Nase Novine, September 22, 1982

              2)
July 28, 1982, NASE NOVINE -1- 1
'ЈЈГЈЛЛЈЈЈЈЈјТЈЛЈЈГЈЈЈјТЛЈГЈТЈЈЈЈЈЈЈЈГЈЈјМЛЈЈЈЈГЈЈЈ
%$&& Ш MMM %J? arm a nase zene?
RIDEAU CANAL
Mofemo ga nazvati turistiCkim biserom istoinog Ontaria. Putnika posmatrafia i istrazivafia
podjednako zaintrigira njegova istorijska prICa o Rideau Canalu kao i prirodne lepote celom
duzinom Kanala, bilo da se putuje brodom, autobusom, ili biciklom.
0 izgradnji Rideau Canala poCelo se razmiSljati odmah posle rata 1812. godine, kao
preventivi za eventualni sledeci rat izmedu Velike Britanije i Sjedinjenih AmeriCkih Drzava.
Smatralo se da St. Lawrence River, kao vodeni put ne moze u sluCaju rata obezbediti Upper
Canadu (nekadaSnji naziv za Ontario) oruzjem i hranom. A nikada nije koriscen u vojne svrhe.
Danas je Rideau Canal isklju6ivo turisticka atrakcija.
Izgradnja Canala je pocela 1826., pod rukovodstvom Lietnant pukovnika John By-- a,
pripadnika Kraljevske inzinjerije, a zavrsena je 1832. Bio je to, za ono vreme, veliki inzenjerski
poduhvat. Radilo je na njemu izmedu 2000 — 5000 ljudi. Izgradnju su pratile i neprilike, kao 5to
je bila epidemija malarije.
PoCetak Rideau Canala je u Ottawi, a zavrSetak u gradu Kingston. Ukupna njegova duzina
je 123 milje. Ima 47 pristaniSta (locks). Samo u Ottawi ima osam.
Vrlo je atraktivno i otvaranje i zatvaranje brane prilikom prolaska broda kroz teSka drvena
vrata. Prizor postepenog podizanja i spuStanja nivoa vode svakog putnika ushicuje. Neka
pristaniSta su proSirivana i dogradivana. Neka od njih imaju specifi6no istorijsko znaienje.
Tako 6e u pristaniStu Chaffleys jedna stara, kamena kuca, uskoro biti pretvorena u muzej, koji
6e sadrzati istorijsku i drugu dokumentaciju iz tog kraja. Naro6ito se posveiuje paznja tradiciji
ribolova. UopSte ceo Rideau Canal je bogat ribom. NajviSe ima basa, Stuke i smuda.
Uzivanje koje pruza Rideau Canal je mnogostrano. Putovanje brodom ili camcem izlaze
neprekidno poglede putnika uzbudljivim prirodnim lepotama. Bezbroj malih ostrva, sa bujnim
rastinjem koje krije u svojim i nedrima romantiCne kutiice ili ve6e zgrade interesantne
arhitekture, Cesto okruzene cvecnjacima. Na takvom putu se mogu sresti ribolovacki iamci i
navesti vas da godiSnji odmor provedete na obali Rideau Canala, u jednom od konfornih
motela, imajudi na raspolaganje kompletnu opremu za ribolov. Kad niste na vodi, mozete
uzivati u Setnji pored obale, zadovoljavajuc radoznalost mnogobrojnim detaljima o istorijatu
dotiinog kraja. Bogato ilustrovane broSure i turisti6ki vodifii pomodice vam u tome na svakom
koraku.
t V Ni $% 'SI ИЕгВИ1
Sue Warren je u ulozi turistiCkog vodiCa ostavila
divan utisak na grupu predstavnika etniCke
Stampe za vreme krstarenja Rideau Canalom
C
%2&&s'
SMM
%.X?.. ry, i~ХvУ.. .њ , f "' W ." Л!-- . КЈЖ&ФЈВХШЖРШ
Nadolazenje vode pred otvaranje vrata od "lock"-- a
na Rideau Canalu
Tipi6na scena na Rideau Canalu
Katarina Kostic
Minijaturna panorama
т
иа fcs J
Lieut Colonel John By
Canoeing
35 &V
Rock Blulls along Shoreline
Typical Park Brook
&
I -- iffll
Lally Homestead
iririririririririririririririririririrIrIrIrIrTrTrIrIrIrIrIrTrTrIrIrTrTrTrTrIrIrIhTrIr
Za. em lade domacice
Sto treba znati o juhi
Julia nije samo jedan od naj-stariji- h
jela. ve- - je kroz vijekove
pa i danas vrlo cijenjena svuda u
svijetu. Valjda je zbog toga dohila
mjesto ]rvenstvo na stolu — izno.si
se )rije drugih jela.
U jednom razdoblju historijc juha
je bila jedino jelo kojim se ("ovjek
hranio. Ljudi su kuhali razlieito bilje
l meso u jednom loncu. te su tako
imali i juhu i biljnu i ivotinjsku
hranu.
I" starom vijeku Rimljani su uveli
bolji naein ])riredivanja hrane. Tada
su stvorena i mnoga luksuzna jela.
Naravno, njima .mi se hranili samo
bogat i. Tek na kraju srednjeg ijeka
poeeli su i srednji slojevi pripremati
takvu vrstu brane. ali samo za dike
praznike. Naravno, danasnja su jela
sasvim drugaeije jn'ipi'emljena. pa je
i juha drugafija. Ima l ije vrste
juhe - eista i gusta. ( iste su juhe
bez takozvane zaprske (goeda juha,
ili juha od kostiju i zelenja). Ako
im se doda dooljno zelem i zarine
se testom te su juhe eoma hran-Ijiv- e
i uku.ne. (lu.te juhe su zapre-n- e
masnoi'om i lirasnom i aeinjene
jajetom, kajmakom. 'еоша u ukus-ne- ,
,ili ih moraju izbjei_ra ati oni
koji se ne ele gojiti.
Ciste juhe koe niu masne i niii
zacinjene zo u e buljom i piju
se iz soljice kao kava. Г njih e
moze staviti jedno umanjce i malo
isjeckanog регмта.
Buljoni se uglavnom kuhaju od
Korisni savjets
Miris duvana u prostoriji u kojoj
se mnogo boravi tokom dana skoro
da je nemogut'e odstraniti. jer se
upije u zavese. tapaeirani namestaj,
u svaki kutak. Ma koliko tu ])ro-tori-- ju
provetravate miris net'e isceznuti.
Zato je najbolje da se na ormar
stavi zdela sa rastvorom hlornog
kreca i sireeta. Tu neka ostane
nekoliko sati. Jotom je uklonite i
jirostoriju izvetrite. To se mo.e po-novi- ti
tokom nedelje da-tr- i puta.
'aza od stakla ili tanjeg kiistala
nije uvek dovoljno stabilna. te se
lako prevrne kada se u nju -- tavi
Potrebni materijal: 4 jaja. 2 .u-manc- eta,
strugana kora limuna. 14
dkg set'era, 10 dkg brasna. 0 dkg
maslaea. a za krem je potrelmo:
14 litre slatkog vrhnja. 3 dkg
set'era i lo dkg jagoda.
Cela jaja i dva umanca tuku se
zajedno sa set'erom i iseckanom li-muno-vom
korom. To se sve oba lja
na stednjaku dok se ma.sa ne
zgusne i ne ])ostane vazdusasta. Ta-da
se makne sa vatre i dotle tuee
MIWiHiWp;iM,J.WJUIUIjy,-HW!WBHm-- l
'
govedine ili samo od kostiju. 'a veo-m- a
su ukusne od kokosijeg mesa.
Za buljon se meso stavlja kuhati u
hladnu vodu da hi na taj nacin juha
bila jaea. Da 1 i buljon bio bistar i ni.
malo mastan mora se koristiti dobro
meso. ne smije se stavljati u njega
teleea ili s injska kost niti meso
smije liiti masno. Ove juhe pret-hod- e
drugim jelima i kolacima.
Guste juhe mogu biti glavna hra-na- .
uz njih je dovoljno pripremiti
neku kuhanu tjesteninu. sir i voee
— to je dooljno da objed liude
kompletan.
N'elika je razlika i u remenu.
Za riste juhe je potrebno i po dva-tr- i
sata. dok se guste juhe mogu
pnrediti za pola sata te su poeljnije
u jelo niku domat'ire koja una malo
vremena za kuhanje.
Iiijela juliu .ч litkoui
1 1 4 htra ode. l." dkg luka
(jedna ulaxiea). malo masti. sol.
I)iber. elika lira hrasna. rasa mh-ek- a.
ma.-la-ca u velieini oraha.
Luk se izree itno i sta i na
mai--t tese j)ro])iv.i, doda mu se malo
ode i pnja .4' dok ne omeksa,
potom .se piopasira i sta i u vr
proprzeno l)rasno (zafiig ili zaprska).
potom se nalije mlijekom i vodom.
posoli se pohiheri i pusti da kuha.
Prije no sto ('ete juhu servirati.
stavite u nju koniadir maslaea.
cve;e. Zato na dno najjire stavite
nekoliko staklenih klikera ili lepih
kameneiea. 8ve c'--e biti u redu. vaza
je tada dovoljno teska te se ne'e
preturiti.
Odravanje kisobrana je takode
)Ktrebno. Zato kisobran uvek posle
kise ostavite da se otvoren osiisi,
]a ga tek potom sklopite. Inaee
kisobran se mo.e dobro oeistiti ako
se eetka za jiranje ruku zamoci u
lastvor sode bikarbone i sin'eta.
Naravno, to se eini ako su loje na
kisobranu s etlije. a tamni kisobrani
se eiste soeem od erne kafe.
Torfa sa jagodama
dok se ne ohladi. Na kraju se poste-])en- o
dodaje brasno i otoj)ljeni
maslac. Sad se masa si])a u namazani
l brasnom posiiti pleh i lagano se
jieee. Kad je torta peeena izxadi
se iz modle l ostavi da se ohladi.
na kraju se torta presete preko
sredinc i filuje kremom od slatkog
vrhnja. set'era i jagoda. Odozgo se
torta takode premae kiemom i
ukrasi jagodama.
ИМШМЦТ-1Ц'Ш.М- Ц ашЈииивмн
— Ne mozemo da ocekujemo da sindikat dobro radi, ako
u njegovom rukovodstvu .nema ni priblizno toliko zena koliko
ih je u udruzenom radu.
— MuSkaraca je vise na zborovima i sastancima, ali ne
zato Sto oni vise vole nas socijalistidki sistem ili bolje pozna-j- u
samoupravljanje, vec zato sto nisu stvoreni svi uslovi da
se zena rastereti poslova u porodici.
— Ako nije sigurna, zena radije cuti, mozda i zato §to
svaku njenu-re- i meimo, prema njoj smo kriticniji nego pre
ma njenom kolegi.
— Zenu na selu nitko ko predlaze, niti ko glasa za nju,
jer, ako treba da se ide na zbor, mui kaze: Idem ja, ti .ostani
kod dece, u kuci.
(S okruglog stola lista Rad i revije -- Nada
o sudjelovanju zena u samoupravljanju