l t- -
A
I. $' %r±
HVJ-- v
1 ШГ t # ?-!'- &.$ г,г
. . ..... "
wwsv bm lamslM) da so neco po
r,o Hi u nokom novom obliku
idnv. c io so line poiavliivalo u
IA1{ flosivu l.r mihiurdi dolara).
f;ret(jria na to liladno odgo
vat a naiavom da (c pio!eiati vi
sr od milijun uastai batera i sn
sicfinih afnc kih cmalia kop lie
iralno radc u 1ЛН
I pctak ! ? Iipnja iu[ioafi i
' K: komandosi imsiIi mi napad i
na ulaviii grad liotsanc datu'io
nc. odnosno -- Kate i uicflc sto ;):
hoi'isit- - pnpadiiK i -- f:"',( Koir na
( onalnoi1 kongresa a plann'anit'
-- al)otaa pi oii I како f' is
,,r. 10 na t'lnih jiinoali н k'1 ai ;:..
- Vilwu-- n
1 larai cu se sa.staiu Samo
a Mat no: Holv-i- t Mugatio l ia
ил oii'i"o iadi hitne '')nti j;o
'!")( ! Moaml)lku ..! bo! bl pi Ot!
iisidonaia MNH t moamin
t kog pokiota otporal
Na angolskomo uigu. u Jam
t)i. siodistu pobu
пц-шк- а Saim
bijovo I 'MIA o
u pomoe Ргчмо
rie i W'ashmgto
na ovih jo dana
fornnrana tv
Demokratska m
ternacionala a
borbu za ne.a-visnos- t
od sov-letsko- g
kolonija-lizm- a Ijz Sa-vimbii- a
osmvari
su amencki mi-lijun- er Lehrman
kop je na celu lo-bi-ja
Gradani za
Amenku te tri
vode laoskih ni-karagvans-kih
l
afganistanskih
gerilaca
Ovi dogadap
jasno pokazuju
da su paktovi
Angole i Mozam-bika- s
Juznoafri-cko- m
Republi-ko- m
l po nje-no- m,
juznoafri-cko- m diktatu bi-ll
promasaj koji
je Afrika skupo
platila i jos uvi-ie- k placa zrtvu- -
novmama na svim mendiiamrr.a.
rodon io 3! prosmca 1908 u po.
skom gradau Bucv.acz Diplomi- -
rao io arhilekturu i i9J7 otvorio
o projokm. l u:ed u Lavovu Poput
nnl.iuna drugi.'i rtava prosao ,e
[iakao nacistickih lugora srnrii
Prczivio io i orilucio uciiuti s'o na
so to dona ne zaboravi
"Smatrao sam to duznoscu ,nte-loktuaica- .
- rekao e icdnom pn-godu- m .Intelektuaici snose veliki
(iio odgovornosti za razvoi naci.
ma
Onai tko ie sposoban sagleda-t- i uroke l posljedicc poiedmih
tmania, mora im se suprotstavi
ti Ciudmu dana nakon lziaska i
logora Mauthausen radio io u цч!
no amonckoi konusiii a utwdi
vanio latmli locmaca. ai, so :ie
adovoiian nionom nuol'ikasno
sc u, pn ukao 'idio sam rekao
io da Amorikaiu i m.sa do s!ia
caju ! no raumiin sto sr n [4 op:
zbivalo od 1933 do mir. goclim
Zlikovt i ko)o h:h ia niki m i.iitin
om su u podnc' puslali
DokumonUu jSki (onlar u ko
em o prikupljao podaike o lot i
nima i nphovim poc imtoiiin.i
otvorio o naipnio u I mj a po
torn preselin u Hoi Smalt ao c da
ce mu rad u Auslnp olaksati po
sao or e to zomla u koioi io na
( iam dugo iimio pnkrivene koii
leno i ni0 bio agrosivan )oput
onog u Nomaoko Objavio o po datke i. kojih ]o vidlivo da su a
poviednin vocino nacistickih lo
iuci oslobodila- -
ko pokrote afri-- '
( koga iuga
ISVVAPO ANC l
l'A( a da osim
lodnogodisniog
iclativnog zati
sia ali no i pi a
муа mira) nisla
di ИЦО nio dobila
a iiinot'o o toga
;i:ulala dok v
i:ca lsnost Na
T.ibiio dalio no
sto ic ikat la bua
Пок su Mo
ambik l Angola
;VI''" --
h .' "-
-Л' S£'
U: blagoslov Washingtona Pretorije- - "antikomunisticka
koaticija. u angolskome busu sa Donasom Savimbijern
sti ikino posliva
I. slovo 'kom;ili i l.usackof: .sa1
mumn i piotierah pnpatimko
MVakog nac lonalnog kongresa
N() sa svog toritoria odnosno
noutiali.irah borce l pnpadniko
SWAPO a, Juznoafncka Republi
ka npo, lako so na to obavo.ala.
obustavila ponux disidontskim
pokrotima u Mozambiku (MNR) i
Angoli (UNIl'A) Naprotiv Pretoria
lu pomoc os i pujacava u posl)ed-ii- o
vniemo Razumiie se uznoa-fnck- i funkcionan to opovrgavaju
premda dopustaiu da neki kru-gov- i.
u JAR inozda pruzaju po-moc
MNR i UNITA-- i Treba li uop- -
o I'oc i da jo i'rotoi ia po tko na
koii put iigrala Afriku''
Ista ]o siar s Namibijom
Oivoronmi gazeniom rozoluciie
Vioca sigurnosti I'N 435 Pretoria
po drugi put u Windhoeku msta-hr- a manonetski rezim po rodezip
skoj formuli PrivreTnenu ill pri-lelazn- u vladu formiraiu namibij-sk- e manonetske stranke okuplje-n- e
u tzv Visestranacko] konferen-ci- p
(MPC) Pretoria zadrzava vani-sk- u politiku l stgurnost (vojsku i
policpu) dok ce namibiiska vlada
bm u svemu ostalome autonom-n- a Osim sto posljednju rijec o
svemu i dalje zadrzava, kao i do-sa-d,
juznoafricki generalni admi-nistrator
u Windhoeku.
Ukratko autonomija Namibi-]- e
na juznoafricki nacin ne donosi
nista novo jer su slicne narodne
institucije (zakonodavna skupsti-n- a
l privremena vlada) posto-jal- e od 1978. do 1983. kada je uve-den- a izravna uprava iz Pretorije
a u Windhoeku instaliran gene- -
gora smrti bill Austrijanci. da je
80 posto clanova Eichmanova sta-b- a
l)ilo iz Austnie podsiecao je na
to dn ;e Hitler rod en u toj .cmlp
To mu. dakako, mie olaksalo a-v- ot
u Bocu Kada je pocetkom 1 97b
ooiavio da su cetiri clana lado
Bruna Kreiskog kop e i sam Zi-d(-
A
Pih clanoxi Nlacisiicko si ran
ko nastao io ioni Izmedu Wiesen-'Mal-a
KreiSKog razvila so pmo
m:ka u koioi niu birano rijoc i Z;t
lad osmvaca Doki.mentaujskou
c опм a austi iski io pronnjin- - io
kao cia iso lies na mafiasku do
ia'nost nego na motodo uobicaie
')v li kudurnom svnelu. a Wieser.
thai ,o optuiao prompera da
bog politukog oportumzma stiti
ioc ;n o
Malo o nedostajalo da
rad Dokumontaoiiskog centra hu-d-e
sudski zabranjen Primirie ie
skioplgmo posrodstvom Nahuma
Cioldmanna. prodsjodmka Sviot-sko- g idovskog kongresa. all od-no-si
dvopco naipo.natiph Zidova
u Ausu ip nikada vise ms, bill sr
dac ni
W isoo.lhai io u'!0n tvidio da
i ad: sam he nodrsko i ропкк i sl;ibomh .ns'ituma divan i.- - lana
Mnog' Zido"i u SAD priuo
arali su mu da svo]om dielatno
sen oivara stare. ioda aci]oi,ono
rane da vise unomiraa uego sto
koristi N'isu to ht]oh in a Iraola.
a ivan niega goonli sn da o 1 1 onisticki agon: i da ga pokroco
osobn;i oso!a
--v lT ,-
-
.
rjewszeekMafk Peter9
,
.1
i
i
.
ralni administrator Tzv skupsti-n- a
l vlada stvorene su poslije iz-bor- ne farse i pobjede kvislinske
koalicije DTA (Demokratski savez
Turnhalle) Tu marionetsku for-maci- u
(DTA) Pretoria cijelo vnje-m- e nastop nametnuti kao ravno-pravno- g partnera i pregovaraca
namibijskom oslobodilackom po-kret- u
SWAPO. dakle jedinom legi-timno- m predstavniku namibij-sko- g naroda
Nledutim, ni nekadasnji nami-bijs- ki
premiier Dirk Mudge, bo-ga- ti
bijeli latifundist, nije bio
spreman bas u svemu poslusati
luznoafncke naredbodavce. I on
io zeho bit i nezavism voda lako
su u njemu svi vidjeh tek namibip
skog lana Smitha. Pretoria otpi-sui- e
jogunastog -- predsjednika
vlade, Dirk Mudge pak prkosno
podnosi ostavku, dolazi do krize
vlade, raspustanja parlamenta
u Windhoeku i juznoafricke iz-rav- ne
uprave. No, Pretoria i dalje
traga za marionetskom snagom
koju bi mogla suprotstaviti SWA-PO-- u. Tako se stvara sadasnja Vi-sestrana-cka
konferenciia (MPC)
Sada sve
pocinje iz pocetka. Glavno - liku-j- u juznoafricki stratezi - da je jos
jednom odgodena povijesna ne-minovn- ost.
I ozbiljno oslabljena
prva linija borbe protiv aparthaj-da- .
AH, na duzi rok, africki sveti rat - dekolonizacija Namibije i same
Juznoafricke Republike - mora
uspjeti. Q
Vjekoslav Grabaric
Branio se kako je znao i urmo
Podsiecao ie da medu 1100 zloci-nac- a
emu ie djelatnost razoblicio
i dovoo pred sud una bezbroi nph
kop su os.m Zidova proganiah i
ubiia.i i'oliake. Ruse. Rome. Srbe
Ciko
Nikada mi пце bila vaz
na vierska li; nacionalna pripad-nos- t
rtvo vazno mi ie bilo jedmo
stradanie i patn;a- - - naglasavao
ie
Ovih dana dok svijet prati na-por- e da se otkrije stvarna sudbi-r.- a zlorinca Josefa Mengelea Si-mon
Wiesental opet e u prvom
planu Svi zainteresirar i u sluca-ii- i
MongolO" ocekuiu niogov pra-o:-iie- k
A on p.oucen ncuspjesima
i osokolion uspiesima oprezno va-- e svaku пцч. no ljasnjava se de
finitivno. ostavlia otvorenu svaku
moguc nnst Kazo da bi sve sto se
biva око Mengelea moglo imati
smisla samo kad bi se zhkovca
ulnatilo l ivelo pred sud Bio bi
io procos protiv icdnog vremena
: svijo'onaora na koiem bi se go
vonlo o proslosti, a misulo na sa-dasnio- st
i buciuc nosl
Aleksandar Milosevic