Nase Novine, January 17, 1985

              PREDKONFERENCIJSKA DISKUSIJA MOJE MISLJENJE
lzvrSni odbor "NaSih novina" na
svojoj sjednici 21 februara domo je
odluku da se preko lista povede dis-kusij- a
"o svemu Sto se odnosi na izda-vanj- e
1 uredivanje jedinog jugosla-vensko- g lista na sjevero-amencko- m
kontinentu, kao l na sve ostale pro-blem- e
druStvenog zivota nasih dose-Ijenika- "
O tome je objavljeno saop-£enj- e
u "NN" 28 februara, a mi u
Vancouveru, B C to lzdanje smo do-bi- li
7 marta Smatram da je takav po-zi- v
trebao biti objavljen pocetkom go-din- e,
jer konferencija 6e se odrzati
21 apnla, nema mnogo vremena a
siru diskusiju
Ja takoder drzim da je lzvrSni od
bor trebao da nesto kaze koja pitanja
bi trebalo diskusirati, jer ako se u
ovako kratkom roku pocne rasprav
ljati o svemu, tko sto smatra vaznim,
bojim se da se nece mofi valjano
obraditikljucnopitanje — osiguranje
daljnjeg lzlaienja lista
Siroka diskusija je vazna i zbog po-pulazira- nja lista i povecanja interesi
ranja za konferenciju
Moje je miSljenje da konferencija
treba da traje dva dana, subotu i ne-djelj- u
Ako bude samo u nedjelju
nece se moci valjano pretresti sva pi-tanja.
Jednodnevno zasjedanje je do-volj- no
za sjednicu Glavnog odbora,
ah ne za Sin forum kao sto je konfe- -
t
-М- ЧЧНЧН-ЧН-Н-4-ЧН-Ч-НЧН
( ii i ili i i;_'ncw nkih im lunik i i niiho
ih po!imiki in Si w ni urn in kom konii
in ntu
Published u.u Wi.dni.sdn hs l(0
SI ( Л1)1Л 14 HI ISHPRS I(
IP'Spulma м. loronio Oni MS 21 1
felt-Io- n 54 5 50'j
Kl l)K( IISKI KOI I dlJl Г lidisln
(ii.h ( e)a in i ni e norm uadnik) di 1 1 I'olinin iuiKiiik el i4 not i oilioornoj
URiiniLl) Sfiлш Wiosli (drilstVUlo poll
MiA I pildlll 1) D.tnit. I I'lMddcs (dnisKUhl pi
I 1I1J I krilCM10St) Jclin.l Ci llflliHl (llkr.l
Hit i i umunost i dear) Vo iiiiuni
I Oulcdilo ml ulosti i v c s 1 1 i Detroit l i
Windsot.u WosAo WLnlcmn u nk.i o
nil Rildl CilCXOrus Wilds uAl c v ;c Sd ( thrum losip Suln
SI l NI DOPISNK I Dunl'ulmka hi
1.1HOI 1.tru.iict Sr.irit.Vk (I OS ngclcsi
Hiti) SritiA (Niw "(ork) i.mk I uduiK
( jiKom cr) losip Sr.mc Sr.mds Run It.ih
a) cp.t fcoLiinnii. (Rem it hud ap Ni
ni.ii.kai Wir.i Srrrui (Pan Ir.inuisk.n
SPI ( II l N1 DOPISNK I Piot lulimit
hmo n (n.iuk.i i driistui i Yo hmDokih
(Slovuisk.i Korusk.i i kultum.i publiuMik i u
menui nlon kostiln (report ia i рпч
I Usi lUlk kot! ivota)
DOPISNK I I II COSI III lh Mn
ki W irkm i uk i 1 икок 1'it ir kintn
;iis knndiL kkindit ( itn Slrihmii
Mtkth ulil Willi Vol Dtls lllk I I Kill I
) ( Kl S П ,tm(„hh os)
km uk St inki Wudiki Houl u l'ikt
k k.H.inn i kostii Wik n i Httu niDu
roii (' Rinmu lionet i Ntsliinu
kii til 1 lh i tko к Diim Wilikmii l in
I'nbinn WiU Htliik llm Hubilii l'tio
R.ulm.wii Olio.! Kin nail ikim i ii
Dus.m Si.inu Wili.m I'ltnnh lolin Siw
imski I us ( in nut u Will Si his W nun , h.ii.n mn Sid. in Hihlii lko Dmiltinii
Wiln i Wiiu Inn (ml iih I i,i H nub
Suhsuipliotl 'S'1-- ! (Kl K i u H ll lis! ( I iss '
MnUvlrn Siiii.Ii uipu s M) tl ills vhuti '
MI1L' I.iIlsoii lulkst SnoinK I iss 1 ill Rt.
istr.iiion NO 074
Bro tikiKit r.uun.i tiu ( in Ptih
70401 loronto Dominion Bank Hr.iiKh I P)
Sptdmi Avl lotonlo M"iV 21 I Ontario
( anada
N isc novini ilaf (.4 Ivrtkoin Pritpl.it. i .
lliosi S2S 0(1 jjodisnn )oidllli piiiniu ik
П i.i nil ( Uii. oi I is i ii i ihti N isi no
Mill su nisli.diiik KdlllsC i koim sii -
pillllodlll lSol NomisIi Sipskl tl 1
'
sink I dlllo I Slohodn I Mis io
Pi ivd.i " i Hoih i k id i N nodiii ( tl i
sink i dnifii ii ipu dm I isti i i koi su inn pit.
hodih n Suliii(. mm I )i.iv mi i
Rcd.ik i i]d i hlgi ) v ara d nex Ipis.tnc nuitcn .
jdlc Potpisdm tldnn irddvdju гтИепе du
lord Dopisi sc nc vrdtdu
r--'r-i M M i ! 1 I { I ! M H i I !
rencija
Sadrzaj lista u posljednje vnjeme
se znatno poboljsao, all list jos nedo-voljn- o
tangira nasu lseljenicku pro-blematik- u,
sto bi mu trebalo biti
glavno podrucje, razlog opstanka
U tome pogledu smo pnheno ograni-cen- i
Nedovoljno se pise o vehkim lselje-nicki- m
potpornim organizacijama,
oko kojih se ljudi okupljaju Te orga-nizacij- e
nisu vaine samo za nase do-seljemk- e,
i njihovo potomstvo, u Sjed
Drzavama, ve£ i u Kanadi makar nji-hovo
elanstvo u Kanadi nije brojno
kao u Sjed Driavama 0 tome mora
vi'se voditi racuna urednistvo lista
List mora posvetiti vecu paznju po-slijeratni- m
doseljenicima, kojih u
Kanadi ima deset puta vise od pre-dratno- g
broja doseljenika &ta mi
znamo o njima, njihovom zivotu, pro-blemim- a7
A koliko oni znaju o stanm
doseljenicima l njihovom potomstvu9
Ja se u Vancouveru nalazim vec 20
mjeseci, a jos nisam uspio da doznam
ukupan broj organizacija A u "stara
vremena" moglo ih se izbrojiti na pr-st- e
Sreo sam covjeka koji u Vancou-veru
£ivi dvadeset godina, a tek ne-davn- o
je cuo da postoje "Nase novi-ne- "
A koliko je jos takvih? Koliko ih
prati jugoslavensku stampu9 I sta u
toj stampi mogu naci o Kanadi9 Sta-nj- e
je jako sloieno. Kako do6i do tih
ljudi9 Mishm na one koji ne pripa-daj- u ekstremistickim organizacija-ma,
a to je ogromna veina. Moramo
se hvatati u koStac s tim pitanjima
Budu!most naseg lista zavisi bas od
tih ljudi.
Ja mishm da u nasem listu nedo-staj- u
clanci koji bi objasnjavali dana-snj- e
drustveno stanje i dogadaje
0 Jugoslaviji se nedovoljno pise
Kakva razhka u torn pogledu izmedu
"Nasih novina" i "Novog doba" koji
lzlazi u Australiji! "Novo doba"
prima Tanjugove telekse Mozda bi-sm- o
se l mi trebali pobnnuti za te m-formaci- je7
Dosad je u Kanadu dolazila ogrom-na
kolicina jugoslavenskih publikaci-ja- ,
l to je bila ozbiljna zapreka Sirenju
naseg lista. Ho£e li biti i dalje? Za-prek- u
njihovom Sirenju predstavlja i
njihova cijena, pored sadrzaja
Ja sam protiv povedanja cijene
pretplate. Oni koji mogu da vise plate,
doprinose u fond lista
Mi smo posljednjih godina zaosta-jal- i
u aktivnostima za list. Pnredbi je
sve manje i one su sve slabije. Odavna
nismo imali kampanje za pretplate I
sadasnja kampanja za financrje je
mogla domjeti jos vece rezultate da
je bila bolje organizirana.
"Nase novine" imaju dva urednika,
ah nemaju upravitelja (managera)
Kako mozemo naprijed ako nemamo
organizatora nasih aktivnosti7 Ova
konferencija mora njesiti taj pro-blem
Mi imamo lijep broj suradnika Vi-di- m
da se drug Pixiades primio da
ureduje pjesnicku stranicu. Mislim
da bi se moglo naci jos takvih surad-nika
Trebalo bi obnoviti 1 sportsku
stranicu
Sve ovo Sto sam rekao svodi se na
sposobnost drugova i druganca koji
list vode — oni su finalni faktor, od
njih najvise zavisi Oni koji ne mogu
da vise doprinesu treba da ustupe
mjesto drugima
Ja sam ovo napisao na brzu ruku,
Mozda sam neke momente suviSe na-glasi- o,
druge zapustio Ah mozda se
nade netko tko £e napisati nesto pa-metnij- e.
s. mioSiC
Vancouver, B.C.
POZIV NA
Pozvah ste nas na diskusiju kao ci-tao- ce
Lepo. To je naS jugoslovenski
jedini list ovde To je ukazati kao
bratu u jednoj porodici Pravilo je —
Kazi svoje l ostavi l drugima da kazu.
Nije lako biti urednik. Secam se
kada sam ja bila urednik zidnih novi-na,
u mojoj Skoli. Deca kazu neznaju
sta da pisu, a vrsnjaci smo Danas
mnogi vrsni novinari pocinjali su baS
tako. Malo Skolice, malo zanata a
mnogo dobre volje l ljubavi za posao
da sam ja te male naSe zidne no-vin- e
morala da popunim sve mojim
clancima Svomutiteljusam segrdno
zamenla. Pitala sam u jednim zidnim
novinama — zasto taj Krivokapid u
vreme Skolskog raspusta, drzi svoje
dve koze u dackoj trpezanji Ja sam
uradila svoju duznost kao mail novi-na- r, urednik zidnih novina u mojoj
Skoli gde sam bila ucenica. Mnogi mi-sl- e,
da ako se smeni, izabere novi
urednik da ce se sve promeniti. Da ce
biti po svacijem ukusu. A opet, jedan
prosvetar, dugogodisnji urednik,
znao je da kaze mladima, "ispravnost,
budi sa citaocem — citalac 6e biti sa
tobom, istina moze da boh ah moze l
da smiri" Ustvari svima se ne moze
udovoljiti ali poslusati glas onih koji
na neki nacin zele da opstanu Nase
novine, mora i treba svaki urednik.
Ne moze nista da bude zacrtano ali
moze da se vodi ispravno. Kojekakva
Su, Su bila su l uvek ce biti. To su oni
koji pokuSavaju da pljuju u izvor iz
kojeg mi dJitaoci pijemo
Urednik moze da nas pozove na sa-radnj- u.
NaSe novine nemaju kadar,
lzvinite ah nemaju. UredniStvo je ka-dar
unutra a gde su spoljni. Urednik
ako uoci nekoliko njih normalno je
da ih pozove, da sa njima odrzi grupni
sastanak, da ih odgaja. Mi smo ovde
— mi moramo odavde pistati. Da im
ostavi slobodne ruke jer novinarsko
pero je na neki nacin ispravljaf, a £i-taoci-ma
prepustiti sud. Uredniku isto
tako treba dati odreSene ruke, ako ga
sputavaS sedi onda i napiSi ti clanak
javno, da se objavi. ZaSto urednik da
ne pozove svog malog novinara, da ga
ohrabri, da mu da ideju, da ga pozove
na saradnju, da ima kontakt sa njim.
To je isto deo urednickog posla. Kako
6emo mi da znamo da li dobro piSemo,
da li se 2ele naSi dopisi ako nemamo
nikakav kontakt. Da li se u redakciji
nagomilalo pa nema ni prostora. Sa-radn- ik
to mora da zna a ne da Salje
kao u bunar.
Konferencija citalaca nije isto Sto
l novinarski posao. Novine ne zive od
konferencije do konferencije. One su
sa nama, o nama u nama Sta je za
lzvesne novinar. Da li je to onaj koji
piSe redovno za novine ih onaj koji
ima novinarsku Skolu Diplomu, ah
ne piSe. Da li je Tanjug imao novinar-sku
Skolu kada je otpremao u svet one
koji su se oprobah novinarskim pe-ro- m,
l imao poverenja u njih. Bill su
to l kurin partizanski sa 4,5,7,8 raz-red- a
gimnazije, oni su ucih, oni su
novinari danas Oni su dopisnici, oni
su lzveStafi oni nas nikada nisu obru-kah- .
Mi bismo trebali da pocnemo od
nas ovde. Skole novinarske su nasta-jal- e
kasnije ali nikada nisu zamenile
entuzijaste. Pozovite nas Oprobajte
nas, pravilo je Napravite znackicu
IStampajte novinarske legitimacije
NaSe novine su legalna ustanova. Iz-da- je
svoj nedeljni, naS list Sta je To-ronto
Star Isto novine samo u vecem
obimu
Onda, NaSe novine su nedeljno iz-dan- je
Koliko vidim iz lista zivi od
pretplate i pomodi, a ima svoj ofis-sui- t.
Da li je kome palo na pamet da
uporedi troSkove izdrzavanja i moguc-nost- i
onih koji nesebicno i uvek prila-zu- .
Penzioneri iz Vancouvera vas po- -
ZNACAJ
PROPALE
TI'
Financijski interesi koji kontroli-raj- u
propagandisti£ke aparate —
Stampu, radio i televiziju, nikad nisu
bill toliko liberalni da bi nepnstrano
obavjeStavali americku javnost o zbi-vanji- ma
kod kuce l u svijetu, akoprem
ju obmanjuju pretendiranjem da su
objektivni. Znaju i pozirati kao brani-telj- i
istine i pravde i, mora se prizna-ti- ,
mnogi im nasjedaju. Katkad znaju
podvri kritici po neke nevaljaStine
u ekonomskim i politickim, pa i voj-ni- m
krugovima, ne da ruSe, vec da sa-cuva- ju
povjerenje pucanstva u sebe
l sistem kojem sluze
Kao primjer takve kritike bio je
osvrt televizijske mreze CBS na neke
postupke generala Westmorelanda,
komandanta amenckih vojnih snaga
u Vijetnamu za vrijeme vojne inter-vencij- e
u toj zemlji General je bio
pokrenuo tuzbu protiv spomenute
mreze za uvredu poStenja i traiio od-Ste- tu
od $120 milijuna. Parnica je tra-jal- a
viSe mjeseci i advokatski troSkovi
dosegonuli astronomsku svotu od viSe
milijuna dolara. Kad su pn kraju dva
Westmorelandova obavjeStajna ca-sni- ka potvrdila dokumentaciju CBS,
koja ga je teretila, on je bio prisiljen
obustaviti parnicu.
Tko je podmirivao troSkove genera-lov- a
parnicenja? Na kraju se je sa-zna- lo da su to financirale dvije ultra-reakcionar- ne fundacije — Scaife i
Olin. Na 6elu prve je Alan Scaife, ba-Stin- ik Mellonovih milijuna. Majka mu
Sarah, bila je sestra Andrew Mellona,
ministra financija u vladi Herberta
Hoovera. On je bio glavni upravitelj
Mellonovih bankarskih i drugih po-duze6- a. Sarah je baStinila oko $300
milijuna. Veci dio toga novca baStinio
je sin Alan, koji sada financira razne
reakcionarne ustanove.
Poraz generala Westmorelanda u
parnicenju sa CBS nije bio teSki uda-ra- c
samo za njega, vec StoviSe za ultra-reakcionar- ne
krugove koji stoje iza
Ronalda Reagana. To je takoder po-bje- da
za snage mira u svijetu.
Ultrareakcionarne snage u krugo-vima
militarno-industrijsk- e sprege
pokuSale su da putem Westmorelan-dov- e
tuzbe za uvredu poStenja, na-met- nu
svoju volju i Stampi i televiziji
putem teSke kazne za CBS sistem,
tako da u bududem citava "media"
bude pouzdanija sluSkinja te protu-narodn- e
sprege.
U torn smislu poraz generala We-stmorelanda
u parni6enju sa CBS sma-tra
se kao pobjeda za snage mira u
svijetu l demokratske snage kod kude.
Da je spomenuti poraz bio teSki
udarac za ultrareakcionarne snage
dokazuje i urlanje senatora Jesse
Helmsa koji je pokrenuo kampanju
za preuzimanje i kontrolu CBS siste-m- a
Demokratske snage moraju se
tome oduprijeti svim svojim snagama
l povesti bitku za demokratsku kon-trolu
Stampe, radia i televizije.
A.B.
zuravljaju, zele svaku dobru rec, to je
njihovo ukazano povernje vama da
opstane list. Zamislimo se malo, mo-zda
bi neko ustupio deo svoje кибе.
Koliko bi se moida naSlo penzionera
koji bi bill sredni da imaju druStvo u
svom delu kude.
Ja se sedam u naSoj velikoj porodic-no- j
kudi negde 1936. l dalje, imali smo
opStmu Svakodnevno su bile stran-ke- ,
obavljao se ceo posao sem suda.
Regrutacija, porez, prirez l sva admi-nistraci- ja
za petnaest sela koje je
obuhvatala. Niko se nije nasmejao.
UStedeli su novae l ozidali svoju op-Stins- ku
zgradu. To su samo primeri
moj prilog diskusiji. Zanci, moze se.
Biserka KUSTRIC-TISM- A