Nase Novine, December 12, 1985

              Stoyano urednistvo,
Saljem vnm cek od $40.00 za moju
obnovu i fond Nasih novina.
Puno pozdrava urcdnistvu, i citao- -
cima naseg lista.
John U.
Toronto, Ont.
Drugari,
Evo vi ispracam money order za mo-jat- a
pretplata koja mi istekuva ovaj mc-se- c.
Od srce ve pozdravuvam, vasijot
citatel.
Vasil Glamcevski
Scarborough, Ont.
Urednistvu Nasih novina,
U prilogu vam saljem cek u iznosu
od $50.00 za pretplatu i fond.
Reaganova politika vodi u pravcu
unistenja zivota na ovoj nasoj planeti.
Samo jedinstveni protesti naroda ci-jel- og
svijeta mogu daje sprijece, zah-tijevaju- ci
saradnju sa USSR za poste-pen- o
razoruzanje sa obe strane i sirenja
povjerenja medu narodima, za slogu i
ljubav. — tada ce biti mir u svijetu!
Dosta je mrznja, sebicnost kruta,
Vjekovima ljudski davila rod,
Nek bratstvo sebi prokrci puta,
Nek sine bratstva blazenstva hod,
Dosta se'j krvi uzalud lilo,
Dosta je strasni bjesnio rat.
Nek napred stupi brastvo nam milo,
Nek silno brata, zagrli brat.
J. M. Gega
San Pedro, Ca.
POLOZAJ
JUGOSLOVENSKIH
RADNIKA NECE SE
Predsednik Nemackog sindikalnog
saveza kaze da je ovaj sindikat
veoma zainteresovan za poboljsanje
opstih radnih i privrednih uslovaju-goslovenski- h radnika u SRN
Kada Spanija i Portugalija 1. januara
1986. godine postanu clanice Evropske za-jedni- ce,
to se nece bitnije odraziti na po-loz- aj
jugoslovenskih radnika privremeno
zaposlenih u SR Nemackoj, smatra pred-sednik
nemackog sindikalnog saveza
(DGB) Ernest Breit. Prema njegovim reci-m- a,
u Saveznoj Republici Nemackoj vec
sada radi veci broj spanskih i portugal-ski- h
radnika sto nikako ne ometa polozaj
Jugoslovena, pogotovo sto su se oni pro-tekli- h
godina potvrdili kao veoma vredni
radnici. Osim toga, rekao je Breit, integra-cij- a
Spanije i Portugalije u Evropsku za-jedni- cu odvijace se u nekoliko etapa, pa
ce do njihovog punog ukljucenja proteci
sedam godina.
Prema recima Breita, Nemacki sindi-kaln- i
savez, kao najveca sindikaJna orga-nizaci- ja
u SR Nemackoj, veoma je zainte-resovan
za poboljsanje opstih radnih i pri-vrednih
uslova jugoslovenskih radnika na
privremenom radu u Saveznoj Republici
Nemackoj. U torn smislu odrzavaju se re-dov- ni kontakti sa Savezom sindikata Jugo-slavij- e,
a obrazovana je i zajednicka sindi-kaln- a
komisija koja treba da se sastane
naredne godine i koja se bavi iskljucivo
pitanjima jugoslovenskih radnika u SR
Nemackoj.
Zapadnonemacka vlada ponudila je
skroman iznos (2,5 miliona maraka) za pro-gram- e
reintegracije jugoslovenskih rad-nika
koji su spremni da se vrate. Sem toga,
taj novae predviden je iskljucivo za pro-gram- e
zaposljavanja u privatnom sektoru
u Jugoslaviji.
(Tanjug)
"NASE MOVINE"
septembar i oktobar 1985.
Peter A. Muselin, Pittsburgh, Pa ' $5.00
John Dotlic, Toronto, Ont. 15.00
John Puzevic, Matavan, Mi. (u spomen zene) 15.00
Joe Biljan, Richmond, B. C. 15.00
Petar Kombol, Vancouver, B. C. 5.00
Matt Siau's, Vancouver, B. C. 15.00
Pretplatnici "Nasih novina" (house party) 128.00
Dorde Sormaz, Hamilton, Ont. 10.00
Frank Vrecar, Morrin, Alta 15.00
S. Sanovski, Scarborough, Ont 5.00
Matt Sarich, Sacramento, Ca 5.00
DuSanka Simpraga, Toronto, Ont 5.00
Vojo Rasovic, Toronto, Ont 5.00
Jovo Bulic, Belleville, Ont 100.00
John i Marta Popovic, Vancouver, B. C.
(sjecanje na dr. Vladimira i Helen Sovilj) 25.00
Luka Kostelac, Welland, Ont 15.00
T. Tomljenovic, Thunder Bay, Ont 15.00
S. Zganjer, Thunder Bay , Ont 5.00
Anton Mikolic, Fenwick, Ont 5.00
Rose Polovina, Watsonville, Ca 65.00
Mary Simac, Windsor, Ont 5.00
John Rukavina, Crystal Beach, Ont 10.00
N. Zastavnikovic, Edmonton, Alta 15.00
Sa zabave 28. septembra u Windsoru, Ont 220.00
Canadian Yugoslav Committee Association, Vancouver, B.C.
(u spomen Petra Mihovilica) 35.00
Dragan Cindric, St. Thomas, Ontario 5.00
Frank Trampus, Scarborough, Oni 15.00
Bosko Mladenovic, Toronto, Ont 5.00
K. Kostic, Toronto, Ont 5.00
Kate Mihovilic, Vancouver. B. C. (u spomen supruga Petra Mihovilica) . . . 125.00
Luka Balenovic, Welland, Ont 5.00
Bozo Krznaric, Burnaby, B. C. 5.00
Miiijan Petrovic, Windosr, Ont 5.00
Louis Kupina, Fort Erie, Ont 5.00
Zoran Matic, Harper Woods, Mi 20.00
Helen Bronich Pittsburgh Pa. (u spomen druga John Bronich) 20.00
Prijatclj M. R. Pittsburgh, Pa. (u spomen Johna Bronicha) 20.00
Helen Bronich, Pittsburgh, Pa. (u spomen J. Dizdara) 10.00
Mark Kramarich, San Pedro, Ca 15.00
Dinko Busic, liexdale, Ont 15.00
Dragan Dimilrijcvic, Windsor, Ont 5.00
Slavko Jambrosic, Stoncy Creek, Ont 5.00
Jennie Monteson, New Smyrna Beach, Fl. (u spomen oca Josipa Dizdara) . 100.00
Pete Knezevic i porodica, Farcil, Pa. (u spomen Josipa Dizdara) 100.00
Slavko Saksida, Islington, Ont 15.00
Frank Fudurich, Vancouver, B.C. 5.00
Joe Pavletic, Thunder Bay, Ontario 15.00
John U. Toronto, Ont 5.00
Svega $1.283.00
KAPINTERNA
Kao obican posmatrac stvari i do-gada- ja
(dabome, politicki "nestru-can"- )
razmisljam ponekad i o krup-ni- m
i znacajnim politickim pitanji-ma.
Na primer — Kominterna. Komu-nisticka
internacionala. Zvuci gordo,
sto bi rekao Maksim Gorki. Na nju je
bacano (i jos se baca) drvlje i kame-nje- .
Kriva, reklo bi se, za sve sto
ne valja na ovom svetu. Mada je nje-ni- h
promasaja bilo dosta, necu ni da
je branim, ni da je napadam. Samo
cu, onako nestruenjacki, da kazem sta
mislim, kada je u pitanju jacanje, ne-zavisn- ost
i uspon Komunistickih par-tij- a.
Nisam kompetentan da razglabam
ulogu Kominterne u vreme njenogak-tivitet- a
u odnosu na druge Komuni-stick- e
partije. Ona je, po mom mislje-nju- ,
trebalo da bude centralna orga-nizatorsk- a,
usaglasavajuca, slozno-dejstvujuc- a
i usmeravajuca snaga
medu Komunistickim partijama. Ali
lice joj se pomracilo kad je, u drustvu
drugih Komunistickih partija, pocela
da udara sakom po stolu i da vice "0-vak- o
i — nikako drukcije!"
Zasto je doslo do "udaranja sakom
po stolu?" Ja mislim zato, sto je svest
o sudbinskoj velicini Oktobarske re-voluci- je razbuktala u rukovodstvu
Partije boljsevika pohlepu za nared-bodavstvo- m
i bezpogovornim autori-teto-m. Tu su, po mom misljenju, ko-re- ni diktata i antiljudskih metoda.
Ali, uprkos svemu, ja bih rekao da za
sve to nije kriva Kominterna kao in-stituci- ja,
nego ljudi koji su njom
upravljali. Njeni osnivaci su je sva-kak- o zamislili kao Centar ravnoprav-ni-h Komunistickih partija, kao Plat-form- u
jedinstvene ideoloske borbe
protiv imperijalizma, a za slobodu i
prava obespravljenih, za dostojan-stv- o
ponizenih i uvredenih, za oslo-boden- je radnicke klase i svih potla-ceni- h naroda. A sto je "Deda" svoje
"sinove" i "unuke" ponekad terao da
"klece na kukuruzima", nije moje da
ispitujem i da o tome raspravljam.
Neka se tim pitanjem bave politicki
eksperti. Ja se samo povrsno doticem
velike teme, u zelji da jednostavnim
i prostim jezikom iskazem neke misli
koje me uznemiruju.
Hocu da kazem, da je danas, vise
nego ikada, potrebna zajednicka or-ganizac- ija
svih Komunistickih parti-ja,
da ne kazem neka nova, humana
Kominterna, bazirana na istinskoj
ravnoprvnosti, uz apsolutno uvazava-nj- e
i postovanje slobode i nacional-ni- h
specificnosti pojedinih komparti-ja- .
Zlo je, po mom misljenju, kada
dode do stvaranja, recimo, Kariljove,
Berlinguerove, Marseove i sta ti ja
znam kakve sve ne "komunisticke
partije". Nedavno sam u dnevnoj
stampi procitao kako je medu span-ski- m komunistima doslo do novih ras-lojavanj- a.
Pominje se "Iglesijasova
Komunisticka partija", pa Galjegova
"disidentska Komunisticka partija",
"partija" Santjaga Karilja i tako da-lj- e.
A tako i tako "raslojavanje" Ko-munistickih
partija veoma raduje i
ohrabruje imperijaliste. Po mom ne-strucno- m
misljenju — bez cvrste po-vezano- sti
Komunistickih partija
nema ni komunizma ni internaciona-lizma- !
Washington ocigledno hoce da se
nametne za "zandara" celom svetu, i
da se, kao zastupnik svih partnera iz
NATO-a- , ustolici kao neka vrsta KA-PINTER- NE
(KAPitalisticka INTER-NAcionala- ),
koja nastoji da zavlada
svim zapadnoevropskim i drugim
zemljama. Ta svemocna KAPIN-TERNA
je, u stvari, utoka svih velikih
i malih kapitala sveta. Ona ukljucuje
u sebe Medunarodni finansijski kapi-ta- l
raznih multinacionalnih korpora-cija- ,
drzeci u svojim kandzama, kroz
Medunarodni monetarni fond, sud-bin- u
svih zemalja sveta, osim sudbine
Sovjetskog Saveza i onih socijalisti6-ki- h
zemalja koje nisu pokleknule
pred imperijalistickim diktatom. Pa
kada je to tako, zbog Sega treba zazi-ra- ti
od slobode i jedinstva komunis-tickih
partija u svetu? Ako se neki
partijski lideri plase Moskve i "bolj-sevizacije- ", neka se sastanu sa sov-jetski- m
komunistima, neka s njima
drugarski porazgovaraju i jasno iz-ra- ze
svoje neslaganje sa bilo kakvim
diktatom, i ja verujem da bi sovjetski
komunisti nasli zajednicki jezik s
drugovima koji traze "samostalnost"
i "nezavisnost" Komunistickih par-tija.
U takvom jednom razgovoru ve-rovat- no
bi se razbistrilo i sve ono
sto tu "samostalnost" i "nezavisnost"
pretvara u fikciju i obmanu. Ako je
staljinisticka Kominterna zaista ci-ni- la
krupne greske, ne treba zbog tih
gresaka poricati nuznost jedinstva
Komunistickih partija! Nas narod je
mudro rekao da se "klin klinom izbi-je- ".
Drugim recima, jedino je Komin-terna
kadra da se suprotstavi Kapin-tern- i.
Pa neka ta Kominterna bude u
kojoj bilo od socijalistickih zemalja
(ne mora u Moskvi) samo neka komu-nisti
sveta deluju slozno i udruzeno!
Jer na crvenoj zastavi nisu zaludu is-pisa- ne reci: "Proleteri sviju zemalja
ujedinite se.'"Ponavljam: samo udru-zen- e
i cvrsto povezane Komunisticke
partije sveta mogu da se odupru veli-k- oj
i opasnoj Kapitalistickoj interna-cional- i,
koju sam ovde nazvao Kapi-terno- m,
a cija je srz smrt, prisutna u
politici Reagana, u njegovom nu-klearno- m,
agresivnom i porobljivac-ko- m
naoruzanju i takozvanom "ratu
zvezda", odnosno militarizaciji ko-smos- a.
Koliko je vazno i znacajno je-dinst- vo unutar pojedinih Komunistic-kih
partija, jos je vaznije i znacajnije
jedinstvo Komunistickih partija u in-ternacional-nom
smislu! Jer, sta bi
ostalo od komunizma kao jedinstvene
ideologije, kada bi se sad, posle pro-klamovan- og
"evrokomunizma", po-cel- o
raditi, recimo, na osnivanju: "a-merokomuniz-ma",
"azijokomuni-zma"- ,
"afrokomunizma" i "australo-komunizma"- —
Po logici stvari doslo
bi, verovatno, do "osamostaljenja"
tzv. "poljokomunizma", "cehokomu-nizma- ",
"bugarokomunizma", "jugo-komunizma- ",
"ungarokomunizma",
"rumunokomunizma", "germanoko-munizma- ",
"britanokomunizma", i
tako dalje.
I jos nesto. Sve je ociglednije, da
red, disciplinu i odgovornost, "slo-bodnjac- i"
nazivaju "staljinizmom".
Svako human i slobodoljubiv mora
biti ogorcen protivnikstaljinistickih,
i ne samo staljinistickih, antiljudskih
metoda. Ali, s druge strane, treba na-glas- iti
da se, pod okriljem takozvanih
"sirokih sloboda", pisu i objavljuju
antimarksisticke i antikomunisticke
knjige. Lenjin se, drsko i neodgovor-no- ,
naziva "drumskim razbojnikom",
cetnistvo Draze Mihailovica progla-sav- a
se u sva zvona — "antifasistickim
pokretom", usvajaju se idolopoklo-njack- i
najnegativniji "hitovi" iz Ame-rik- e,
koji truju, demoralisu i drogi-raj- u
nasu omladinu. Napadajuci "sta-ljinizam- ",
"slobodnjaci" u stvari na-pada- ju
i ruse socijalizam, odnosno
komunizam. Smatram da iskljuciva
"samostalnost" i "nezavisnost" Ko-munistickih
partija u krajnjoj konse-kven- ci
nije nista drugo nego partijsko
(komunisticko) rasulo. Tako ja mislim
i govorim kao politicki nestruenjak i
amater. Ako gresim, toje zato sto ni-sam
struenjak u pitanjima o kojima
ovde razmisljam.
Nikola DRENOVAC