Nase Novine, December 04, 1986

              ччњч-bZ- V '"„t... W$&' "Tif,? и0!-"'1- )" ЈУГ" ЈК ?г ! у" -- J Mr VW-- " Гт .?
. i i
Dr Mirko MARKOVIC: RADNICKJlL IKILjASA a ajAj$iA& JmL
GLA VNA
Danas radnicka klasa. radni narod.
citav ljudski rod — prezivljava jednu
od najsudbonosnijih etapa svoje lston- -
Na pragu Dvadesetog 1 prvog vijeka
naucno-tehmc- ka revolucija otvara
ogromne moguenosti zadovoljavanja
ljudskih potreba Ah se zajcdno s tun
usavrsavaju 1 sredsUa a odjenje ra-tov- a
— upravo do unistenja zivota 1 ci-vihzac- ne
na zemlji u plamonu atom-ski- h
eksploziia
1 nije sluoajno sto su u kiatkom vre-mensko- m
razmaku odrzana dva zna-cam- a
skupa medjunarodnog radnic-ko- g
pokreta. jer ako iko treba da danas
uzme sudbinu covjecanstva u svoje ru-k- e.
onda je to pnje svega. radmcka
klasa — na celu svih zdravomiblecih
slojeva drustva
U Berhnu je u drugoj polovini sep-tembr- a
odrzan XI. kongres svjetskih
sindikata — uz ucesce ogromnog broja
delegata 1 gostiju
U Moskvi je pocetkom oktobra od-rzan
drugi znacajni skup svjetskog
radmckog pokreta: Medjunarodna
naucna konferencija na temu "Rad-mcka
klasa 1 danasnjica" Ovu konfe-rencij- u
sazvao je Institut medjunarod-nog
radmckog pokreta Akademije
nauka Sovjetskog Saveza
I za jedan i za drug] skup bilo je ka-raktenstic-no
pnsustvo vehkog broja
predstavmka radnicke klase razlicite
politicke onjentacije. razlicitih vjer-ski- h
ubjedjenja — iz preko stotinu ze-mal- ja
A kada je njec o Medjunarodnoj
sinchkalnoj federaciji treba napome-nut- i
da samo ona broji preko 300 mi-hon- a
clanova . Karaktensticno je da
je na pomenutom kongresu u Berhnu
pnsustvovao l vehki broj delegata i
onih sindikata koji ne pripadaju Me-djunarodnoj
federaciji.
Za oba skupa karaktenstican je bio
proletera svijeta — bez obzira na
nacionalnu, vjersku ill pohticku pn-padno- st
— jedinstva za rjesavanje go-ruci- h
problema danasnjice... U dana-snji- m
uslovima, kada pnjeti opasnost
umstenja citavom covjecanstvu. pro-lete- ri
nesocijalistickih zemalja ne
mogu se minti sa nejedinstvom u svo-ji- m
redovima. Jedinstvo radnicke
klase u svakoj zemlji, kao i njenojedin-stv- o
na medjunarodnom planu najvaz-nij- i
je preduslov rjesavanju svih goru-ci- h
problema: nezaposlenost u Zapad-no- j
Evropi i Sjevernoj Americi; giadi,
zaostalosti, spoljnoj zaduzenosti u
Africi, Aziji i Latinskoj Americi; odbi-janj- a
i suzbijanja nasrtaja medjuna-rodm- h
korporacija i krupnog kapitala
na prava radnog naroda u svim regio-mm- a
nesocijalistickog dijela svijeta...
Trka u naoruzanju, koju forsiraju ja-strebo- vi
u SAD, a koja donosi basno-slovn- e
profite vojno-industnjsk- om
kompleksu, neminovno zaostrava sve
drustvene probleme — kako u razvije-ni- m
kapitalistickim zemljama, tako i
u zemljama u razvoju.
Ali posebno je tesko stanje proletari-jat- a
i radnog naroda uopste u zem-ljama
u razvoju, to jest u onom dijelu
svijeta gdje zivi oko 3 milijarde stanov-nika- .
Na XI. kongresu sindikalnog po-kreta
naglasavano je, da je istorijska
obveza svjetskog radnickog pokreta
postizanje ujedinjenja napora protiv
svih metoda pljacke i eksploatacije po-menut- ih
zemalja i naroda. Uostalom,
postoji neposredna veza izmedju ba-snoslov-nih
dugova zemalja u razvoju,
dugova koje su im naturile medjuna-rodn- e
finansijske organizacije, s jedne
strane, i basnoslovnih izdataka vasin- -
IPKUST WEMA SNAGA
gtonske admmistracije za naoruzanje,
s druge strane.
Ukazujuci na ovu cinjenicu, pred-stavni- ci
radnika zemalja u razvoju, iz-razav-ah
su jednodusno misljenje pro-letanja- ta
till zemalja. da se odmah obu-sta- vi
vracanje inostranih dugova. .
"Necemo dalje da placamo vojne rz-dat- ke
SAD."
LAZNE TEORIJE
I STVARNOSTA
Proleter. covjek koji prodaje svoju
radnu snagu (umnu l fizicku — svejed-no- )
vlasniku sredstava za proizvodnju.
vlasniku kapitala, nastao je kao dru-stven- a
pojava sa nastankom kapitah-zm- a
— pnje par stotina l kusur godina
Od tada pa do danas radmcka klasa
(kao l eitavo drustvo) prosla je kroz
razne transformacije i penpetije. Tako,
u socijahstickim zemljama radmcka
klasa vodi borbu za svoja prava, za pro-gre- s
drustva i shcno. U zemljama raz-vijen- og
kapitahzma ona protiv sebe
ima snaznog i veoma iskusnog protiv-mk- a. Jedno od orudja toga protivmka
(krupne burzoazije) jeste "teorija" o
tome da sve veci prodor nauke l nove
tehnike odnosno tehnologije vodi
"rastakanju" radnicke klase, da ona,
prema tome, nema svoje buducnosti.
Naucna konferencija "Radmcka
klasa l danasnjica", odrzana pocetkom
oktobra u Moskvi, ubedljivo je poka-zal- a
da pomenuta nazovi teorija nema
veze sa stvarnoscu. Predstavnici raz-ni- h radnickih organizacija: komunis-ticki- h
l radnickih partija. socijaldemo-kratskih- .
labonstickih. sindikalnih i
drugih. koji su ucestvovali u diskusiji,
dokazivah su i jednodusno dokazah,
da l pored svih svojih promjena, rad-mcka
klasa l danas zadrzava svoju
ulogu — ulogu vodece revolucionarne
klase. I u uslovima znacajnih pro-mjena
u svojoj strukturi, u nacinu ra- -
M
И
[1
)11уПВ)у"ђРГ
ШШШЖЖШ ,ЛЉ Ж1ЂГ.¥Т1
MALI OS VRT N A PISAN JE DRUG A
MIRKA MARKOVICA
U svojoj polemici s nekim osobama
drug Markovic smatra da je nji-hov- a
odbojnost prema njemu stvar i-h-ove
licne mrznje. smtram da drug
Markovic, u ovom slucaju, polazi sa
pogresnog stanovista. U politici ne po-stoji
licna mrznja, niti se na njoj ista
zasniva. Svaka borba je stvar politic-ko- g
opredjeljenja za pobjedu one poli-ticke
koncepcije koju svaka osoba
smatra ispraynom.
Gospodja Sotra i neke druge osobe
ne napadaju druga Mirka Markovica
iz nekakve licne mrznje, nego kao do-sljed- ni antikomunisti koji napadaju na
jednog komunistu. Nema nicega lic-nog- a.
Pa kada i u jednoj istoj partiji
izbija borba izmedju raznih licnosti,
ona nije nikada plod licne mrznje,
nego borba za pobjedu razlicitih poli-ticki- h
struja unutar jedne te iste parti-je.
NASA KRIZA
Svima je nama ocigledno da Jugo-slavia
sada prolazi kroz period jedne
ozbiljne ekonomske krize, da imamo
najvisu stopu inflacije u cijeloj Evropi,
koja nama, za sada, izgleda da se
ozbiljno smanji. Ova kriza izbacuje na
povrsinu mnoge negativne elemente.
Mi, stari komunisti, vise se puta zgra- -
da, u nacinu zivota, radnicka klasa
(kao i u svojoj proslosti) ostaje i dalje
odlucujuca snaga u drustvenim preo-brazajim- a.
Danas je ona glavna i
osnovna drustvena snaga protiv rata i
reakcije.
Tacno je se u uslovima naucno-tehnick- e
revolucije u razvijenim kapi-talistickim
zemljama, stalno povecava
udio trudbenika pretezno intelektual-no- g
rada, kao i udio broja zaposlemh
u oblasti usluga. Medjutim, u glavmm
elementima polozaj novih grupa na-jamn- ih
radnika u sistemu kapitali-stick- e
eksploatacije u biti se ne razh-kuj- e
od trudbenika fizickog rada. I nije
tacno da "nestaje" radnicka klasa, kao
sto tvrde burzoaski ideolozi; samo se
jos vise komplikuje samq struktura
proletarijata — granska i profesio-naln- a
struktura l tako dalje: tece pro-ce- s
modifikacije socijalne psihologije.
Dok s jedne strane, formira novi
tip trudbenika visoke kvalifikacije,
koji mahom posluzuje najmoderniju
tehnologiju, dotle s druge strane,
zaostrava kriza zaposlenosti i raste
broj trudbenika, koji ne mogu da na-dj- u
zaposlenje u svojoj struci, itd.
Poslednjih godina reakcionarni slo-jev- i,
koristeci novu situaciju na trzistu
radne snage kao robe, intenzivno rade
na tome, da sto vise raslojavaju rad-nick- u
klasu, da unistavaju njeno tradi-cionaln- o
jezgro, svim sredstvima se
staraju da oslabe uticaj radnickih sin-dikata,
da izoluju najborbenije odrede
radnicke klase.
Ali kada posmatramo danasnje sta-nje
u radnickoj klasi, ne treba sagleda-vat- i
samo teskoce, nego i nove moguc-nost- i
radnickog pokreta. Sama stvar-no- st
zivota podstice radnicku klasu u
pravcu zbijanja svojih redova — uklju-ci- v
i one nove slojeve sa vecim nivoom
znanja. Proletarijat je davao i u buduce
ce davati otpor nasrtajima korporacija
l reakcije.
-- ml iSLd ж Ј Ж,
Mirko
nj
Ja
tu
te
da
se,
se,
UGA
JL
VM $ '4WV ЧУ V ЧГ Ч ЦЈ V V4 41
lfflllJlkl-tl-fclAAi4,a- l -
H
и
И
zamo kada vidimo kako nasa zajednica
svojim sredstvima financira razne
antikomumsticke elemente da otvo-ren- o
napadaju na nasu Partiju, na brat-stv- o
i jedinstvo nasih naroda, na teko-vin- e
Narodno oslobodilacke borbe i na
svijetle likove drugova Tita i Kardelja.
Sve se to dozvoljava i kada netko od
nas trazi da se raskrinka takve ele-mente
onda se nas ganja po sudovima
i osudjuje. Ne dozvoljava nam se da
raskrinkamo takve elemente, koji su
se uvukli u nasu Partiju, da je rasko-paj- u iznutra.
Da je po volji ovakvih elemenata
nasa Jugoslavia bi davno propala. Mi
imamo da zahvalimo nasoj radnickoj
klasi i seljastvu u cijeloj Jugoslaviji da
se nalazimo na cvrstim nogama.
U posljednjih nekoliko godina izbi-jaj- u
strajkovi u Jugoslaviji, ali nijedan
od njih nije uperen protiv naseg socija-listicko- g
uredjenja, nego protiv defor-macij- a
naseg sistema. Obicno traju po
nekoliko sati a vrlo rijetko se dogadja
da neki strajk traje vise od jednog da-n- a.
Svi se povoljno rjesavaju i nikada
se ne poduzimaju mjere protiv organi-zator- a
strajka, osim u jednom slucaju
pre par godina u Kopru.
Onima koji ruju protiv nas izvana
porucujemo da ne postoji ni najmanja
mogucnost raspada Jugoslavije ili nje-no- g
drustvenog sistema, jer otvoreno
govoreci, "mi stojim postojano, kano
ULOGA KOMINTERNE
Ujedinjujuci revolucionarne partije
proletarijata, koje su nastale pod utica-je- m Oktobarske revolucije, 1919. go-din- e
osnovana je Komunisticka inte-ranciona- la (Kominterna). Prva njena
poruka bila je "Uciniti rat nemogu-cim!1- '.
Vec onda su komunisti shvatih
tako svoju istorijsku misiju, svoj dug
pred radnim narodom citavog svijeta
i kao naslednici humanih ideja iz pro-slosti,
tako i danas shvataju tu svoju
misiju.
Ali komunisti nikada nisu pretendo-va- h
da drze monopol u antiratnom po-kret- u.
Obrnuto od toga. Kao obavezan
uslov uspeha u svenarodnom pokretu
protiv rata, oni smatraju saradnju sa
svim drustvenim slojevima koji teze
ka miru. Zatojejos 1921. godme — na
III. kongresu Kominterne — istaknuta
parola "U mase!". Otuda je i stalno tra-gan- je
za putevima i nacinima ujedinja-vanj- a
najsirih slojeva radnog naroda u
cilju da se ne dozvoli burzoaziji da
gurnu svijet u provaliju rata.
Decenije izmedju dva svetska rata
bile su teske. Dramaticne tridesete go-din- e
ovoga veka donele su kapitalistic-ko- m
svetu ranije nevidjenu tesku eko-noms- ku
krizu. Siromastvo, glad, neza-poslenost
— srucili su se na desetke i
desetke miliona radnika, dok je u Ne-mack- oj
zarila i palila tiranija suludog
tt miwmc,
god. u kongresa Georgije
Moris Torezi Villiem Pike, pevaju
klisurine" i nema toga boga bi mo-ga- o da nas srusi.
Sjecam se kako su nam ustase i cet-ni- ci do 1948. godine davali jednu go-din- u
zivota, a poslije toga stalno po-navlja- ju
da imamo jos dvije godine i
da smo gotovi. Cuo sam da nam sada
daju tri godine. Mogu gospoda da ce-kaj- u jos sto godina, ali se njihov san
nece nikada ostvariti.
Uspon gospodina Reagana na ame-rick- o
ulio im je neku nadu,
ali im s i ta nada sada rasplinjuje.
UZROCI NASE
KRIZE
Poslije smrti druga Tita rasplamsala
se kriza u Jugoslaviji.
Kako je i zasto doslo do toga?
Od 1945. do 1962. godine trajala je
obnova razorene zemlje. Lozinka je
bila "dok traje obnova, nema odmora".
stvarno nije nitko gladovao, ne-dostaja- lo je svega i svacega. Zivilo se
skuceno, ali se na sve strane pjevalo i
radilo udarnicki. Nije bilo ni naciona-lizm- a
ni sovinizma a pljacke i kradje
su bile rijetkost.
Od 1962. do 1980. standard zivota je
rastao velikom brzinom, sve do smrti
druga Tita, a onda je poceo da opada.
U svemu tome imamo tri glavna uz-rok- a:
1. Ogromni dugovi inozemstvu.
2. Velike promasene investicije, u
Hitlera. Tih godina nad citavim sve-to- m
visila je satanska senka svetskog
rata.
U toj zagusljivoj atmosferi progrmeo
je gals komunista... Godine 1935.
okupljeni na VII kongresu Kominter-ne,
komunisti su jasno ispoljili soci-laln- u
zrelost i pohticku
sposobnost svetskog komunistickog
nokreta, da trezveno analiziraiu svet- -
ske procese, smelo korigujuci svoju ф
.trategiju l taktiku, ostajuci i dalje
u-rn- i svom konacnom cilju: oslobo- -
djenju rada od ropstva. ij
Sedmi kongres Kominterne bio je $
nacajna prekretnica u istoriji borbe
a socijalno, ekonomsko i duhovno
oslobodjenje radnog naroda. U puto-kaz- u
toga kongresa bilo je najvazniji
smer za bezkompromisnu borbu pro-tiv
fasizma i rata, borbu koja ujedi-njuj- e
sve antifasiste, sve pristalice
mira l demokratije — nezavisno od nji-hov- e
politicke verske
pupadnosti i slicno.
Apel za jedinstvo miroljubivih dru-stveni- h
slojeva, koji je odjeknuo cita-vim
svijetom sa Sedmog kongresa Ko-minterne,
aktuelan je i danas. Opa-snost
pred imperijalistickom upotre-bo- m
atomskog oruzja trazi zajednicka
istupanja svih zdravomislecih ljudi
SVeta- - N. Vr.
шш№№шв№а i %Ш$$шШЈј 111:'
1935. predsednistvu VII. Kominterne. Dimi-tro- v,
"Internacionalu".
koji
prijestolje
SADASNJE
ekonomska
Iako
dalekovidost,
kapitalistickog
opredeljenosti,
л:.Ђ..''ааЕмниииЕ- -
koje su bacene milijarde dolara.
3. Izvanredno dobre rezolucije, koje
se prihvacaju jednoglasno, a svatko u
svakoj republici primenjuje na svoj
nacin.
Do 1972. godine imali smo vrlo malo
dugova. Onda su donesene zakonske
odredbe da svako poduzece treba da
posluje nezavisno od drzave i pocelo
se uzimati strane zajmove kapom i sa-ko- m.
Ipak sve do 1980. to nije bilo tra-gicn- o.
Zaduzivanje se rasplamsalo po-slije
smrti druga Tita tako da smo da-nas
medju najzaduzenijim zemljama u.
svijetu. Jedino nas preskacu zemlje
Latinske Amerike. I te dugove treba
vracati.
1980. smo imali 30 tisuca industrij-ski- h
objekata u izgradnji u Jugoslaviji.
Jedan veliki dio od njih su prava na-rod- na
propast. U Kavadarcima u Ma-kedon- iji
se izgradilo jedno poduzece
"Feni" ciji strojevi nas kostaju 500 mi-liju- na
dolara i koji sada hrdjaju jer se
pokazalo da nam ne vrijede nista, nego
prouzrokuju ogromne gubitke. Tako
je isto sa Obrovcem u Dalmaciji, sa
Smederevskom Palankom, sa fabri-kam- a
Mediapan ploca, s kojima bismo
mogli da opskrbimo cijelu Evropu i
polovicu Azije, sa rafinerijama nafte,
sa seceranama koje rade sa polovicom
kapaciteta, jer nemaju sto niti za koga
da rade, sa mlinovima za kafu. To nas
dovodi do ocaja, jer se ne poziva na
MIROVNI POKRET U SR NJEMACkoJ:
UZIVOMLANCU140. 000 LJUDI
шшшшћМг&!$тшШ№е.штш~ш
1?Е2ч£ј5№£ш&ШЈ! ШЕ&л &и+ шшШШШк.. 7Ш1 1 vi НННП Ш vE ш
BAZA U UUDSKOM OKOVU - Subotnje mime demonstracije
" Telefoto: Helmut Fricke (Reuters)
BONN — Gotovo 140.000 ljudi okruzilo je nepreglednim zivim lan-ce- m americku bazu u Honsrucku, gdje je od marta ove godine postav-ljen- o prvih sest baterija krstarecih projektila koje cuva i opsluzuje
1300 americkih vojnika. Nakon 1983. godine kada je lpak odluceno
da se na zapadno njemacko tlo stacionira 96 takvih raketa, bile su to
najvece i najus.p1.j. el(i(jTefmirovnieidemonstracije koje su protekle u go..tovo ,-~- _._.X t л ~ --bavrsenom reau. mi smo aoKazan aa se za mir moze d. emonstnrati
vj namiroljubiv nacin" — kazu ponosni organizatori.
Tako su opvrgnuta vladina strahovanja koja su tvrdila da ovakav
skup ne moze proci bez nasilja, kao sto se to redovno dogadja kada
se protestira protiv nuklearne energije. No, gotovo tisucu raznih mi-rovn- ih
grupa koje su iznajmile oko 500 autobusa i sest izvanrednih
drzala vrlo suzdrzano. Vecina policajaca (5000) je bila u svakodnevnim
J civilnim odjelima pa su se i demonstranti ponasali civilizirano.
Л Ovakav ishod je zatvono usta svima onima koji su ovaj rekordni
!v skup htjeli unaprijed otpisati kao "nepotrebno politicko okupljanje,
ij dok pregovaraju Reagan i Gorbacov" zasto je zasluzna vlada u Bonnu,
zbog "svog cvrstog drzanja u okviru zapadne strategije'". Bonn, "ne
zeli kvariti dobra raspolozenja", ali je skup u Honasrucku dokazao
kako veliki broj ljudi i svih slojeva drustva ne vjeruje u nezamjenjivost
F""""1-- m.(n.iivanu5 nauiuiauja, VJ Vlljcuic hdlld 5U IllllUgJ. gUVUIHl U
"preranoj smrti mirovnog pokreta", obnovljeni napor socijaldemo-- J krata zelenih, sindikata i crkvenih grupa osigurao je ipak neocekivan
J uspjeh "te najsire moguce opozicije".
f? i ' v"j ' % W P : ; SBff-- l I tSS HI ill
r" fill.: f i I %Х1Ј :i ilBf f I If --гДДШјјЈЈ
ЗНИИЈИИ "As;} - KaFfVc ' §3tfilfliil f -- - -- $if l шв
't
I
- A - - - i
MiTeiv cqONT
r& 1 ii u i iwr "
ктрк-Чу.е..ЈВтв- 1 c
4.jula 1934. god. demonstracije u New Yorku protiv rata. Na
transparentu pise "Demonstracija ujedinjenog fornta. Cen- -
tralni komitet americke Lige borbe protiv rata i fasizma $
w w m m rw p
odgovornost njihove uzrocnike od ko-ji- h
su mnogi primali velika mita od za-padn- ih
fabrikanata, da nam uvale nji-hove
zastarjele strojeve.
Drug Tito za svoga zivota je vise puta
upozoravao na taj zlocinacki rad, ali se
vrlo malo marilo za ono sto on govori.
Istina je da mu se pljeskalo, ali se iza
njegovih ledja radilo sve obratno. U
jednom svom govoru, mislim u Splitu,
je rekao: "Nasa poduzeca idu na zapad
da kupuju strojeve, jer tamo posred-nic- i
primaju mito, ali nece da idu na
i
I
MITING MIRA V ZAGREBU
"ZAJEDNO ZIVIMO ZA MIR"
"Da se nikada i nigdje ne prekida djetinjstvo,
da svi zajedno zivimo za mir i slobodu usvijetu"
— ponukaje 1300 pionira okupljenih u OS "Kreso
Rakic" na Mitingu mira u Novom Zagrebu. Proci-tal- a ju je odraslima i djeci svijeta u njihovo ime
Olga Radic, predsjednica Savjeta Saveza pionira
SR Hrvatske. Priredjen je bogat cjelodnevni pro-gram
za djecu.
Velikom skupu u Novom Zagrebu su sepridru-zil- i
akcijom "Sretan put u 21. vijek" i 300 pionira
iz svih zagrebac'kih opcina, koji su na Trgu Marsala
Tita kistom docarali svoju viziju buducnoti. Bile
su to zavrsne svecanosti u povodu Djecjeg tjedna,
Dana SKOJ--a i Medjunarodne godine mira.
КМ л? ?- - 'тшжттж
-:;-;.-;-,-;.----;-;-;- Z, l!lllillllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllillHlli
".
—m -m-,"m
Istok, jer na Istoku nema mita".
I na koncu imamo razlicita tumace-nj-a
rezolucija. Svaka republika to tu-ma- ci
na svoj nacin i svaka opcina opet
na svoj. Dogadja nam se da na svakom
kongresu izjavljujemo kako nam se re-zolucije
iz prethodnog kongresa nisu
ostvarile. ,
Kod nas sada postoji jedan para-dok- s.
Diiavna ekonomija je u krizi, ali
privatna je u blagostanju. Nasi gra- -
(Nastavak na strani 11)
IVANGRADSKA
GORKA PESMA
(Nastavak sa strane 5)
— rekao sam da bi smo dosli nesto dublje
do uvida u sociolosku strukturu i materi-jalni- h
i proizvodnih snaga...
Zavrsavajuci svoje bogato ilustrovano iz-laga-nje
o stanju, Slavko Kulic je rekao i
ovo:
— Djelovanje Saveza komunista u novim
unutrasnjim i medjunarodnim okolno-stim- a
treba da tece u smislu preferiranja
dugorocnog pred kratkorocni, strateskog
pred taktickim, u smislu preferiranja raz-voj- a
nad rastom, preferiranja hrabrosti i
sposobnosti pred lukavoscu, vjestinom i
uzajamnim varanjem. Da preferamo soci-jalno
pred tehnickim, da Savez komunista
preferira revolucionarnu misao i revolu-cionamo- st
svakog radnog covjeka, a ne po-slusno- st,
da preferiramo viziju pred isku-stvo- m,
poredak odnosa u odnosu na po-red- ka
moci, da preferiramo politiku kao
sposobnost upravljanja drustvenim poslo-vim- a,
a ne politiku kao vlast nadredjenih
nad podredjenima.
Branko DJURICA
"Ilustrovana politika"
ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ
"KORAK KA
TOTALNOM RATU"
MANAGUA (AFP) — Konacnu od-luk- u
americkog kongresa da se nikara-gvanski- m kontrarevolucionarima
pruzi pomoc, od 100 milijuna dolara,
Managva je ocijenila kao "korak ka to-talno- m
ratu, u kojem ce biti koristena
sva sredstva radi obaranja sandini-stick- e
vlade".
Kako je izjavio nikaragvanski mini-sta- r
unutrasnjih poslova komandant
Luis Carrion, pomoc kontrarevolucio-narima
je "pocetka nove i opasne agre-sije- ".