Jedinstvo, November 21, 1961

              14н
тг
5TRANA 2
"GLAS NARODA" cESTITA "JEDINSTVU"
30-Ietni- ca "Jedinstva" v Canadi
Prejeli smo slavnostno stevilko kanadskega jugos-lovenske- ga
casopisa "Jedinstvo", kateri slavi svojo 30-letni- co
obstoja. Poleg lepih hrvaskih clankov, pesmJ in
dopisov, ima slavnostna stevilka tudi clanke v anglescmi
in v slovensCmi, vendar v slednjt bolj malo. Stari sloven-s- ki
narocnik apelira v dopisu na kanadske Slovence ozir,
"vse kanadske Jugoslovane" naj se narocajo in podpi-raj- o
"Jedinstvo" in pristopajo v kanadsko Juzno Slaven-sk- o
Udruzenje, ki Je organizacija naprednih Jugoslo-vano- v.
Slavnostna izdaja je prav lepo in okusno urejena
ter iluslrirana. "Jedinstvo" je prej izhajalo dvakrat te-dens- ko,
odslej pa bo Ie enkrat tedensko na 8 straneh.
Nase cestitke k jubileju!
—GLAS NARCt)A —
Nov. 10, 1961.
Burzoaska stampa
Prisustvovao sam mitin-g- u
proSIe nedjelje na ko-m- e
je Leslie Morris rapor-tira- o
o dvadeset i drugom
kongresu Komunisticke
partije Sovjetskog Save-z- a.
Takvog govora odavno
nisam cuo Morris je poceo
sa Lenjinovim "dekretom
o miru i zavrsio sa plano-vim- a
za izgradnju komu-nisticko- g
drustva. Dotakao
se i kanadske politike pre-m-a
Sovjetskom Savezu, u
proslosti J danas. Slusajuci
ga mislio sam kako bi bilo
divno kad bi taj govor do-bi- o
zasluzujuci publicitct
u dnevnoj aampi. AH na
mitingu je bio samo jedan
predstavnik dnevne stam-п- л
Sjedio je u uglu neda-lck- o
govornika i stalno bi-ljezi- o.
5ta je na osnovu to-ga
napisao ne mogu reci,
ali ujutro je u "Globe and
Mail" izasao izvjestaj od
kojih stotinu rijeci posve-ce-n
iskljucivo onome sto
je Morris rekao o kultu He-no- sti
oko Staljina. U nas-lov- u
je receno da su kana-ds- ki
komunisti prihvatili
antistaljinisticku liniju. Ni
jedne rijeci nije tu bilo o
razvoju Sovjetskog drust-va,
o poteskocama koje su
ill suoJavale, uerlavnom
zbog neprijateljske noliti-k- e
kpitElistickoj svijeta.
Ni rijeci o uspicsma na e-konoms-kom,
kulturnom i
nnucnom polju. Ni rijeci o
buducim planovimn Ni ri-jeci
o potrebi dn Kanada
promjeni svoju politiku.
Tako eto izvjestavn na-ro- d
izvjestalae burzoaske
stampe. A ostala dvn toro-ntsk- a
dnevnika nisu ni pi-snul- a.
Nije ni telcvizija ni
radio. I kako onda narod
mozc znati istinu?
hliu nam govori jedi-n- o na'i radnicka stampa.
Sirimo ju i pomazimo!
Prisutnik
"Ncnia raja za one koji
se nc bore protiv
komunizma", kaze
Hrascancc
Po krieanskom ucenju raj
je za dobre i poStene ljude,
patnike na ovome svijetu.
AH svecenik Rudolf Hraiea-ne- e
pile drukdije u "Naioj
Nadi", glaeilu Hrvatekc Ka-tolM- ke
Zajednice. On nnime
tvrdl da tko ieli vidjeti boga
mora biti dobar antikomuni-sta- .
Evo citata iz njegovog 51a-nk- a
"Ljubav prema goepodi-n- u
Bogu, rodoljubljc i borba
protiv komunizma":
"Borba protiv internacio-nalno- g
komunizma i komu-nit- a
predfttavlja velebna
djela ljubavi prema Gospo-dln- u
Bogu i prema blifnje-m-u
te imade neprocjenjivu
vrijednoet u nastojanju oko
spaeenja vlastite duie, tj.
poetignuca konacnoga cilja
u Goepodinu Bogu "
Authoriied a Second С1ам Mail,
Nove cestitke iz
Hamiltona 30-godi- s-njici
nase stampe
PriloZili su za radnic-k- u
novinu: Slavko Krcelic
(Canfield) 10 dolara, M.
Vresk i F. M. po 5 dolara
i Buric (Canfield) 3 dola-ra.
Pismo iz Edmontona
Edgon, Alta. — Dragi dru
govi, evo vam Saljem 8 dola-ra
za moiu obnovu , kalen-da- r
i fond. Pretplata mi jo?
ne istjeSe, ali kad mjenjam
adresu, ujedno saljem i no-va- c
za obnovu.
Cestitam vam "0-godiSnji- -cit
naSc progresivne Stampe
u Kanadi.
Primite drugarskc pozd-rav- e,
Stojan Z.
Pismo Iz Vancouvcra
Vancouver, B. C. — Dru-2- c
Miolicu, prilaJemo u listu
dva deka : jedan od 29 dola-ra
za obnovc i fond, a drugi
od 10 dolara za oglas u 'Na-So- m
kalendaru".
Naskoro cemo se opet ja-vi- t.
Drugarski pozdrav,
J. S.
Г. G.
Dept.
"чргј Mtr"f - wv-ft- ?,
и
Wstaskc Решиш © KSiicanu
S8©gadiK©vIeu
Ustaski list "Danica " od
8. novembra donosi o
smrti dr. Milana Stojedinovi-ca- ,
pretsednika jugoslovens-k- e
vlade izmedju 1935—
1939 godine, u kojem se Sto-jadinovica
slavi kao daleko-vidno- g
i sposobnog politica- -
ra, l jednog reiKin srpsKin
prijatelja Poglavnika Pavc-lic- a.
Kaze se da se o mrtvima
uvek lepo govori. A da li je
to slucaj o odnosu i na osta-le- ,
ne samo srpske vec i disto
hrvatske mrte politidare,
kojima je "Danica" dosada
ocitala posmrtno opelo? Na-ravn- o
da nije. A zajto nije,
nije teSko pogoditi.
"Danica" sasvim otvoreno
iznosi svoje razloge simpati-iam- a
prema Stojadinovicu
kad izmedju ostalog kaze:
"Dr. Stojadinovic jo bio
politicar, koji je jasno uvi-di- o
bozglavo vodjenje drza
vne politike sa strane srps-ki- h
vladajucih krugova i po-kuS- ao
jo pada vlade Bo-gulju- ba
Jeftica 193G. g. re-parir- ati
pogro§ke ..." I da-Ij- e,
a ovo je osnovni razlog
simpatija prema Stojadino-vicu
:
"Dr. Stojadinovic je skre-nu- o
put beogradske politike
na kolosjek Berlin-Ri- m i na-ilaz- io
punu potporu Hitlera
i lusolinija". Bas u torn gr-m- u
i le2i zee, jer su se u torn
nalazile i ustase i svi
su oni nailazili na "punu po-tporu
Hitlera i Musolinija".
Nakon opisa "progonst-va-"
Stojadinovica od strane
Engleza za vr.ne rata, "Da-nica"
pusta jo§ jednog nepo-znato- g
табка iz vrece
kaze :
"Ondje (u Argentini) je
dosao u dodir s pok. Poglav-niko- m
Nazavisne Drzave
Hn'ctske dr. Antom Pavel 1--
cem
I vodjeni su medjusobni
VANCOUVER: SJEDNICA KJU
Kanadsko Juznoslavensko Udruzcnje zakazuje svo-ju
rcdovnu sjednicu za nedjelju 3. decembra, u nasoj
Novoj zgradi, Golden Horsesboe Hall, 2786 East Hast-ings
Street.
Sjcdnica co poceti u 2 sata poslije podnc.
Ovo je posljcdnja sjednica u ovoj godini i treba
da predvidi i zakaze godisnju sjednicu Udruzcnja, stoga
se umoljavaju clanovj da nastojc i neizostavno posjetc
ovu sjednicu.
Ako Vam ustrebaju neke informacije u pogledu ove
sjednice, pitajte telefonom MU 5-96- 19 TAJNIK
— PeSa
grmu
Deset godina uz
18)
meni su vec prigovorili da sam se udaljio od
teme. Drugovi su u pravu ali za de&et godina mog iivota
uz pokret 1 §tampu ja nisam spremao nikakav plan za
kazivanje pre2ivljenog niti sam vodio dnevnik da bih
sad mogao sve po redu pricati. primer: ja sam dva —
tri meseca po dolasku u Kanadu, pokulao izvi-sit- i sa-moubis- tvo
a o tome nisam ni§ta rekao u pocetku. UopSte
uzevji, mnoge dozivljajc necu reci ne zato Sto ih krijem
ili ih se stidim, nego zato Sto bi me to odvelo u veoma
dugo pri6anje, koje bi se t1o lako moglo protvoriti u
dosadno nabrajanje detalja. Ali kad sam vec spomenuo
pokusaj samoubistva, ispriJacu i taj slucaj.
Godine 1950. radio sam preko dva meseca na pro-kopavan- ju
kanala za vodovodne cevi sada vec sagi-adje-n- e
hidroccntralo u istoCnom dclu Toronta. Preduzimaci
su bili tri brata Italijana, predradnici otac i sin, Francu-zi-Kanadjan- i.
Ostalih 10 radnika bili smo Jugosloveni,
uglavnom Srbi. Kako niko od nas Jugoslovena nije imao
automobil, na posao i sa posla vozio nas je najmladji
brat preduzimaS. Terali su nas da radimo brzo i do izne-mogloe- ti.
Da bi dobili bar koliko-tolik- o vremenn za od-m- or
svi smo zavijali cigarete, traiili smo Sibice jedan od
drugog iako je svaki imao svoje, i, uopSte, izmUljali smo
razne potrebe da bi malo predahnuli. Ali nije bilo
samo u tome. Poslodavci su nam zakidali i na plati. Na
mesto su nas dovozili po pola sata ranije i dok bi se mi
polako prosvlaSili u radna odcla, gazde su nas poiurivali
tako da smo posao poSinjali uvek najmanje po petnaeet
llllllllll I ttllltllll t lilt Illlt lltttltlt Iltlllltl IIIlltTI tit II IlllllllHIt IllllllllllllllllillllUllllllllllllllllllllllllllllllUIIIIII
Published every Tuesday and Friday, in Serbo- - JiiiiiTf©
P.t Office
vest
iza
kad
Ali,
Na
zlo
Гг atian and Slovenian language, by Jedinetvo
Publishing Company, 479 Queen Street West,
Toronto 21), Ontario, Canada; telephone
EMpire 3-16- 42. Editor Stjepan MioSif, Busi-nes- s Manager Ivan Stimac Subscription rates:
J6.00 pr year, USA and other countries $7.00.
Ottawa, and for payment of potage in cavh.
pregovori o kojima se u po-cet- ku
neito doznalo putem
hn'atske stampe, no o kasni-je- m
razvoju nije izdana ni-kak- va obaviest". Mozda je
sa poglavnikom i Stojadino-vice- m
umro i ugovor, ako je
bio potpisan, a mozda je os-tavlj- en
u nasledje sledbeni-cim- a
Milana i Ante?
"Danica" takodje iznosi
kako je dr. Stojadinovic u
Buenos Airesu "bio vrlo ak-tiva- n
i kao financijski struc-ija- k
i kao politicar. Raspo-laga- o
je velikim novcanim
sredstvima i uzivao glas spo-sob- na
politicara i financij-sko- g
stmenjaka. Bio je u
sredistu kod pokretanja i i-zda-vanja
tjednika "EI Eco-nomist- a"
. . .
Ne kazo se u dopisu nita
od kuda Stojadinovicu "ve-lik- a
novcana sredstva" kad
je u Argentinu do§ao sa os-tn- a
Indijskog Okeana, gde
su ga bili intcrnirali Engle-zi- ?
Citajuci ovu posmrtnu us-tas- ku
odu Stojadinovicu, co-ve- k
se i nehoticc priscca do-gadja- ja
iz 1935 godine pa
sve do Drugog svetekog ra-ta,
kad su nas na§i nadripa-trioti- ,
velikosrpski rezimlije
ovde nazivali najpogrdnijim
imenima sto smo se usudji-va- li
da kritikujemo politiku
Stojadinovica. Nazivali su
nas odrodima, neprijatclji-m- a
srpstva i pravoslavlja.
jankopustasima (Janko-pu-st- a
u Madjarskoj bio je lo- -
gor gde su se za vreme Hor-tijev- e
vladavine obucavalo
ustaSe).
A gle sad, bas iz izvora
usta§kog obelodanjuju se
stvarni saveznici i pokrovi-teli- i
jankopustasa.
Pitanje se postavlja: na
kojoj su strani i tada i sada
stajali nai dolarpatrioti, ko-ji
su i onda i sada bacili Ija-g- u
"izroda" na sledbeniko
radnickog pokreta?
V. G.
U Windsoru proslav--
Ijcn clan ustanka u
IMakcdoniii
U Windsoru je odriana
proslava 20-godflmj- ice naro-dno- g
ustnnka u Makedoniji
javlja Windsor Daily Star.
Proslavi je prisustvovalo
150 osoba, a govorio je jugo-slavens- ki
konzul iz Toronta
g. Slavko Odic
pok ret i
POZOR VANCOUVER!
U pocast 30-godisn- jice opstanka nase stampe
Savez Jusoslavenskih Kanadjana i prelplafnici
"Jedinstva" zajednicki priredjuju
PETAK 8. DEGEmBRA
Golden Horseshoe Haii, 2780 E. Hastings
Vecera pocinje 6:30, pies u 9 sati uvecer
шш
jedinstveno arheolosko nalaziste
Ulaznina:
SPOMEEICS
Duklja —
Titograd. — Staro ilirsko
naselje Dokleja ili Diokleti-j- a
— danalnja Duklja —
bilo jo krajem II veka na§e
ere kulturno i politicko sre-diS- te
rimsko provincije Dal-macij- e.
Godine 5M., kada
je grad sa okolinom imao iz-medju
40.000 i GO.000 sta-novnik- a,
zadesio ga jo kata
strofalni zemljotres i poru-Si- o
do temelja. Ipak, on je
posle zemljotresa 2ivco sve
do kraja VI ili VII veka.
Ovo godine Zavigajni mu-z- ej
u Titogradu, u zajednici
sa Zavodom za za§titu spo-moni- ka
kulturc Cmc Gore i
ckipom arheologa Srpske a-kade- mijo
nauka iz Beogra-da- ,
vrsio jo dosad najzna-Jajnii- a
iskopavanja. Radovi
su izvodjeni na dukljanskoj
nekropoli. na kojoj je otvo
stampu
minuta ranije, odnosno pre 8 sati ujutro. Sa radom smo
trobali prestajati u pet sati popodnc, ali poslodavci su
uvek пабН no§to Sto treba tog dana da so zavrsi te smo
mnogo puta prestajali sa radom i posle lost sati. Platu
smo, medjutim, dobijali uvek samo za osam sati radnog
vremena. Gundjali smo, prigovarali, psovali svakog pet-k- a
ali nikad poslodavcima u lice. Pozadi u kamionu rzri-ca- li
smo najte2e kletvc i psovke na glave poslodav.Vca
dok je jedan od njih mirno sedio u kabini i vozio nns i
ne sluteci mozda Sto se o njemu govori. Jednog petka
uetanovili smo da su nam zakinuti baS mnogo. Cele te
nedelje radili smo svaki dan po sat i viSe prekovremeno
a plata — niSta veda.
— Idemo na Strajk 1 — predlo2io je Ilija Lukic, ju-gosloven- ski oficir koji je za vreme rata bio u zarobljeni-Stv- u
u NemaCkoj.
Dogovorili smo se da iduceg ponedeljnika ne poii-njem- o
posao pre osam sati a u pot sati popodne da svi
napustimo posao i ako nece da nas voze da idemo peiice
u grad. Ilija Lukic govorice u ime svih nas.
— Od toga nece biti niSta 1 — rekao sam.
Svi su skoSili na mone:
— Ti jedini песеб sa namal Zar ti jedini da budoi
kukavica ?
— Ja sam s vama — rekao sam — a ko je kukavi-ca
— videcemo u ponedeljak.
U ponedeljak smo doSli na mesto rada jo5 ranije
nego obiSno. Bilo je smeSno gledati kako su se neki spo-r- o
oblafiili. Preobukao sam se prvi i potsetio ostale:
— Sad je dvadeset i pet minuta do osam. Pre oeam
ne izlaizmo iz barakc?!
Niko nije rekao niSta na ovo. Kroz pet minuta upao
je u baraku najstariji gazda. Vikao je, praskao, psovao
i niko nije mogao doci do re£i od njegove larme. Pr'i je
posao na rad, u dvadeset minuta do osam, Ilija Lukic a
za njim svi ostali. Ja sam iziSao poslednji iz barakc kad
su drugi vec uzimali lopate i asove. Prigovorio sam na--
Vcccra i pies 52.00, samo
SVAKDODRO DOSAO!
jaujwilL јШидЈецдаацДјзшЈццицчимЈ
O EWmW
smmH
reno oko 130 grobova koji
poticu od II do IV veka. Iz
njih je izvadjeno oko S60
znaSajnih arheoloSkih prcd-met- a.
Najintcresantnijo su sva-kak- o
vaze koje su slu2ilc za
smestaj hrane za umrle. Ne-obiJ- no
su interesantne i ma-Ien- e
posude — takozvanc
lakrimarije — u koje su ze-n- e antikog doba sakupljalo
suze da bi se u "podzemnom
carstvu" vidolo kako jo po-kojn- ik
oplakan. Na cetiri
groba sauvani su natpisi.
Na jednom piSe : "Onoj, ko-j- u
sam volco dvadeset dve
godine ..." Dalje su slova
izbrisana i ostade zauvck
tajna ko je bila ta voljena
2ona.
Dosa'daSnja iskopavanja
na Duklji pokazala su gde
se nalaze doset tcrmi. veliki
pies $1.00
v
S № ©s?§
u Crnoj Gori
pravougaoni forum i grads-k- i
kancclarija. Ostali slojcvi
su u toku ispitivanja.
Monumentalna kvadratna
civilna bazilika jedan je od
najvainijih objekata Duk-Ij- e. Krov ogromne kvadrat-n-e
gradjevine le2ao je na
stubovima koji nose jasna o-bele- zja
sva tri stara grika
arhitcktonska stila. Najvise
ih je u kitnjastom korints-ko- m
stilu.
Do sada su istra2iva£i pre-dme- te
iz Duklje nosili na
proucavanje van Crne Gore.
Ti predmeti nisu vraceni.
Dva kipa, od kojih jedan bo-gin- je
Dijane, za VTemo rata
odncli su Italijani. Zavi6aj-n- i
muzej ce, po rcSima di-rekt- ora
Milana Ivanovica,
tra2iti da se ovi dragoceni
predmeti vrate.
Sem "vodji" Iliji Lukicu za kolebljivost i na ga2onju
obecane reSi a on je odgovarao sasvim drugo. Рпбао je
drugima, ne osvrcuci se na moje prigovore, kako je
sramota da on, jugoslovcnski oficir, koji govori nokoliko
jezika i cTja je 2ena ruska grofica, raVli ovaj posao. On
ce јоб istc nedelje potra2iti posao u Simpsonu. Zaista,
iste nedelje dobio je posao kod Simpsona sa malom pla-to- m
ali je vremenom "avan2ovao" i postao Sof jednog
odelenja u ovoj ogromnoj trgovinskoj zgradi. Njegov
prijatelj, "Ша" Stanisavljevid, pre dve godine pricao
mi je :
— Neki naSi ljudi dobro su se snaSli. Odem ja je-dan- put
u Simpson i vidim tamo Iliju Lukica. Ima ti on,
bratc, dvadeset salcsmcna pod sobom. Pitam ga ja kako
je on to postigao a on ce mi : "E moj Шо, znal li ti Sta
bih ja bio u Jugoslaviji da nije doSlo do rata! Ja bih
danas bio pukovnik, komandovao bih sa celim pukom i
kako onda ne bih mogao komandovati ovoj nckolicini ci-vil- a!"
Slislim ja — nastavlja dalje U6o — pravo i ka2e,
brate, ovek.
Stanisavljevica zovu "Шот" jer jo u Jugoslaviji
bio uSitelj. I on je radio u naSoj grupi noslavnih itrajka-fe- .
Njegov antikomunizam volio je da istice dugim nak-lapanjim- a.
Evo njegove jedne price:
— Dobijcm ti ja, brate, dobar posao. ZnaS, proko
nekih veza, preko poznanstva to ide, a nisam ni ja baS
nezasluzan, bio sam ti ja i neki ucjtelj, svrJio sam viSu
pedagoSku skolu za vreme stare Jugoslavije, i stupim
ti ja na posao. Jest' fabrika jo ali ne radim kao radnik,
nego tamo neki lak posao, i doznam ti ja da moram stu
piti u uniju. ZnaS, svi koji tamo rade moraju biti u uniji.
I ja odbijem posao. Ka2em ja lepo direktoru da ja necu
u uniju jer u svakoj uniji ima bar neki komuniata a ta-mo
gdo postoji samo jedan komunieta — ja ne idem I
Ilija Lukic i Ша bili su istaknuti Slanovi ultrare
akcionarne orkanizacije "Car DuSan Silni", u Kanadi,
koja sc raspala kad su propadnici to organizacije doanali
da je njihov yodja DraSkovid spiskao preko milion dola-ra
u Amcrici "u svrhu borbe protiv komunizma" a ta
borba nije urodila nikakvim plodovima.
(Nastavice se)