Jedinstvo, June 27, 1961

              ЧВ? '
£№fi rWi rfs, : .ГггтАЦШЈкг- - - m&s&attaatf ЈшШШш& ,-.-
:..
STRANA 2
О razvitku kapitalistickih
elemenata и Jugoslaviji
Uzakoniaanini r ii-onistic-ikh
"teonia" o slo-bodn- om trzitu 1 privatno
sopstvenidkoj proizvodnji,
davanjem maha "slobodnoj
inicijativi" i proglasava-nje- m obustavljanja klasne
borbe, nosioci Titovog rezi-m-a
stvorili su pogodno tlo za
oiivljavanje starih i razvi-ta- k
novih kapitalisti5kih c-leme- nata
u gradu i na solu.
Prvih godina, poslije
1948., prodstavnici "jugos-lavcnsk-og puta u socijali-zam- "
bili su joS nckako u
stanju da taje ovu cmjoni- -
cu, all sto je vnjeme vise
prolazilo, sve je teie bilo
efcrivati naglo bogacenje
gradskih spekulanata i seo-ek- ih
"uglednih gospodara"
Posljednjih godina preds-tavni- ci rezima, kao i njiho-v- a itampa, zbog brojnih
protesta radnih ljudi, vise
puta su bili prisiljeni da go-vo-re
o ovim faktima i, da bi
utiSali narastajuft revolt,
"kritikovali" su ove, kako
ih i oni nazivaju, "nesocija-lUtidk- c
pojave". Tjesilo sp
trudbeni£ke mase time, da
je ovo samo "privremena
pojava". da se ovdje radi o
bogacenju "rijetkih po.iedi-naca- "
i obecavali "interven-cij- u vlasti" u potrebnim slu-cajevi- ma.
Medjutim, sva ova obeca-nj- a
ostala su pusto slovo
na papiru, jer vlasti no sa-mo
to nijesu poduzclo nis-t- a
u svrhu spreiavanja raz-voj- a
kapitalizma, ncgo su,
ita vise, donijele niz raznih
uredaba i zakona, koji su
pogodovali bur2oaskim clc-menti- ma. Tako je u gradu i
na solu ponovno dozvoljena
privatnicima upotrcba naja-nin- e
radne snage, donesen
jo zakon o dozvoli slobodnc
Rupoprodnjo zemljp i lire-db- a
o davanju zemlje u za-ku- p, starim i novim trgov-cim-a dato je pravo na otva-ianj- e
trgovaSkih radnji,"
"poslovnim ljudima" omo-gudcn- o
je Rtvaranje krup-nl- h
poduzeca. Sve jc to da-la- o
polctnu snagu i poduzi-табк- и drskost svima onimn
koji su poSH, ili su namjcra-val- i
poci putem sticanja ka-pltal- a.
U takvoj situaciji, uz bur-n- o
aplaudiranjc Zapada. U
Jugoslaviji je, tako, vcc u
1953t godini, prema otvorc-ni- m
priznanjinin zvaniSnih
prcdstavnika reiima i njiho-v- o
Stampe, bilo "zanatlija"
koji su eksploatisali бак i
po 60 "prijavljenih" i "ne-prijavljon- ih" radnika, bilo
jo privatnih gradjcvinskih
Poduzeca koja su poslovala
cak i sa 500 najamnih rad-nika.
Na solu. pak. kulaci su
poccli bezobzirno sirit svo-ju
nioc: kupovati zcmlju,
nabavljati stoku, podjarm-ljivat- i radno seljastvo. Po-javi- li
su so "zakupnici" sa
posjcdinia od 200 i vi5e ju-tnr- a zemlje. Takvu situaci-j- u
list "Nasa stvarnost", od
marta 1051. godine, opisao
1 na slijedoci na£in:
"Zlatna groznica sve je
obuhvatila: pojedtncc ! ko-lektiv- e, poduzeca i budzet-ke- t
Ustanovc, sltne privatne
proizvodjacc na selu l u
gradu, krivene spekulante i
inmi slicnn . . . Uporedo a
tim poceli su se pojavljivati
I krupni pouuzimati istins--
. .. ,- - , KOS KapiiausiicKug иул .
Sto je islo dalje. ovaj pro-ce- s
se sve vise ubrzavao i
poprimao sve sire razmje-re-.
"Dorba" od 17. decemb-r- a
1958. godine je pieala:
"ZAPATA SE PRELIVA-NJ- E
DRUSTVENIH MATE-PJJALNI- H SKEDSTAVA U
PPJVATXE RUKE".
Trgovci i spekulanti. ko-riete- di
nestasicu artikala 3i-ro- ke
potroSnje razvili su ve-lik- u
aktivnost. Kupovanjem
i neometanim preprodava-njom- ,
oni su preko noci sti-ca- li
kapital i ulagali ga u
nove poslove. KomentariSu-c- i
ovaj problom, list "Ma-djarsk- a rije" koji izlazi u
Novom Sadu, pisao je u
svom broju od 31. maja
1959. iodine o tome, da jo
naglo bogacenje postalo o-li- na stvar, to kao primier
nawo slucai nckog trgoca
koji je. takorek'ic. preko
noci "zaradio", ni manje ni
vise, vcc — -- 1, GOO.000 dina-ra- !
A "Borba" od G. decem-br- a
1959. godine, govorcci
o infilitraciji privatnika u
transport, priznala je da se
na primjer. u Slovcniji "u
individualnpm vlasniStvu"
nalazi vec" oko 90 posto od
ukupnog broja motornih vo- -
zila svih vrsta.
AH, jugoslavcnska stam-pa- ,
koja se u pocetku, ma-ker
i blago, ali ipak kritiC-k- i
osvrtala na ovakve poja-ve,
kasnne je potpuno zata- -
jila, zadovoljavajudi se time
da ponekad ove slucajeve
samo registrira, a ponekad
cak i da bespomocno kuka.
Tako u clanka "Zanat ili tr-govin- a". "Borba" od G. ja-nua- ra
10G0. godine konsta-tir- a da PRIHODI POJEDI-N1- H ZANATLIJA PRELA-Z- E 20 MILIONA D1NARA
CODISXJE, to odmab zatim
dodaie da se II NEK1M ZA-NATLIJSK-IM
RADNJAIA
PRESLO SKORO NA SE-RIJS- KU PROIZVODNJU
OBWE. da za "zanatlije"
rade radnici koji nijesu pri--
javljeni. Mnoge radnje pre- - raStaju u trgovine — kaze
se dalje u clanku i podvlaCi.
da je slicno stanjc i kod
mnogih krojaca ili proizvo-dja6- a
sesira to da so no ra-di
ovdje samo o njima, vcc
i o parumerijskim radn ja-ma,
o radnjama olektricno-instalaterski- h uredjaja, za-tim
o proizvodja6ima prod-met- a
od plasticno mase i vje
StaSkih smola. List napomi-nje- .
da vlasti sve ovo precu-tn- o toleriraiu i, kao primier.
navodi prijave "trznih ins-pektor- a" organima vlasti,
koje uopce nitko ozbilino
no sbvaca. a narodni odbor
Ileograda cak ih je odbio s
"obrazloienjem" da "takvi
postupci zanatliia nemnju
obelezja preki'Saja".
Samo nekoliko dana pos-lije
toga, "Borba" je, u
svom broju od 12. januara
19G0. godine, ponovno raz-matra- la pitanje porasta ka
pitalistickih elemenata i, sto
je jos vaznije, njiliov utica.i
na proizvodnju uopce. Pre-ma
tim podacima "zanatli-je"
cesto stupaju u neku yr-st- u
"kooperacije" sa drza-vni- m
i
poduzocima, namocu
im svoju volju, pa бак i di-ktira- ju cijene. Neke privre-dn- e
organizacije — pio
"Borba" — prihvataju po-nud- e
zanatliia iako su ove
daleko skuplje od ponuda
pojedinih organizacija "so-cijalistick-og
sektora". Ka-rakteristif- an je za ovo pri-mjer
poduzeca "Bukulja"
koje proizvodi uredjajo za
jraivaniziranje. Za izradu
djelova ono prihvaca "sara-clnju- "
privatnih zanatlija.
U izradi generatora "Buku-lja"
takodjer "kooperiSe"
sa privatnicima i samo jed-no- m
prilikom isplatila je je-dno- m zagrebackom zanatli-j- i
preko dva m'liona dinara.
Prilikom kilomotarakih
diskusija o "novom privrcd-no- m sistemu", odrzanih po-cetko- m
ove godine, viJe pu- ta su prodstavnici drzavnih
poduzeca napominjali ras-tuc- u
opasnost konkurencije
od strane privatnika. O ovo-me-- je morala da pise i "Bor-ba"
u svom broju od 21. ja-nuara
o. g., podvla(5eci da
na polju proizvodnje obuce
i dalje traje "jaka konku-i4ncija- "
privatnog sektora.
Ali. umjeeto poziva na bor-b- u
protiv narastajuceg ka-pitalizma,
umjesto poziva
na zastitu drzavnih pod il-ea.
"Borba" "savjetuje" fa-brika-ma
obuce da "jeftinijc
proizvode" i tada se, po nje-no- m
miSljenju, no treba bo-ia-ti
konkurencije. Zaista
"marksisticki" principi u o-snov- ama "jugoslavenskog
puta u socijalizam" !
Potpuno je isto stanjo i
na jugoslavenskom selu,
gdje se iz dana u dan zapa-?.- a
jacanie kulastva. "Bor-ba"
od 13. februara 19G0.
jrodine priznaie da je NA
SELU 1ZVJESTAN BROJ
INDlVinUALNIH PROIZ- -
Published
Croatian and
PuMiehimr
Toronto 2B,
EMpire
Manager
в.00 per year,
Anlhorizrd aa Second Claaa
%
%i
У()1ЈА"А mVOSTUCIO
SVOJE POSJEDE. Time je
zakon o odrodjeiiom "zem-]- J
Ijisnom maksimumu" pret- -
voren u obiSnu krpu — njo- -
ga vise no samo Sto ne pos--
tuju i ne uzimaju u obzir
kulaci. nego ni sama "soci-- m jalistiJka" vlast. Kao rczul- - tat toga, prema sluSbenimi
podacima, objavljenim vS
StatistiCkom godi3njaku,
FNRJ od 1958. godine, vidij
so da jc, uslijed naglo dife- -
rencijacijo i pauporizacije
radnog seljastva, u Jugosla- -
viji doslo do propadanja de- -
setina hiljada sitnih selja6-- m kih posjeda, kao i do usit- -
njavanja posjeda veceg dje--
la srednjaka, a na racun to--
ga do naglog porasta krup- -
nib seljaJkih t. j. kulaSkih
posjeda. Njihov broj se u
toku od 1952 do 1958 godi- -
ne povecao za oko 3G.000.
Povrsina, pak, ovib "ugle-- m dnih domacmstava" (пјеб
"kulak" danas se u Jugos-- ;
laviji uopce ne upotreblju-- m
je) iznosila je jos was. gom
dine 4.254 biljade hektara
ili 35 posto Sitave obradive
nmrrainn 7nm1ia'
U vremenu od 1958. gO-- _ dine do danas kulastvo je
jo5 vile ојаба1о. Ono ne po
oirxlnin entnn onilill VHP i
novo masine, raspolae sa
jakom stocnim fondom, am
mnoga kula6ka gazdinstva,
uporedo sa poljoprivrednom
proizvodnjom. bavo so i tr--
govinom — kupoprodajoin
poljoprivrednih proizvoda,
stoko i si. U clanku "Zlatna
kisa nad Ritopekom", "Bor- -
!.„ ~A O nnolln ni!n , ,ln licl Vili '. tll'liid ".K м.--ч 4i
U TOM MJESTU. GDJE
zIVE SVEGA OKO -- ЛИМ1
SEUAKA. POSTOJI DA- -
NAS 30 (slovima: TR1DE--
SET i MILIONERA SA OKO
80 — 00 MILIONA DINA--
RA STAJAfEC, NOVCA.,
KULACI IZ 1STOC, MJES--
TA KUl'ILI SU VEC 15 A- -
UTOMOBILA. SA AVIONI- -
MA TRANSPORTUJU i OD
RADNIH SEUAKA KUP-- UENE PROIZVODE. PLA- -
NIRAJU IZGRADNJU FA- - brike i u isto vrueme;
FINANCIRAJU OPCIKSKW
ODBOR. ТЕ OA DRzE TI- -
ME U SVO.IIM RUKAMA.
List iznosi ovo bez namjerej
da kritikuje, stavise, on !akm
hvali ovo "domacine", o- -
daje im priznanje zbog "nc- -
sebicnosti" i "pozrtvovnos- -
ti", jer tko bi pritekao u io--
moc opcinskim vlastima da
nijesu. eto, ovo "napredne
gazdo".
Listajuci jugoslavenske li-- J
stove 6ovjek nailazi na nev--m
jorovatno stvari. Propada- -
njo radnog solja§tva, u is- -
tovremeno jacanja kulat- -
va, jugoslavcnska stampam
proglasava nekim "proporo-- '
dom". "Borba" od' 1. maja
og. komentarisuci rasloja- -
vanje na selu. podvla6i. da
U CIJELOJ ZEMUI PRED-- J
STOJI TAKAV RAZVOJ i.
dalje: "TO JE PRAVACm
NA5EG KRETANJA"! J
IT clanku "Tko kupujem
domace automobile", "Bor
ba" od 1. maja o.g. pise jz- -
mediu ostalog slijedece:
NEMA DANAS NI JED--
NOG VECEG SELA U OKO- -
LINI KRAGU.TEVCA U KO- -
ЛЕ NIJE PRODATO BAR
PO JEDNO VOZILO. PRVU
SEL.TAK KOJI JE KUPIO
KOLA FABRIKE AUTO- -
MOBILA IZ KRAGU.IEV-- 5
ГА BIO JE IZ CEROVCA.m
DESETAK K1LOMETARAJ
OD GRADA. DANAS SE
VEi'' NE MOzE RECI —J
produiuie list — DA SE
SEUACI KOJI POSJEDU--
JIT VOZ1LA MOGU NA
PRSTE NABROJ1TI. U SA- -
VINJSKO.T DOL1NI U SLO-- %
VENUT PRED MNOGO SE- -
1ЛАСКШ KUCA STOJI
PUTNICKI AUTOMOBILI
VELIKI JE BROJ SEUA- -
KA I U VOJVODINI KOJI
SU DO SADA KUPILI AU-- Ц томовп:
everv
Slovenian by
ComDanv, , 479 Queen Street West
Ontario, Canada: telephone
Tost Office Dept, Ottawa.
Letos mint'va dvajset let kot se zatela velika osvobodilna
borba nasih naroda v starej domovini. Rodoljubni Slovenei v Ka-na- di su bili na strani svojega naroda.
"Danes jej)otrebno — pisal je list "Edinosl" v svom prvt-i- n stevilu 15. julija 1942. — da vsak Slovenec in Slovenka, kjer koji
se nahaja, da prozi svoju pomoc. Nas slovenski narod v Evropi,
podnasa najstrasnejse torture in trpljenje. Nas narod jc razde-lje- n, pregnan in trpicen skoraj s primero malo kateri drugi na- rod v Evropi. Njega su krvolocni Hitler in Jlusolini ne samo za-suznj- ili, ampak razdelili na vec delov, razgnali od Solunn do Bal-tiske- ga morja, ter od Karpatov pa do sainih Pirinejev. Jok in
krik slovenskih mater, olrokov in slarckov, razlega se skoraj po
vsej Evropi . . .
"Slovenei v Kanadi . . . zato su tudi nase dolznosti da podpi-ram- o
svojo slobodo in sc zalagamo za osvobojenje nasih bratov
in sestcr v stari domovini. Ii smo prvi, kateri obcutiti
bolcnne nasega naroda. Pivi po svoji narodni in mednarodni dol-zost- i,
ponosno drzati zastavu casti i ponosa za slovenski
narod.''
23. aprila 1944 borci Vojkove brigade vdrli skozi kovin-sk- o
mrezo, ki je zapirala vhod v Postojnsko jamo in za-zga- li
Nemcem veliko bencinsko skladiscc. V soomin na
to akcijo objavljamo odlomek iz dokumentarne knjige
Franceta Sustersica "V objemu podzemlja", ki jo je
izdal zavod "Borec'
Detonatorji, ki so jih vsadili
v eksploziv, bodo ekaplodirali
tle (ег kakene tri 6etrt ure.
Tri Mrt ure . . . Kaj vae ae
lahko zgodi med tem iaaom!
Diverzanti ae atickajo sa ste-n- o
v mrtvem kotu. Niao ae ae
odpravili proti Crni jaml. £e-pr- uv
eo le nckaj dentin me
tiov oddadljeni wl Bovrainika
ki besni kot raiJraScn lev. Po-avetuj-ejo
ae.
Komandant divijije jim Je u- -
Ifnrnl fin тлћНл milirim .тмс_
pogojno uspeino opraviti. So
s,torili vse, da akcija ne bo apo- -
dletela?
Sovraini milraljeri dJvje re-glaj- o.
Zrak amrdi po iveplu in
bencinu.
Tri cetrt ure . . . Mctl t?m
lasom utegnc sovntzna svojat
vdreti skozi Tata In prepre-ii-ti
eksplozijo . . . Od vrat do
skladi&fo je kaj kratka pot ...
Co ee vrata odpro, bo sovraz-ni- k
v hipu pri sodih ...
Diverzanti so pripravljenl na
boj. Toda premalo jih je, da bi
mogli odbiti sovralnika.
Torej ?
"N'e smemo ve& &Tcati . . .
ZaiRimo!"
"Toda kako?'
"Kakorkoli".
"In ie sovrainik jrej rdre
skozi vrata?''
'Totem se bomo udarili."
Od diverzantov do bencina
je kakSnih dvajset metrov raz-dalj- e.
Nekdo bo moral po таб-j- e
prehoditi to pot, oetall pa ga
bodo Sitili.
Minute so dragocene. Kd
pojde k bencinu?
Rudi liaselj je po£epnil in po
vseh stirih zaputil skupino.
Zdaj ee ie plazi proti mlaki, ki
na navadna mlaka, ampak mla-k- a
bencina. Se sam ne ve, kaj
naj pravzaprav stori, da bo
prehitel sovrainika in odneeel
zdravo koio . . . Samo to re, da
je pred njim bencin, ki mora
Koreti, Se preden bodo sovralni-k- i
vdrli v pCKizemlje. Nad gla-v- o
mu sicejo roji zareHh avin-fp- k
. .. Strafcii trenutkl ...
Ko da bi ne plaiil v peklenakc
irolo . . . Mieli so ae ma atrnile
v eno samo vpraianje: "Kako
naj zaigem?"
Mot ideje ae meri a priprav-Ijenostj- o
tvegati iivljenje aa-nj- o. I'artizani so
tveKali iivljenje, ker so vedeli,
za kaj з borijo in so bili pri-pravlje- ni
zrtvovati iivljenje za
urrsnioenje velikega cilja. Tu-di
Iludi Uaelj, preprost delavec
iz IlaJke jtraie, je vedel. za kaj
se bori. Zato se ni nikdar usta- -
U ncdieliu 23. iuna odr- -
ian je okruzni piknik Savez- -
_uspje§nijih okru2nih pikni'
(jan sunfanf sigumo je da bi
Postavlja se pitanje: Ko-ni- h organizacija u Juznom
liko je snazan taj kulak. ko-°ntar- io. Fruitlandu. na sa-- ji
je u stanju da izda samojniom jezeru Ontario,
za automobil nekoliko mili- - Dan je bio kisan, vrlo
ona dinara? Kako se vidi tas]a0 za jz]ctt posjet je zado-j-e poiava preuzela §rokopVoljavajuci. Bilo jc posjeti-(Nastava- k na str. 3) oca z Windsora, Chathama,
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiilllilitlllllllllliPort Colbome. Sarnie i dm- - JedimStvO
t~H+4HF
Tuesday and Friday, in Serbo-K!- l mjesUl. a tiajViSc IZ Иа- -
languages, Jedinstvejmuiona. loronia i enun- -
moranio
moranio
neitetokrat
"(la Uvo je bio JOdan Od nai- -
3-lC- t2. Editor Stjepan Mioii6, Busi-,fc- a u Juznom Ontariu U po-пе- м Ivan SUmae. Subscription te.:m!ljc(. .h neko,ko podina. USA and other countries $7.00. Da je vnjeme bilo liiepo.
Mail,
Sloven ski odnievi
MORA GORETJ!
IZVJESTAJ
vil na pol poti. Tudi zdaj gre
naprej, ne da bi se ozrl nazaj.
Dencin . . . Po tleh ae railiva,
celo mlaka ga je. Ozracje je
napolnjeno s ostrimi hlapi . . .
Rudi &pi v bexLcinu. Iz ie-p- a
potegne robe in zavije vanj
kamenfek, Id ga je iikopal is
tal.
Пока s гођга aei v mlako,
druga roka potegne is lepa
ikatlko viigolk. -
Praak . . . Vlignlica to vna-m- e,
plamenfek eo dotakne rob-c- a,
robec zagori kakor bakte.
Rudi odsko£i nekaj korakov
nazaj, savihti robec, ga vrie v
mlako in . . .
Plamen, ogromen plamen mz-svet- li
votlino . . . Skladiicc po-gonak- ega
goriva so v hipu spro-me- ni
v krea, kakrien ni ie nik-dar
gorel v podzemlju . . . Po-aast-en
prizor, ki ga cpremlja
regljanje mitraljeaov kot pe-klent- ka
muzika . . . Pred eo-vrain- iki
buhti Sare&i stcna. . .
In v tej ateni iiva plamenka
— to je Rudi, ki so mu Jo v2-ga- la
oblefca.
Prodalec je bil zagazil. V
groaljivo napetem оггабји ni
vide), da se je bencin raaleeol
ie dalec po jami . . .
Plameni eo ee zapodill tudi
za njegovimi torariii, ki ie be-iij- o
pred njimi.
Mitraljezi regljejo kot mrt-%ai- ke
raglje.
Rudi ee prebija skoei iarec
zid. llleicee rumeni plameni
ga liiejo in luiijo, a se jim ne
vda, bori ee z njimi, beii, trga
a eefee obleko, krili z rokami,
ee spotakne, pade, --steno in
pet beii In epet pade ... V
glavi se mu vrti, jama ee v ia-rec- ih
krogih aue okrog nje-ga
.. .
Ognjena pofeet je sa njim,
uel ji je. Zdaj loii na tleh in
adi ee mu, ia ae potaplja v
grosne sanje. Usta hlaatajo po
sraku, prai ae obuftno nepenja-jo- .
Jlieel, tiata avetla mieel, ki
mu je dotlej verno kasala pot,
ga sa nekaj £aaa xapuati . . . ,
aa tnllh tleh leii aamo ie te-l- o,
onemoglo, iapito, oemojeno.
Ko eo sate, te mukoma dvig-n-e
in s&fee motoviliti v nesna-n- o.
Zdaj mu je pedsemlje e
boij akrivnoatno kot prej, ko
j priiel a tovariSi vanj. Samo
to ve, d mora beiati is te da-Se- ce
Tocine, is teg groznega
dime in amradu, ki ata mu na-polni- la
ge vse kotike plju.
Kje so tovoriii, kje je izhod?
"Hej! . . . IVoakajte!"
Knk je tako l.ibotrn, da ga
ovo mjosto bilo premaleno
za piknik.
Pored mladojr narastaja.
ovuje ronjene omiauine i
novih mladih
bio je prilian broj starih
doseljenika, koje odavno ni-s- mo vidjeli nn naSim piknici-m- a.
Ovaj sastanak naSeg
naroda, po onako slabom
vremenu, svjedoSi da паб
pokret i Stampa imaju veliki
upliv medju novim i starim
iseljonicima.
Sa ovim okrulnim piknl-ko- m
savezne organlzacijo
Ju2nog Ontaria su zapoccle
proslavu 30-- goililnjice nale
mod hru€"fiii in truiOem ie
sam komaj cuji1.
"Tovarisi! . . . Duian . . . ,
Sredko . . . Tomo!"
Nameato odgovorm aliii 1
odmeve detonacij, ki ae jeee
odbijajo med atenami . . .
Tovariii niao poxabili na Ru-dij- a.
Skmja jim aicer res ni
prielo na mieel, da bi ae vraili
ponj, ker so bili prepricani, da
tece sa njimi. Kdo bi ee v ta-k-ih
trenukih, ko mu peklenako
gori sa pet&irii, oziral nasaj!
Rasplet igre je bit drugacen,
kakor eo ai jo bili samklili,
sato ee niao umikali nairtno.
Za vaakoger izmed njih je bi-lo
valno le to, da ao nalogo
izpolnili, da bencin gori — in
zdaj gre le ie za iivljenje, ki
bi ai ga v takem poloiaju vaa-k- o
Sivo bitje ekuinlo reaiti e-di-no
z begom.
Duian, ki je bil sadnji med
beiecimi, ee je prvi savedol, da
je Rudi saoatal. Ozrl ae je in
fokal — Rudija ni bilo sa
njim. Stekcl je, kolikor ao ga
nesle noge, dohitel tovariie in
zakrifial:
"Pocakajto! Rudija ni . . ."
Obsteli eo in eo spoglelali.
Ga res ni mel njimi? OH eo
jim sraalo kot preganjanim
ZTOrem. In vendar so jo v njih
tudi ta hip qglasil £loveJ3rf 6ut,
cut tovariatvn, ki Jo bil cna
najleplih laetnosti jugoelovan-eki- h
partizanov.
Mar je Rudi zaostal in zgrc-i- il
pot? Je zgorel? Ga Jo za-de- la
sovrazna krogla?
Naj bo tako ali tako — po-glel- ati
je treba, kaj Je z njim.
reSiti ga Je treba, се Je le mo-go- e!
Duian in Srcfko se v teku
vrafata nazaj, od koder eta
pravkar prWnila.
"Rudll . . . Rudi!"
Nobenege otlgovora, Se od-me- v
njunege glasu ee Je isgubil
med lajanjem eovrainih mitra--
lJ€COV
"Rudi!. . . Kje ai?. . . RuU!"
Uatarita se, lovita sapo, bol-leit- a
v temo in spet klieeta. . .
in spet sdrvita po ie prehojoni
poti.
"Radi! . . . Rudi!"
Zdaj ne moreta vee delje,
dim in vrocine eta jima saata-vil- a
pot. Pred njima Je gorece
ekladiUe, se njim pa aovrai-nik- i,
ki ie vedao streljajo. Se
nekaj caaa klieeta, kot мт
krieita, toda o IkdUu ni ne da-h- a
ве alttha . . .
TaSaa ae je Rudi vea omoti-ee- n
akoraj bret savesti opote-k- al
po atraiukem rovu. Nemo-gof- e
je bilo, da bi ga videla
ali aliiala njegove krike. Tudi
ce bi priila tilo Wisu njegm,
bi aprieo peklenakega ru.Va tei-k- o
si i.Jala njegov glas.
Ko se vraeata k tovariiem,
ju je pekla strana misel: Rudi
jc ostal plamenih, zgnn'l je
kot ii.i plaini-niea- . . .
propresivne stampe u Kana-di
O tome ie odrzao krataK
govor drug. V Grbic.
Kulturni program ie bio
dobar. Omladina po onako
hladnom i kisovitom vreme-nu
(kisa je padala u nekoli-ko
navrata) ijrrala je odboj-ku- .
a Pjevacki zbor Savez-ne
organizacije iz Toronta
otpjevao jo nekoliko pjeea-m- a
na zadovoljstvo svih pri-sutni- h.
Xa$ poznati tambu-raS- ki zbor svirao je za pies
i pjevao naSo narodne pjea-m- e.
Organizacija rada na pi
kniku bila je ргПИпа, габи
najuci na slabo тУстс. Jer
Matej lior:
VECERN4 MOTIV
V vetru nocoj bomo spali,
v vetru, ki divje se amije. . .
Monla nam bodo oblaki
rjuhe edine, cxieje.
Pala na roke, obleko
prv, druga bo ksplja.
V no jez moevirno powko
zakritela bo &фЦа.
Dei ixpiral bo lica,
mocil nam ueta auha.
noc nam bo i mnlim
rezaU frnega kruha.
Svoje miali teptali
bomo ko trhle veje,
dokler nam aolzna saija
emlje in arc ne offreje.
V aonce bo hoata apela,
hoata in peaem bojna.
Drat moj, ne akrivaj Ika!
Danes je vojna, vojna!
Morda pa le ni sgorel, mor-d- a
e iivi ... In kako ae bo v
tem primeru snaiel, ko bo ie-k- al
resilni izhod?
MNaredi a krampom poieko!
Ukaie Srecko Duftanu, ko pri-det- a
na kriiiMe. "Da bo vedel
kam naj ae obrne, ce bi mows
le priiel sa nami."
Duian molee ispoini ukas,
nato ae napotita proti Crni ja-m- i.
Uedtem ko ae Je to doeajolo,
ao ie trije isgubljenci blodilt
po podzemeljakem labirintu. To
je bila kurireka patrolja —
Durcie, Sakaida in Marlot, ki
jim je bil Tomo v tistem kri-ticne- m
trenutku ukazol, aaj
poiz-cd- o, kaklcn je poloioj
predCrno jamo. Njihov Uate-rij-e
ao bile elabc, folalje bolj
medio eo avctile, pa eo saJH.
Vo dolgem tavanju eo na erccb
saaliiali glaeove tovarifcv, ki
ao klicali Rudija. PridruiUi so
ae jim nckje pri Vel&i gori
(Kalvariji) in ae globoko od-dahn- ill.
Zdaj ao vai akupaj — razen
Rudija . . . Drug za drugim hi-ti- jo
proti umetnomu hodslka.
Mieel, da bodo kmnlu na are
Sera zraku, jim greni trpka bo
leina. To je epomin na tora-rii- a,
ki je ostal v neizmemi
podzemeljeki grobnici . . .
Podpisovanje tujili
filmov s slovcnskimi
hescdili
Ljubljansko "Dclo" pllo
da slovenska javnost zahtc
va, naj bodo vsi filmi, ki jih
prikazujejo na slovcnskem
jczikoviicm obmo5ju, pod
pisani s slovcnskimi, no pa
srbskimi ali hrvaSkimi boso-dil- i,
so codalje pogostnojSo
in
ADAMICKVA KNJICA —
UCXA KNJIGA
NA AMKRISKIII .sOLMI
Kakor poroca Janko R. Rogelj
v Nev Eri 1. marca, je тчкгао
isila v tretjem jwnetiau knjige po-kojne- ga
amcriakega piaatelja ak-venak- ega
rodu Ixilen AdamUa
"Dinamit". Prvi Je ta knjiga izJla
leta 1031. Tretji ponatia te knjige
Je isdala zaloiba Tetra Smitha v
Gloucester, Maas. Po isjavi vdert
L. Adejnica g. S. Sanders, ki je
letoa 15. februarja umrla, bodo BO-- vi
isdajo Adamiceve knjige ире-rablj- ali
kit ueni knjige na vUj&
iolah v Ameriki.
Z.ISLU2NI 1СГЛЈЛК
UJitelj je govoril o velikem
najdiUlju Ediaonu, ki j med
gimi dnsgimi atvarmi isvmil Mdi
iarnk-o- . Ko ae je Toneak vrafl is
sole, je navduAeno rekel mami:
"I'omisli какДпе zaaluge iaaa E--
(lion! e ne bilo njega, bi
ruh --edaj gledati televlsije t) i
! ali petrolejaki avetilki."
obicno na izletima, iako Jo
najusavrsenije organizira-no- .
kisa i iiladno vrijeme po
kvan izvodjenje predvitljo
nj zakljucaka u djolo. Sa o
vim se zelimo izviniti poejc
tiocima koji nisu bili pod-vore- ni kako bi trebalo.
U ime okruinojf odbora
piknika najsrdacnije se za
hvaljujomo svima p-odeti- o cima i nadamo so da ce i U
buduce posiecivati naJo prl-redb- e,
a naroPito rnc koji
ma se bude slavila SO-godil-nj-ica
naie radnic'ke napr-dn- e
Stampe u Kanadi.
Prircdjivacki odbor
SA DISTRIKTNOG PIKNIKA SJK.
doseljenika.
odlocnejSo.