Nase Novine, February 22, 1978

              ттттштшттшттж %f"ck,'№'џl4' тЛJVS ® p fi t; Ш № ж if.',J41'®дада шштш!т жшш ЧДО- -
w'- -t '! ??"!?,'# i ',! viaM).,
M'? )i'T. I" 'K,,,
S ..""&' & ЧђОТ №i" Ф W ,4)'C?,-- , -- t.(,i vVtf. ie ", A
. ' Wn
f'--s;i,.- v ', w4' '''',! 'M i:s
ЖЖШ -- чЛ& #$%№
ЖM№ж Ш©
' №%
t-'iJjt-vV
I
KB is
I'SS'
I
ASI
:
Hi Qg)
.№
H '( '' i ...
3 Ч(У"#"Ч.
М
y?", ''1-!,,,- л
i.,y
h$
tTl с', ,, ,ч". ' ws'w;№..
Ј-П- .Г .-
-i
, I'.Ms
r.W
'! n.t,
&?.', 41 ,!, mmmm
МШШ1!
DECEMBER 201978
,
шМшШтшШшШлш?
Zlnka Kunc, ppznata svetska operska pevacica kao
i eminontna U6nost .u jugoslovenskom kultumom
zivotu i Mi hallo Apostolski istorl6ar i predsednik Aka-demi- je
umetnosti i nauka SR Makedonije, su medu
dobitnicima ovogodisnje nagrade AVNOJ, najvise
Jugoslovenske nagrade koja se dodeljuje povodom
Dana republlke za uspeh radu i stvarala6koj aktivnos-ti- .
Zinka Kunc je jedna najpoznatijih svetskih
operskih pevacica, kao i poznati pedagog, 25 godina je
nastupala njujorskoj Metropollten operi. Akademik
Mihailo Apostolski ima neprocenjiv udeo studijama
istorije makedonskog naroda.
NJegov rad ukljucuje preko 250 nau6nih radova koji
se odnose na llindenski ustanak, Balkanske ratove,
Prvi svetski rat i Narodnooslobodlladkl naroda I
narodnostl Jugoslavije. Nagradu AVNOJ je takode
dobilo 10 eminentnih naucnika i umetnika, kultumlh
druStava 1 preduzeca ukljudujudl i fabriku automoblla
"Crvena zastava". Ovaj kolektiv sa 40.000 radnika, koji
je ovoj godini proizveo blizu 200.000 razliditih tlpova
automobile slavi 125. rodendan.
Budimpesta (Tanjug) "Ne zahtljevamo i ne pret-postavlja- mo da izmedu svih gradana socijalist!6kog
drustva bude potpuna istovjetnost mi§IJenjima
svakom vaznom pitanju ideoiogije i druStvene prakse,
jos manje je pozeljna uniformiranost shvacanju
zivota, obldaja, pitanjima ukusa i morala".
TIMOCKA kulturna hronika
Lubitelfl pozori&ne umetnosti u
Zajedaru Tlmodko krajinl imaju
mnogo razloga za zadovoljstvo.
Jer, gotovo se ne pamtl da Je
"umetnost na daskama koje livot
znaCe" ovde ikada bila prlsutnlja I
ilvlja.
Qlumci PozoriSta Tlmodke kra-lln- e
odigrall su ove esenf rekordan
broj predstava. Nadoknadlll su I
ono Sto proSle sezone nlsu mogll
da prikatu u Zafedaru zbog renovl-ran- a
ovdaSnfe pozorlSne sale. Naj-ve6- e
Interesovanje gledalaca via-da- lo
je premljere "Kamena
pod glavu"
,
dana mladlh stvaralaca
Mllana Bogosavlevlda, I
Zarka Komanlna kofu Je prlpre--
mlo isti redltelj. Veoma zapaiene
su I "Dellje na Bihadu" Branka
6opi6a, u beogradskog redi-telf- a
Petra Zeca. svfm predstava-m- a
do Izrataja su posebno doSII
glumcl koje e tlmodko pozo-rlSt- e
proSle godine angaiovalo
krajeva zemlje. Jedan od
nflh, Duretlt, koji e doSao
Crnogorskog pbzoriita,
Je mladog
glumca Srbije na ovogodi&njlm
susretlma "Jcakim VuJI6".
teatar poznat Je, Inade, kao "po-zoriS- te
na to6kovima' pa 6e i u
toku ove gostovatl u svlm
mestlma ovog kraja, pa I u
n'ajudallenljim sellma gde do sada
.nlje bio.
"Kapl beskraja"
Knjlievria omladlna Bora brojl
vISe od tristotlne 6lanova I Jedna fe
od naJu8peSnllh organlzaclja mla--
.v'
;' ii]
W'.'fi"
$
f2ti4 4
iij
il.J,
u
od
u
u
rat
3
u
—
u oa
u
u
za za
U
iz
Iz
za
dlh knlllevnlh stvaralaca u Srb(Ji.
Upravo ovlh dana stvaraocl
Bora poavlll su se prvlm zbornl-ko- m
poezlfe Zbor-nl- k
obuhvata poeziju 21 pesnlka I
reprodukclje radova sedmoro 61a-no- va
llkovno'g "Mozalk" Iz
Bora,
Zbornlk je prlmetno neujedna-6e- n
po krlterljumlma Izbora ostva-renj- a,
vokacljl I uzrastu stvaralaca.
Medutlm, ova knlga predstavlja
ka Intenzlvlranju
knjlievne stvaralaca u
ovom delinaSezemlje. Jer, od ukl--
Mlllce Novkovl6, u relfjl smotre
"OgnilS-ta- "
relljl
mladi
raznih
Darko
narodnog
proglaSen najboljeg
Zafe6ar.-sk- i
sezone
vedim
mladi
"Kapl beskraja".
kluba
odlu6uJu6l korak
aflrmaclie
Jugoslavlje "Mladi maj" koja se do
pre detlrl godine odriavala u Zaje-dar- u,
u Timodkol krajinl nlje nlSta
ибЈпЈепо na podsticanju I unapre-denf- u
knjiievnog stvaralaStva. Indl-vldualnoS- 6u
se u "Kaplma beskra-ja"
izdyajaju dobrim delom ve6
aflrmisani borski pesnlcl Mllen
Mllivojevid, KadrIJa Sainovld I Sla- -
viSalevtl6.
Zna6ajna istrazivanja
Painju Javnpsti priyukll su neda-vn- o
saopStenl rezultati arheoloSklh
istrativanja znadajnlh lokallteta
Qamzlgrada kod Zajeiara I Ravne
kod..KnJaievca.
Dvadeset peta godina istrativa-nja
kasnoantldkog Gamzlgrada da-l- a
Je ubedljivljl prllog pretpostavcl
da Je ovaj nekadaSnJi grad bio
Qalerjusa Maksimlanusa. Arheolo-zhs- u,
pod r'0kQVodstvom,dr Dra-goela- va
Srejovldaf-prpfesor- a Filo-zofsk- og lakulteiau Beogradu, ove
N w
Nudi se pac na prodaju u Makarskoj, velI6lne
450 kvadratnih metara. Oko 300-40- 0 metara --
od mora. Naselje luksuznih Vila, dozvoljena
gradnja u makarskom stllu. Povoljni uslovi.
Javiti se u Toronto na ove telefonske brojevo:
766-028- 9) ill uve6e posh 8 tasova: 239-584- 4.
,'V'
r '
i t.
Ж 4
{.
U'Jf
д 'up
''ji'il
W
JJ 4"
!јШ',#"';,Y &' Ceti ri i
Nuklearne
.:К
'V'A',4
V.ni'i''' "iV.+t'V
:.,'.'
elekfrane 1
U iducih dvadeset godina, I
premaodredenjm studijama,
u SR HrvatskoJ sagradit 6e
sefietlri nuklearne elektrane, 1
svaka s instaliranom sna- - j
gom od tisucu megavata. Ш
Njihova mogu6a proizvodnja I
bila bi veca od 30 milijardi I
kilovat-sa- ti elektri6ne ener-- =
gije. 1
Prva od te 6etlri nuklearne
elektrane na podru6ju SR Ш
Hrvatske bit 6e, prema doku- -
mentu kojeg 6e joS razmatra- - 1
ti planske sluzbe, zavrSena Ш
do 1980. godine, druga1995. 1
a tre6a i detvrta bit 6e u =
pogonu Izmedu 1995. I 2000.
godine. s
Prva od tih A-elektr-ana
(I Ш
druga U JuCJOSlavili budUCi S Sigurnlje brie putuje se rm dva usporedna kolosijeka. U aanasnje
da se upravo gradl nuklearna 1 ° kad nekamo iura' sIgurn08t brzina jedan je impe"
eieKirana u гчгзкот;, graait =
6e se zajedno sa SR Slove- -
nijom — imat ce tisucu
megavata instalirane snage
godlsnju proizvodnju izmedu
sedam osam milijardi kilo- -
vat-s- at I. 1
Gradnja nuklearnih elek- - j trana u SR Hrvatskoj, гјебе-- s
nje je, prema misljenju stru- -
Cnjaka, za proizvodnju do- -
voljnih4 kolidina elektrl6ne 1
energije u budu6nosti, bu- -
du6idajerepublikavrlosiro- -
masnanergetskim sirovina- - i
ma. i
U znaku pozorisn
godine otkrlll hovu gradevinu u cen
tralnom delu naselja, za koju se, po
grandioznlm dlm'ehzijama, ukrasi-m- a
fasade I pokretnom materijalu,
mole red! da Je Jedan od najvalni-Ji-h
objekata Gamzlgrada. Poiele
su, inade, pripreme za organlzova-n- e
vellke Izlolbe na prolete u Beo-gradu
koja ce prikazati 25-godiS- nJa
istraiivanja ovog kasnoantiikog
lokallteta, na kojoj 6e blti izloiena I
remek dela Gamzlgrada — mozalcl
Jedinstvene lepote: "Dionlsije sa
leopardom" I "Venatorl".
Najnovlja Istraiivanja antidkog
grade Rayne (Timacum Minus) koja
su obavili strudnjaci ArheoloSkog
institute Iz Beograda potvrdila su
ranije saznanje da se radi o vrlo
znatajnom vojnom I rudarskom
centru iz perioda od prvog do 6et-vtto- g
veka naSe ere. DosadaSnJa
Istraiivanja pokazala su da Je ovaj
antidkl grad zahvatlo povrSinu od
oko 40 hektaral ArheoloSka istra-iivanja
u Ravnl prate I konzervator-sk- l
radovl koje izvode struinjacl
Zavoda za zaStltu spomenika Iz
NISa.
("Polltika")
"Simi6evisusreti
u znaku jubileja
M
devi susretl" u Qrudama, godi-ne
se u znaku obelelava-nj- a
rodenja Antuna
Branka $lml6a, 85-godiSnJ- ice rode-nja
Mlroslava Krlete 1 35-godlSnJ- lce slavnlh bltaka I dogadaja Iz narod-nooslobodilaik- og
rata bltke ha
na Sutjesci I Drugog
zasedanja AVNOJ-a- .
Na sednict odbora ove
utvrden ovogodlS-njl- h
12-tl- h Slmldevlh susreta koji
su podeli nagrade
za najbolju novinsku knjllevnu krl-tlk- u
I recitalom stlhovd Antuna Bra-nka
Slmlda.
Program se nastavio u Drlnovcl-m- a,
ka Antuna Branka I Stanlslava
Slmlda.
SS?SMS?SSSt!-i,f':i,mu,r- V ' M''' ''' Л""-)- .
r"'
.
"" " l"
. ( ™Wi,Wr? w ' . ,. r
£jjiiiiiiiiiiirifiniftiiiiiiitiiiiiJtiiiiiiiiitiiiiMiifiiiiiifiiiiifiifiiiittifffiifiiittiiifiititiiiiiitiiftiiiiiiiitiiiiiiiiiifiifiaiiini(
&' i'&.i'%,'' #?$'.,,'' ,.Џ' ti '. ' '""-Ч}-
- i'W-'- - v".' - ' g
I
8e 8vl j od
i
i
SARAJEVO (Fehmiia Nikocovic) - Mladi iz svih
krajeva Jugoslavije okupljeni na svecanosti jirilikom
pocetka savezne omladinske radne akcije Samac-Saraje- vo
78 u Doboju 1. travnja ove godine porucili
su drugu Titu: prugu cemo zavrsiti prije roka. To obe-can- je
dali su i na Devetom kongresu Saveza socijali-stick- e
omladine Bosne i Hercegovine. Mladi su, nese-bicni- m
zaiaganjem, entuzijazmom, mladalackim zano-so- m, to obecanje i ispunili.
Pruga druge mladosti je zavrsena tri dana. prije
roka, i to usprkos nepovoljnim vremenskim
jer je razdoblje kisa dosta omelo brigadire.
teskoce na tunelima Sikle kod Maglaja, nedo-stata- k
mehanizacije u pojedinim razdobljima. i slicno
sprijecili su sinove i kceri brigadira sa pruge Samac-Saraje- vo
47 da drugi kolosijek zeljeznicke pruge
Doboj - Zenica sagrade znatno ranije.
Entuzljazam sadasnje mlade generacije, utisak je
svih posjetilaca, gostiju I brigadira veterana, ravan je
poletu mladih iz 1947. godine, a jedina razlika je u
uvjetima, jer su ovi suvremeni (kad je u pitanju smje-et- aj
akcijasa, prehran,a, prijevoz i slicno), dakako,
pbvoljniji. ' "'
.
'''
§ Na bvogodjsnjoj najvecoj saveznoj omladinskoj
1 radnoj akciji Sama- c- Sarajevo 78 sudjelovalo je 25 g
1 tieuca mladih iz svih krajeva Jugoslavije koji su u i osam smjena, od 1. travnja do 26. ove go- -
dine zajedno sa pet tisuca radnika iz 21 OOUR-- a sa- -
§ gradili drugi kolosijek u duzini od oko 90 kilometara. I Na ovoj trasi su 34 mosta, probijeno se- -
dam tunela uz prosjecno ostvarenje norme brigadira
= od 180 posto. I Brigadiri su na trasi od Doboja do Zenice iskopali
1 milijun kubika zemlje, posuli 100 tisuca kubika tuca- - s i nika i polozili 160 tisuca drvenih pragova.
1 Omladinska pruga, kako su se nekada nazivale
1 radne akcije, bila je skola narastaja mla- - =
1 dih kadrova. Medu brigadirima bilo je 60 posto cla- -
nova Saveza komunista i preporuceno da se u SK
primi vise od pet tisuca mladih, 14 tisuca mladih zavr- -
silo je neki od 20 obrazovnih tecajeva za vozace, te- - =
sare, zidare, radio-amate- re i druga
iiiiiiiititiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiBifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiifiitiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniifi1
Proizvodnja automobila —
ispod plana
Kragujevac — Za- - proizvedeno je 139.369 auto- -
vodl "Crvena zastava" proiz-- mobila, a u okviru
veli su za 11 mjeseci ove ske kooperacije s proizvoda- -
godine 176.800 putnidkih au- - 6lma automobila u Italiji,
Sto je za 10.650 ill Poljskoj i Sovjetskom Save--
6 posto vi§e nego u Istom zu 37.431 vozilo. S traka je.
godine. Pa sislo najviSe "zastava 101"
ipak, plan za 11 mjeseci nije — 78.300, zatim 46.889 "fi- -
potpuno ostvaren i malo je 6a" i 14.180 vozila s moto- -
' Najstarija kuiturno-knjiievn- a ma- - vjerojatno da ce Ш "Crvena
u Hercegovini — "Somi- - tava" ove godine proizvesti
ove
odrlavaju
QO-godiSnJ- Ice
—
Neretvl,,bitke
manlfes-taclj- e
Je.prograni
utemeljlvanjem
rodnommestu bradeknjllevnl-- .
uvjetima,
Nepredvi-den- e
studenoga
sagradena
svojevrsna
zanimanja.
(Tanjug)
industrij- -
tomobila,
razdoblju proSle
zas-nifestac- ija
planiranih 200.000 automo-bila.
U osnovnom programu
rom od 300 do 1500 kubika.
U ovom razdoblju "Crvena
zastava" je izvezla 22.968
vozila ill 82 posto od godiS-nje- g
plana.
SISURANCE SALES
Two-ye- ar financing program
with one of the highest
commissions in the industry.
Call Mr. H. Weinstein, Mutual of
Omaha Insurance Company
in Hamilton, Ontario.
Phone: 383-219- 6.