Nase Novine, February 06, 1986

              vrt,i-i-..- -v .акчл ..tfw -- ЛМ j ;;'.уг7;гж ;c~ w; гггР""Т.#. "дзј—з -- '"fcrfi" TU --".гју'"™ "'""Г-- 4 " "-- ''?'' ';р'л-,'- ,' tf. ~v -.- , f ри. - jan '&? r~1"' -- - --- % ; lkt4' . ; ..t ЏгЧЈ fc 4ttSf i V. AT
ЖИ i
ft&
i--
il
№r
POSLEDNJI POTEZ CARA-LJUDOZDE- RA BOKASA JOS JEDNOM
Vest se munjevito pronela po medju-narodno- m
aerodromu Mpoko. Neko je
u tek prispelom avionu DC-- 10 iz Rima
medju putnicima prepoznao bivseg cen-tralnoafrick- og
diktatora Jan B Bedela
Bokasa, koji je putovao s laznim paso-se- m
na ime nekog Kristijana Sola. AH je
bivsi car cim je objavljeno da su sleteli,
pokazao stjuardesi svoj prvi pasos i ona
je kako kazu ocevici, ostala doslovno bez
reci nekoliko minuta.
— Mozda on i ne zna da je ovde osudjen
na smrt — pitali su se sluzbenici, carinici
i putnici na aerodromu, dok se ocekivao
potez zvanicnih vlasti. A na njega se zai-st- a
nije dugo cekalo, reagovali su munje-vito,
kao u nekom filmu James Bonda:
jos dok je Bokasa silazio iz aviona, voj-ni- ci
su pritrcali stepenicama, zgrabili ga
i bukvalno odneli do vojnog vozila koje
je spremno cekalo. A caricu Katarinu i
njihovo petoro dece su vratili u avion
koji je nastavio let prema Kongu i zatim
Francuskoj.
Bokasa, poznat kao "Papa Bok" ali i
kao "krvnik iz Ngaraba" odmah he odve-de- n
u vojni logor Ru na brdima iznad
glavnog grada Banguija, gde je sediste
vlade. Ocigledno da vlada nije bila izne-nadjen- a
njegovim dolaskom, a to potv-rdjuj- e
i izjava predsednika Kolingbe. On
je gotovo u isto vreme u studiju radija
zavrsavao snimanje svoje poruke na-rod- u
povodom Svetskog dana mira. Pri
izlasku iz studija okupljenim novina-rim- a
je rekao da objave da je Bokasa bio
u prolazu u Banguiju i da "smo ga uhap-sil- i
i odveli u Ngaragbe".
Jeo decu?
Jos istog popodneva bivsi car je odve-ze- n
u zatvor Ngaragba koji je svojevre-men- o
sagradjen po njegovom naredje-nju- .
A tu su otkrivene zajednicke grob-nic- e
stotine ucenika uhapsenih po nje-govom
naredjenju, za koje roditelji nisu
znali sta se s njima dogadja sve dok car
nije pucem oboren. Strasne price su kru-zil- e
ne samo ovom zemljom, vec i sve-to- m:
deca su mucena, "natenane" ubi-jan- a
a zati su neka i — pojedena!
Jos pocetkom sedamdesetih godina se
znalo da Bokasa naredjuje da se njegovi
protivnici muce i ubijaju u zatovur Nga-ragba.
Na upozorenja sa strane nije rea-gova- o.
Osim ponekad uvredama, kao
kada je generalnog sekretara OUN na-zva- o
podvodacem. Ali kada je 1979. go-din- e
doslo do pobune ucenika i njihovih
roditelja, jer je donet zakon po kojem svi
moraju da kupe nove uniforme kod
firma ciji je vlasnik u stvari, bio Bokasa
(to je samo bio novi oblik poreza) car je
prevrsio svaku meru. Oni koji su ga i
doveli na vlast, odlucili su da ga svrgnu:
dok je bio u gostima u Libiji, Francuski
padobranci su pohapsili njegove mini-str- e, ukinuli carevinu i proglasili repu-blik- u.
Strasne price o diktatorskom ljudo-zderstv- u
su potvrdili svedoci na sudje-nj-u
cam "u odsustvu". Govorili su da su
ga videli ne samo kako licno muci i ubija
decu, vec i kako jede njihovo meso! A
prilikom upada u njegovu palatu, u frizi-derim- a
u carskoj kuhinji je nadjeno ljud-sk- o
meso. Ono je potrebno, tvrdile su
njegove sluge, za obavljanje tradicional-ni- h rituala erne magije. Prema nalazima
jedne komisije pravnika iz nekoliko afric-ki- h
zemalja, nije bilo moguce utvrditi ta-ca- n
broj ubijene dece: od 150 do 500, ali
se zna da je Bokasa to naredio, njihovom
mucenju prisustvovao pa u nekim slula-jevim- a
cak i licno ucestvovao.
Sve je to doprinelo da se sudjenje 1980.
godine zavrsi smrtnom presudom zbog
"ubistva, navodjenja na ubistva, nanose-nj- a
povreda, skrivanja leseva, antropofa-gij- e
(ljudozderstva) i kradje drzavnih do-bara- ".
Ako je znao sta ga ceka, zasto se Bo-kasa
uprkos svemu, ipak vratio u Cen-tralnoafric-ku
Republiku? Cemu se na- -
Ј JtLiJ jt%.JL? JLf3 {%Јс!л JL
dao l pre svega, kako je uopste uspeo da
pobegne iz Francuske?
Bilo mu je hladno
Te veceri, Bokasa je ostavio svetlo u
salonu i upaljenu vatru u kaminu svog
zamka Ardrikur u blizini Pariza. Oko
zamka su bili zandari koji ga cuvaju jos
od 1983. godine otkako je dobio azil u
Francuskoj. Dakle, ostavio je svetlo i oti-sa- o
u setnju sa zenom, bivsom caricom
Katarinom i petoro od ukupno 55 svoje
dece. Ostavio je i svoja cetiri luksuzna
automobila. Negde, ka kraju setnje ga je
cekao neko sa automobilom. To je,
ukratko, jedna verzija, dok je po drugoj,
Bokasa spakovao cak osam kofera, sta-vi- o
ih u svoj najbolji automobil, smestio
zenu i decu i jednostavno se odvezao
kroz kapiju zamka. Sta su za to vreme
radili cuvari, nije jasno, ali se saznalo da
je ta ekipa zaduzena da cuva cara pri-licn- o
smanjena poslednjih dana. Jedino
nije jasno da li je broj strazara smanjen
zato sto su verovali da Bokasa nece stici
ili bas zato da bi otisao.
Odavno je pretio da ce stici. Cesto je
sazivao konferencije za stampu i zalio se
da je siromasan i da ne moze da izdrzava
porodicu. Jedini izvor prihoda mu je,
kako je govorio, penzija koju prima kao
bivsi kapetan francuske vojske (sto je
bio u kolonijalno doba). Novinari su
ubrzo utvrdili da on jednostavno laze:
razni prihodi, kao na primer od jos dva
zamka koje ima u Francuskoj nisu bas
tako mali, mada nisu dovoljni za raskos
u kojoj je nekad ziveo.
Bivsi car je bio poznat po rasipnistvu,
mada je vladao jednom od najsiromasni-ji- h
zemalja. Ekstravagantna ceremonija
njegovog proglasenja za cara privukla je
paznju celog sveta. Presto s ogromnim
orlom od zlata, kruna kreata dijamanti-ma- ,
crveni carski plast, kocije s belim
konjima trebalo je da nadmase krunisa-nj- e
njegovog idola Napoleona. Samo je
izgleda Bokasa pobrkao zemlje a i vre-me:
stigao je sa najmanje sto godina za-kasnje- nja
kao "imperator centralne Afri-ke- ".
— Usamljen sam, ovde sam niko i ni-st- a,
zivim u krajnjoj bedi posle svih us-lug- a
koje sam ucinio Francuskoj, jadiko-va- o
je pred novinarima Bokasa.
Posebno se zalio da mu klima ne odgo-var- a,
da mu je previse hladno i vlazno u
Francuskoj.
— Ne zelim da ovde docekam jos jednu
zimu — izjavio je nedavno.
Samo nekoliko dana pre povratka u
Bangui, rekao je:
— Hocu da se vratim u domovinu,
mene narod jos voli i ocekuje. Ako treba,
vise volim da zivim u sumi, secern drva
sa mojih pedeset petoro dece, nego da
camim u francuskom zamku.
Sedam karata
Niko nije obracao posebnu paznju na
ove izjave jer je Bokasa svasta govorio.
A poslao je cak i jedno pismo istovre-men- o
adresovano na francuskog pred-sednika
Mitteranda i premijera Chiraka.
Pismo poslato postom je zakasnilo i sada
portparol premijera tvrdi da bi, da su ga
ranije primili, svakako sprecili Bokasu
da otputuje. U stvari zvanicni Pariz izra-zav- a
iznenadjenje i cudjenje zbog ovog
najnovijeg poteza bivseg cara. Nije bas
prijatno priznati da je tako lako pobegao
sluzbi bezbedosti, mada je vec pomenuti
portparol rekao ironicrio novinarima:
— Vi znate da se danas iz Francuske
lakse izlazi nego sto se u nju ulazi.
Sve u svemu, to je, ipak briga manje
za Francusku koja je u Africi bila veko-vim- a
kolonijalna sila. I danas se njeni
vojnici nalaze na ovom kontinentu,
mada na osnovu ugovora sa vladama tih
africkih zemalja. Centralnoafricka Re-publi- ka
je vazan saveznik za Pariz, a
vojne baze u Banguiju i Buaru su u neko-liko
mahova posluzile za francuske
vojne intervencije u Cadu.
U medjuvremenu tsokasin najstariji
sin Jan koji je ostao u Parizu, tvrdi da
su njegovog oca "neki ljudi" ubedili da
ga narod ocekuje s odusevljenjem. Fran-cusk- a
stampa objavljuje da iza svega
stoje neki Bokasini francuski "prijatelji"
iz profasisticke Lepenove partije Nacio-nali- ni front i da je rec i o slozenim poli-ticki- m interesima.
Ko mu je nabavio lazne pasose? Kako
je neopazeno mogao automobilom da
ode do Brisela, tamo se ukrea na avion
za Rim i tu saceka let Rk 055 Air-Afr- ika
od Pariza, preko Rima za Bangui i Braza-vil- ?
Ko mu je smislio takvo putovanje i
nabavio cak sedam karata? Bez obzira
ko stoji iza svega, glavni reziserove avan-tur- e
je, ipak "crni Napoleon": obozavao
je da bude na prvim stranicama svetske
stampe, a to je eto, jos jednom uspeo,
makar da i nije sasvim poverovao da ce
ga u domovini primiti rasirenih ruku.
Ovaj poslednji "sou" mu je trebao vise
od mirnog ali bezbednog zivota u francu-skom
zamku. Inace Bokasa nikad nije
krio prezir prema javnom mnenju i stam-pi- .
U jednom clanku u "Glasu imperije"
pisao je da "novinare i njihove direktore
treba prebijati kao pilad". Sada sedi u
sopstvenom zatvoru i sigurno se nece
vise zaliti novinarima da mu je zivot
skup: hrana i struja su besplatni, a za
automobilom ionako nema potrebe.
Ljupka SESERINAC
Ronald Reagan (75), americki pred-sjedni- k,
"veliki komunikator", obo-zav- a
korespondirati s nacijom — preko
poruka i parola ispisanih na majicama.
Nije da on nosi te majice, ali se redo-vit- o
fotografira s njima. Samo u po-sljednj- ih nekoliko mjeseci u americ-ki- m listovima objavljeni su fotosi Rea-gan- a
s majicama na kojima pise: "Spa-sit-e
nas budzet", "Zaustavite komuni-za- m
u Centralnoj Americi", "Nancy
'88" (naime: "Nancy za predsjednicu
SAD"!) Zlobni komentari kazu da je
naklonost prema reklamama i poru-kam- a
te vrste ostala Reaganu jos iz vre-men- a
dok je bio filmski glumac, kada
je cesto posudjivao svoj lik za re-klam- ne
fotose.
MOZAK OCUVAN
8000 GODINA
NEW YORK (Reuter, UPI) - Ame-ricki
su znanstvenici u lubanjama Indija-nac- a,
pokopanih u jednom tresetistu u
Floridi prije 8000 godina, pronasli vrlo
dobro ocuvano mozdano tkivo, izvje-stav- a
naucni casopis "Nature". To je naj-stari- je
mozdano tkivo covjeka otkriveno
do sada, navodi taj naucni tjednik sa sje-diste- m
u Britaniji. Arheolozi su takodjer
pronasli izuzetno dobro ocuvane kosti
najmanje 40 indijanaca oba spola i razli-cit- e
zivotne dobi, stare izmedju 7790 i
8290 godina.
For the children,
EACE
CIJELOJ ZEMLJI
LJEPSI LIK
U narednih bi se pet godina u Jugo-slavia
trebala provesti opca akcija po-pravlja- nja
higijene zivotne sredine, na
prijedlog Savjeta SK SSRNJ za zastitu
i unapredjivanje zivotne sredine.
Cilj akcije, receno je na sastanku Sa-vjeta,
treba da bude poboljsanje ci-sto-ce
i izgleda javnih povrsina u grado-vim- a
i selima, urednije odrzavanje de-poni- ja
za otpad i opasne materije, uvo-djen- je
cistijih tehnologija i izvora ener-gij- e
i opce popravljanje kvaliteta zra-k- a,
vode i tla.
Ulaganje u cistiju i zdravlju covje-kov- u
okolinu ne moze se, kao dosad,
smatrati opterecenjem za razvoj i jos
jednim nepotrebnim nametom. Na
duzi rok akcije za unapredjivanje higi-jene
zivota sredine nece, donose i
zdravstvenu i ekonomnsku dobit, is-takn-uto
je na sastanku.
Provodjenje jugoslavenskog pro-gram- a
za unapredjivanje higijene zi-votne
sredine, nece, smatra se, ni zah-tijeva- ti
velika sredstva. Mnogo je vaz-nij- e
bolje organizirati drustvo na svim
nivoima, od mjesne zajednice do fede-racij- e
— i jacanje odgovornosti, uz po-mo- c
puno ostrijih mjera kaznene poli-tik- e.
Za odrzavanje higijene u gradovima
i naseljima, na primjer, potrebno je
tako se organizirati da se zna tko je
nadlezan za cistocu svakog cetvornog
metra. Za sve aktivnosti u programu
razradjene su mjere i odredjeni nosio-ci- ,
a glavni dio posla treba da preuzmu
radne organizacije i mjesne zajednice.
(Tanjug)
STO DONOSE
HADZIJE IZ DZEDE?
Skopje — Odlazak u Dzedu, u Saudij-sko- j
Arabiji, na hadziluk, odnosno po-klonje- nje
— stara je tradicija i svake go-dine
onamo iz Makedonije odlazi na sto-tine
muslimansih vjernika. Tako je i ove
godine u augustu, preko islamske zajed-nice,
putovalo 220 hadzija iz Tetova, Go-stivar- a,
Kumanova, Skoplja, Struge, De-br- a
i drugih mjesta. Oni su prethodno
bili preventivno zasticeni od kolere i ma-larij- e,
a s grupom su putovala cetiri li-jecn-ika
i dva medicinska tehnicara. Na-ko- n
povratka pet dana bili su karanteni
— onako kako je to propisao Savezni ko-mit- et
za zdravlje i socijalnu politiku.
Ali, ove godine — opet po tradiciji —
iz istih mjesta bilo je 135 hadzija koji su
u Dzedu posh o svom trosku, "na divlje"
bez preventivne i medicinske zastite.
Vratila su se preko Dimitrovgrada, Krive
Palanke i Djevdjelije, ali nisu podjed-nak- o
zdravstveno provjereni. Samo oni
koji su se vratili preko Krive Palanke
dobili su antibiotsku terapiju i novcano
su kaznjeni zato sto su putovali mimo
propisa, dok su oni koji su se vratili
preko Dimitrovgrada i Djevdjelije prosli
"bolje" — bez terapije i kazni!
Opcinski inspektori za zdravstvo pod-nije- li
su protiv hadzija prijave sucu za
prekrsaje, ali su ipak mnogi od njih pro-sli
i bez tih simbolicnih novcanih kazni.
Ostaje nejasno i to tko im je dopustio da
tako putuju, jer su propisi i uvjeti u ko-jima
se moze putovati opcepoznati. U
javnosti u Makedoniji jos se pamti slucaj
hadzija iz sela Grgurnice na Suhoj Gori,
za kojima se tragalo jer se sumnjalo da
sudonijeli klice kolere!
Cinjenica da je iz godine u godinu sve
vise onih koji odlaze na hadziluk u
Dzedu — dovoljna je opomena da se
stane na put neorganiziranom putova-nju- ,
cije posljedice mogu biti vrlo neu-godn- e.
Ljudi znaju koliko je napora, vre-men- a
i novaca trebalo da se u ovim kra-jevim- a
iskorijeni malarija, kao i kakve
su posljedice nekada u ovirn krajevima
ostavljale epidemije kolere.