Nase Novine, April 07, 1982

              W
Zima je vreme kada se оШбпо sedi kraj
televizora ili tu i tamo izade do bioskopa i
pogleda neki film Ove zime televizija je
neSto slabija sa svojim bezbrojnim progra-ming.
Dominiraju ugiavnom vesti i to
vecinom zastra§uju6e: te bice rata, te
koliko ko ima atomskih ili drugih bombi,
jer zaboga, treba se spasavati na vreme od
bezobzirnih Rusa koji su nakupili toliko i
toliko oruzja. Poljaci se bune, treba ih
pomagati, nije vaino koliko to koSta (misli
se ugiavnom na propagandu, a manje na
nesrecu koja proizilazi od toga). U toj
navali zapaljivih vesti proSao je i BoZic koji
je ovde ranijih godina, pa бак i za vreme
Vijetnamske kampanje, bio znak smirenja.
Te razne vesti kao i vesti o povecanju broja
besposlenih i porastu cena, manjim soci-jalni- m
davanjima, dominirale su na televi-zij- i.
Izgledadaje stari film dobro iskoristio
ovu zamornu situaciju i ponovo okupio
publiku oko bioskopa.
lako ne pratim toliko nove filmove i
dogadaje na Broadway privukla su me tri
f ilma da ih pogledam i mogu reci da su me
sva tri, svaki na svoj пабт, zadovoljila.
Jedan film je u reiiji jugoslavenskog
rezlsera Makavejeva, drugi film je po
scenariju Steve TeSica i oba tretiraju
uzivljavanje Jugoslavena, prvi u gvedsko,
drugi u ameriCko druStvo. Treci film koji je
po oceni пјијогбке kritike najbolji film
godine Reds ("Crveni") posebno je intere-santa- n
za nas Jugoslavene i ako ne tretira
niSta o Jugoslaviji, zbog svog inspirativ-no- g
znaiaja, jer su inspiracije Oktobarske
revolucije u ogromnoj meri uticale na
razvoj narodno-oslobodilad- ke borbe u
pro5lom ratu u Jugoslaviji.
Prvo sam pogledao Makavejev film
"Montenegro", koji рПба o snalaZljivosti
nasih ljudi - emigranata u jednom Sved-sko- m
gradu da se brzo obogate. To je
manje viSe zelja svih emigranata, koja
ponegde i uspe; U filmu se koristi erotika
junjaka iz naSeg podneblja, da se mogu
nametnuti bilo gde, pa cak i u hladnoj
Svedskoj. Par scena izazivaju poseban
osvrt jer su protkane naSom pesmom i
muzikom, пабот naivnoScu ili spretnoScu,
prikazuju6i nas kao narod sna2nih kvaliteta
i tradicija, u kontrastu sa hladnim i
naivnim, ali opet spretnim Svedanima, od-nos- no
Svedankama. Ima tu ciste erotike,
pa i pornografije koju je ovoga puta reiiser
Makavejev ublazio, da je progutamo usput.
Film nije zamoran, pun je iznenadnih obrta
i veoma dobro primljen kod ovdasnje
publike (komercijalno vrlo uspe5an) za nas
Jugoslavene iznenaduju6e interesantan.
Drugi film " Cetiri prijatelja" napravljen
po scenariju Steve TeSica, sada ve6
cenjenog dramskog pisca Amerike, dobit-nik- a
Oscara i veliku nadu americkog
pozori§ta i filma, razvija pricu (verovatno
autobiografsku) o пабет dvanaestogodiS-nje- m
deCaku koji dolazi sa majkom iz
Jugoslavije, kod oca emigranta, zaposle-no- g
u metalurgiji u Gary, Indiana, otvrdlog
na radu u livnicama, ciji je moto "Samo rad
je Amerika i nema ovde Zivota bez rada". U
prvom videnju sa ocem decko ne doiivljava
ni5ta poetidno. Tek kroz бко1и, stekavSi
prijatelje, upoznaje Ameriku. Kroz detinj-stv- o
i §kolovanje sve mu izgleda lako i
jednostavno, isto kao i njegovim prijatelji-m- a
medu kojima je i jedna lepa devojka,
zanesena lakim i bezbriinim fivotom koja
se u isto vreme zaljubljuje u sva tri
prijatelja i tako nas film vodi kroz presek
americkog zivota sa pocetka 60 godina, da
bi nas na kraju doveo do povratka
decakovih roditelja u Jugoslaviju i njego-vog
ostanka u Americi. U filmu su posebno
dosle do izrazaja scene u-koji-ma
se pravi
usporedba blaziranih priredbi za mlade, uz
drogu i ludorije u zaguSljivim americkim
barovima i zdrava zabava nasih mladih uz
kolo i narodnu muziku na piknicima. U
drugoj sceni zene ureduju пабе groblje,
6udeci se kako ovi Amerikanci ne vode
габипа o svom groblju kao da niko nikoga
nije voleo i postovao i na zavrSetku filma",
pesma i melodija "Tamo daleko kraj mora"
tiho prate odlazak roditelja.
Povratak starih roditelja u rodni kraj i
ostajanje sina u Americi, kraj filma, isto je
kao i u Zivotu.
Film "Reds" ("Crveni") po mi5ljenju New
Yorske kritike najuspeSniji je film 1981 .go-din- e.
To je film o zivotu i borbi novinara i
revolucionara John Red-- a — coveka koii je
zaduzio Rusku revoluciju svojim objektiv-ni- m
pisanjem u kojima je bio aktivni
ucesnik. Mora se odati priznanje reziseru
filma i tumacu glavne uloge, Warren
Beatty, da je film "Reds" uraden sa puno
profesionalnog zalaganja, ozbiljno i studi-ozn- o.
Film je рпба o mladom i obrazovanom
novinaru koji je prihvatio, za ono vreme,
napredne poglede na svet. Mlad i poSten,
zahvacen idejom pravednosti, spustio se
do korena socijalnih problema (do odnosa
rada i kapitala) sa puno strasti istraiuju6i
uzroke. I na5av5i ih, ибао je u borbu, na
strani potlafienih. Po izbijanju Oktobarske
revolucije, krenuo je u Rusiju da na lieu
mesta, kao novinar, vidi njene tokove i o
tome obaveStava атепбки javnost. Videci
da Oktobarska revolucija nije samo оШбпа
revolucija, ve6 da je to prekretnica u Zivotu
6ove6anstva, on je prihvata i po povratku u
Ameriku njene ideje objaSnjava sa puno
zanosa i zelje da i Amerika prihvati te ideje.
Naravno, tu dofivljuje odbojnost, pre
svega od vlasti koje su protiv tih ideja, pa i
kod prvih organizacija i aktivista pri
stvaranju komunisti6ke partije Amerike,
koji su bili razjedinjeni i u potrazi za
zajedni6kom platformom. Proaanian i ne-dovolj- no
shva6en, ponovo se vra6a u
Rusiju, u6estvuju6i u daljnim tokovima
revolucije, shvataju6i te5ko6e na koje ona
nailazi. Knjiiica koju je tada napisao
"Desetdana koji su potresli svet" sa
objektivnim prikazom tada§njih prilika,
predstavlja pravo remek delo novinarske
savesti, tako da su ga Rusi prihvatili i
uvrstili medu пајгпабајтје aktere svog
vremena, sahranivSi ga u zidinama Krem-Ij- a,
medu пајгпабајпфт herojima Okto-barske
revolucije.
Neshvatanja koja je doziveo prilikom
svoga drugog boravka u Rusiji kada se
borio da engleski jezik bude uvrS6en u
zvani6an jezik tadaSnje Тгебе Internaciona-le- ,
i kada se borio za verifikaciju jedne
komunisti6ke partije Amerike, u ovom
filmu su odraz njegovog атепбкод poima-nj- a
ljudske pravednosti i raznih intriga na
koje se u tada§njim forumima Internacio-nal- e
pogresno gledalo.
Film je protkan ljubavnom dramom
izmedu tog poStenog revolucionara i mlade
2ene koja ga nije u po6etku shvatala mada
ga je strasno volela i koja je ±rtvuju6i se za
njega pokazala da ga je копабпо shvatila,
ostajudi mu verna do njegovog zadnjeg
daha. Ova ljubavna drama koja se odvijala
u vihoru "Deset dana koji su potresli svet"
data je sa isto toliko snage kao i
revolucionarni zanos koji je vodio glavnog
junaka.
Verovatno da je i пјијогбка kritika zbog
toga proglasila film "Reds" najboljim
ostvarenjem 1981. godine.
PoSteno uraden film i izvrsna gluma
Warren Beatty i ostalih glumaca zasluzuje
svako priznanje. Film je veoma poseden i
komercijalno veoma uspeo. Revolucionar-n- e
pesme u toku filma odpevane su veoma
impresivno, na visokom nivou, tako da
deluju uzbudujude.
Po iziasku iz bioskopa, 6ovek se pita da
li je тодибе da je sve to doziveo u New
Yorku 1981. godine, kada se na sve strane
govori o sovjetskoj "opasnosti" i tada јоб
jedanput mora odati priznanje ljudima koji
su taj fnm snimili sa puno savesti, Kao i
duhu glavnog junaka.
Opet je nekoliko dana ргоб1о, sneg je
napadao u New Yorku, zahladnelo je, prava
агкИбка zima. Novine su pune vesti o
Poljskoj, gde se sada polako prilike
sreduju. Svi se pitamo hoie li ovaj svet
uspeti da se sredi do po6etka 21 veka i
svojim potomcima ostavi mirniji пабт
zivota nego sto je Dio ovaj u avadesetom
veku.
BoiaSPACEK
(New York)
OBIUEZENA GODISNJICA MARTINA LUTHERA KINGA
КДИ"ИД.1'И
"Harrviii Bdrfonteu
© U vise americkih gradova
odrzani su politicki mitinzi koji
su se pretvorili u protestne
skupove zbog ukidanja propisa
uperenih protiv rasistickih sko-l- a
WASHINGTON (Tanjug) - U deset od petna
est americkih federalnih drzava na svecan je
nacin obiljezena godisnjica najistaknutijeg bor-c- a
za ukidanje rasne podvojenosti u SAD Marti-na
Luthera Kinga, kojeg je prije 14 godina ubio
jedan rasist
Tim povodom. godisnju nagradu za mir i odri-canj- e od nasilja dobio je poznati umjetnik Harry
Belafonte, vodeca licnost americkog pokreta za
postovanje ljudskih prava.
U povodu dana Martina Luthera Kinga. u vise
americkih gradova odrzani su politicki mitinzi
TesSa
felekornuBiskaaj
BEC (Tanjug) — U podetku ovog
stoljeda predstavljanje bududnos-t- i
svetskog sistema informacija na
taj nadin da 6e "svatko u dzepu
imati kutijicu pomodu koje 6e modi
saznati sve §to ga u svijetu
interesira" zvudalo je kao fantazija
dak i onda kada je to tvrdio jedan
velikan elektronike kakav je bio
Nikola Tesla" — istide, medu
ostalim, bedki list "Die Presse" u
napisu "Nikola Tesla — otac
moderne telekomunikacije".
U podugadkom napisu list nagla-Sav- a
da mnoga otkrida u oblasti
visoke frekvencije i tehnike preno-Senj- a
u punoj mjeri daju za pravo
onima koji smatraju da Nikola
Tesla treba da se nazove jednim od
otaca moderne telekomunikacije.
Daju6i podatke o najvaznijim
Teslinim istrazivanjima i pronalas-- .
cima, "Die Presse" istide da je
Tesla bio podasni doktor mnogih
sveudilis'ta, tehnidkih §kola, kole-dz- a,
a medu njima i bedke visoke
Skole, zatim tehnidke Skole u
Grazu i drugih.
SITUACIJAUKAMPUClJI
Situacija u Kampu6iji (Kambo-dzi- )
je "skoro normalna", tvrdi
direktor UNICEF-- a (United Nation
Children's Emergency Fund) Ja-mes
Grant.
On navodi da je ova zemlja
izbjegla nacionalnu katastrofu zah-valjuju- di
naporima njezinog naroda
da obnovi njezinu privredu.
Grant kaze da je poljoprivredna
proizvodnja obnovljena, otvoreno
vi§e od hiljadu bolnica i medicin-ski- h
centara i 6.000 Skola.
On naglaSava da Kampudijski
narod i dalje treba ротоб meduna-rodni- h
organizacija.
"ODLIV MOZGOVA" IZ
ZEMALJA U RAZVOJU
MADRAS (PTI) - Od 1961.
godine do 1972. godine u Kanadu,
SAD i Veliku Britaniju otiSao je
veliki broj strudnjaka iz zemalja u
razvoju, Sto predstavlja svojevrsnu
"intelektualnu ротоб" koja, prera-6una- ta
u pare, iznosi 4.400 milijar-d- i
dolara. U isto vreme su ove tri
razvijene drzave odobrile zemljama
u razvoju ekonomsku pomoc u
vrednosti od 46 milijardi dolara,
prema studiji kanadskog istrazi-vafiko- g
centra za medu narod ni
razvoj (IDRC).
February 10, 1982, NASE NOVINE --9
koji su se pretvorili u protestne skupove protiv
vlade SAD zbog njena ukidanja propisa da se oko
stotinu rasistickih skola ne moze osloboditi pore-ski- h obaveza - kao sto je to u pogledu drugih
skola.
Americko nacionalno udruzenje za unaprede-nj- e
polozaja obojenih (NAACP), koje okuplja na-jve- ci dio od oko 24 milijuna Crnaca u SAD, upra-v-o
na dan Martina Luthera Kinga podnijelo je
jednom ovdasnjem sudu tuzbu protiv federalne
vlade tvrdeci da kao prva u suvremenoj povije-sr- i, direktno podrzava rasnu diskriminaciju.
Davanje drzavne podrske skolama koje provo-d- e
rasnu podvojenost, kaie se u tuzbi, znaci uvre-d- u
za narod i oznaku robovlasnickog sistema.
Cetiri dana poslije ukidanja zakonskih propisa
koji nisu dopustali oslobodenje rasistickih skola
drzavnih poreza, Bijela kuca izdala je saopcenje
u kojem je receno da je rijec o nesporazumu
i predlozila je slozeni proceduralni postupak ko-ji
ce napokon otkloniti mogucnost da rasisticke
skole dobiju podrsku drzave.
NAGADANJA O IDUCEM NAPADU
IZRAELA
WASHINGTON (UPI) - Izrael bi
uskoro mogao provesti joS neki
slifian "udar" poput nedavne anek-sij- e
Golanske visoravni.
Prema pisanju атепбкод vanj-skopolitifik- og 6asopisa "Middle
East Policy Survey" koji se poziva
na procjene атепбкод ambasado-r-a
u Izraelu Samuela Lewisa, Izrael
bi do kraja aprila kada se treba
potpuno povuci sa Sinaja, mogao
napasti palestinske i sirijske cilje-v- e
u Libanonu ili premjeStanjem
kancelarija premijera Begina u
okupirani istofini Jeruzalem joS
jednom potvrditi njegovu aneksiju.
Takoder se ne isklju6uje тодиб-- .
nost napada na nuklearne reaktore
u nekim arapskim zemljama, poput
napada na nuklearni reaktor kod
Bagdada proSlog Ijeta, okupacije
dva strateSka otoka koja kontrolira-j- u
ulaz u Zaljev Akeba u Crvenom
moru, pa ni aneksije Zapadne
obale Jordana i Gaze.
NUKLEARNA ELEKTRANA
U POLJSKOJ
VARSAVA - Poljska vlada
odobrila je planove za izgradnju
prve nuklearne elektrane u Polj-skoj.
Elektrana ce biti podignuta u
mjestu Zanovijec, nedaleko od
Gdanjska, i da ce njenu izgradnju
pomo6i Sovjetski Savez i druge
socijalistiCke zemlje.
SaopStavaju6i ovu vijest clan
potkomiteta Sejma za nukleamu
energiju Jan Kubit istakao je da je
"proizvodnja elektrifine energije u
Poljskoj po glavi stanovnika najni-z- a
u Evropi" i dodao da "nedosta-ta- k
energije ogranicava industrij-sk- u
proizvodnju u zemlji i poveca-vanj- u
zivotnog standarda ljudi".
MU2M02ETUCI2ENU-- U
KUVAJTU
KUVAJT (Reuter) — Suci u
Kuvajtu odlu6ili su u jednoj presu-d- i
da muz moze tuci svoju zakonitu
suprugu vodeci pri tome габипа da
joj ne nanese tjelesne ozljede.
Ovakvu presudu (donesenu u
dvadesetom stolje6u) usvojio je
viSi sud u Kuvajtu, poSto se jedna
zena zalila da ju je muz tukao.
OdbivSi tuzbu kao neosnovanu,
sud je odlu6io da to nije кгмбпо
djelo, jer islamska vjera ne dozvo-Ijav- a
da muz maltretira zenu, ali
ima zakonito pravo da upotrebi
batine. Tako ispada da se zene
mogu tu6i, ali njezno.