000623 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
VOL. 52, NO. 47(580) Dogadaji na medunarodnoj sceni, zbog geografske udaljenosti, kao da nemaju nikakvu direktnu poveza-nos- t. Otvorena intervencija ameri6-ki- h vojnih snaga na Grenadu usko je povezana sa ameriSkom politikom prema zemljama srednje i latinske Amerike. Brza tajna priprema za invaziju na Grenadu samo pokazuje kako se Reaganovi ljudi zure sa planovimaza invaziju na Nikaragvu, Salvador ili Honduras. I dok se misli da su te zemlje americki susedi, na drugoj strani paktira se, priprema i ratuje na Srednjem Istoku. Provokacije na Srednjem Istoku povezane su sa invazijom na Gre-nadu jer je ona bila zgodno mesto gde ce se pokazati stav odlucnosti Ronalda Reagana i njegovog staba. Brza, odlucna i snazna vojna akcija (gde nece biti mnog'o americkih zrtava) trebalaje biti i demonstracija politike Ronalda Reagana i njegovih pomocnika za koju su se pripremali godinama ranije — politike globalne pretnje, nasrtljivosti i diktata. Grenada je bila mesto sa kojeg se uputila americka poruka zastrasiva-nj- a celom svetu. Sa Grenade upu-cen- o je otvoreno upozorenje svima od Irana i Sirije do Nikaragve da ce Reaganov Stab dati odlu6an vojni odgovor bilo gde na svetu gde se pricini da je ugrozen americki inte-re- s ili se pomisli da je neko hteo poniziti SAD. Sadasnja vanjska politika Reaga-nov-e administracije jednaka je i istovetna ubistvima sa predomiS-Ijaje- m. Invazije i ratovi vise nisu samo reakcija na ekonomske i politicke dogadaje, oni se sada planiraju metodidki i sradunato, bez znanja amerifikog naroda a i bez V V s Jedanaest kanadskih zena, katoli-k- a i protestanata poSle su na put, pevajudi psalme i Sitajuci molitve Honduras gde 6e se pridruziti grupi od 150 ameridkih zena, u njihovom, kako su same nazvale, hodo6aScu za mir. Ove kanadske i атепбке zene proveSce Cetiri dana, molecl se bogu ispred ameri6kih vojnih baza u Hondurasu odakle se planira i priprema vojna intervencija na N-ikaragvu. 2ene, medu kojima se nalaze i opatice, tvrde da je u bazama ve6 stacionirano preko pet hiljada ame-rickih vojnika i da se izgraduje bolnica koja 6e mo6i primiti preko 6etiri hiljada ranjenika. Sestra Helen Zeltel iz Skole milo-srdni- h sestara Notre Dame rekla je: "U ime grupe a i mene licno moram ici kao svedok da damo podrSku narodu sa nasim prisustvom i naSim molitvama". Sestra Muriel Gallager, upravite-Ijic- a manastira milosrdnih sestara u Kingstonu dala je izjavu: "Verujem da religiozne zene poseduju snagu, " I I I t I I 4 I t ) I t I t I % 4 I t I I I TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, DECEMBER 7, 1983. znanja mnogih domacih politi6ara u samoj vladaju6oj stranci, jer je grupa industrijsko-voino- g komplek-s- a izrasla u SudoviSte nad kojim viSe vise ne moze biti nikakve kontrole. Najnovija provokacija ameri6kih vojnih aviona nad Sirijom i avionski napadi na Sirijske pozicije u Libanu predstavlja produzetak ameriCkih planova na Srednjem Istoku za potfiinjavanje arapskih zemalja i атепбки kontrolu nad celom Af-riko- m. Cinicna izjava Weinbergera da "ovo nije napad na Siriju nego odbrana potrebna da osigura letove naSih aviona za izvidanje" predstav-lja aroganciju amerifikih osvaja6a. Ameridki osvajafiki pohodi na Srednjem Istoku (i celoj Africi) mogu6i su i zbog neostvarenog jedinstva Arapa, za kojim se tako 6esto verbalno tezi, jer jo§ nijednom nije doSlo do 6vrstog, zajedniCkog arapskog stava u odupiranju politici ameriCkih i izraelskih vojnih osva-јаб- а. Izraelska anektiranja arapskih teritorija i okupacija Palestine mo-gu- ca su bila samo zato Sto je tu politiku podrzavao Washington voj-ni- m, politifikim i ekonomskim ma-nervi- ma, ucenama i intervencijama, koristeci verski, islamski fanatizam, promenljivu politifiku dud zasno-van- u na kratkorocnim interesima nekih arapskih zemalja, koji su uticali i uti6u na promene arapskih saveznistva i suCeljavanja. SadaSnjom атепбкот agresijom na Siriju pokazuju se da Washington hoce da bude akter u srednjoistoC-ni- m situacijama bez saveznika Fran-cusk- e, Velike Britanije i Italije. Ameri6ki imperijalizam ne zeli da deli kola6 sa imperijalizmom drugih zemalja. snagu sa njihovim prisustvom za mir, snagu kad se izjasne za solidarnost sa potSinjenim narodom Centralne Amerike." Sestra Marilyn Matz, upravnica "Odanih sledbenika Isusa" iz Ed-monto- na: "Idem davidim... Jedna je stvar kad znaS teoriju i kad se brineS ali sasvim drugo je kad vidiS vojne baze i shvatis za§to su neki zabri-nuti- ." Druge milosrdne sestre dale su slidne izjave i izjavile da veruju u uspeh ovog hodo6aS6a. "Mnogi hriSdani, crkve i individualni Kana-da-ni su protiv Reagan ove vojne politike i intervencija u Centralnoj Americi. Idemo kao svedoci za mir i solidarnost sa narodom. Nece biti mira bez pravde i nece biti pravde sve dok se trose milijarde dolara za vojne operacije umesto da se po-mog- ne napacenom narodu." Student medicine Roseanne Pelli-zza- ri je rekla: "Kao majka koja je donela jedan zivot na ovaj svet, sama pomisao na krvoprolice u ovom delu sveta, gde se narod vec toliko napatio, odvratna mi je." V A R 1 ! HBISCANI SE MOEAJU OTIW Kanadske hriSdane ne bi trebalo da "mu6i savest" kada se radi o pomaganju oruzane borbe protiv rasizma u Juznoafrickoj uniji. Ovo je rekao svestenik Michael Lapsley koji je takode rekao da vecina hriscana uopste i nisu paci-fis- ti jer prihvataju situacije kada se radi o "legitimnom ratovanju." "Da bi se spredilo nasilje i da bi zaustavili terore i grozote aparthajda u Juznoafridkoj uniji, hriScani ne-maju druge alternative nego da prihvate oruzje i da se bore kao §to su se borili protiv nacizma" dao je izjavu Michael Lapsley za Toronto Star. Akosu kanadski hri§6ani prihvati-l- i opravdanost rata protiv nacizma, r.t..&~ r -- y лтЈмзгмивзлиглчакгЈИмиииооооакгттлгЈ"''.-- - .j 1-r.JU#ra&7№Ki- №vaKnuDiuauV4wa'W.d.:.v- . . ._- -! Michael Lapsley onda nema nikakvog razloga da ne bi pomogli borbu oslobodiladkog pokreta koji se bori za najosnovnija prava 6oveka. Jedan glas — jedna osoba pri izborima, normalna je praksa u Kanadi,ali to isto bi u Juznoafridkoj uniji znaSilo nacionalnu izdaju i bilo bi kaznjivo smr6u za one koji bi se drznuli to izgovoriti. Michael Lapsley je anglikanski svestenik proteran iz Juznoafridke unije a sada se nalazi na turneji po Kanadi gde objasnjava uzase apart-hejd- a 6iji je bio odevidac. On je ziveo u Lesotho gde je imao prilike da vidi zverstva koja su vrsili beli rasisti nad crnim stanovnistvom. Od marta meseca on putuje po Evropi (sad je u Kanadi) gde trazi moralnu i materijalnu pomoc za AfriCki nacio-nal- ni kongres, oslobodiladki pokret koji se bori protiv diktature i i ) 4I m I ) ) MJgosJav VVfeekfy A Canmumty Newspaper Established 1931 50 CENTS PER COPY RASIZMA aparthejda Juznoafrifike rasistidke vlade. Kanadani mogu pomoci borbu juznoafridkog naroda na razne na-6in- e: bojkotovanjem produkata iz Juznoafridke unije, pomazudi sank-cij- e protiv nje koje ргерогибији UN i sa prilozima u materijalu za izbeg-Juznoafrifi- ke unije. Juznoafrifiki beli gospodari pokuSavaju da uvere beli gospodari pokuSavaju da uvere svet kako oni pokuSavaju da integri-raj- u u vladu ako ne crnce onda bar obojene Azijce. To je laz jer belci samo u6vr§cuju i zatezu, a ne popustaju, svoje nemoralne metode i uzde. Sa novim ustavom, za koga su glasali samo belci, ucvrstice se 35-godi§- nji rasistifiki sistem. Cetiri i pol miliona belaca, dva i po miliona obojenih i osam stotina hiljada Azijaca, ekonomska i vojna koalicija koju kontrolisu samo belci ima bolje sanse da prezivi i da se odrzi protiv dvadeset miliona cmog stanovnistva zemlje. Da li ce demokratija do6i mirnim putem ili revolucijom — zavisice od belaca. Crnci zele demokratiju za sve i na miran na6in ali ako ih belci i dalje podSinjavaju politici "velikog aDarthaida" pomocu kojeg ih rase-Ijayaj- u iz jednog mesta i nasilno preseljavaju u drugo, razdvajajuci familije i roditelje od dece, revolu-cij- a i nasilno svrgnuce vlade пебе izostati. Opasno je po svetu samo to sto vlastodrsce u JuznoafriSkoj uniji podrzavaju vojnoindustrijski kom-plek- si SAD i zionisticki Izrael koji smatraju Juznoafridku uniju za naj-sigurnij- eg saveznika u Africi. Na tradicionalnoj priredbi naSeg lista u Torontu, prikupljena suma od $741.00 za fond (pravili smo kolek- - tu). Iz Chicaga je doneto dvadeset novih pretplata i suma od $420.00 za vond lista. Ovi lepi rezultati su u ргШбпој men poboljkali situaciju u zavrSnoi fazi na§e kampanje za pros' irenje Stampe kojom treba da stvorimo finansijske uslove za redovno izlazenje lista na 16 stranica. OpSirnije o svemu tome 6ita6ete u sledeceom broju "NN". 1 OSAVESTENJE 1 Godisnje izdanje "Nasih novina" izlazi u sredu 21. decembra 1983. Zbog novogodisnjih praznika iz-danje od 28. decembra nece izaci. Redovno izlazenje "Nasih novina" nastavlja se sa izdanjem od 4. januara 1984. godine. 1
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, February 16, 1983 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1983-12-07 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000230 |
Description
Title | 000623 |
OCR text | VOL. 52, NO. 47(580) Dogadaji na medunarodnoj sceni, zbog geografske udaljenosti, kao da nemaju nikakvu direktnu poveza-nos- t. Otvorena intervencija ameri6-ki- h vojnih snaga na Grenadu usko je povezana sa ameriSkom politikom prema zemljama srednje i latinske Amerike. Brza tajna priprema za invaziju na Grenadu samo pokazuje kako se Reaganovi ljudi zure sa planovimaza invaziju na Nikaragvu, Salvador ili Honduras. I dok se misli da su te zemlje americki susedi, na drugoj strani paktira se, priprema i ratuje na Srednjem Istoku. Provokacije na Srednjem Istoku povezane su sa invazijom na Gre-nadu jer je ona bila zgodno mesto gde ce se pokazati stav odlucnosti Ronalda Reagana i njegovog staba. Brza, odlucna i snazna vojna akcija (gde nece biti mnog'o americkih zrtava) trebalaje biti i demonstracija politike Ronalda Reagana i njegovih pomocnika za koju su se pripremali godinama ranije — politike globalne pretnje, nasrtljivosti i diktata. Grenada je bila mesto sa kojeg se uputila americka poruka zastrasiva-nj- a celom svetu. Sa Grenade upu-cen- o je otvoreno upozorenje svima od Irana i Sirije do Nikaragve da ce Reaganov Stab dati odlu6an vojni odgovor bilo gde na svetu gde se pricini da je ugrozen americki inte-re- s ili se pomisli da je neko hteo poniziti SAD. Sadasnja vanjska politika Reaga-nov-e administracije jednaka je i istovetna ubistvima sa predomiS-Ijaje- m. Invazije i ratovi vise nisu samo reakcija na ekonomske i politicke dogadaje, oni se sada planiraju metodidki i sradunato, bez znanja amerifikog naroda a i bez V V s Jedanaest kanadskih zena, katoli-k- a i protestanata poSle su na put, pevajudi psalme i Sitajuci molitve Honduras gde 6e se pridruziti grupi od 150 ameridkih zena, u njihovom, kako su same nazvale, hodo6aScu za mir. Ove kanadske i атепбке zene proveSce Cetiri dana, molecl se bogu ispred ameri6kih vojnih baza u Hondurasu odakle se planira i priprema vojna intervencija na N-ikaragvu. 2ene, medu kojima se nalaze i opatice, tvrde da je u bazama ve6 stacionirano preko pet hiljada ame-rickih vojnika i da se izgraduje bolnica koja 6e mo6i primiti preko 6etiri hiljada ranjenika. Sestra Helen Zeltel iz Skole milo-srdni- h sestara Notre Dame rekla je: "U ime grupe a i mene licno moram ici kao svedok da damo podrSku narodu sa nasim prisustvom i naSim molitvama". Sestra Muriel Gallager, upravite-Ijic- a manastira milosrdnih sestara u Kingstonu dala je izjavu: "Verujem da religiozne zene poseduju snagu, " I I I t I I 4 I t ) I t I t I % 4 I t I I I TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, DECEMBER 7, 1983. znanja mnogih domacih politi6ara u samoj vladaju6oj stranci, jer je grupa industrijsko-voino- g komplek-s- a izrasla u SudoviSte nad kojim viSe vise ne moze biti nikakve kontrole. Najnovija provokacija ameri6kih vojnih aviona nad Sirijom i avionski napadi na Sirijske pozicije u Libanu predstavlja produzetak ameriCkih planova na Srednjem Istoku za potfiinjavanje arapskih zemalja i атепбки kontrolu nad celom Af-riko- m. Cinicna izjava Weinbergera da "ovo nije napad na Siriju nego odbrana potrebna da osigura letove naSih aviona za izvidanje" predstav-lja aroganciju amerifikih osvaja6a. Ameridki osvajafiki pohodi na Srednjem Istoku (i celoj Africi) mogu6i su i zbog neostvarenog jedinstva Arapa, za kojim se tako 6esto verbalno tezi, jer jo§ nijednom nije doSlo do 6vrstog, zajedniCkog arapskog stava u odupiranju politici ameriCkih i izraelskih vojnih osva-јаб- а. Izraelska anektiranja arapskih teritorija i okupacija Palestine mo-gu- ca su bila samo zato Sto je tu politiku podrzavao Washington voj-ni- m, politifikim i ekonomskim ma-nervi- ma, ucenama i intervencijama, koristeci verski, islamski fanatizam, promenljivu politifiku dud zasno-van- u na kratkorocnim interesima nekih arapskih zemalja, koji su uticali i uti6u na promene arapskih saveznistva i suCeljavanja. SadaSnjom атепбкот agresijom na Siriju pokazuju se da Washington hoce da bude akter u srednjoistoC-ni- m situacijama bez saveznika Fran-cusk- e, Velike Britanije i Italije. Ameri6ki imperijalizam ne zeli da deli kola6 sa imperijalizmom drugih zemalja. snagu sa njihovim prisustvom za mir, snagu kad se izjasne za solidarnost sa potSinjenim narodom Centralne Amerike." Sestra Marilyn Matz, upravnica "Odanih sledbenika Isusa" iz Ed-monto- na: "Idem davidim... Jedna je stvar kad znaS teoriju i kad se brineS ali sasvim drugo je kad vidiS vojne baze i shvatis za§to su neki zabri-nuti- ." Druge milosrdne sestre dale su slidne izjave i izjavile da veruju u uspeh ovog hodo6aS6a. "Mnogi hriSdani, crkve i individualni Kana-da-ni su protiv Reagan ove vojne politike i intervencija u Centralnoj Americi. Idemo kao svedoci za mir i solidarnost sa narodom. Nece biti mira bez pravde i nece biti pravde sve dok se trose milijarde dolara za vojne operacije umesto da se po-mog- ne napacenom narodu." Student medicine Roseanne Pelli-zza- ri je rekla: "Kao majka koja je donela jedan zivot na ovaj svet, sama pomisao na krvoprolice u ovom delu sveta, gde se narod vec toliko napatio, odvratna mi je." V A R 1 ! HBISCANI SE MOEAJU OTIW Kanadske hriSdane ne bi trebalo da "mu6i savest" kada se radi o pomaganju oruzane borbe protiv rasizma u Juznoafrickoj uniji. Ovo je rekao svestenik Michael Lapsley koji je takode rekao da vecina hriscana uopste i nisu paci-fis- ti jer prihvataju situacije kada se radi o "legitimnom ratovanju." "Da bi se spredilo nasilje i da bi zaustavili terore i grozote aparthajda u Juznoafridkoj uniji, hriScani ne-maju druge alternative nego da prihvate oruzje i da se bore kao §to su se borili protiv nacizma" dao je izjavu Michael Lapsley za Toronto Star. Akosu kanadski hri§6ani prihvati-l- i opravdanost rata protiv nacizma, r.t..&~ r -- y лтЈмзгмивзлиглчакгЈИмиииооооакгттлгЈ"''.-- - .j 1-r.JU#ra&7№Ki- №vaKnuDiuauV4wa'W.d.:.v- . . ._- -! Michael Lapsley onda nema nikakvog razloga da ne bi pomogli borbu oslobodiladkog pokreta koji se bori za najosnovnija prava 6oveka. Jedan glas — jedna osoba pri izborima, normalna je praksa u Kanadi,ali to isto bi u Juznoafridkoj uniji znaSilo nacionalnu izdaju i bilo bi kaznjivo smr6u za one koji bi se drznuli to izgovoriti. Michael Lapsley je anglikanski svestenik proteran iz Juznoafridke unije a sada se nalazi na turneji po Kanadi gde objasnjava uzase apart-hejd- a 6iji je bio odevidac. On je ziveo u Lesotho gde je imao prilike da vidi zverstva koja su vrsili beli rasisti nad crnim stanovnistvom. Od marta meseca on putuje po Evropi (sad je u Kanadi) gde trazi moralnu i materijalnu pomoc za AfriCki nacio-nal- ni kongres, oslobodiladki pokret koji se bori protiv diktature i i ) 4I m I ) ) MJgosJav VVfeekfy A Canmumty Newspaper Established 1931 50 CENTS PER COPY RASIZMA aparthejda Juznoafrifike rasistidke vlade. Kanadani mogu pomoci borbu juznoafridkog naroda na razne na-6in- e: bojkotovanjem produkata iz Juznoafridke unije, pomazudi sank-cij- e protiv nje koje ргерогибији UN i sa prilozima u materijalu za izbeg-Juznoafrifi- ke unije. Juznoafrifiki beli gospodari pokuSavaju da uvere beli gospodari pokuSavaju da uvere svet kako oni pokuSavaju da integri-raj- u u vladu ako ne crnce onda bar obojene Azijce. To je laz jer belci samo u6vr§cuju i zatezu, a ne popustaju, svoje nemoralne metode i uzde. Sa novim ustavom, za koga su glasali samo belci, ucvrstice se 35-godi§- nji rasistifiki sistem. Cetiri i pol miliona belaca, dva i po miliona obojenih i osam stotina hiljada Azijaca, ekonomska i vojna koalicija koju kontrolisu samo belci ima bolje sanse da prezivi i da se odrzi protiv dvadeset miliona cmog stanovnistva zemlje. Da li ce demokratija do6i mirnim putem ili revolucijom — zavisice od belaca. Crnci zele demokratiju za sve i na miran na6in ali ako ih belci i dalje podSinjavaju politici "velikog aDarthaida" pomocu kojeg ih rase-Ijayaj- u iz jednog mesta i nasilno preseljavaju u drugo, razdvajajuci familije i roditelje od dece, revolu-cij- a i nasilno svrgnuce vlade пебе izostati. Opasno je po svetu samo to sto vlastodrsce u JuznoafriSkoj uniji podrzavaju vojnoindustrijski kom-plek- si SAD i zionisticki Izrael koji smatraju Juznoafridku uniju za naj-sigurnij- eg saveznika u Africi. Na tradicionalnoj priredbi naSeg lista u Torontu, prikupljena suma od $741.00 za fond (pravili smo kolek- - tu). Iz Chicaga je doneto dvadeset novih pretplata i suma od $420.00 za vond lista. Ovi lepi rezultati su u ргШбпој men poboljkali situaciju u zavrSnoi fazi na§e kampanje za pros' irenje Stampe kojom treba da stvorimo finansijske uslove za redovno izlazenje lista na 16 stranica. OpSirnije o svemu tome 6ita6ete u sledeceom broju "NN". 1 OSAVESTENJE 1 Godisnje izdanje "Nasih novina" izlazi u sredu 21. decembra 1983. Zbog novogodisnjih praznika iz-danje od 28. decembra nece izaci. Redovno izlazenje "Nasih novina" nastavlja se sa izdanjem od 4. januara 1984. godine. 1 |
Tags
Comments
Post a Comment for 000623