Nase Novine, September 28, 1983

              1- 4- NASE NOVINE, August 17
J# #
Nismo slu6ajno u julu mesecu
otiSli u provinciju Val d'Oaz i obreli
se u malenom selu Over. U julu, u
ovom osuncanom krajoliku, po6inje
da dozreva zito. Po kvadratastim
njivama uveliko je isklijalo seme
proletos baceno u oranicu. Iz mod-ro- g
neba sunfievo zlato prosulo se
izdaSno po rascvetalim bulkama u
sarenim poljima, poigrava na li§cu
vrba i topola, bljeSti u vitrazima
prastare crkve na kraju sela, nado-ma- k
seoskog groblja.
Pitomina ovog pejzaza neodoljivo
doziva u sedanje ona Sudesna
slikarska platna §to toliko opleme-njuj- u,
one slike "osuncane dusom, a
uradene kifiicom" jednog od najve-ci- h slikara prirode VINSENTA VAN
GOGA, preminulog u ovom tihom
selu, sada vec daleke 1890 godine,
dana 29 jula.
Za selo Over na reci Oaz — 6ije se
ulice protezu duzinom od 7 km od
reke do plodne visoravni, — Francu-z- i
kazu da je "tafika polaza impresio-nistiiko- g
6uda". Poput Sijene u
Italiji ili Toleda u Spaniji, Over na
reci Oaz u Francuskoj nadahnuo je
6itavu plejadu talentovanih slikara,
cija platna obilaze svet, izlagana po
velikim i malim galerijama... dela
Cezana, Koroa, Dobinjia, Bodjia,
Mirera.... i, naravno, Van Goga.
U selu nema mnogo meStana, ali
je doSljaka uvek dosta, bilo da
svrate na pola dana ili ostanu za ceo
zivot... Tu postoji i jedan zamak iz
XVII veka sa prostranim vrtom i
ve£ta6kom pedinom u njemu, zatim
crkva, na kraju sela, 6ija je izgradnja
zapo6eta joS u XI veku. Definitivni
izgled ovog francuskog istoriskog
spomenika, hriS6anskog hrama u
romano-gotsko- m stilu, zavrsen je
izgradnjom zvonare uz samu crkvu
— 6itav jedan vek kasnije. A lepotu
ovog zdanja proneo je svetom
Vincent Van Gog, naslikavSi je na
svom 6uvenom platnu: "Crkva u
Overu".
SiSavSi sa voza na maloj zelezni6-ko- j
stanici sela — koja je inspirisala
slikara Vlamink--a — uputili smo se
ulicom koja nosi ime "Dr. Gase" i —
proSavSi staru lekarevu ku6u, naSli
smo se u 6etvrti Ves'no, koju je, u
svom delu, ovekove6io Gog. lako je
vreme ufiinilo svoje izmenivSi po
malo spoljni izgled sela, (donevSi
asfalt nekim ulicama — na primer)
mir i harmonija prirode u koju se
divno uklapaju neke od starih,
safiuvanih, kuca, kao da pripovedaju
prolazniku o onim vremenima kada
su boravili Pisaro, Sezan, Van
Rusel, Renoar i dr. majstori slikar-stv- a.
Nadahnjivajuci se nezamenji-vo- m
lepotom prirode, oni su je
prenosili na svoja platna da bi je, za
ljude, zauvek sa6uvali...
Prosavsi crkvu, dosli smo na
groblje u kome poCivaju zemni
ostaci besmrtnog Van Goga. Dva
obicna nadgrobna kamena optoCena
patinom, na kojima su огпабепа
imena, te godine rodenja i smrti
Vinsenta Van Goga i njegovog brata
Teodora — Tea, obelezavaju to
mesto. Bokori nabujalog brSljana,
medusobno 6vrsto isprepleteni, kao
da grle ova dva nadgrobna kamena i
dve humke spajaju u celinu, prekriv-s- i
ih svojim zelenilom. Slikarev brat,
(umro dve godine kasnije), ostaje
tako simbolicno uz brata i u smrti
povezan dubokim vezama, koje su in
i za zivota spajale. VeliCanstvenoj
jednostavnosti velikog slikara, i
skromnosti 6oveka 6ije delo ostaje
da zivi vefino zaista se ne moze
1 1 I v t
,. -- - , h £pH rs "- - ,r i.
,4?' vft, &л?
X
CS iw "tl- M't - ? st Ys
( fi V Vf "V . -
zamisliti lepSi spomenik. Po neki,
tek ubran, crveni ili zuti cvet i
rukovet zitnog klasja, namerno os-tavlje- ni
na brSljanu oko groba,
svedoce o neprestanom hododaScu
na jedan grob kome nisu potrebne ni
pompe ni ceremonije.
Impresionantna je i beda memlji-vo- g sobi6ka u konafiiStu, preko puta
opstinske zgrade, sa kosom tavani-co- m
i uskim, krovnim prozorom kroz
kog ne moze da ude sun6ev zrak. Tu,
na gvozdenom krevetu, u uskom
тгабпот prostoru sobe kog ispu-njava- ju jos i: jedna komoda, umiva-oni- k
i — Stafelaj, izdahnuo je jedan
od najve6ih "slikara svetlosti", kako
za Van Goga 6esto kazu kriti6ari.
"Ni groznije sobe ni lep§eg cove-ka- "
— otelo se glasno jednoj
posetiteljki, dok nas je, tiskajudi se
uz skufieno drveno stepeniSte, pro- -
Ш£т1 И tm
AmeriCki predsjednik Reagan je
"najvedi protivnik radniStva u mo-dern- oj
politi6koj historiji", izjavio je
biv§i ameri6ki podpredsjednik Wal-ter
Mondale na konvenciji United
Food and Commercial Workers Uni-on
u Montrealu.
Mondale je kazao da je Reagan
napunio атпбко ministarstvo rada i
agencijezaodnoserdnika i posloda-vac- a
s anti-unijski- m ljudima koji
gaze radnifika prava i zaStitu.
lako Reagan govori o "ekonom-sko- j
obnovi", nezaposlenost se
pove6ava, rekao je Mondale. Za to je
krivvisoki deficit u drzavnom budze-t- u
i nepravilna trgovinska politika.
Mondale je kandidat za predsjed-nik- a
u izborima koji ce se odrzati u
novembru idu6e godine.
United Food and Commercial
Workers Union na 6ijoj konvenciji je
!&°'ЏС M
puStala da udemo u ovaj istoriski
spomenik u kog ne moze stati
istovremeno ni 4 osobe...
U zgradi nekadaSnjeg konadista,
na spratu ispod mansarde na kojoj
je Van Gogova soba, sada je
moderna slikarska galerija, a u
prizemnom delu je restoran sa
nazivom "Kod Van Goga"... odakle
se javljamo citaocima "NaSih Novi-na- ".
MiraTRBAC
juli, 1983 — Over na reci Oaz Pariz
7 "Impresionizam je slikarski pravac
u kom slikari nalaze sarzaj u
realnom zivotu, uzdizudi motiv koji
ih inspiriSe na nivo studije sa veoma
izrazenim odnosom svetlosti i senke
i bojama koje kao da su ozivljene u
pokretu" — (Larousse)
Ш1 DVra
Mondale govorio ima milijun i 300
hiljada Slanova. Na njezinoj kon-venciji"
u Montrealu sudjeiovaio je
2.000 delegata.
(ТПРРДГ
O modi
Сшпа je stvar moda, ima bezbroj
lica i stalno Hi mijenja. Ona je
jedini diklator kome se zene, a ponekad
i muskarci, rado pokoravaju i u 'porno
ga slijcde. Moda je nastala u onim
' pradavnim vremenima kada je covjek
osjetio potrebu da zashli svoje tijelo
od hladnoce ili topline. iS vremenom
je moda namelmda ljudima bezbroj
JA. SKI
a
53
TOKIO: Knjige koje piSu o dogadajima iz
pro§losti, a posebno temama iz drugog
svetskog rata, ve6 su-godinam- a veoma
dobro primljene u Japanu i 6itaju se sa
mnogo zanimanja. ProSle godine japanski
bestseler bila je knjiga poznatog pisca
Seicija Morimure o stravi6nim
na iivim ljudima u vreme drugog
svetskog rata u logorima u
Klni. No, ove godine izdavaci su ustanovili
da viSe od proslosti Japance zar,..
buducnost.
"Kore kara doo nasu", sto 01 be siobodno
moglo prevesti kao "Sto ce se dogoditi u
buducnosti", naslov je podeblje knjige koja
je ove godine najtrazenija u Japanu. TeSko je
dobiti tacne podatke o broju prodatih
primeraka, jer se od maja svake nedelje
Stampa po jedno ili dva izdanja. Do pocetka
ovog meseca viSe od miliona primeraka je
prodano, ali se potraznja sada i povecava.
Knjigu nije napisao neki mudri futurolog.
To je delo velikog broja Ijudi koji nisu suviSe
poznati u javnosti, ali su — svaki na svom
podruiju — istaknuti struinjaci.
Izdavacka kuca "Ivanami Soten", jedna od
najvecih u Japanu, proslavljala je 70-godiS-nj- icu
postojanja, pa je kao deo proslave
zatrazila od oko 600 strucnjaka da kazu Sta
ocekuju od 21. veka na svojim podruCjima.
ViSe od 500 ih se odazvaio i kolekcija
njihovih kratkih ilanaka objavljena je kao
vrlo zanimljivo Stivo.
Ve6ina slifinih knjiga uglavnom govori o
velikim stvarima, atraktivnim izumima, tra-gedija- ma
ili trijumfima. Neki crtaju tragicnu
sliku zemlje bududnosti razorene atomskim
ratovima ili okoline, a drugi
predvidaju blistavu bududnost punu oslobo-deno- g
covefianstva koje zivi okruzeno
nauke i tehnologije. No, japan-ski
bestseler uopSte se ne bavi tim velikim
temama.
Bavi se malim st - , woje a
oki oju svaKog dana. jdpanski struCnjaci
govore izmedu ostalog o tome kako ce se za
tridesetak godina popravljati zubi, kako ce
izgledati Skole, kakav ce biti sport, satovi,
zabava itd.
- Pazljivi Sitalac пебе tu na6i mnogo velikih
predskazanja, ali 6e mnogo saznati i o
danaSnjem Japanu i o njegovom razvoju
izvan velikih ekonomskih i tehnoloSkih
prognoza.
Vecinu iitalaca, na primer, zaprepastio je
podatak da medu japanskim novinarima u
dnevnim listovima ima samo 1 ,1 posto zena.
Tacnije medu 19.576 reportera dnevnih
listova 1 . aprila ove godine bilo je samo 220
zena. To se mora menjati, kaze jedan od
autora knjige i to drasti6no, pa 6e muSke
predrasude koje su "danas tako ocite u
japanskim novinama, za desetak godina biti
ublazene, a za dvadeset ce vec nestajati.
Drugi stru6njak predvida da te slavno
japansko javno kupaliSte — kakvo je po6elo
izumirati pod pritiskom sve vedeg broja
kupaonica u modernim stanovima — opstati
u 21. veku. Jer kaze on, Japanci ne idu u
javno kupaliSte samo da bi se okupali, nego
da se zabave i popricaju sa susedima dok
sede u vreloj vodi zajednickog bazena.
Takva knjiga — pokazalo se — najviSe i
zanima Japance, jer im govori o svakodnev-nic- i
koja ih ocekuje u bududnosti i to bez
velikih reCi. Zato sada izdavaCi pokuSavaju
organizovati sliCan pothvat u celom svetu,
pa 6e uskoro krenuti anketni listovi strufinja-cim- a
sa pitanjem "Sta ocekujete od 21.
stoleca".
larko Modrin
("Dnevnik")
ипшпшпшпшшшпшпшпшпшшшпишпш
KNJI2EVK i::STSELER
eksperimenti-m- a
zarobljeniCkim
zagadivanjem
dos-stignudi- ma
ШВИИИУ
varijarija na tern a fihiost, vrijeme,
proslor, Ijepola. . .
Moda je mijenjala epohe i Milove,
kreirala uniform isanosl Ш raznoli-ko.s- t,
ndobnosl ili sfeyu, boje i razne
krojeve . . .
Daiias se nustoji da moda uglavnom
bade dostupna svima - da im bude
udobna cijeloga dana.
Moda najvise privlai'i mlade, jer su
oni najdinamirniji, najakiivniji.
ШШШШШПМ