Nase Novine, May 03, 1978

              W
Ir
II
1
rm
l№I;a3fi3. Ч.Ч"!
m?!-- i[
net i , Ш
i?
f
Ш
и
Ш.
Шf
'№ t. ? ,tJi
Ж''' .. .МјА'л, №
.
.'У.' s , ттшт 1Ш~Ш n'H ВШ MS a m S m шшшт !;.m
m т
ваВвм &V2sLKIil :Ш :¥M Ш№ ШтштеТЈЛњ гп
Ф Kampanja protiv socijalne rie-prav- de
u Brazilu: Sve brazllske crk-v- e,
predvodene Konferencljom bra-zilsk- ih
katdlifikih biskupa (CNBB),
zapo6ele su veoma naglaSenu kanri-pan- ju
protiv socijalne nepravde u
zemljl. U to] kampanjl se "neprave-dn- a
raspodjela nacionalnog do-hotk- a"
osuduje kab "institutionali-zacij- a
bijede". Biskupl osuduju
"ogromnu nesrazmjeru u primanji-ni- a,
platama J profitu" I slstem m(-nimal- nih
nadnlca koje nlsu dovolj-n- e
ni za "goll opstanak radnlka".
Crkva se zalaze za "odgovornost
svlh slojeva druStva", kao I za "za-jednl6- ku
akciju kojom bi se postl-gl- a
druStvena pravda i posao za
sve".
Pobj eda Indire Gandhi
Prevarili su se onl koji su rafiunali da je
politlfika karljera- - tndire Gandhi zavrSena
porazom na proSlim izborima. Ona je
nedavno oanovala novu politldku partlju,
koja je izvojevala znaiajnu pobjedu u drla-vam- a
Andhra Pradesh i Karnataka. "Izbori
pokazuju da je narod uz nas", rekao je
sekretar nove (Indlrlne) parti e.
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinii
5 II
Stegnuta omca oko rasizma
i aparthejda
i nema zemlje na svljetu
koja bi data svoj g.las za rodezijskl i
juznoafridki rasizam, pa ipak ti se
sisteml odiiavaju i srarnom zaplju-skuj- u
20. stoljede. To potvrduje
6lnjenicu da politlka nije samostal-na.ve- c
se nalazl u sluzbi ekonomi-je- .
Pojedine zemlje I danas potpo-maz- u
spomenute rezime. Sjetlmo
se, da je u proSlbj godini
sklopila ugovor 8 Juznom Afrl-ko- m
o gradnjl nukleamog reaktora
(vrijednost t posla oko milijardu
dolara) a u zamjenu za desetogodl-бпј- и
nabavku uranljuma u to) zem-lji.
Nastojanjlma afri6klh zemalja u
OUN da se protiv Juznoafri6kog
rezima izglasa I ekbnomskl embar-go
javnb su se suprotstavlle velike
zapadhe zemlje: USA, Vel. Brltanl-j- a
i Francuska,;prljete6i vetom.
se zemlje snabdjevaju sa kromom,
zlatom, uranijumom, dljamantima i
јоб neklm rudama iz afri6-ko- g
juga a, onda k tome јоб i obilje
jeftine (сгпабке) radne snage
guduje zgrtanje vlsokih profita. A
', № ''
Osam clanova ju-znoafri- cke
kulturno--umjetnick- e
grupe,
koja je gostovala u
Kanadi, zatrazili su
politick! azil u ovoj
zemlji. Oni su dava-i- i
kazalisni komad
"Dva lica Afrike"',
koji osuduje apart-heid
i boje se pro-gon- a
se vrate u
svoju zemlju.
т
Шк'"М
... '#
fW%%
:--
Ш
глоа.
ша
mm
SOCIJALISTlCKE zemue
PREDLA2U 0P6E I POTPUNO
RAZ0RU2ANJE
2eneva — Sedam socljallsti6kih
zemalja podnijeia je na konferenciji
Ujedinjenih nacija o raz.oruzanju,
koja se odrzava u 2enevi, predlog o
орбет i potpunom razoruzanju.
Ovaj dokument, koji je podnijeia
delegacija Sovjetskog Saveza, pot-pisa- ll
su I predstavnlci Njema6ke,
DR, Bugarske, Madarske, NR Mon-gol
ije, Poljske i Cehoslova6ke. Do-kument- om
su obuhvacenl svl obllcl
razoruzanja.
Ove zemlje predlazu prekld pro-izvodn- je
svih vrsta nukleamog oru-ij- a
(atomskih, hidrogenskih i
bombl), po6etak smanje-nj- a
svih rezervl tih oruzja, zabranu
proba tih oruzja, i prekid proizvod-nj- e
kemijskih oruzja, denukleariza-cij- u
lzvjesnihoblasti, ogranidenje
konvenclonalnih oruanih snaga I
kompietnu demilitarizaciju mora.
SSSR IMA 260
MILIJUNASTANOVNIKA
Moskva (TASS) — Prvog sijefinja
(januara) 1978. Sovjetski Savez
Im'ao je 260 mllijuna stanovnika.
Ovaj podatak saop6io je Central-n- i
statistldkl zavod SSSR.
ш
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiii illinium iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiii
B бјШ Ш Ш & jtBSBL S Ш„
Danas
Francus-k- a
Ove
omo
ako
takove stope zarade, uz vi§e nave-den- o,
teбko je tako jednostavno
ispustitl bez obzira na "human
rights" o kbjima se u posljednje
vrljeme tako mnogo govorl.
S druge strane i Rodezija I
Juznoafri6ka Republlka se prlpre-maj- u
da ne bi' dolo do iznenade-nj-a.
Gomllaju se rezerve nafte I
drugog materijala. Prema procje-nam- a
Juzna Afrika ima rezervu
nafte za 3 godlne a po druglm
Izvorlma I za 5 godlna. Dodamo li k
tome da se u posljednjlh nekollko
godlna mnogo ulozilo u naoruzanje
(6ak je po nekim Informacljama I
atomska bomba u gradnjl) onda
6ltava stvar ирибије na ozblljan
prkos 6itavbm 6ovje6anstvu. U
svemu tome treba trazitl obja6nje-nj- e
tako drskog ропабапја I prema
Afrikancima I prema 6itavoj svjet-sk- oj
zajednici.
Narod i Afrike duboko su svjesni
da je cilj do ylastl тодиб samo
oruzanom borbom iako se diplo-matsk- a
i aktlvnost ne
zanemariije. Danas seu Rodezlji
vodi oslobodlladka borba naroda
Zimbabve. Djeluju tri oslobodilafi- -
ХW
t&
."
л
—
Ц
т
%шхи
WT
WSSsi'sAff
тп
т
17"И' 1- -1! 1 .AnflJM
п :
жшж #aтwгхmжfiш.wжm%
'& Хлл5Ш: Ж.?:Ж&Жл vr; х:.л уж
МЖ,
NEZAPOSLENIH
OKO
300 MILIJUNA
2eneva (Reuter) — Oko 300 mlli-juna
ljudi trenutno je nezaposleno
ill "poluzaposleno" u zemljama u
razvoju, a da bi se ovaj problem
rijesio do 2000. godine, bilo bi
potrebno otvoritl oko milijardu
novih radnih mjesta u tim zemlja-ma.
Ti podaci i procjene navode se u
saopcenju Medunarodne organiza-cij- e
rada (ILO), objavljenom u 2e-ne- vi.
Prema istom saopcenju, u
industrijaliziranim zemljama danas
je bez posla oko 15 milijuna ljudi.
KOMENTAR
U SR Njemafikoj Јоб se halabuCi oko
samoubojstva (Ш "navodnih" eamouboj-stava- )
troje anarhisla u delljama stammhe-Imsko- g
zatvora. Irmgard MOIIer, Cetvrta Iz
te grupe, koja je prezlvjela vlastlti ubod
no2em u grudi, sada navodno Iznosi nove
neugodnosti na габип zatvorske uprave.
Istraga se nastavlja, a u meduvremenu je
londonskl "The Statesman" objavio karlka-tur-u
na kojoj neki oflclr, salutlrajudi kan-celar- u,
kaze:
"Spljuni su sve prlznali, gospodine kan-celar- u.
Mozemo II sada prokrljumCarltl
malo oruzja u njlhove del ije?"
iiiiiiiiiiiniEiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
bpgatdg
neu-tronsk- ih
politl6ka
PiSe: Goran Timur
ka pokreta a tezi se k ujedinjenju
boraca za oslobodenje Zimbabve
(Rodezlje). Isto tako rasplamsava
se borba potlacenog naroda u Na-mi.b- lji
(Jugozapadna Afrika) na
6eiu sa oslobqdiladkim pokretom
The South West African People's
Organization (SWAPO). Namlblja
se nalazi pod dominacijom Juzno-afridk- e
Republlke. ObruC se sve vie steze I vr§i ogroman pritisak
na jug, 6ega su svjesni rasisti6kl
rezimi. Zato, osje6aju6i datlo pod
nogama podrhtava, nastoje 5to
уЈбе dobiti na vremenu te se razll-6lti- m
manevrima pokuava spasiti
vlast uvodenjem neklh "umjerenljlh
crnaca" (ob!6no korumpiranlh) u
vladu I druglm. Rodezijskl premijer
je iSao tako daleko da je. zatrailo
najmarijetrogodiбnJi vremenski pe-riod
koji bi mu bio potreban za
"изрјебпо" ргепобепје vlasti na
стабки ve6lnu.,Vr6e se i drugl.tzv.
ustavnl pregovori kako bi se vlada-ju-bi slstem masklrao ill bar prika-za- o
u neSto blazem svijetlu, i daju
,nekl nrianji ustupci. Narayno, takbt
vl su ustupci, premaleni.i гакабпјејј,
da bi zadovoijlil legltimninrf pred- -
i.
WitMM
?.:
?,?
шт
ШШ
т
глшла SW'.tt
УИ'Л'4
'П-Ш-;~т. :ц.т
;
W
ммишш
Ovog mjeseca u Francuskoj 6e se odr-2a- ti
parlamentarnl izbori. Predvida se da 6e
iijeve partije zajedno dobiti vise glasova i
mandata od vladinih stranaka. Medutim,
izmedu komunista I socljalista nema spo-razu- ma
o sastavu nove vlade i kakve mjere
treba poduzeti da se krene naprijed. Soci-jalis- ti
ostaju kod zajedniCkog programa
usvojenog prije viSe godina, a komunisti
smatraju da on viSe ne odgovara dana§njim
prillkama i da treba po6i korak dalje.
шшштШШШШшшш
Komunlstlfiki lider Georges Marchals
titiitiiiiiiiuiiiiiiiiiiBiiiiitiiiiiiiiiitiiiiiiitiiiiitiiiiiuitiiiiiiiiititiiifiiiiiiiitiitiiiiiiiiiiii i
stavniclma naroda Zimbabve I
Namibije.
U svojoj novogodiSnjoj porucl,
generalni sekretar OUN Kurt Wald-hei- m istakao je, da srednji istok i
nadalje nosi sjeme najvece opas-nos- ti
od svjetske katastrofe a da su
Rodezija I Juznoafri5ka Republlka
takoder bremenite eksplozivno§6u.
U prosloj godlni, navodi Wald-hei- m, primjetio sam "snalne vje-tro- ve
promjene" te dopuStam mo-gucn- ost da 1978. donese nezavis-no- st narodima Namibije I vladavinu
vecMne narodima Rodezlje".
Danas imamo krizno podru6je u
sjeveroisto6nom dijelu afrifikog
kontinenta, gdje se vodi borba
izmedu Etiopije i Somalije za
pokrajinu Ogaden a tu su . jos
nemiri Sudana i Dzibutija. U sredi-бпј- ет
dijelu Afrike su nesredene
priiike I ratna previranja u Zairu
(pokrajina Sabo) a ni ostali dio'
afridkog kontinenta nije u potpu-nos- ti
miran posto je ostalo otvo-ren- o
pitanje "Spanjolske Sahare"
(nesuglasice izmedu Maroka i Alzi-ra- ),
zategnuti medudrzavni odnosi
Tanzanije, Ugande i Kenije te
Egipta sa Libijom. Sve to ide'u
prilog dinjenici da.je afridko jedin-stv- o
ozbiljno пагибепо i pogoduje
stvaranju jaza miinje I osvete tj.
okretanju Afrikanaca protiv Affl-kana- ca.
(SvrSetak slijedi)
i?J m
IKI m
Ж
:
1
P
li
te-- .., .l
Г5'