Jedinstvo, November 21, 1961

              ¥
Minhen i neki atari prijatelji
NEMACKA OPET A N1
Zapadna Njcmacka ima istc ciljeve kao Hitlcrova Njcmacka i u njihovu ostvarivanju ide golovo istim putem kojim jc isla
Hitlcrova Njcmacka. Stavise, sprovodnici ove politike su Ribcntropovi pitomci, koji su za to narocito odrcdjcni kad jc nacistima
nnstnln i.isno da ce hili nobneuH атспско-sovjetsKo- g
sporazuma. Zahvaljujuci reakcionarnim silama u USA oni su u tome prilicno uspjeli i Amcrika danas igra njihovu ulogu. —
SU zaKlJUCCl Ugieunog nunuusitog cusupisu ouiuiuaj nigm. wuju uuuusuuu ишиш пЈ1-ции-ц njujuionus мниишпинишин;
West, a u iducem broju prcnijcti cemo dijclovc clanka Kenneth McNaught.
Cim jo pretsednik Kennedy izjavio da jo
sp reman da pregovara s HruSSovim po pitanju
Berlina, u Americi su odmah odjeknuli glasovi :
?'drugi Munich". To su prihvatile sve njujorske
novine od "Times-a- " do "News-a"- , svi gasopisi
i nedeljni listovi i Sitava radio-televizijs- ka mre-z- a.
Henry Luce, vlasnik "Time-a- " je nameravao
da Stampa novo izdanje knjige: "Why England
Slept" (Zasto je Engleska spavala), knjiga o
minihenskoj krizi koju je napisao pretsednik'
Kennedy dok je pohadjao Harvard (univerzi-tot- ).
Hteo je da osigura da u novom izdanju ni-k- o
no promasi karikaturu na korici knjige —
lav kako spava.
Ova kampanja je dostigla svoj vrhunac za
vremo sastanka pretsednika sa Gromikom. Ta-d- a
su pisci uvodnika od jednog kraja zemlje na
drugi molili Kennedya da ne ponovi gre§ke Ne-ville- -a
Chamberlaina. Niti jedan od ovih koji su
duvali pretsedniku za vVatom nije mogao da se
soti ba§ kakvu je grosku ucmio engleski Mini-sta- r
pretsednik.
U Minhenu je Hitler dobio sve Sto je hteo od
Chamberlaina zato Sto su se engleski i francu-sk- i
konzervativci i desnicari vise bojali ruskog
komunizma nego nemackog fasizma. Intere-santn- o
je da ba§ oni ljudi, koji su za vreme Min-hon- a
najzadovoljniji sada postaju najgrla-tij- i
i viSu protiv koncesija Rusiji u nemackom
pitanju.
Treba takodje razmisliti o tome kakve su ak-cjj- o
SAD nameravale da poduzmu za vreme
Minhena. Nisu poduzcle nista. Nisu nista u5i-nil- e
ni onda kad je CehoslovaSka bila raskoma-dan- a
i nisu niSta poduzcle kad je Poljska bila
okupirana. Nisu cak niSta poduzcle ni onda kad
su okupirane Danska, Norvcska, Belgija, Lux-enbur- g,
Holandija, Jugoslavija i Gr6ka.
Rusija je bila napadnuta u junu 1911. godino
a u decembru, nakon su SAD objavile rat Ja-pan- u,
Ncma6ka jo objavila rat Sjedinjenim Dr-2ava- ma
Amerike. To je bilo tri godine i tri me-se- c
nakon Minhena. I, ako je Roosevelt upot-rebi- o
svu svoju moc ubedjivanja da se ufcine
pripreme za kampanju, SAD nisu bile gotove
da uzmu ибсса u veeim ratnim oporacijama za
jos" jodnu godinu.
Cinjenica je to da je Roosevelt bio suoeen sa
domografijom (statistika rodjenih, umrlih itd.).
U SAD ima viSe Amerikanaca nemaCkog pore-kl- a
nego bilo kojih drugih Amerikanaca. Oni
su se nasoljavali u vecim bx-ojevim-a, mnozili su
se brio, zadrzali su svoju grupnu eclinu, radili
su tef e i prosperirali su vi§e i tako su bili u sta-nj- u
da vrSe vcci uticaj u druStvu nego bilo koja
druira rasna grupa. Oni su danas dominantni
elemenat u druStvu kao colini i igraju odluCu-juc- u
ulogu u odredjivanju njegovog pravca.
Njima je uspelo da neutraliSu Ameriku za
tri godino posle Minhena i s time su dokazali da
jc nomoguce ni jednom pretsedniku SAD da
slodi anli-nemac- ki kurs olako, a mozda i nika-k- o.
Oni su naslednici tradicionalne петабке
mrinje protiv Slovcna u uopStc a protiv Rusa
liaro&to i oni su uspeli da tu mrinju legitimisu
sa antikomunizmom. Kao cvrstn antiruska i
antikomunieticka grupa, Amerikanci nemaSkog
porokla su automatski naSli saveznikc kod ri-mokalo-lika.
KatoliCka hijerarhija je tradicio-naln- o
neprijateljska prema Rusiji, kao zaltitni-c- i
pravoslavnih "Sizmatika", dok je Sitavi klor
kao i svi verni, sasvim prirodno pi-oti-v
bezboX-no- g
komunizma.
Cudnim istoriskim slucajem, pojavila 9e i tre-c- a
grupa Amerikanaca poreklom iz Istoene Ev-rop- e,
koja ima slicne tradicionalne predrwude.
To su u glavnom Sloveni, cije su efektivne vce
Se starim krajem bile prekinute joS 1939. godi-ne.
Oni su sa5uvali oeecaja noprijateljstva pre-ma
Rusiji, koji su bili zaenovani na uepomena-m- a
njihovih roditelja o okrutnoj vladavini ca-rieUJ- kc
Rusije.
Groeno Iskustvo, mo2da najgnusnije i istoriji
Evrope, kad je za vreme vladavine Nemacke
izmedju 1939—1910 godine umoreno vile od
30 miliona ljudskih bica, i to r.amerno i sra2u-nat- o,
prello je preko njihovih glava. Oni zna- -
mi. Da bi ostvarili svoje cilicvc oni narocito koncentrisu na sprccavanjc
UVO
bili
ju samo za posleratnu rusku okupaciju i ne mo-g- u
da zamisle nista gore od toga.
Oni se odmah odazovu svakoj antiruskoj lar-m- i
koju podizu senatori i kongresmani za vre-me
izbornih kampanja. Politi6ari, nesto zbog
nepoznavanja stvari, smatraju da su to osecaji
njihovih rodjaka i saplenika iz IstoSne Evrope
i tako poja6avaju upliv te grupe, koji ne odgo-var- a
njenom broju.
Ova trostrana masa je vrlo efcktivni stozer
javnog mnjenja danas i mozda sacinjava veci-n- u
glasaca. Pretsednik je bio svestan da ce se
sudariti glavom s torn silom jos proSlog leta,
kad je doSlo vreme da vodi pregovore sa Gromi-kom
on je znao da bi za njega bilo роШбко
samoubijstvo ako skrene sa pronemaSkog i an-tirusk- og
stava.
On vi§e nema moci da stvara ugovor u pitanju
Berlina sa Rusijom. Stvarnost politikog zivota
drzi ga prikovanog za politiku "beskompromi-sa"- .
Kad je Gromiko polazio kuci, pretsednik je,
dosta zamisljen, rekao da je ostala jedina nada
da ce nova zapadnonemacka vlada biti manje
upornija "nego stara. To je otvoreno priznanje
da SAD mogu pregovarati sa Rusijom u pitanju
Berlina na incijativu Nemaca. Kao i za vreme
Minhena, buducnost je stavljena u ruke Nema-ca.
Washington ponavlja i druge odjeko Minhe-na
danas. Dr. Grewe, sadasnji nema6ki amba-sado- r
u Washingtonu, bio je tada mnogo za-posle- n
kao legalni savetnik Hitlerovom ministru
spoljnih poslova Ribbcntropu. On jo doprineo
mnogo sa legalnc strane da se opi'avda koma-danj- e
Cchoslova6ke i Poljske.
Ц septembru 1911 godine on je napisao for-maln- o
posmrtno opelo SSSR-- a u publikaciji mi-nistarst- va
spoljnih poslova von Ribbentropa.
Tu so objavljivalo kako je Rusija prestala da
postoji kao drzava i da u torn sluSaju ne vredc
vi§c medjunarodni zakoni u odnosu na ruski
narod. To bi se moglo uzcti, vrlo naivno, kao
noke vrste hvalisanje, ali je glavna svrha toga
bila da so utre put masovnom ublstvu ratnih
aarobljenikn, koje je tad vec bilo otpocolo i s
cjme se je nameravalo uniitenje stanovniitva u
cvropskom delu Rusije u pripremi za naseljava-nj- e
nordijske rase.
Dr. Grewe je jo5 bio c"lan Ribbcntropovog
Staba kad je taj gospodin, nczadovoljan torn-po- m
uniStavanja u Ukrajini, preporuSio da se
orgnnizuje prividni ustanak, tako da bi se mo-glo
riovesti armiju da pomogne SS trupe u uni3-tavanj- u
Jcvreja, Poljaka i Ukrajinaca u ope-raci- ji
sliCnoj onoj koja je kasnije bila priprem-len- a
za "ciScene" var§avskog geta.
Sluzba u ministarstvu inostranih poslova u
danima Ribbentropa nije bila ono Sto se podra-sumev- a
pod "diplomatekom sluzbom" van ne-тнбк- Пг
krugova. Povratak dr. Grewea posle
rata u javni zivot u vidu Cistunca jednog profe-sionaln- og
diplomate, bilo je iz ranije srafcunato
Za vreme Staljingrada, iz Ribbcntropovog mi-nistarst- va
jc iznikao "Neiderlage" (poraz), je-dr- io
odelenje koje je imalo u zadatak da sa6u-v- a
osoblje kroz krizu moguccg poraza i da stvo-r- i
planove za produzenje nacistiSkc politike. O-sob- ljc
je bilo snabdeveno sa falsikovanim kara-kteristika- ma
(takozvani Persil paketi — Persil
Pianino na5a,
ven6e ispaSa,
Sto vedje spuitaS sad?
— Stada mi bola
kuga odnela
u stran i dalek gra'd.
Gde ti je sunce
Sto zslati vrhunee,
slobode nale 1r?
— Iz grada maglf
Sto nebom nagle
oduzeSc mi mir.
Hleba zastave
poljem krvave,
idu u dalek grad.
Pianino na?a,
je bilo ime najpoznatijeg veStaCkog sapuna u
Nemackoj), koji ih je snabdelo sa podatcima
profesionalnih diplomata, odvojivgi ih od svih
ratnih zloJina.
Kad je dr. Adenauer робео da rekonstruise
diplomatsku sluzbu, on je pozvao dr. Blanken-horn- a,
koji je bio persilizovani Ribbentropov
covek, koji je svakako znao §ta je ибтјепо u
Varsavi i koji je po svoj prilici radio u odelje-nj- u
"Neiderlage". On je snabdeo Fcdcralnu Re-publi- ku
sa diplomatskim korom 6ijo su dve tre-cin- e
bili njegove kolege za vreme Ribbentropa.
On je postavio bivseg SS oficira Gustava Son-nerho- la
kao savctnika sekretaru za spoljno po-slo- ve
Walteru Allsteinu. Sonnerhol jc izradio
direktive 1952 godine koje su jos danas ostale
kao pravac spoljne politike Adenauorove vlade.
Taj dokumenat, potpuno dostojan samom
Ribbcntropu, zahteva konccntraciju svih napo-r- a
za iskoristavanje hladnog rata, da se onemo-guc- i
sporazum izmedju Rusije i SAD. Dr. Gre-we
so nalazi u Washingtonu nepunih deset go-di- na
i samo za taj period on jo uspeo da se pro
vedu direktive Sonnerhola uspeSno do kraja.
Tako odlino i potpuno kao §to je i Ribbentrop
uspeo prod Drugi svetski rat, kad je udario klin
razdora izmedju Rusije na jednoj a Britanijc i
Francuskc na drugoj strani.
Mogao bi neko upitati da li ima smisla da se
utrosi skoro deset godina napora da se postig
ne negativan cilj? Odgovor so sastoji u tome dr
je stvaranje jaza izmedju ovih velikih sila bio
glavni cilj; drugorazredni cilj je, jos vazniji a
to je "Bcfreiung" ili bukvalno, oslobodjenje.
Dr. Adenauer je izjavio da jo to, a ne ujedinje-nje- ,
svrha, jos 1952 godine. Sta treba da se oslo-bod- i?
Kancelar je dao znati da je u pitanju Ncma6-k- a
iz 1937 godine, plus Slezija. To ne samo da
bi smanjilo sadaSnju Poljsku do iverka, vec bi
to икПибПо i deo teritorije predratno Poljske.
Adenaucrov ministar transportacije Secbohm
je zatra?.io isto i prema Ссћоз1оуабкој, vraca--nj-c
Sudetskog kraja i рпк1јибспје табкој
Ceskc i Moravskc.
Dr. Oberlander, bivSi ministar u Adcnauero-vo- m
kabinetu (koji je u6estvovao u ubijanju
sedam hiljada civila u Lvovu 1911 godine, kad
je zauzimao polo2aj Esesovca, рпк1јибеп bata-Ijon- u
sa pocti6kim imenom "Slavuj"). On je jo§
ambiciozniji od prve dvojice i pro§irio je '.'Be-freiun- g"
na Dunaski bazen.
Dr. Robert Ingrim, Нбп1 prijatelj Adenauerov
i pozrali desni6aiski zurnalista, rekao je da
Varsava i Prag treba da budu oslobodjene "sem
onoga Sto smo izgubili". Walter Hallstein, koji
je bio stariji diplomateki savetnik u kancelaro-vo- m
Stabu, kaze da zona "Befreiung" ide "do
Urala".
Ovaj plan e danas ne opisuje onako kako ga
je Hitler opieivao, kao Veliki Reich, vec Drzava
Evropa, odli6na ustanova u koju bi bile uklju-беп- е
drzave Zajedni6kog trzista (Common Mar-ket
Countries) i Slovenski Istok. Ta bi drzava
imala stanovniStvo od nekih 550 miliona i na-ravn- o,
iz geografekili razljga, sediSte bi bilo u
Berlinu.
Ne обекије se da Amerikanci progutaju sve
ovo niti Nemci traie da oni progutaju ovaj san
u jednom zalogaju. U pocetku navale na Ceho- -
жма su pk©spj Р1штша
'опбе ispa§a,
sto vedje spuSta§ sad ?
Idu sinovi
sa zveadom d!inoi
da svete rodni dofti.
Iz tvojih grudi pe#ia se
budi da grmne kao цгот.
Sa tvoga бо1а,
pianino bola,
neetace kuzni trn
i iita iuta
nece ti s putci
zobati gavran cm.
II -
Pianino, vezi
za sutra rano
zastavu odredu mom.
Sve ce da staia
kao struk klaa
za zajedni£ki dom.
Idu kolonc . . .
Koraci zvon,
mrtkan je nemaSki Trap.
Borca junaka
poidravi svakog
kada na5 predje praif.
Ne pitaj tada
Sto zvesda mlada
zemljom raznoei xlae.
Tvoj izvezeni
barjak cn'oni
pevace iznad nas.
Vladeta Vukovic
STRANA 3
ISTOK
slovacku, Hitler jc zahtevao obiбnu pranost
— samoopredeljenje za Sudetske Nemce koji
su "bili" nepravedno odvojeni od svoje ota-dzbi- ne
pakoscu Versaljskog ugovora".
Da li i danas dolaze u obzir Sudetski Nemci?
Dolaze. Da li je Sudetsko-петабк- а organizaci-j-a
potajno finansirana od strane Federalne Re-publik- e?
Jeste. A da li to Udruzenjc mozda
predvode bivsi nacisti, koji su pripadali korpu-s- u
Henleinovog "Sudeten Freikorps?" Da, i to
je dr. Becher.
A da li dr. Bacher ima svoj biro u Washing-tonu?
Ima. Da li na Seltt toga stoji bivSi nacis-ta- ?
Da, dr. Richard Sallet, bivSi sluzbenik dr.
Goebbclsa. A da li dr. Sallet zahteva praviSnost
i pravo na samoopredeljenje za Sudetske Ne-mce,
koji su nepravedno otrgnuti od svoje ota-dzbi- ne
postupkom pakosnih Rusa? Da.
A da li Amerikanci, koji zauzimaju va2ne po-loza- je
daju poruke dr. Sallctu da ih prenese
dr. Bccheru za stampanje u nemackim novina-m- a,
gde so kurazi Sudetske Nemce da ih njiho-v- i
prijatelji u SAD nisu zaboravili? Da.
List dr. Bechera "Volksbote", koji uvodni6ki
zagovara "Befreiung" na najekstremniji na-б- т,
objavio je u poslednjih nekoliko godina po-zdra- ve
u kojima se obecava pomoc, od strane
takvih H6nosti kao sto su: bivSi pretsednik Ho-over,
senatori : Stuart Symington, Prescott Bush.
Homer Capehar, William Proxmire, Karl
Mundt, Olin Johnston, Eastland, Ellender, Go-re,
Byrd, Strom Thurmond, Thomas Dodd, i po-slani- ci:
John McCormack, Carroll Recce, Wal-tte- r
Judd, John Taber i Usher L Burdick, koji
ima jos i tu cast da je citao govore naciste ,Bec-hc- ra
u Kongresu.
General Wedemeyer zastupa grupu starijih
oficira koji su se takodje prikljuSili sbdu dr.
Sallotsa u slanju pozdrava. Ima dosta toga Sto
nas potscca n°. Minhen i na ljudo koji su ga
stvorili — Londorerrj', Astori, Runcimani i os-ta- li
oko Washingtona danas. Ima jos ne§to,
mnogo primitivnijeg a mozda i poi-aznije-g.
Svi
ovi rezanci (noodles) koji su pali na lepak dr.
Salltsa zamisljaju da su oni za slobqdu protiv
tiranije, za demokratiju, protiv komunizma,
dok su oni u stvari zauzeli stav u jednoj hilja-dugodisnj- oj
borbi jednog naroda gladnog zem-lje,
borbi, koja je ostavila jednu od ruznijih
ljaga na cvropsku civilizaciju.
"Priroda je stvorila Otta Velikog (936—73),
koji je bio dorastao zadacama postavljcnim
njegovim ambicijama", kaze kratka istorija o
srednjem veku, izdata u Cambridgu ... — "O-n- e
je takodje bio resen na proSircnju Nema6ko
i hriicanstva preko rckc Elbe, uspomoc таба i
vatre u ratovima protiv Wenda" (Sloveni).
Stigao je do granice Oder-Neiss-e kad ga je za-tck- la
smrt i, kako kaze kembridzska istorija, on
je ponovo uspostavio imperiju Zapada, ili, kako
je kasnije nazivana, "Svcta Rimska Impcrija".
Gledajuci danas na mapu drzave koju je on
stvorio, no mozc se izbeci.osccaj u2asa. IstoCne
granice te drzave bile su priblizno granici koja
danas deli Istocnu komunisticku Evropu od an-tikomunistic- kog
Zapada. Samo ova linija koja
jc danas u pitanju, ista jc ona linija koju su
Nemci hteli da pomere na Istok kroz vckove,
a koju su Sloveni tako uporno nastojali da po-mere
do reke Elbe, rctko je naseljena.
Citave su generacije uniStavanc u borbi. A
zaito? Kaze se da jc Otto Veliki nosio svetlost
hriScanstva u varvarske zemlje. Comte de Se-gu- r,
koji je pratio Napoleona u Mosku, govorio
jc o potrebi odbrane slobodne Evrope od rcvo-luci- je
azijatskog despotizma, na toj ietoj lini- -
ji--
Mi danas govorimo sami sebi da je komunis-tik- a
tiranijn s one strane pregrade u Berlinu i
demokratija na ovoj strani. Termini su novi, ali
je pregrada na staroj granici a borba je ista.
Vrlo je teSko izbeel dojmu da je tokom ovog
leta i jeseni izgubljenih prilika, istorija prega-zil- a
SAD i bez da je sveena toga, Amerika jc
uzela ulogu u jednoj trngi6noj drami bez roa!-nos- ti
5ijc epizode — Ichfiold, jexero Peipus,
dva Tanennberga, Poltava, Borodino, Sevasto-pol
i Staljingrad — bile su tako krvave i, kao
niita drugo u istoriji, tako nepotrebne.