Nase Novine, February 06, 1986

              К£ . М"" W M "
i3c'.f:, 4U M}l '
fir1
vf C (Y 4 4 i.j ffiB i a
. ,4 ч,
i
sf1
ZASTO JEDAN, KAD MOGU
JdI 1 1 iJX A
Vise se ne zescin i ne Jidin nego sam
skroz pa u Depresiju, zbog svega ovega
sto se desava medju jugo-ISELJENI-STV- OM.
AH ja jemam dojam da se kon-tr- a
nas splela urota i sve je kontra nas.
Ti pero bi moga na sva PITANJA odgo-vorit- i,
al ni ti nimas dovoljno hrabrosti
i kako kazes za razliku od milana potpi-suje- s
sve svoje clanke, al se isto bojis od
sposobnosti oni koji ruse. E moj pero
bojim se ja napisat ono prezime, jer ono
ti je tesko — velo tesko za izgovor. Pravo
Jugoslavensko. Onaj prvi dio bi se i
moga nekako kazet, al onaj drugi dio ni-ka-ko
da se izgovori. Sve su tu samo ona
jugoslavenska lipa slova "c", "c", "lj",
"nj" i pokoje "dz". Takoda ti je to vrlo
tesko za izgovor kod ovih NO VI kanadja-na- .
Staro-sidio- ci te obicno pitaju kako
se to pise, a ovi nasi-NO- VI kada to cuju
i kad doznaju da je JUGOSLAVENSKO
naprosto bize od tebe, bize Moj pero. I
bas me je to dotiralo u Depresiju. Tebi
pero mnogo je lakse tvoje ime i preziem
mnogo se lakse izgovara i ak imas odgo-vo- r
na sva ona zagonetna pitanja — po-mag- aj
— mozda ce me vratiti iz Depresi-je- ,
ako ih napises.
Iz Tvoga clanka (potpisanog) kojeg su
"Nase novine" (jugoslavenske) ne tako
davno objavile vidim da su drustvene
aktivnosti u Windsoru i susidnom De-troit- u
obilne. Vas je mnogo manje (samo
15 tisuca) pero, pa ste zato i plodniji, a
mi Jugoslaveni ode u torontu, posto nas
je puno (zaboravijo san koliko nas je),
mi ti to sve radimo u duplikatu, ali da bi
o tome nesto napisa moran Ti ispricati
jedan vie. oprosti ces mi ako budem do-sada- n,
Ali on je u ovom trenutku potri-ba- n.
Cuja si da ce Inglezi i Vrancuzi busit
tunel ispod La mancha. E oni ti raspisali
licitaciju. Medju mnogobrojnim ponu-dam- a
tu bise ponuda iz amerike, rusije
i naravno nase stare domovine (pero vise
ne govore ode Jugoslavia, nego stari
kraj, domovina, zavicaj i ko bi ga vrag
zna kako se ime Jugoslavia izbjegava).
Uslovi bise da se tunel triba busit sa
jedne i druge strane i da se trebaju su-sri- st
na svidini. Bogati amerikanci obe-cas- e
da ce radove izvrsiti na vrime i do
ostupanja mogu biti samo jedan palac.
rusi ponudise iste uslove sa ostupanjima
samo ± jedan milimetar. I na kraju nasi
il kako to Ti i Ja kazemo Jugoslaveni
ponudise svoje. Tunel ce busiti i sa
sprida i sa straga, a u slulaju da se mi-moid- ju
Inglezi i Vrancuzi ce dobiti DVA
tunela.
Zasto jedan kad mogu biti dva... ha,
ha, ha. Zasto jedan Jugoslavenski dan
(kojeg bi tribali slaviti svi nasi i vasi, pri
njihovi i njezini, svi oni i one) kad mogu
biti DVA. Zasto jedan 29. STUDENI,
kad moze i 29. novembar. sve Ti je pero
ode u duplo. dva radio-sa- ta nam se pre-stavlja- ju Jugoslavenskim, ali jeda i drugi
su samo biznis. imamo Ti Mi ode i knjiz-nic- u
al u njoj nikako libre da kupimo.
tamo Ti neki Apici oce da prodaju sto Ti
i Ja ne poznajemo, sve je To novo za nas
i cudno i sve to mirise po onim "porcop-sima- "
smrdljivim dolarima. Imamo i
drustvo Jugo-drust- vo (jedan je ono Sla-vensk- o)
koje je nalipilo najlipse ime sto
su ga oni nasi Jugoslavenski narodi mo-g- li stvoriti Bratstvo-jedinstv- o. ali Moj
pero tamo su ti gvozdjana vrata. Tribas
napisat molbu, pa ak te prime Dzajici i
rodbina onda mores bit clan, a oka imas
Jugoslavensko prezime pa sta je moje
unda cekas. ja Ti pero cekam vec godina-ma- ,
ali sritan san sto i nisan clan, jer tu
tribas imat puno dolara — ne oni sto Ti
i ja zaradjujemo nego neki drugi. Ne-zna- m kad bi zavrsio kad bi nabroio sva
ova nasa drustva, ali postoje i crnogor-sk- o
i karadjordje i Nikola Tesla i jos
mnog drugo kojim ja si ne mogu sitit
imena u ovom momentu. Svi su oni tu
na okupu. Svi slave svi se raduju, sve su
oni tu ali se uvik izostavlja ono Jugosla-vensko,
ono pero AVNOJSKO sa kojim
se tribamo svi ponositi.
E Moj pero kad budes ovo sve cita ne-m- oj
mi zamirit na mom stilu. ja Ti nisam
covik od akademije i dokturata ja san Ti
ovaj nas domaci opol, prvi Jugoslaven-ski.
Ali ako ne budes koju ric razumija,
onda ce ti "Nase novine" jugoslavenske
platiti prevodioca isto onako kako su u
nasoj skoli "Nikola Tesla" platili prevo-dioca
da prevede tekst Katarine Kostic
sa lipog srpskog jezika na neki "nas"
koje ja ne poznajem. Meni su rekli da je
to hrvatski. Pero posteni hrvati su uvik
razumili postenog srbina, a di su Sloven-ci- ,
Makedonci, Albanci, Madjari i jos
puno oni mnogi ali ravnoprvni narodi.
Vise nema stidljivi tipova. Sada se ljudi
stide stiditi. Ti si cujo za pojam potemki-nov- a
sela, ako nisi to ti znaci prazan sjaj
predocavanje lazni cinjenica kao da su
istinite. Potemkin je bio ministar i lju-bavn- ik
ruske carice Katarine II, kojoj je
prigodon njena putovanja po Krimu
1787. godine pomocu kulisa i razni na-pra- va
pustu stepu prikazao kao naseljen
i napredan kraj. Krleza je to nazva japa-jakanje- m
infinitiv je japajakati — trapu-nja- ti
o sebi ili po srpski tupiti. Japaja-cem- ,
japajaces sve jace. Osim toga pone-ka- d
svi skupa japajacemo.
Cudne su to stvari ne mogu ja i nisam
moga nikad razumiti. To su ti one jed-nadz- be
iz neke vise matematike koju ja,
a virovatno i ti nisi uca u skoli. ja ti po-zna- m
samo ono nase balkansko jugosla-vensko
ono najlipse. Moj pero cujem da
i doma, Tamo u Jugoslaviji ove godine
nasem Ajduku se ide sve najbolje. To sto
je vecina momcadi kaznjena sa sest ne-gativ- ni
bodova odnosno sto ajduk poco
sa sest u prednosti smatra se privilegi-jom- .
A nas narod ti ne voli privilegiju pa
mozda zato i ajduk ne igra punom pa-ro- m.
Ali pero kad ja listam tu nasu povist,
onda se sitim da kad je Ajduk igra dobro
dobro je bilo i u Jugoslviji, a kad Ajduk
podbaci sve naopako. E lipi moj stari Aj-duk.
Zaustavit cu se ode, ali to nije za-vrset- ak.
Opet cu se ja javiti, kad kupim
novu olimpiju. Znas ona stara nece da
pise. Popravci su skupi. Potpisat cu se
ipak smao sa Milan, to mi je nekako lip-s- e,
to tije vise Jugoslavensko, jer tih mi-lana
ima i ispod Triglava pa uz Savu sve
do Djerdapa. Ima ih i uz Jadran i uz Var-da- r
i uz Dravu i na Durmitoru.
MILAN
Korisni savjeti
SUikloni hokali i бам bit ce opet
sjajiii alio se opera sa nialo vode kojoj
se doda lalofj kave i nialo ocla. Posfije
prauja posude Helm isprati vodoin i os-ta- iti da se osuse.
I'ribor y.a jelo, poslije pranja, treba
postavili u nekoj dubljoj posudi u us-prav- aii polnzaj da se oeijedi i tako brze
osusi, pa nece biti polrebno brisanje.
Fad spravljate kolafa sa voiein iz
zanirzivaca. poslupile na sljedeei naSin:
na nepet-en- o tijesto .stavljajtc zamrznii-l- o
voce, a na vec pefceno tijesto — od-nirzn- uto.
Drvene daske na kojiina sc Cisti i sije-c- e riba, prije pranja dcterdzentom i top-lo- in vodoin treba isplaknnli pod inlazoni
hladne vode, pe ce se izcjnbiti karakte-ristiiri- ii iniris ribe.
Oslo se docjada da se tepih zanirlja kavont. Ovakvn nirlju treba odmah op-ra- ti hkulnoin vodoin, a zatini ])reinazati
s inaio (jlieerina.
Alrlje od nikotina sa inelalnih i kera-mifk- ih pepeljara lako se niojju nkloniti
kad se protrljajn philniin zapiisafeni
koji je пашоГеп inaslinovini nljem.
TALASI PROTESTA
Student! zadaju velike muke juznoko-rejsko- j
policiji i vojsci, rezimu Cun Do
Hvana, koji je na vlast dosao u krvavom
mini-uda- ru krajem 1979. godine. On za-branj- uje politicke partije, zatvara svoje
protivnike i naredjuje svojim vojnicima
da pucaju na studente demonstrante.
Suocava se sa odlucnim, ali ne i u potpu-nos- ti
ujedinjenim pokretom opozicije
koju predvode Kim Dae Dzung i Kim
Dzung Sam. Sa njima ce se naci na izbo-rim- a
koji bi trebalod a se odrze 1988. go-dine.
Cun Do Hvan je narodu silom naturio
ustav po kojem se predsednik ne bira
neposredno, vec u predstavnickom par-lamentarno- m telu u kojem su u ogrom-no- j
vecini poslanici Cunove politicke
partije. Na taj nacin je i izabran za pred-sednik- a
sa sedmogodisnjim mandatom,
i odmah ukinuo gotovo sva gradjanska
prava i demokratske slobode. Potom su
usledili studentski nemiri, ostavke ve-ce- g
broja rektora univerziteta i collega,
kao i ostavke profesora sto je dovelo do
prekida nastave.
Pocetkom maja 1980. godine broj stu-dena- ta demonstranta popeo se na oko
sto hiljada, a pridruzilo im se i oko 40
hiljada radnika. Previranja su dovela do
uvodjenja izuzetno strogog vanrednog-stanja- .
U Kvandzu, oko sto kilometara
juzno od Seula, dosao je do pobune koja
je ugusena u krvi. Prema zvanicnim po-daci- ma
poginulo je najmanje 191 lice.
Nemiri,medjutim nisu prestajali.
Krajem maja prosle godine 73 stu-den- ta
su zaposeli Americki informativni
centar u Seulu i zapretili da ce izvrsiti
kolektivno samoubitstvo ako policija
pokusa da ih silom izbaci. Zahtevali su
da SAD uskrate podrsku rezimu Cun Do
Hvana i preuzmu odgovornost za pokolj
u Kvandzuu. U znak podrske studen-tim- a
zabarikadiranim u Americkom in-formativ-nom
centru, studenti pet seul-ski- h
visokih skola organizovali su burne
demonstracije.
Studenti koji su strajkovali gladju pre-kinu- li
su svoj protest, 26. maja i preba-cen- i
su u bolnicu. U februaru ove godine
podlicija je izvela raciju na seulskim fa-kulteti-ma
da bi sprecila opoziciju da pri-kupl- ja
potpise za zahtev kojim se trazi
izmena ustava. Hvan je zbog toga i hap-si- o
opozicione poslanike. U avgustu su
na seulske ulice izasle i zene da prote-stuj- u
protiv sprovodjenja seksualne tor-ture
nad zenama u zatvorima, uhapse-ni- m
zbog neslaganja s politikom seul-sko- g
rezima.
Mozda je najdrasticniji primer kako se
general Hvan obracunava sa sovjim pro-tivnici- ma
slucaj vodje opozicije Kim
Dae Dzunga. On je zbog progona u zemlji
pobegao u Japan, ali ga je tamo kidnapo-val- a
tajna Hvanova policija i dopremila
u Koreju. Strpan je u podzemnu tamnicu
gde je mucen. Osudjen je na smrt, ali je
pod pritiskom javnosti posle talasa ne-mi- ra
u celoj zemlji i angazovanja javnosti
u drugim zemljama pa i SAD, Cun Do
Hvan morao da se oslobodi i dozvoli mu
da ode iz zemlje.
S. STOJANOVIC
Promjena
Za stolom, kod vecere, muz se obraca zenl i kaze:
— Cudno, kako te je pet duplih
promijenio.
— Pobogu, ali ja ne pijem.
— Da, ali ja pijem.
Porok
Nakon ulaska u autobus Senko
T., covjek srednjih godina, uputi
se ka praznom sjedistu i sjedne
do mlade djevojke, sa izuzetno
kratkom suknjom.
— Ona se tada pokrece kao da
je zeli navuei.
— Ne trudite se — kaze joj lju-baz- no
covjek — moj jedini po-rok
je duhan.
SOVJETI U
UNIFORMAMA
UN
Sluzbeni krugovi svjetske organi-zacij- e
u New Yorku su TV-ser- iju mreze ABC "Amerika", u kojoj
sovjetski vojnici sa znacima UN
osvajaju SAD, ocijenili kao nesto
izmedju intelektualne tezine "Dy-nasti- a" i kretenizma "Crvenog
svitanja".
Ujedinjeni narodi (od dopisnika
Tanjuga) — Ocjenjujuci novu TV-m- ini
seriju mreze ABC "Amerika" sluzbeni
krugovi Ujedinjenih naroda suglasni
su da su autori negdje na pola puta
izmedju intelektualne tezine "Dyna-stia- "
i kretenizma "Crvenog svitanja".
Zbog cega je jedna serija, cak i s tako
opisanim svojstvima, izazvala uzbu-djenj- e
u svjetskoj organizaciji? Zbog
tog sto se sovjetski vojnici, koji prema
scenariju na prepad osvajaju Sjedi-njen- e
Americke Drzave, pojavljuju u
svijetloplavim uniformama Ujedinje-nih
naroda. Posto nisu izostala ni sva
druga obiljezja — od zastave do mirov-ni-h
oznaka — ne preostaje nista drugo
vec da se zakljuci da autori serije nista
nisu prepustili slucaju.
Prema istoj televizijskoj seriji, ruski
vojnici ne samo sto osvajaju Ameriku
u uniformama svjetske organizacije,
vec im u tome, vjestim smicalicama,
ide na ruku i njezino najvaznije tijelo:
Vijece sigurnosti. Kao i u filmu
"Crveno svitanje", koje istu temu obr-djuj- e
s manje ambicioznim politickim
porukama, osvajaci su u potpunosti
zaputili vojne ciljeve ratujuci isklju-civ-o
sa zenama i djecom. Za razliku od
filma oni to u seriji cine odjeveni u uni-form- e
vojnih snaga Ujedinjenih naro-da.
Najvisi sluzbeni krugovi UN, kojima
su vec dojadile svakojake sasvim neu-kusn- e
optuzbe na racun svjetske orga-nizacije,
zakljucili su da je ovaj put,
zaista, prevrsena svaka mjera. Pred-stavni- k
za stmapu UN Francois Guiu-lia- n
opisao je cak seriju, kao "uvredu
za sve one koji su u sluzbi mira polozili
svoje zivote". Nemoguce je ne zapaziti
takav njezin karakter "u vrijeme kada
vojnici Ujedinjenih naroda umiru u Li-banon-u",
primijetio je on.
Generalni sekretar UN Perez de
Cuellar u pismu sefovima ABC-i- ja
trazi da se iz serije uklone sve oznake
koje "na bilo koji nacin imaju veze s
UN". Giulian je, isto tako, stavio do
znanja da UN razmatraju pokretanje
tuzbe protiv kompanije ABC.
Predstavnik ABC-- ja se brani da je
rijec o "cistoj fikciji", koju tako treba
i shvatiti. Oni koji duze pamte primje-cuj- u
da je najnovija "fikcija" uslijedila
poslije filma "Dan poslije" 1983. go-dine
tkaodjer u proizvodnji ABC, koji
je naturalistickim prikazivanjem nu-klearn- og rata ozlojedio americke kon-zervativc- e.
Nije li, prema tome, TV—serija "A-merik-a"
u kojoj se — osim rivalske sile
— prljaju i Ujedinjeni narodi (odavno
na meti ovdasnje desnice), zamisljena
kao iskupljenje. "Fiktivna" i "zabav-na- "
emisija ne mora, prema tome, da
bude obvezno i bezazlena i naivna.