Nase Novine, October 26, 1983

              4TvvT73F7
Moramo konacno jedni drugima u
brk reci ono Sto treba, bilo da su u
pitanju pojedinci ili reaioni. Pitam
se, na primer, kome sluzi to Sto
krijemo nacionalisti£ke ispade, koji
se deSavaju u raznim podrucjima
zemlje. Zaboravili smo, izgleda,
marksisticku lekciju koja kazuje da
je ekonomska neimaStina najplod-nij- e
tie za klijanje nacionalizma. A
pojedini republifiki i pokrajinski
rukovodioci najradije bi sakrili ili
umanjili nacionalizme u svojim sre-dinam- a.
Ne moze to tako — cutati o
slabostima i cuvati svoje polozaje.
Zaista je previse pri6a o odgovor-nost- i,
a veoma malo se to ose6a u
praksi. Mi borci trazimo konkretnu
odgovornost. Samo u poslednje dve
godine u6injeno je toliko propusta,
zloupotreba i samovolja, a da za to
niko nije odgovarao. Pojedinci mis-l- e
valjda, da su nezamenljivi i da
mogu dokle hoce da rade Sta im se
svida. To se prenosi na sve rukovo-dioc- e
i ostale drugove i krug
neodgovornosti sa zatvara.
U SKJ imamo toliko clanova da
bismo samo njihovim angazovanjem
mogli premostiti sve druStvene po-nor- e.
Ali, od svakog clana moramo
traziti da se angazuje na ispunjava-nj-u
usvojenih zakljufcaka ili mu
nema mesta u Partiji. Ma, mi 6lanovi
Partije, bismo mogli da smo bili
slozni i spremni za komunistidki
rad, i Triglav premestiti na drugo
mesto, a ne samo reSiti ove teSkoce!
Meni, a verujem i mnogima,
smeta sto smo se specijalizovali za
nekakve "dezurne nacionalizme".
Sada se, na primer, samo govori o
muslimanskom nacionalizmu u
Bosni i Hercegovini, a neSto ranije
na "dnevnom redu" bio je albanski,
hrvatski, srpski i slovenacki nacio-naliza- m.
Izvesno vreme o nekom od
njih se govori i zvoni na sva zvona pa
se prede na neki drugi. To nikome
ne koristi osim valjda nacionalisti-m- a
svih boja. Nacionalizma ima u
svim naSim sredinama i svu su oni
u svakom momentu podjednako
opasni.
Mi borci smo valjda najzeSci
kriticari sadaSnjih deformacija i
slabosti, ali to 6inimo da bi se one
prevaziSle. Treba shvatiti naSe ogor-бепј- е,
nikako to nije pesimizam,
poSto nas je svakim danom sve
manje. Zaista, teSko je kada se
odlazi sa saznanjem da smo zbog
raskoSnog zivota, slabog gazdova-nj- a
i loSeg rukovodenja doveli u
pitanje mnogo toga Sto smo u ratu
krvavo izvojevali. Ali, ja sam opti-mist- a,
kao i ogromna ve6ina mojih
ratnih drugova. Ove teSkoce moze-m- o
i moramo savladati. Jer, imali
smo i tezih situacija. Mnogi бак
1983. uporeduju sa 1941. i 1948.
godinom. Mislim da to nije ni
umesno, ni potrebno. Danas smo
privredno ja6i, brojniji, izuzetno
mnogo smo toga izgradili, unapre-di- li
prosvetu, kulturu, druStvene
odnose. SadaSnja situacija je sva-kak- o
najteza posle 1948. ali, zar nas
istorija ne u6i da smo uvek bili
najjaci kada nam je bilo najteze.
Bojan Polak
(Novosadski "Dnevnik")
ZABRINUTOSTZBOG
DIVLJANJACENA
Nasednici Predsednistva Central-no- g
komiteta CK Crne Gore, pod
predsedniStvom Dobroslava Culafi-6- a,
receno je da je sve prisutnije
saznanje o uzrocima ekonomske
situacije i da se realnije i konkretnije
razmislja o putevima izlaska iz
dosadaSnjeg stanja. Ima radnih
kolektiva u kojima su pove
cani mobilnost i radni elab, Sto
ohrabruje. Medutim, zabrinjava div-Ijan- je
cena, narocito u avgustu.
Crnu Goru i dalje prate neke
pojave odranije, kao sto su sporo
povecavanje proizvodnje, izvoz i
produktivnost. Sa ovakvom stopom
produktivnosti, dosadaSnjom orga-nizacijo- m
posla i koriS6enjem ka-pacite- tau
nekim radnim kolektivima
nece se moci sprovesti program
ekonomske stabilizacije. To ирибије
i na konstataciju da se akcija protiv
nerada joS ne vodi na pravi пабт.
ISTI BROJ TURISTA --
VlSE DEVIZA
Veca devizna zarada od proSlogo-diSnj- e
koja je ve6 iskazana u prvih
sedam meseci, kada je u kasi
Narodne banke Jugoslavije ostalo
434 miliona dolara, (39 odsto viSe
nego lane) ostvarena je "na priblizno
U organizaciji Knjizevne omladine Krusevca
Do sada su se mnoge kultume
manifestacije u KruSevcu odrzale u
zatvorenim prostorijama domova
kulture, bioskopskim salama i dvo-rana- ma
pozoriSta, uz obavezno pla-can- je
ulaznice.
Izuzetak su 6inile Svecanosti slo-bo- de
na "SlobodiStu", gde se u
julskim danima znalo sjatiti i po
desetine hiljada gledalaca pod otvo-reni- m
nebom, bez naplate karata. A
kao gosti izvoda6i dolazila su KUD-- a
iz Beograda, Ljubljane, Zagreba,
Sarajeva, Skoplja i mnogih drugih
gradova naSe lepe domovine.
Kada je u ponedeljak u organiza-ciji
Knjizevne omladine Krusevca
odrzano knjizevno vefce, nije se ni
slutilo da 6e broj posetilaca pod
vedrim nebom prevazi6i sva o6eki-vanj- a.
Ve6 u ranim predve6ernjim 6aso-vim- a
mladi6i i devojke, a medu
njima i daleko stariji,poceli su da
pune kutak ArheoloSkog parka po-red
Osmatra6nice, gde se odrzalo
Knjizevno ve6e.
Da li sam kao pesnik
izvitfad, odevidac
ili mozda dalekovido bide
koje vidi u daljinu
zla dela koja se zbiSe
u Sabri i Satili
i koja 6e se jo§ zbiti
rascvetavanjem sumpornog cveta
nad uplaSenim svetom...
U mojim pesmama nema maSte
ni kodiranih znakova
ili pog res' nog videnja stvari
sve Sto se desilo
suSta je istina i sve
Sto 6e se desiti sutra
na grbadi ovoga sveta
providenje je moje zvezde...
„--
?
September 21, 1983, NASE NOVINE -1- 1
wu .Јни1ЈШ1ДМ11В1јЈ'РИ;т;арди!11 'I'.tMii Jl'i.'',""W"jpjW)iH"
KREDITZA IZVOZ
BOR, avgusta — Industrija za
preradu bakra basena "Bor" zatrazila
je jos" jedan inostrani robni kredit od
dva miliona i 225 hiljada dolara. To
zajedno sa prvim kreditom iznosi
ukupno cetiri miliona i 300 hiljada
dolara. Ova sredstva, kako je plani-ran- o,
bi6e utroSena za uvoz repro-dukcion- og
materijala, opreme i re-zerv- nih
delova neophodnih rudars-ki- m
kolektivima basena "Bor". U
industriji za preradu bakra isti6u da
su ugovorili izvoz finalnih proizvoda
u vrednosti od 13,5 miliona dolara i
da je to dovoljna garancija za
povra6aj duga.
istom broju turista kao godinu dana
ranije. Tako je za prvih Sest meseci
nasu zemlju posetilo ukupno sedam
miliona i 340 hiljada turista, Sto je
cak za dva odsto manje nego lane.
Statistika dalje belezi i broj od 25
miliona i 880.000 побепја, priblizno
isti broj kao 1982. godine. U prvoj
polovini godine, dakle u predsezoni,
u nasim turistickim mestima bilo je
ukupno pet i po miliona doma6ih
gostiju, koji su ostvarili 16,950.398
побепја. U isto vreme u naSoj zemlji
je boravilo milion i 779.000 stranaca
koji su ostvarili broj od 9.931.000
побепја.
Elektri6no osvetljenje zamenili su
fenjeri. U atmosferi, kao rodenoj za
kazivanje pesama, svoje stihove
govorili su zaviSajni pesnici, koje su
pratili uz gitaru, flautu i trubu
omladinci muzi6ari.
Ovom prilikom se pretstavio pub-li- ci
veoma talentovan mlad pesnik,
Miroljub Hie. Blok poeziju o Vladi-slav- u
Petkovi6u Disu, koju je pri-prem- io
za ovu priliku magistar
knjizevnosti Simeon Marinkovid,
govorili su glumci KruSevackog
pozori§ta Ljiljana Tokovi6 i Andreja
Zlatic i recitatori Lidija Nedeljkovi6 i
Jelena lvanovi6.
Sve u svemu, bili smo svedoci
nesvakidaSnjeg kulturnog dogadaja,
a posebno ohrabruje podatak da su
ga organizovali amateri, bez sred-stav- a
potrebnih za zakup sale, ili
isplatu honorara ufiesnicima. Dob-ro- m
voljom, ali i talentovano§6u,
moze se prirediti sjajan recital kao
Sto je bio ovaj, a u planu su i druge
kulturne priredbe pod otvorenim
nebom.
a grbaCi sveta
Na pozornicu muzike i pesme
izlazi zver sa zimskim osmehom
kao najneinije bide
u ljubavnoj pes77
koje se uvija kao kobra
proteiudi se u daljine
kao razasuti grobovi svetom
koji se nikada zatvoriti пебе...
U hododaSdu svom miroljubivom
skriva svoj zmijski lik
al mrtva tela staraca
zena i dece optuluju
otrgnutu zver s lanca
dok moje pesme pevaju
kako se skupo plada sloboda!
7 Jul 1983 god.
Aleksandar Clrid
VOJNI MANEVRI
U MAKEDONIJI
Javljeno je iz Beograda da su u
Makedoniji pofieli vojni manevri, u
kojima sudjeluje 25.000 vojnika.
Jugoslavia je pozvala sve potpis-nik- e
HelsinSke deklaracije da poSa-Ij- u
predstavnike na manevre. Albani-j- a
je odbila. Ona tvrdi da su manevri
upereni protiv nje.
Makedonija granifii s Bugarskom,
Gr6kom i Albanijom.
PROSLAVA DANA JRM
SLAVLJEU
UCRIKVENICI
CRIKVENICA - U sklopu prosla-v- e
Dana Jugoslavenske ratne mor-naric- e,
pomorstva i rijeCnog brodar-stv-a
Jugoslavije u Crikvenici su
окопбапе viSednevne sve6anosti u
povodu 40. godiSnjice formiranja
Drugog pomorskog obalskog sek-tor- a.
Na velikom narodnom zboru
pred vi§e tisu6a gradana govorio je
Marijan Kalanj, sekretar Predsjed-nistv- a
CK SKH.
Proslavu u crikvenifckoj luci gdje
je 24. rujna 1943. formiran Drugi
pomorski obalski sektor mornarice
Narodnooslobodila6ke vojske Jugo-slavije
uveli6ali su svojim prisust-vo- m
posade i Skolski brod Ratne
mornarice "Jadran" ribari Klenovice
(proSlogodiSnji dobitnici "Plave vrp-c- e
Vjesnika")(te motomi brod "Tu-hobi- 6",
najnoviji na listi rijeCkog
brodara "Jugolinije" koji je prije dva
dana primljen u pulskom brodogra-diliSt- u
"Uljanik". U Crikvenici je
odrzan i simpozij o Drugom pomor-sko- m
obalskom sektoru, te otvorena
filatelisticka izlozba "Tito, more i
brodovi". U crikveni6koj luci i na
moru izmedu Krka i gradskog pliva-NSt- a
odrzavale su se brojne sportske
manifestacije, osim ostalih, i tradio-nal- ni
pliva6ki maraton Silo — Crik-venic- a.
Na spomenik palim borcima i u
more polozeni su vjenci sudionika
proslave, a pro6itani su i brojni
pozdravni brzojavi. U kulturno-um-jetnifiko- m
programu uz Orkestar
JNA sudjelovala su brojna kultumo-umjetnifik- a
druStva toga kraja.
NEZADOVOLJSTVO
Zagreba6ki list "Vjesnik" objavio
je diskusiju koji su vodili radnici
Zagrebackog poduzeca "Univerzal";
prenosimo dio tog izvjeStaja:
LOINA: — Htjeli bismo znati
dokad 6e potrajati ove nevolje,
skupoce, divljanje cijena, pad stan-dard- a.
Vidi li neko kraj svemu tome?
KRNEK: — E, to ce te§ko ici. Evo
kruh, na primjer. Donedavno sam
mogao nekako zivjeti sa svojom
pla6om u 6etvoro6lanoj obitelji.
Danas, sve Sto zaradim, pojedem.
Zar 6ovjek ne gradi sam sebe i sam
sebigsigurava sre6u. Kako da se
inform i ram, kako da neSto Citam,
kako da bude pametniji radnik kad je
sve tako prokleto skupo. ProditaS:
zetva je odlifcna, a kruh poskupio.
Pro6itaS da je otkup odliCan, a kruh
je kao zlato. Pro6itaS da su polja
rodila, a uvozimo pSenicu.
KALOSEVAC: — Pro6itaS da je
SIV odredio da kruh smije poskup-je- ti
najviSe 18 posto, a on pokupi i
43 posto. Tko je onda odgovoran?
Tko koga ne sluSa u ovoj zemlji?