Nase Novine, April 17, 1986

              гантЈтгттггтгтзгзгггп :Г-1- 15. Stt.-- 9 .'1 fff $ГЖ л VWl VSiM 1s?" '№,
-- .5
1 r!H, 4
Џif m
&4fiiV - - .лЈИич Ar ииЈЗВ™,,. гчвАЧ&Ј -- Лл -- Stv 1 V iiti PJ$f ~T If Ц0--" 4'
Г-- - s.Л Jt- -
I -
v?W % u
.KB.?" 4v 4W
. J a "
m Prof. dr. Vladislav TOMOVIC: -- .77 Klfti'l £ЈГЈГ I. лГ :' Ж'А,( !Ј.#'ЗЛГЛ&,,(т1Ж!, if A" TESLA I
Iz doba druzenja sa piscima onog do-b- a,
medu kojima je bio i Mark Twain,
dobili smo nekoliko opisa Tesline fizio-nomij- e. Julian Hawthorne, romanopi-sac- ,
vidi Teslu "visokog, dugih ruku i
prstiju, ciji pokreti docaravaju jednu
snaznu muskularnu licnost. Lice okru-gl- o
i kod slepoocnica siroko. Njegove
krupne oci ostavljaju utisak da se nji-ho- vi
kapci nikada potpuno ne zatvaraju
vec lice kao kada se covek tek budi..."
Drugi ga opisuju veoma visokog, u ame-ricki- m
jedinicama mere, sest stopa i
sest inca. Teslin prvi biograf i dobitnik
Pulzierove nagrade za knjizevnost
O'Neill, primecuje da Tesla ima sivo-plav- e
oci. Ta boja oci, prema ovom bio-graf- u,
je verovatno rezultat genetskog
nasleda pre nego mentalnog stresa od-nos- no
pritiska kroz rad i umor.
Robert Underwood Johnson, kratko
vreme posle prvog susreta sa Teslom,
predlozio ga je za pocasni doktorat
svome maticnom univerzitetu Yale.
Ubrzo, kao sto smo ranije rekli, Colum-bia
univerzitet mu daje istu pocast.
Tada je uprava Columbia univerziteta
molila Johnsona da nesto kaze o Tesli.
"Tesla je", rekao je Johnson, "osoba sa
uzviSenom ljudskom lepotom, ozbiljnoS-cu- ,
skromnoscu, finocom, Sirokogru-doSc- u
i snagom..."
Nista manje nije impresivno ono sto
su zene rekle ili zapisale o Tesli. Go-spo- da
Dorothy F. Skerritt, Teslina se-kretari- ca
iz jednog drugog perioda, za-pisa- la
je ovo: "ispod njegovih isturenih
obrva bile su njegove duboko urezne,
jos sive, meke ali prodorne o6i, koje su
bile u stanju da vam procitaju i najdub-lj- e
misli." Mnogi cereci da opisi fiziSkih
karakteristika nisu ravni onim izlaga-njim- a
koja karakterisu Teslinu inteli-gencij-u,
sposobnost genija. Izvesni
I.C.M. Brentano sumirao je sve sto bi
drugi podrzali: "Tri su aspekta Teslinog
rada koji zasluzuju nase dudenje: Vaz-no- st
da se postigne cilj, narocito Sto se
tide praktidne primene; logika ijasnoca
misli s kojimna se argumenti vode i novi
rezultati dobijaju; vizija i inspiracija,
da ne kazemo kuraz, da'se vide stvari u
buducnosti koje mogu da otvore nove
avenije ljudskom rodu".
Dva nivoa socijalnih relacija vidimo
u zivotu ovog genija. Jedna je privatnog
karaktera, i odnosi se na prijatelje sa
kojima se Tesla druzio i sa kojima je
izmenjivao poStu. Drugi su poslovni
svet, kako rekoh ranije, oni sa krutim
pogledom i hladnim osmehom. To je
mnogobrojni svet, svet o kojima Teslini
pisci biografija John J. O'Neill Prodigal
Genius (Darezljivi genije), 1944; Hunt i
Wanetta Draper, Lightyning in His
Hand: Teh Life Story of Nikola Tesla
(Munje u njegovoj ruci: Zivotna prica
Nikole Tesle), 1984; i najskorija biogra-fija
Margaret Cheney, Tesla: Man Out
of Time (Tesla: Covek izvan svog vreme-na- ),
1981.
Mark Twain je jednom sarkasticno re-kao
za galopsku trku u ostvarivanju bo-gacen- ja
sledece: "Dodi do para i dodi
do njih brzo. Sto vise para to bolje.
Ostvari ih neposteno, ako mozes, po-sten- o
samo ako moras". Dakle, ovo je
bio moto mladih amerifckih kapitalista
u doba dolaska Tesle u Ameriku. Taj
moto objasnjava marginalnost naseg
Tesle u novoj sredini. Njegovi roditelji
su ga poslali sa motom: "nemoj sinko
nikom zlo uciniti", ili ono naSe staro
"nije sve u parama". Ipak, hteo on to ili
ne, Nikola Tesla se nasao u krugu onih
sa krutim pogledom i hladnim osme-hom.
Sretao ih je dok je u staklenoj sobi
zvanoj Palm Room, luksuznog hotela
Waldorf-Astori-a, u New York-- u redovno
se hranio jos pre nego je ekonomski bio
u stanju da se useli u tada medu naj-skupl- je
hotele New Yorka. Na torn me-st- u
danas je cuveni Empire State Buil-ding.
Mada okruzen elitom Amerike,
koja ga je zaista cenila zbog znanja, on
se uvek odnosio prema bogatasima sa
rezervom. Nije hteo da bude drugi Edi-son
koji od svoje nezavisnost, donekle,
se oprostio za novae tada najbogatijeg
Mr. Morgana. S druge strane, stotine
drugih naucnika zavidili su Tesli. Pr-venstve- no
njegovoj reputaciji medu no-vinari- ma
i ljudima medija propagande,
kao sto su izdava6i, urednici i pisci.
Oni su cesto pozivali Teslu za preda-vanj- a
i on se odazivao. Teslina predava-nj- a
su se Suvala u arhivima naucnih
drustava; ali,zato on nikada nije nasao
za potrebno da posalje svoje radove
naucnim casopisima.
Mozda nijedna od biografija nije iz-ne- la detalje Teslinih druStvenih konta-kat- a
kao sto je to knjiga Margaret Che-ney.
Tesla je sreo Roberta Underwood
Johnsona 1893. godine. Johnson je bio
pomocnik urednika a kasnije i glavni
urednik magazina Century (Vek), u ono
doba jednog od vodecih drustvenih pu-blikaci- ja.
Na 327 Lexington Avenue, Te-sla
je ubrzo postao redovan gost i kucni
prijatelj Johnsonovih. Njihov dom je
ubrzo postao prirodni raj za kulturnog
Teslu, pi§e Margaret Cheney. Dalje, ona
kaze da su obadvojica, Pupin i Tesla iz
relativno siromasnih srspkih porodica,
ali da su imali neobifino visoko drzanje,
Sto se normi drzanja i vladanja tice.
Zato su bili veoma razo6arani vulgar- -
Ex-kongresm- an John Blatnik(desno) — Slovenac, roden uAmerici i veli-kiprijat- elj Teslinih ideja sa Teslinim praunokom W. Terbom, podasnim
predsednikom "Tesla Memorial Society".
Snimio Dr. Tomovic
S leva na desno: advokat Soldatic, Vitomir Krstic, profesor Babic i dr.
Tomovic pred spomenikom Nikole Tesle u Niagar Falls-u- , N. Y.
noscu Amerike. Johnsonov dom je za
Teslu znacio mnogo. Tu je on sreo
mnoge prominentne umetnike iz Evro-pe- ,
slikare, pisce, politicke licnosti, kao
i krem ameridke aristokratije. U dru-stv- u
gospodina i gospode Johnson, Te-sla
se veoma prijatno osecao. Ubrzo je
znao i da prenosi dnevne dogadaje sa
dozom sale i psiho-analiz- e, speciojalno
kadavje radio na aranziranju finansija
za svoju kompaniju. Kada nisu bili sku-p- a, Johnsonovi i Tesla bi izmenjivali pi-sm- a
i cedulje. Njihovo druienje postalo
je intimno do te mere da im je Tesla
dao nadimke. Gospodina Johnsona je
zvao "Luka Filipov" a njegovu suprugu
"Madame Filipov". Sebe bi potpisivao
"Nicholas I" ili samo inicijalima "G.I."
Sto je na engleskom znadilo "Great In-ventor"
tj. Veliki pronalazad. Zahvalju-juc- 4
Johnsonovima, Tesla se Cesto nala-zi- o
u privilegovanim krugovima New
Yorka. Johnson-ov- i nisu bii bogati. Bili
su kulturni radnici, on e bio pesnik po- red posla urednika zurnala, a Catha-rine
je bila suviSe inteligentna da bi se
samo zadovoljavala poslom domacice.
Kod njih su se sretali ne samo milione-ri-,
vec i super-milioner- i, kako to гебе u
svojoj knjizi Margaret Cheney. Na nji-hovi- m
partijama odnosno zabavam
obavljalo se i puSenje cigareta naprav-ljeni- h
od novdanica od 100 dolara. Mada
su pravili samo po jednu cigaretu, ta bi
cigareta kruzila od jednog do drugog
рибаба. Valjda neSto kao u danaSnje
doba cigareta od haSiSa. Mozda je zato
Tesla jednom prilikom objasnio i svoj
financijski pogled: "Imacu dovoljno
para samo onda kada budem.u stanju
da ih punom Sakom izbacim kroz pro-zor- ".
Kada je Tesla bio oko cetrdeset
godina vec je manje imao interesovanja
za redovnim susretima kosmopolitan-sko- g
sveta. Ipak, izvesna gospodica
Morgan, te poznata pesnikinja Kipling
i druge znafiajne lidnosti, bile su mu
predstavljene. Te licnosti, kao i Johnso-novi,
imali su iskreno osecanje cenje-nj- a
vrednosti Nikole Tesle. Jednom re-6- i,
bili su fascinirani njegovom inteli-gencijo- m.
Kod poslovnog sveta, stvari su se raz-vija- le
drukcije. Poslovni ljudi su ta-ko- de
znali za njegovu genijalnost. Ali
njihovi biznis motivi ubrzo bi ih dru-Stven- o
rastavili. Tesla nije bio spreman
na kompromise koji bi bili na Stetu nje-govo- g
stvaralaStva ili koji bi usporili
njegov rad na razvijanju novih proizvo-da- .
Njegov istrazivafcki posao bio je, ne-minov- no,
vezan za korporacioni svet.
Bez njih, Tesla nije mogao da plasira
svoje izume. Primera radi, a mozda ni- -
ste znali ovo. Tesla je izmislio i brzino-meta- r
kojega imate u vaSim automobili-ma-.
Mada mali izum, ipak je morao ici
kroz komercijalne kanale. Taj patent je
ponudio i prodao Waltham Watch Com-pany.
Ipak, pre nego je rat omeo dalju
proizvodnju, Tesla je 1917. godine dobio
17,000 dolara za taj izum i za izum svetla
na voznim lokomotivima.
Tesline poslovne komplikacije na-sta- ju
sa odustajanjem da trazi od
Georga Westinghouse-- a uplate na габип
ugovora za elektromotor. U ono doba
njegovo patentno pravo bilo je milion-sk- e
vrednosti. Ipak oko pofcetka Prvog
svetskog rata, Teslino preduzece imalo
je obrtni kapital od pola miliona dolara.
Njegova firma bila je smeStena u Black-ston-e
hotelu. Medu najvecim kombina-cijam- a
za poslovni aranzman tih dana,
bila mu je firma predak danaSnjegNA-- .
SA, koja se zvala NACA. Tesla je trebao
tih dana da iskonstruiSe novi motor za
letilice koji bi bio za jednu petinu lakSi
od motora "Liberty" koji je bio tada u
upotrebi. Medutim, Tesla je u isto
vreme radio nekoliko komercijalnih
prospekata. Formirao je za svaku ko-mercijal- nu
ideju i posebnu filijalu svog
preduzeda. Tako su se javila "Tesla Ni-trates
Company", koja je trebala da pu-te- m
elektro-procesovan- ja daje nitrate,
nitrat-kiselin- u, iz vazduha izvuSenu i od
toga da dobije veStacko dubrivo. O
ovom planu Century Magazine je pisao
1900. godine. Medutim, ova ideja poka-zal- a
se ekonomski nepraktidna. Zatim
je formirana "Tesla Electro Therapeu-tic
Company" na osnovu dijih rezultata
je napravljen elektrifini oscilator pri-menj- en
u fizio-terapijam- a. Godine 1932.
amerifcki strufinjaci rekli su da taj osci-lator
daje veoma vazne rezultate uklju-6uju- ci lecenjeraka. Taj instrument pre-vazila- zi
sve Sto se dosad primenjivalo
ukljudujuci hirurSke intervencije. Da
bi za nove poslove mogao imati financij-sk- a
sredstva, Tesla je zadrzao jednu
svoju laboratoriju daleko od New Yor-ka,
u kojoj je radio na turbinama. Nje-gov
pokuSaj da mu se komercijalno is-pl- ati instaliranje dva velika radio ot-premn- ika
poput onog u Wardenclyffe,
nije uspeo. Iako iskren u namerama i
bogat vrednim idejama, njegovo komer-cijalno
nesnalazenje sve viSegajedovo-dil-o
do otudenja od korporacijonog sve-ta.
Duboko u svome razmiSljanju vero-va- o
je da sam moze realizovati mnoge
idej e. Medutim, on j e imao mnogo idej a,
u isto vreme.
(Nastavlja se)