Nase Novine, January 28, 1981

              Л к. ' vnittTh I A. "УШ
6- - NA§E NOVINE, November, 18, 1981
Potpisana Rezolucija o osnivanju
(Od naSeg stalnog dopisnika)
Chicago — kome nije poznata
umjetnost izvodenja melodija, fol-klo- ra
stvorenih i odrzavanih u
hrvatskim pokrajinama, azeli da se
upozna sa istim, treba da posjeti
jedan od koncerata izvoda6kih
grupa Slavonije.
U ovo smo se uvjerili ovih dana
prilikom gostovanja Krunoslava
Slabinca-Kic-e i njegovih "Becara".
Zahvaljujuci tradiciji odrzavanja ti-jes- nih
veza sa domovinom lokalni
odsjek Hrvatske bratske zajednice
omogu6io je mnogima da se po
prvi put upoznaju sa melosom iz
Posavine, jer р1обе i magnetofon-sk- e
vrpce su nedovoljna sapstituci-ja- .
U srednjoSkolskom auditorijumu
organizatori koncerta medu kojima
su se isticali gospodin PaSko
Soso, Tony Plestina, Duro Juretic
sa suradnicima, nisu mogli, i
pored najboljevolje, osigurati pris-tu- p
za par stotina koji nisu mogli
unaprijed nabaviti ulaznice. U pr-vo- m
dijelu koncerta internacional-nog- a
karaktera 6uli smo poznate
melodije Italije, Rusije, Gr6ke.
Dolazak na pozornicu Krunosla-va
Slabinca-Ki6- e burno je pozdrav-Ije- n.
ViSestruke umjetni6ke spo-sobno- sti
doSle su do izrazaja u
pjesmi, plesu, originalnoj Sali,
kombinaciji roka i narodnog melo-s- a.
(Od naSeg stalnog dopisnika)
Zivimo u zemlji gde je svaki radni dan, pa
i 6as, platen dolarom. Kao novodoSli ili
kao starosedeoci znamo da bez dolara
nema egzistenclje. 2ivot je nemilosrdan,
zahtevi su nam sve veci jer familije koje
podizemo ili pomazemo traze hranu,
odedu, stvari itd. Dosli smo bez iCega,
donoseci u ovu zemlju znanja stefiena iz
rodne otadzbine koja se ovde mogu
unovfiiti i tada nastaje potera za novcem.
Po prirodi dobri smo radnici i kad je u
pitanju novae, ne prezamo i od prekovre-meno- g
rada. LiSavamo se svega Sto smo
itekako koristili u starom kraju: pozoriste,
biblioteke, priredbe itd. Izuzev televizora,
koji nam je prozor u svet, sve ostalo
zaboravljamo.
I televizor povrsno razumevamo, jer nam
je i ovaj jezik, koliko god ga znamo,
zagonetka koju uvek odgonetavamo (tu
izuzimamo nasu decu koja su ргоб1а kroz
Skole i koja ovaj jezik sada bolje znaju nego
maternji). To sve bio je povod prvim
dosljacima пабед porekla da se udruzuju,
da se osiguravaju, prave priredbe njima
razumljive i naravno pokrecu svoju
stampu.
Na§i predhodnici koji su dosli u ovu
zemlju nisu zaostajali za ostalim doselje-nicim- a,
osnivali su drustva, pravili prired-be,
pa i iskazivali svoj patriotizam prema
svojoj staroj " otadzbini. Taj posao oko
udruzivanja traje i danas. Verovatno da
postoji vise od hiljadu raznih druStava,
odrzava se na hiljade priredbi, pi§e se,
politizira itd. Sve to rade ljudi dobrovoljno
kao sto su to radili i ranijih godina. Mali je
broj, бак i neznatan, onih koji primaju neku
platu kao profesionalci. Sada tu pofiinje
prica o jednom problemu koji je dat u
naslovu ovoga clanka.
Refi je o onima koji dobrovoljno rade ili
pokuSavaju dobrovoljno da rade. PoSto su
to grupe ljudi sa razlifiitim vaspitanjem i
razlifiitim strastima prvo se nailazi na
kritifike opaske pojedinaca koji traze od
drugih pojedinaca profesionalni posao
tako su svi na dobrovolfnoj osnovi.
Organizuje se priredba, pojedinci rade
oko priredbe, pojedinci kritikuju taj rad
Narodne noSnje, s nacionalnim
simbolima, upe6atljivo govore o
originalnosti izvodaCa visokog sti-l- a,
duha i uvjerenja da se nalaze
pred pravom publikom. Debitantski
nastup Mirjane Primorac takoder je
pozdravljen s entuzijazmom i nag-radiva- na
je bila obilno dugim
aplauzom. Svaki б1ап tamburaSke
grupeslavonskih "Вебага" vrijedan
je izuzetne paznje, jer su neumomo
viSe od pola sata zagrijavali zice.
Publika je stavljala do znanja da
zeli produziti ve6e u beskonadnost.
Ovim koncertom organizatori su
shvatili da imaju solidnu publiku
koja ce garantirati uspjeh svih
budu6ih nastupa, samo da budu
cesdi i u vedoj dvorani.
Poziv koji je na kraju koncerta
uputio publici gospodin Tony Mu-sseli- n,
voda lokalne tamburaSke
grupe "Sloboda", da roditelji po-mog- nu
djeci uklju&iti se u ибепје
sviranja nazifianim instrumentima,
nadam se da бе naidi na oduSevlje-nj- e
kod naSega svijeta, te demo
tako osigurati бебсе nastupe volje-ni- h instrumenata koji ce i dalje
prenositi zvuke drage nam domo-vin- e.
Zainteresirani roditelji, povezite
se sa bilo kojim lokalnim klubom
za daljnje informacije.
Miroslav Blazevic
WREDNAJEVELiKE
(verovatno sa uverenjem da treba biti bolje)
medutim ta kritika pogada one koji su
radili i mnogi od njih zaklju6uju:"vidiS ja
sam dobrovoljno radio i ispao sam krivac" i
naravno zakljuCuju — bolje ni§ta ne raditi.
Secam se jednog пабед prijatelja. Do5ao
je u klub f odmah zahtevao da na dan
29,Novembra(drzavni praznik naSezemlje)
okitimo automobile nas par stotina, i
prodemo kroz centar grada svirajuci i tako
da manifestiramo пабе jugoslovenstvo.
Роб1о dru6tvo nije bilo sposobno to da
organizuje u to vreme (mada ideja nije
1оба) dotiini je izjavio da on u takovom
klubu пебе da radi koje nije sposobno, a ne
pitajudi se da tako ne6to treba pripremiti i
lepo izvesti i da je za to potrebno vreme.
Drugi put pojedinci kritikuju zasto na
pikniku nisu bili janjei na raznju, namesto
§to smo imali janjee ispedene u pekari, ili
&o nije bilo viSe vina, ili muzike, &.o nije
viSe svirala plesnaglazbu namesto kola (ili
obrnuto) kritikujuci one koji su taj propust
napravili — one koji su stvarno radili.
Cesto puta kritikuju oni koji бак i na
priredbu nisu doSii. Tako dolazimo do
кгШбага i kritikovanih i to se pretvara u
dokazivanje ko je u pravu. Vreme se gubi za
plodonosniji rad a i ljudi se gube. Stvara se
nezdrava situacija. Jer u stvari niko nije u
pravu, oni Sto nisu dobro izveli priredbu i
oni 6to nisu ni6ta ni radili. Jedna родгебпа
strast dovodi do usporavanja razvitka tog
dru6tva i te6kom mukom krpi se kraj sa
krajem.
Ne bi smeo niko da kritikuje na takav
na6in. Ako кгШкијеб, ukazi kako treba
uraditi, pohvali one koji su radili i pravili
nesvesno gre6ke,da osete da su makar za
trud shvaceni i sam pomozi i njima,
pomozi da drugi put bude bolje.
Tvrdim da sve teSkoce koje se pre-zivljav- aju
u drustvima zbog dokazivanja ko
je u pravu, i to tvrdoglavo I bez mere,
nastaju zato sto se ne gleda interes
drustva, ve6 se zadovoljavaju licne sujete.
Osloboditi se od te bolesti, nije lak posao.
Sto bi neko rekao, to nama lezi u krvi.
Savladati tu bolest, znaCi krenuti napred i
iskoristiti mnogobrojne nase prijatelje koji
ne vole trat, ali vole drustvenu sredinu i
mogu za nju da daju svoj doprinos.
BOZASPACHK
Na dan 26. oktobra 1981. godine
potpisana je Rezolucija o osniva-nju
Jugoslovensko-amerifcko- g kul-turn- og centra (JAKC-a- ) u Cikagu.
U sastavu novoosnovanog centra
za sada 6e raditi Humano druStvo
"Boka", Jugoslovensko-ameriCk- i
klub "Cma Gora" i Yugoslav Club
of Chicago. Vrata su otvorena i
drugim jugoslavenskim klubovima
u Cikagu i okolini, ukoliko zele da
sa nama rade pod istim uslovima
kako to sada Cine tri gore navedena
kluba.
Od sada ce ova tri kluba zajed-ni6- ki brinuti o zgradi koja je do
sada pripadala Yugoslav Club of
Chicago, zajedno ce brinuti o TV
programu "Dobar dan Jugoslavi-jo- ",
dopunskoj Skoli "Vuk Kara-dzic",
folklornoj grupi "Kolo" i
ostalim sekcijama koje su do sada
radile u sastavu Yugoslav Club of
Chicago.
Iz Koordinacionog odbora koji
su safiinjavali po tri predstavnika iz
svakog kluba, rzabrana je nova
uprava.
Predsednik Jugoslovensko--ameri6ko- g
kulturnog centra u
Cikagu je Ivan Marjanovid koji je
istovremeno i predsednik Yugoslav
Club of Chicago i urednik TV
programa "Dobar dan Jugoslavijo".
Potpredsednik je Radule Marse-ni- 6
koji je i predsednik Humanog
druStva "Boka", a sekretar je Ale
Sabovid, 6lan Upravnog odbora
Jugoslovensko-атепбко- д kluba
"Cma Gora" i saradnik TV progra-ma
"Dobar dan Jugoslavijo".
Pred izabranim drugovima je
tezak zadatak, koji пебе biti lako
ostvariti bez podrSke sviju nas. Uz
svestranu ротоб svih nas, Jugo-slovensko-ameri- 6ki
kultumi centar
u Cikagu moze da izraste u snaznu
instituciju i da sluzi potrebama
svih Jugoslovena.
"KOLO"SEPROSlRUJE
UChicaguve6 poznata folkloma
grupa "Kolo", koja je jedna od
vrednijih sekcija Yugoslav Club od
Prilikom moje posete Torontu u
povodu pedesetogodiSnjice "N.N."
imao sam prilike da se sretnem sa
nekim poznanicima, prijateljima i da steknem novo poznanstvo. Raz-govar- ao sam sa mnogima iz Toron-t- a, Windsora, Thunderbaya i dru-gih
gradova. Svi su mi ovi prijatelji
ostali u secanju. Posebno sam bio
impresioniran u razgovoru sa dru-go- m Pekom Dmitrovicem.
Ovaj stari radnicki neimar i dalje
ne miruje. Drug Peka je veoma
preokupran brigom za mir. Ovaj
covek ne samo da o tome razmiSIja
i vodi razgovore, nego je Peka
veoma aktivan na polju mira i medusobne saradnje i sporazume-vanj- a. On tako misli kada je u
pitanju svetski mirali on tako misli
i kada je u pitanju rad medu
iseljenistvom.
Konkretno Peko je svojim rado-vim- a
u izradi slika na bakrorezu to i
vi§e puta dokazao. Peko sve svoje
slike koje izraduje daje drustvenim
organizacijama sa zeljom da ove
slike posluze u pomenute svrhe.
Tako Peko daje slike "N.N.", ovi
opet te iste slike daju nekom
druStvu i na taj пабт uspostavljaju
dobre odnose i saradnju. Tako je
Peko dao ve6i broj slika drustvu
"FruSka Gora" u Chicagu prilikom
svoje prve posete. Sada, prilikom
moje posete Torontu, Peko je opet
Chicago, dobila je pre mesec dana
novu "uditeljicu" svoju "fantasti6-n- u Gordanu". Cim je novost objav-Ijen- a
na TV programu "Dobar dan
Jugoslavijo" grupa je dobila preko
10 novih 6lanova. Gordana T. je
izuzetan pedagog. Zavela je bes-prekor- nu
disciplinu. Svi su u sali
za vezbe u zakazano vreme. Робтје
se ritmi6kim vezbama, zatim se
ибе koraci nove igre i proveravaju
stari i na kraju 6lanovi folklora uce
da pevaju. To je nesto novo,cime
su se pored ritmi6kih vezbi oduse-vil- i. PoSto je vedina ибетка do-puns- ke skole "Vuk Karadzid" zain-teresova- na da u6i nase narodne
igre, pocelo je upisivanje u mladu
folklornu grupu "Kolo".
U toj grupi бе igrati deca od 8-- 12
godina starosti. Ako ovako produzi
"Kolo" 6e do prole6a imati dovo-Ija- n
broj parova da se moze
odazvati pozivu, dadogodine u6es-'tvuj- e
u "lseljeni6koj nedelji". Ono
za sta se moramo istinski boriti su
nov6ana sredstva, kako bi se taj
put ostvario.
Skola radi PUNOM PAROM
Na samom po6etku Skolske go-di- ne
dopunska skola "Vuk Kara-dzi6- "
je bila u nezavidnoj situaciji.
Tri razreda su бека1а u6itelje, a mi
smo imali samo jednog. Duznost
u6itelja prvog dana u nasoj Skoli
podelili smo upravnik Skole Ihsan
Zulfikari i ja. Meni je za uspomenu
ostalo jedno izuzetno poslepodne
sa naSim maliSanima. Dok sam
prvake ибИа prvim slovima, oni iz
drugog razreda su crtali za "NaSe
novine".
Njihovi crtezi su izaSli u novi na-ma
i oni 6e biti vrlo ponosni. PoSto
smo preko TV programa trazili
ротоб, ve6 sledede nedelje smo
dobili jo§ jednog ufiitelja i u6itelji-c- u.
Imamo бак i rezerve u6itelja.
U naSoj Skoli nastava se normal-n- o
odvija, a novi uCenici joS uvek
pristizu.
Rozalija Divjakovic
dao na poklon druStvu "FruSka
Gora" ve6i broj slika sa zeljom da
ove slike posluze u interesu sarad-nje
i sporazumevanja medu nama.
Umetni6ke slike koje smo dobili
od Peke пебе ostati samo na
zidovima "FruSke Gore". Kao Drvo
ove umetnicke slike cemo izloziti,
prikazat бето ih na nekoj izlozbi,
zatim nekeod ovih slika bide date i
nekim prijateljskim organizacijama
dok 6e jedna slika verovatno biti
predata jednom ChicaSkom muzeju
na poklon.
Ovakav rad naseg starog druga i
prijatelja treba mnogima da posluzi
kao primer.
Svojim radom Peko nas sve
zaduzuje i uci kako se treba boriti
za mir, progres, za bratstvo i
jedinstvo naSih naroda i narodnosti
ovde u dalekom svetu od stare
Domovine. D. D. Putnik
VOJNAPREZIMENA
Neka паба prezimena su vojnog porekla:
Vojnic, Vojnikovic, ili: Katanic (mad.) i
Soldatovic (ital.), pa Dobosarevic, Cetic i
Cetojevic, КагаиМб.
Zatim: Barjaktarevi6, Zastavnikovid,
Sabljid, PuSkarevic, TopCic, Tobdzic, Kap-larevi- c,
pa: Oficirovid, Buljubaбi6,Juzbaбi(i
Kapetanovit, Majorski, ObrStarevic, Gene-rali- t,
Vojvodic.
Najzad: JuriSid, Junakovic, Vitezica i
Vitezovic. R.ZORIC