Nase Novine, October 19, 1983

              oiiciia konvenci IATMM лМмл mm na I wi UaltUII SV—AKMEILMIIJNUUNTE
Na konvenciji bratskog Srpskog
Narodnog Saveza odrzanoj u Pitts-burgh- u
22-2- 5. avgusta pojavila se je
opozicija sadanjoj upravi na koju
utjecu nacionalno-Sovinistic- ki 6et-ni6- ki
elementi.
lako opozicija nije uspela ostvariti
svoj cilj, Cinjenica da se je pojavila
dokazuje da medu filanovima postoji
zabrinutost i nezadovoljstvo sa sa-danjo- m
upravom ili pravcem kojim
vodi Savez.
Poziv za promenu uprave objavio
jedelegat Pete Medi6 izodsjeka64 u
Irwin, Pennsylvania. U letaku na
engleskom jeziku istaknuto je da je
vreme da se sadanja uprava izmeni,
a isto tako i njezina politika i smer
(policy and direction). Re6eno je da
su pravila Saveza bila prekrSena
mnogo puta. Dalje se nastavlja:
"Kroz Sesnaest godina bili smo
sputani rezolucijama koje razdvajaju
na§e clanstvo zbog crkvenog spora,
Sto svi shvacamo da je bila ozbiljna
greSka. Dajmo svakom 6lanu privi-legi- je
koje mu pripadaju i postaraj-m- o
se da IzvrSni odbor ispunjuje
zelje dlanstva prema pravilima.
lako je apel za promenu vrlo
ograniCene naravi, on bi mogao biti
poCetak za sve demokratski nadah-nut- e
i napredno opredeljene filanove
da se робпи okupljati i organizirati
za slededu konvenciju, za oslobode-nj- e
Saveza od kontrole izbeglih
6etni6kih elemenata kojima je zbog
nepaznje i neaktivnosti demokrats-ki- h
i naprednijih elemenata poSloza
rukom da se nametnu kao Sovinis-ti6- ki
ideolozi sadanjoj upravi Save-za,
i da se sluzbeno glasilo organi-zacij- e
pretvori u njihov organ koji
svakog tjedna Siri Sovinistifike iz-meti- ne.
lako je spomenuti letak potpisan
samo po jednom clanu Saveza, to ne
znaci da je on jedini koji tako ose6a.
U razgovoru s pojedinim delegatima
moglo se je primetiti da je opozicija
dosta brojna, ali nije u svemu
jedinstvenai organizirana. Moglo se
je cuti pojedine delegate da bi se
sadanje stanje u Savezu moglo
izmeniti kad bi medu opozicijom
do§lo do saglasnosti i usvajanja
programa na kojem bi se mogli
ujediniti i izaci pred Clanstvo u
svima ograncima. Prema nekim
vestima jedan je delegat kazao da po
njegovom miSljenju ima oko 50
posto koji su socijalistifiki oprede-lien- i,
ali nazalost, na saveznim
biranjima nisu jedinstveni. Nadati
se je da ce ti nezadovoljnici i svi
ostali demokratski i napredno opre-delje- ni
6lanovi Saveza naci na6in da
se do iduce konvencije stvari medu
njima raS6iste i da dode do saglas-nosti
za usvajanje jedinstvenog
zajednifikog programa s kojim bi
mogli zaci medu dlanstvo Saveza.
Zadaci opozicija
U okupljanju demokratske opozi-cij- e
sadanjoj nacionalno Sovinistidki
nastrojenoj upravi Saveza, trebali bi
aktivno sudjelovati svi Srbi koji
napredno misle i osjecaju. Nije
dovoljno samo napredno misliti. S
re6i treba preci na dela. Treba se
aktivizirati u svima ograncima Save-za.
Treba jaiati Savez s novim
clanovima, rodenim u Sjedinjenim
Drzavama ili Kanadi, kao i onima
koji dolaze iz Starog kraja, ili su ve6
tu duze vremena a nisu pristupili u
Savez, vec se okupljaju u nezavis- -
nim klubovima pod jugoslovenskim
nazivom, izolirani od glavnine srp-skog
doseljeniStva.
To je stara bolest od koje je patio i
jedan dio iz stare srpske imigracije.
Nisu ni Hrvati bili izuzeti od te
bolesti. Bilo je i medu njima
sektaSenja medu jednim delom
progresivaca, ali je vecina na vreme
ipak shvatila da im je mesto u
bratskim organizacijama u kojima se
okuplja glavnina iseljeniStva. Stajati
po strani odvojeni od glavnine
iseljenog naroda, znafii prepustiti
monopol nacionalisti5kim i Sovinis-ti6ki- m
elementima da nesmetano
truju i zavadaju narod. To je lo§e i
Stetno stanoviSte koga se svi prog-resiv- ci
trebaju otresti, ako zele
neSto vredno i korisno posti6i.
Kako je delegat Medic natuknuo u
svom letku da sadanja uprava Save-za
razdvaja 6lanstvo na crkvenom
pitanju, tako je i bilo na konvenciji.
NajviSe natezanja bilo je oko tog
spornog pitanja kome ne bi smelo
:1ц.:.ц,-Ј.,-1г.:пт,ц--'11-л:.:.'.-
,.
5'
ШК
"Nema mnogo da se kaze o toj
krvavoj kaSi dok se ne nadu tjelesa
poginulih. Kakva je to glupost, tko
je koristio i za§to? Izgleda da nitko
ne zna".
To je dopisniku lista Vancouver
Sun izrekla Ollie Covey, majka
Mary-Lo- u Covey, koja je poginula na
juzno-korejsko- m avionu koji je obo-re- n
kod otoka Sahalin, u Sovjetskom
Savezu.
Ollie Covey se prije udaje zvala
Olga Aleksi6. Ona sada zivi u
Vancouveru kod svog oca Mate
Aleksica. Ranije je zivjela u Tillson-burg- u,
Ontario.
Obitelj Aleksi6 je jako potresena
smrcu Mary-Lo- u Covey.
Mary-Lo- u je imala 34 godine. Bila
je izvanredan studenat (studirala je
na univerzitetima Toronto, British
Columbia i Sorborney).
Jo-An- n Pocius, sestra Mary-Lo- u
je kazala da je ona (Mary Lou) bila
I
LI
Жка
biti mesta u Savezu.
Na banketu odrzanom u nedelju
uve6er pre otvaranja konvencije,
govornici su bili predsednik Saveza
Robert Stone i vladika Kristofer. Bili
su kratki i umereni, ali je nakon
govornickog programa do§lo do
raspirivanja nacionalisti6kog Sovi-niz- ma
za vreme nastupa peva6kog
zbora "Petar Kristich" iz Steuben-vill- e,
Ohio. Neki novodoSljak po
imenu George ili Oorde Martic bio je
imenovan po predsedniku Stone da
rukovodi tim programom, pa je
svako toliko kad bi zbor otpevao
neku kiticu upadao sa klevetama
Hrvata.
Buduci je torn banketu prisustvo-va- o
i delegate pozdravio predsednik
Hrvatske Bratske Zajednice Berbard
M. Luketich, koji je uzgred budi
гебепо, bio dobro sasluSan i poz-dravlje- n,
neki su delegati na svrSet-k- u
pri§li k njemu da se ispri6aju radi
6etni6kih gadarija.
ClanSNS
Mary-Lo- u Covey
"te§ki intelektualac" i "ljevi6arsko-socijalisti6k- i"
opredeljena.
Na pitanje kako je gledala na
Sovjetski Savez, Jo-A- nn je odgovo-ril- a: "Ja iskreno ne mogu re6i kakvo
ииЕншшшаишшшшишзшнаЈШЈашиЕанвЕзшЕЗЕзииашншшвшЕЕШЕЗИЕ
1 a nnratKii iDca m m i K u % m $ _ _ ш % m ш ш m i _.i
__ w y-L-S
E&m&'m.BS-- U а_.в.жиб. пш шшт
Ш М
Ljeto je proSlo, politidari i dnevne novine pi§u
da se ekonomsko stanje poboljSava. Kazu da 6e
biti bolje.
Ali nezaposlenost se malo smanjila u Ijetu.
Prema sluzbenim podacima u julu je bilo vi§e od
milijun i 400.000 nezaposlenih. To su oni koji Jos'
traze posao. A koliko je onih Sto su ga prestali
traziti?
"Canadians face a shock: many jobs will never
return" pi§e ekonomist Ronald Anderson u
konzervativnom listu The Globe and Mail.
Privreda se obnavlja. Glavnu ulogu imaju
kompjuteri i roboti. Radnici su manje potrebni.
Pros' le nedjelje vidjeli smo na kanadskoj tele-vizi- ji
(CBC) film o nezaposlenima.
To je prida o trideset muSkaraca i iena s tri
konsultanta (savjetnika). Razgovor je trajao detiri
dana, a filmska emisija je prlkazala najvaznije, u trajanju od dva sata.
Bilo je potresnih scena, pa i suza.
Bilo je i govora o "revoluciji" kao rjeSenju.
Ali ni jednom nije spomenuto da se nezaposleni
ЕЗЕаШОШ1аЕЈЗЕЗШВаЕтаШЕЕ1ШЗтгатаЕЕ
September 14, 1983, NASE NOVINE --3
NEW DELHI, Tanjug — U svijetu
se danas svake minute utroSi milijun
dolaraza naoruzavanje, dok godiSnji
rashodi iznose бак 800 milijardi
dolara, upozorio je jedan od podsek-retar- a
u Ujedinjenim narodima i Set
Odjeljenja svjetske organizacije za
razoruzanje Jan Martensen.
Na konferenciji za Stampu u
Delhiju, Jan Martensen je takoder
upozorio na neslucene opasnosti
koje prijete Citavom 6ovje6anstvu
zbog toga sto u svijetu postoji oko
50 tisuca nukleamih bojevih glava i
slicnog oruzja cija se zajednika
гибПабка mod procjenjuje na oko
milijun bombi poput one koja je
bacena na HiroSimu.
U Kanadi svi idu u Skolu — ili
trebaju i6i. Ali iz Ottawe javljaju da
je 30 posto Kanadana "funkcional-no- "
nepismeno.
U izvjestaju koga navodi agencija
Ujedinjenih nacija UNESCO,
4,400.000 Kanadana (28.4 posto) su
i§li u skolu manje od 9 razreda, a
855.000 njih manje od 5 razreda, i ne
mogu zadovoljavati potrebe indus-trijsko- g
druStva.
Kanadsko dru§tvo za obrazovanje
odraslih je utvrdilo da su osobe bez
devet razreda skole funkcionalno
nepismene tj. ne mogu pravilno
obavljati poslovedana§njeg druStva.
stva.
NOVAOTPUSTANJA
Kompanija Canadian General
Electric je odlufiila da zatvori svoju
tvornicu u Scarborough; 429 radnika
ce ostati bez posla.
je bilo njezino posljednje miSljenje u
torn pogledu, ali smatram da je
vjerovali u mir. Ne mislim da je
odobravala zapadnjacku politiku".
Ovo je zaista tezak gubitak obitelji
Covey i Aleksi6 i mi saosjecamo
njihovu bol.
Dopisnik
m Ш Ш
т & „ кта tтsc ¥kт&fг
: 1ђИ icfli rs
moraju organizirati i boriti za svoja prava, i da
trebaju imati dobre veze i podrSku od zaposlenh i
njihovih organ izacija.
To je zajednidka borba svih radnika. Oni koji
danas rade, sutra mogu biti na ulici.
Svi radnici — nezaposleni i zaposleni — trebaju
biti svijesni svog pololaja i svojih duinosti.
Nije dudo Sto su se udesnici u toj diskusiji
raziSli bez ikakva zakljudka.
Na kraju je гебепо da Sesnaestorica od
tridesetorice jo§ deka posao. Dvojica su nekuda
otiSli. Znadi, u toku deset mjeseci posao su naSIa
dvanaestorica.
A koliko je onih koji su onda radili, a danas su
nezaposleni?
Dolazi jesen... Neki predvidaju da te
nezaposlenost ostati visoka iako se privreda
poboljSava.
Politidari 6e i dalje pridati da treba dekati.
A dokle?
Oni 6e neSto poduzeti ako budu morali, ako ih
se prisili.
Treba se organizirati... S_.iv__l.
1