Nase Novine, November 28, 1985

              'f — ~r%fi Vjfc--y- -- V( Г
hr- -
POLJSKA UOCI IZBORA
Govor generala Vojceha Jaruzels-kog
na jubilarnom zasedanju Gene-raln- e
skupStine UN, kao i njegovi nju-jors- ki susreti sa istaknutim zapadnim
politicarima,ocenjujuseu zvanicnim
krugovima Varsave kao potvrda uspe-sno- g
povratka Poljske na meduna-rodn- u
politicku scenu.
Govoreci o znacaju njujorskih su-sret- a, bliski saradnik poljskog premi-jera- ,
major Vjeslav Gumicki obave-sti- o
je strane dopisnike u Varsavi da
je vecina sagorovnika Jaruzelskog,
medu kojima su bili predsednik Bra-zil- a
Sarnej, jordanski kralj Husein,
spanski premijer Gonzales i ministar
spoljnih poslova SR Nemacke, Au-strij- e,
SSSR i Italije, pozivana da po-se- ti
Poljsku.
Prema recima majora Gurnickog,
kontakti sa americkim politicarima i
predstavnicima doprinece da oni bo-lj- e
shvate poglede i programske ci-lje- ve generala Jaruzelskog, cak ako
se s tim i ne slazu, "Poljskoj nije po-treb- na nikakva pomoc", naglasio je
on, "potrebni su nam normalni kre-ditno-finansij-ski
odnosi kao osnovni
uslovi da bismo isplatili dugove. Za-hvaljuj- uci
ovoj poseti, atmosfera se
nesto poboljsala".
Najvece interesovanje predstav-nik- a
strane stampe izazvao je deo in-tervj- ua generala Jaruzelskog objav-ljeno- g
u "Washington Post"-- u u kojem
se kaze da bi visok procenat biraca
na izborima za Sejm potvrdio napre-da- k
u procesu unutrasnje stabilizaci-je- ,
sto bi omogucilo oglasavanje nove
amnestije za politicke i druge osude-nik- e. Vladin predstavnik odbacio je,
kao zlonamerne, razne interpretaci-je- ,
kojima se nastoji dokazati da se
radi o ucenjivanju biraca. Ministar
Urban je naglasio da o amnestiji
moze odluciti jedino Sejm u novom
sazivu, posle oktobarskih izbora.
frP+&#&&&&#&&&&+frp#&&&&&e4W+&wf&&e$
Gasio jugosiovenskih iseijenika njihovih
potomaka та Sevemoamerickom kontinentu.
Published every Thursday by YUGOSLAV
CANADIAN PUBLISHERS INC. 119 Spadina
Ave., Toronto, Ont M5V 2L1.
Telefon: (416) 593-502- 5
PREDSEDNIK Prof. A.dela Poiancec
SEKRETARI:BoivdarPaVLOv'vc SoftjaHenn&
BLAGAJNIK: Mvka Noiimfc
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
REDAKCIJSKI K0LEGIJUM: Sjepan .
Шо&с, prof. Ivan Dolenc, Daniel Pvxiades. ?
3eenaGavrYoic,PcroKovaceic,BalaBalc,
Mike Grbic,Mienko Popovic.
DOPISN1CI: РтоГ. Wadimir Tomovic, (Uni-versity
of St Chatharines), A.ntor Koseac
(Welland), Dufean Pulnik. (Chicago), Ђога
SpaceV. (New York), Frank Fuduric (Vancou-ver),
3osip Stauic-Stamo- s (Rim, Italija), Lepa
Teofanovvc (Remacheid, Zap. Nemacka),Wvr
SlTbac (Panz, Francuska).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Шгко
Markovvc, "Luka Markovic, Petat Kurtic, Milos
Kondic, Meksandar Cvric, Sttahinja NLaielic,
Novica Miic, prof. Dufcanka Lifcma i NikoVa
Drenovac.
IZDAVACKI SAVET: Voj'm Grbifc, Josvp
Kov afcifc , Stanko Mudzeka , Katarina Kostic ,Ш-leivaBoi.v6,ivaDurovie,1Lepa'Rainovic,B-oTi-
sav
"NeSkovic, Б.от.аца Dvviakovic, Duro
Ma}k.ovic, Ivan Pribanic, Mie Baijak., ttija
Bubao, Pavao Badraanic, Ostoia Kxwacevic,
Viktor Лтаг, Dusan Stanar , MiWjan PetTovic,
3obn Severinski, Mate Siaus, Martin "K-arava-n-ic,
Srdan Bodifc, Peko DmilTovic, Miiica
Miucbin, A.. GerAach, Leo Bacicb. Вобко Ma-denovi- c, Mios Vuktevifc, 3osip Suijic, Budi
GregOTas, Stanko Bof, 3osip Gabre, A.caPe- -
trovic.
i
Subscription: $35.00 per year. (First Class
Mail extra). Single copies 75 cents. Adverti-sing
rates on request. Second Class Mail Re-gistration
NO. 0378.
Broj tekuceg racuna: Yug. Can. Pub. 970401
Toronto Dominion Bank, Branch 119 Spadina
Ave., Toronto, M5V 2L1, Ontario, Canada.
"Nase novine" izlaze cetvrtkom. Pretplata
iznosi $35.00 godisnje, pojedini ргџпјегак 75
centi. Cjene oglasa na zahtjev. "Nase novine"
sti' nasljednik "Jedinstva", kome su pretho-dil- i
listovi "Novosti", "Srpski glasnik"; "Edi-nost- ", "Slobodna Misao", "Pravda" i "Borba",
kao i "Narodni Glasnik" i drugi napredni li-stovi
koji su mu prethodili u Sjedinjenim
Drzavama.
Ttedakcija odgovara za nepotpisane mate-rijai- c.
Potpisarii fcAanci izrazavaju. nvi&Vjenie
autota. Dopisi se ne vraca}u.
I
►
::
J:
i u'
J!
::
' K###4############M#Jstt
Prema zvanicnim podacima, u polj-ski- m
zatvorima se nalazi 280 politic-ki- h
kaznjenika, medu kojima su 62 na
izdrzavanju kazna, dok su ostali pod
istragom. Naglasivsi da je u Engle-sko- j,
za vreme strajka rudara, uhap-sen- o
devet hiljada lica, ministar Ur-ban
je ostro zamerio zapadnoj stampi
da preuvelicava politicke konilikte,
insistirajuci na tezi da je Poljska
"zemlja represije i politickih zatvore-nika"- .
Pojacana aktivnost opozicije u pre-dizborn- oj
kampanji izazvalajesiroku
kontrakciju sluzbe bezbednosti. Uoc-ljiv- a
je intenzivna kontrola vozaca i
pesaka na ulicama i drumovima, a
preduzimaju se i odlucne mere za ot-kriva- nje nelegalnih stamparija i ras-tura- ca letaka kojima se gradani pozi-vaj- u
na bojkot izbora.
Na podrucju Torunja sluzba bez-bednosti
je otkrila tajnu televizijsku
stanicu, koja je ometala pravi pro-gram
poljske TV. Na ekranima su se
povremeno javljali simboli "Solidar-nosti- "
i antidrzavne parole. U zatvoru
su se nasli clanovi nelegalne tv redak-cij- e
— astrofizicar Jan Boleslav Ha-na- s
(51), fizicar Zigmund Turlo (39), i
Lesek Zaleski (49), kao i strucnjak za
elektroniku Pjotr Lukasevski (32).
I. MARINKOVIC
"Politika"
Egipatski predsjednik Hosni Muba-rak
je ostro osudio americku inter-vener
i prisilno vracanje egipatskog
aviona na podrucje Italije.
Medu putnicima aviona su se nala-zil- a cetiri Palestinca osumnjicenih za
otmicu talijanskog plovila Achille
Lauroa i Mohammed Abbas za kojega
se pretpostavljalo da je organizirao
otmicu broda. q. Americki vojni avioni, sa nosaca
Nimitz koji krstari Mediteranom, su
prisilno vratili egipatski civilni avion
na Siciliju.
Mubarak je neposredno nakon toga
uputio zvanican protest americkom
predsjedniku i izjavio da to nije bio
samo napad na avion koji je ugrozio
zivote putnika, vec napad na ponos i
dostojanstvo Egipta.
SAOPSTENJE SK SSRNJ
ZAUSTAFJTI
U SR
BON — od-luk- u
vojnog roka
18 meseci. treba
da kroz nece
tamo ima
Istovremeno i
civilne slu-zbe
vojsci (za one koji ili
mogu
njih se rok 20
24 meseci.
Ne iredentu
svakojakim naSih naroda i narodnos-t- i
koje svakoga 6asa razni
umni ljudi na nasem tlu, kako stvari stoje, mozda i nije ta-k- o
dalek dan kada ce se utvrditi da ovdasnji ljudi hi
Jugo Sloveni. (Veza sa nekim i nedijim predlogom da se
u Himne ne pojam Jugoslavija, valjda je
samo slucajna.) .
'
Te Hrvati su stvari Azijati, te su bokte pita
samo to sto jesu, te Srbi su'dpet nesto kao „autoh-toni- ",
a ni sa Slovencima stvari ba'§ nisu jasne...
Ulozivsi o&to izuzetan nauni (a i mnogi drugi) .napor,
Skender Rizaj je „pokazao" da su Srbi Turci,
objasnjavaju& tu tezu kojekako... Nekako se na ovu
tvrdnju lepo naslonila druga (istina ranije iz
pera) Hajredina Hodze. . Elem, napisao je Sovek koji je „humanista, internaciona-lista- ,
lenjinista,.." koji je delom druga Tita i
politikom SKJ... (sve naravno, po sopstvenom prizna-nju- )
da je „... Albanska nacija nastala jos za vreme „Oto-mansk- e
imperije"... da su unutar albanske iiacije bile, s
jedne, klasa i konzervativne snage koje su saradi-val- e
sa otomanskim porobljivaiima, i s druge strane, rad-nidk- a
klasa, seljaStvo, svi ljudi i napredna
podvukli).
Po§to je sumnje potpuno teo-rijs- ki
pojmove kao sto su „Otomanska imperija" i
„radniCka klasa" (!??? -- jos jednom!) jos je lakse iz toga iz-vu- ci
i praktiine konsekvence u sli6nom „naudnom" stilu:
Cim su uniStili radnifiku klasu oni su i oti§li a
kad je stvarana nova oni, i dalje odlaze..."
Oiigledno je da moramo biti prema ovak-vom
naucnidkom stvarj i, naravno, prema sva-kovrsni- m takvih U suprotnom bi
mogli da upadnemo u „ро1Шбки Stetu" iliti
tj. da damo „dodatno oruzje u ruke
iredenti" koja, znarno, ne spava, pa i kad zaspi ne treba je
buditi komentarisanjem recenih „naucnih '
TERORIZAM
Savezne konferen-cij- e
SSRNJ, ime radnih ljudi i
gradana, socijalisticke i nesvrstane
Jugoslavije, izarazava duboko ogor-cenj- e
i najostrije osuduje vandalski
napad Izraela na sediste Palestinske
oslobodilacke Tunisu
i povredu suvereniteta
i nesvrstanog Tunisa. Ovim varvar-ski- m aktom Izrael se jos jednom poka-za- o
pravo lice svoje agresivne i
politike i praksu
drzavnog terorizma. ne samo prema
arapskim zemljama i palestinskom
narodu, vec i sire.
Predsednistvo Savezne
SSRNJ smatra da treba
stati na put ovakvom neprihvat-ljivo- m ponasanju Izraela kojim se
ugrozava nezavisnost i suverenitet
arapskih zemalja, mir i bezbednost
na ovom podrucju i sire u svetu. Pred-sednistvo
SK SSRNJ i ovom prilikom
istice spremnost da nastavi sa podr-sko- m,
pomoci i sa bor-bo- m
PLO, jedinog legitimnog pred-stavni- ka naroda za
ostvarenje njegovih neotudivih na-cional- nih
prava, kao i borbom arap-skih
zemalja za resavanje krize na
i trajnim osnovama.
(Tanjug)
DUZI VOJNI ROK
NEMACKOJ
Bonska vlada je donela
produzenju sa 15
na Zakonski predlog
prode Parlament, ali to
biti problem, jer vladina koalicija
uverljivu vecinu.
je donesena odluka
o produzenju takozvane
u nece ne
da sluze u borbenim jedinica-ma)- .
Za produzava sa
na
ljuti
etnogenezama
(etnogeneze) otkrivaju
nisu
ni
tekstu spominje
u Crnogorci
sta nisu
dr u stvari
„obrazlozena"
dr
„nadahnjivan
to,
feiidalna
radni Inteligenci-"(!???-m- i
bezikakve „marksistidki"
povezati
porobljivaCi
prirodno
blagonakloni
promisljanju
rezultatima promisljanja.
„kontrapro-duktivnu- "
situaciju,
otkrica".
Predsednistvo
u
organizacije u
prijateljskog
eks-panzionisti-cke
konferen-cij- e
neod-lozn- o
solidarnoscu
palestinskog
pravednim
o
ч№Л маг
WJi -- ~
IZ RK SSRNH Univerzijada
ZAGREB (Z. A.) - U radna tijela za
pripremu Univerzijade 1987. godine
u Zagrebu ukljuceni su i predstavnici
svih republika i pokrajina, Sto-ne-dvojb-eno
pokazuje kako je rijed; o op-cejugoslavens- kom obiljezju te pri-redb- e. Takoder je potrebno organizi-ran- o ukljucivanje jugoslavenskih
gradana na privremenom radu u
inozemstvu u akcije propagiranja
Univerzijade '87.
O tome kako to posti6i i provesti,
raspravljalo se na zajednidkoj sjedni-c- i
Koordinacionog odbora za пабе
gradane u inozemstvu i Odbora za
informativno-politick- u djelatnost
prema inozemstvu RK SSRNH. Za-kljuce- no
je da se uputi pismo koordi-naciono- m odboru SK SSRNJ, koja bi
potom uputila preporuke sa sadrza-jim- a
в-ktivn-osti
udruzenjima nasih
radnika u inozemstvu u smislu re-klamira- nja Univerzijade i svih osta-li- h popratnih djelatnosti.
SVICARCI DEMONSTRIRAJU
PROTEST U ZURICHU
Zahtjev svicarskim financijskim ins- -
titucijama da povuku investicije iz
Juzne Afrike
ZURICH, oktobar (AP) Vise od ti-su- cu mirnimljudi dsuemdjoelnosvtraalcoijjaemuaZuripcrhoutivu
aparthejda, zahtjevajuci od svicarske
vlade i banaka da prekinu veze s Juz-noafridk- om Republikom. Demons-tran- ti su pozvali svicarske financij-sk- e institucije da povuku investicije
iz Juzne Afrike. Smatra se da su svi- carske banke najveci kreditori re-zi- ma u Pretoriji.
Protestnu akciju su organizirali
razvojne organizacije i lijeve poli- ticke partije. Organizatori tvrde da je
u demonstracijama sudjelovalo oko
tri tisuce ljudi.
ОРОШ IICKEIS nCW ?3;462б
TOLL FREE 1-800-268-
-9176 (within 416 area code) or in person
at Massey Hall or Roy Thomson Hall. Major credit cards accepted.
Handling charge on phone orders.
Artists & Programs subject to change without notice.
Teatar Juznih Slavena "Gusle" odrzati ce premi--
jeru iprvu reprizu djela P. Kocica "Jazavac pred sudom"
13. i 20. oktobra u 6.15 sati navecer u St. Pauls centru na
427BloorSt W. u Torontu.
Teatar ce takoder nastupiti na OMTA festivalu sa pred--
stavom M. Begovica "Bez trecega". Ova ce se predstava
odrzati 23. i 24. oktobra u 8.30 navecer u prostorijama
Adelaide Court Theatre na 57 Adelaide St'.E. u Torontu.
Ulaznice za obje predstave su besplatne, ali se zbog ma-lo- g
broj a sjedista trebaju rezervirati na broj telefona
460-796- 0 svakodnevno iza 4 sata poslije podne.