Nase Novine, July 06, 1983

              SHSfflSS
Trr$rai Mjgoslav V&ekly
A Commi jnity
lkwsf)af:er
Established 1931 I
..„... IWIJ„,. ..ии. ,,,,м,лц..1.ш-!Ш1;,л.-е- т
,?,,Hl,ww,yr.lti,,i)My:.,li!.i!.i.!...i-.l;'iu.- i i.-.i.'jHi!a-
!'' jjh"';wm-ji- ' дди1ЈД1ИдаЛ.4Ц.Ш-ми....мЈ,-п- 1 iri ми Гшг.-учјп-
!
VOL 52, NO 20(553)
r.J...ц.-iVi;..,.;т;u'l!.t.iJ.rl- ll "'iivM.H't'iuMW.JLW
КШаО
; са 6Ј сп кнаа %s
E.&I 'I9 61 E.L- - Kffirf 'Ч1Л OTC
Patriotski revolucionarni front
Nikarague uputio je poziv svim
politickim partijama Hondurasa i
Costa Ricae za sazivanje hitne
konferencije u vezi dramaticne si-tuac- ije
u Centralnoj Americi.
Ovaj poziv je usledio posle dvana-estocasovn- og
napada na narod N-ikarague
od strane americkih place-nik- a
u redovima honduraske armije.
torn napadu je ubijeno vise od 60
placenika honduraskim trupama,
oko 200 napadaca je vraceno unutar
granica Hondurasa.
Patriotski revolucionarni front N-ikarague
poseduje informacije da
CIA takode trenira placenike u Costa
Rica, bez znanja vlade ove zemlje.
Zemlje Centralne Amerike moraju
se solidarisati u pruzanju otpora
Reaganovoj administraciji koja ne
bira sredstva da ugusi revolucionar-n-e
pokrete u ovim zemljama.
Od pocetka ove godine blizu 500
gradana Nikarague vec je ubijeno od
strane honduraskih trupa i place-nika.
IZBORI B.C.
"W
Provincijalni izbori odrzani 5.
maja ostavili su na vlasti socijal-kreditors- ku
vladu iako je trebala biti
porazena. Ona je sada i јаба nego je
bila prije izbora. Socijal-kredito- ri
su ranije imali 31 poslanika, novi
demokrati (NDP) 26. Socijal-kredito- ri sada imaju 35 poslanika, novi
demokrati 22 Socijal-kredito- ri su
porasli za 4, novi demokrati izgubili
poslanika.
Kako se to dogodilo?
Izgleda da su i socijal-kredito- ri iznenadeni. Mnogi su mislili da ce
oni izgubiti izbore.Smatralo se da ce
NDP dobiti vecinu. Predvidanja se
nisu ostvarila.
RaSuna se da je ovaj put glasalo
82 posto upisanih glasa6a to je
rekord. Socijal-kredito- ri su dobili
49.7 posto glasova, 1 .47 posto vise
nego predhodnim izborima, novi
demokrati su dobili 44.9 posto
glasova, 1.09 posto manje nego
ranije.
Izgleda da su socijal-kreditori- ma i
ovaj put pomogli konzervativci, Oni
su ovaj put dobili samo jedan posto
glasova. Cetiri posto njihovih glaso-va
oti§li su socijal-kreditorim- a. Sa-vezniSt- vo
socijal-kredito- ra i kon-zervativa- ca
je jos jednom potvrdeno.
Liberali su ovaj put imali 50
kandidata. Dobili su3 posto glasova
ili i pol posto vise nego proslih
izbora. Drzi se da su oni odnijeli
jedan broj glasova novim demokra-tim- a.
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, MAY 18,1983. 50 CENTS PER COPY
a _ „_._._.
i E pq ra P?l ra KJ ii P Јнг Pi r?
U
u a
U
PI
4
a
u
2
E3
I
Daniel Ortega Saavedra, Koordina-to- r
u Vladi Nikarague
Komunisti su imali samo 4 kandi-data,
ali su provodili vrlo uspjesnu
kampanju. Njihovi sljedbenici su
najvise glasali za NDP. Bilo je i
kandidata drugih manjih partija i
nezavisnih.
Burzoazija je ne samo glasala za
socijal-kredito- re vec i aktivno sudje-loval- a
u izbomoj kampanji.
Tex Enemark, predsjednik udruze-nj- a
vlasnika rudnika je izjavio: "Svi
koje ja poznam u rudarstvu sudjelo-va- li
su na neki nacin u podupiranju
socijal-kreditora- ... Visoki rudarski
sluzbenici su obilazili kuce i govorili
narodu da glasa za socijal-kreditore- ".
"Restraint" je bila glavna tocka
socijal-kreditorsk- og izbornog prog-ram- a.
Ograniciti radnicke place,
smanjiti izdatke na socijalne potre-b- e
— to je izlaz iz sadasnjih
ekonomskih teskoca.
Uzgred napominjemo da nezapos-leno- st
u Britanskoj Kolumbiji iznosi
15 posto.
Voda Nove demokratske partije
Dave Barrett je mislio da 6e bolje
proci ako se ne bude suprostavljao
socijal-kreditorsko- m programu.
Neki tredunionisti zato nisu aktivno
sudjelovali u izbornoj kampanji.
Mislilo se da je dovoljno agitirati da
bi se glasalo za NDP. A to nije bilo
dosta. I jedan broj radnika je nasjeo
socijal-kreditorsk- oj taktici. Najbolje
su prosli NDP kandidati u onim
okruzima gdje je vodena borba
(Nastavak na st. 3)
" ' V.
'i ,f
.
IJIUIMP..WIU"LII(lPi
ллп''."ГТТГЛТ7.'У"У'тц~--:уГ- . - 'лст;-т-- ..
.-.-д-
;.--~т, :т--'
POVODOMDEMONSTRACIJAZA MAJClN DAN
Kanadske zene su proslavile 8.
Maj — Maj6in dan u znaku apela za
mir. Pred zgradom Parlamenta u
Ottawi okupilo se preko 2.500 zena,
sa transparentima slede6e sadrzine:
"Necemo nuklearno oruzje u Kana-di- ",
"Ne prihvatamo krstare6e rake-te- ",
"Sacuvajno Kanadu kao slobod-n- u
zonu od isprobavanja nuklearnog
oruzja". Da bi prisustvovale ovim
demonstracijama u Ottawi, 8. maja
u nedelju pre podne zene su krenule
u ranim jutarnjim dasovima iz Toron-t- a,
Kingstona, Montreala i mnogih
drugih manjih mesta Ontaria i
Quebeca. Apel za mir one su
upucivale u ime mnogobrojnih zen-sk- ih
organizacija.
Ispred zgrade parlamenta, zene
govornici osudivale su kanadsku
vladu §to je prihvatila isprobavanje
ameri6kih krstaredih raketa na ka-nadsk- om
tlu, navodile su koliko bi
vi§e koristi za covedanstvo bilo kada
bi se novae namenjen proizvodnji
nuklearnog oruzja, upotrebio za
izgradnju stambenih zgrada, bolni-c- a,
za otvaranje novih radnih mesta,
za medicinska i druga naufcna
istrazivanja, i tome sli6no.
2ene su apelovale na kanadsku
vladu da bude dosledna svom
ranijem stavu u pogledu nuklearnog
naoruzanja. U svom govoru odrza-no- m
u Ujedinjenim nacijama 1978.
godine, prvi ministar P.E. Trudeau
je urgirao na sve nacije da ne
prihvate proizvodnju i isprobavanje
nuklearnog i bilo kog drugog oruzja
namenjenog masovnom uniStenju
ljudskog roda.
U nedelju uvece, 14. maja, odrza-n- a
je u Medical Sciences Auditorium
(University of Toronto) otvorena
diskusijao miru izmedu predstavni-k- a
Sovjetskog mirovnog komiteta:
Aelite Khodareve i Dr. Andreja
Romodanova i sest poznatih licnosti
iz kanadskog javnog zivota koje su
angazovane u akcijama za oduvanje
mira u svetu.
Bilo je veoma korisno 6uti o
aktivnostima mirovnog pokreta u
Sovjetskom Savezu, o 6emu se u
ovom delu sveta veoma malo zna.
Ucesnici diskusije sa kanadske stra-ne
kao i posetioci ovog skupa
(Auditorium je bio prepun ljudi)
imali su prilike da dobiju iscrpne
podatke o radu Sovjetskog mirovnog
komiteta i o masovnom uceScu
U toku protekje nedelje odrzane
su najmasovnije demonstracije pro-tiv
ekonomskog i socijalnog stanja u
Chileu, za poslednjih deset godina
od kada je na vlast, putem vojnog
риба, doSao general Augusto Pi-nochet.
Socijalisti6ki predsednik
HiVi';",' ,'T1I'"T. гимжшг.',
El
mm
Peace is everybody's business
U sadaSnjem trenutku kada opas-no- st
od nuklearnog ratapreti uniSte-nju
Covefcanstva viSe nego ikada,
znafcajni datumi i proslave se koriste
za organ izovanje protestnih demon-stracij- a.
OvogodiSnja proslava Maj-Cin- og dana upefiatljiv je primer
opSte psihoze zabrinutosti za mir.
Demonstracije zena su ovog 8. Maja
bile ve6e nego prethodnih godina,
ne samo u Ottawi, vec i u drugim
mestima. Zapazene su bile demon-stracije
u Thunder Bayu, Ont., St.
John'su, Newfoundland, Sault Ste
Marie i drugim delovima Kanade.
sovjetskog naroda u mirovnom pok-ret- u.
Prosle godine je 50 miliona
ljudi ucestvovalo u akcijama organi-zovani- m
od strane Mirovnog komite-ta,
a 180 miliona sovjetskih gradana
je potpisalo peticije protiv nuklear-nog
naoruzanja.
— Ocuvanje mira u svetu je
najvaznija preokupacija sovjetske
vlade i sovjetskog naroda. Strahote
rata ne mozemo zaboraviti jer smo u
drugom svetskom ratu izgubili 20
miliona ljudi, rekli su, izmedu
ostalog, 6lanovi ruske delegacije.
Oni 6e boraviti u nekoliko kanad-ski- h
gradova u raznim provincijama,
sa istim ciljem kao u Torontu.
(OpSirniji izveStaj o ovom dogada-j- u
done6emo u slededem broju).
Salvador Allende ubijen je septem-br- a
1973. godine. Vojni rezim dras-tifini- m
merama suzbija nezadovolj-stv- o
nesre6nog naroda. Za vreme
ovih poslednjih demonstracija u
Santiagu, policija je ubila dvojicu
mladica.