Nase Novine, June 08, 1983

              1 ' 1
Jednog dana, prilikom posete
poknanicima, dula samjedan ovakav
raigovor izmedu sina Jovana i oca
Bore: — Tata! — pita sin oca — био
sam da pored tvog rodnog mesta
protide jedna velika reka. (Jovan je
roden u Kanadi i ima osam godin a).
Tada Bora odgovara sinu ovim
re6ima: — Ma pusti! Jeste, velika je
reka — stade.
— Jovan dodaje: Tata, nisam znao
da Je tvoje rodno mesto na obali reke
i da uopSte i ima reku!
— Ima reku — rede tata. Ima
dosta vode. Uostalom, ne zamaraj
me vi§e tim pitanj'em — jesi li
razumeo, — dreknu na sina.
Dete se zbuni i nestade iza vrata
svoj'e sobe.
Moida otac nije ni bio svestan
koliki je bol naneo svome sinu sa
ovim nervoznim odgovorom, Hi je
hteo na ovaj nadin da izbegne
pitanje na koje smatra da nije dulan
najlepSeje
proleCe
Prolece je za mene najlepSe
godiSnje doba. Kalendarsko prolece
poCinje 21. marta. Posle hladne
zime, proledu se sve zivo raduje, i
nestrpljivo ga обекије. Nastaju dani
duzi i topliji. Sneg se topi i nestaje.
Cela priroda se budi iz zimskog sna.
Trava po6inje da raste i zemlja
dobija zeleni pokrivafc. Drve6e pupo-Ij- i
i lista. Reke bujaju od otopljenog
snega i £estih kiSa. U prolece ljudi u
prirodi obavljaju razne poslove.Oru
njive i seju raznorazne useve, uredu-j- u
vo6njake, baSte, livade i drugo.
Cvede raste i prirodi daje lep i Saren
izgled. Prvo prolecno cvede koje
raste odmah posle otopljenog snega
su Ijubifcice i visibabe. 2ivotinje, ,'
narofiito divlje, takode se bude iz
zimskog sna. One su sada srecne jer
mogu lako da se krecu i dolaze do
hrane. Svuda u prirodi se бије cvrkut
ptica i prava je milina slusati ih.
Dragan Diskov
4. razred
Skola "Nikola Tesla"
Toronto, Ontario
Pise: JELENA O.S. GAVRILOVlC
da odgovori, narodito kada dode
ku6i posle napornog rada.
Ovakvi sukobi izmedu roditelja i
dece sredu se na mnogim mestima.
Sva su deca na svetu ista, nemirna
i radoznala, kao &to je i na§ Jovan:
Deca pitaju i traie odgovor. Deca
trale da ih roditelji sasluSaju dok
on a govore. Ona traie painju i
ljubav, ona uvek neSto ho6e. A od
svega na svetu dete leli da bude ono
§to je njegova dobra majka, ono
trail da bude ono $to je njegov tata.
Niko nije pogreSio kad je odvojio
sebi malo vremena i dozvolio svojoj
deci da ga upoznaju, da saznaju
odakle je doSao i gde $e je rodio,
ziveo i radio.
Ne samo to. NaSa deca imaju puno
pravo da zavole sve §to je vezano za
njihove roditelje, kako za budud-nos- t,
tako isto, 6ak i viSe imaju
pravo da saznaju proSlost naroda
i'zemlje odakle njihovi roditelji
potidu.
Decu treba uditi Jos' od malena
naSem jeziku, na$im obidajima,
treba im pridati o svome poreklu, o
svom rodnom mestu, o planinama i
rekama svoga zavidaja. Ako se ne
bude tako postupalo onda 6e se sve
A& y:- iA'4.'. -
'[MUM илллл..
1-3- NASE NOVIN- E- IZBOR - APRIL 20,1983
ove mladaladke lelje ka upoznavanju
svog porekla i porekla svojih rodite-lja
pretopiti u gnev i odaj.
A dete kada odraste i sazna previSe
kasno, onda se redovno pojavljuje
mrlnja prema svom poreklu, a
ponekad i prema svojim roditeljima.
Upoznavanjemdece sa zemljom
iz koje potidu Hi iz koje potldu
njihovi roditelji, upoznavanjem sa
obidajima, jezikom i kulturom svojih
predaka, ml dajemo mogudnost
na§oj deci da je vole, da se ne
osedaju strand u zemlji iz koje
potidu. Prepoznade sve ono o njoj
§to su udila, saznala od roditelja Hi
uditelja u Skoli koju su pohadala i
saznavala sudtinu bogatstva naSe
zemlje, u svim kulturnim i prosvet-ni- m
vidovima.
Na nama iseljenicima ostaje da
stalno razmiSijamo kako demo orga-nizov- ati §to bolje i uspeSnije rad sa
naSom decom po ve6 postojedim
Skolama Hi u organizovanju i otvara-nj- u
novih Skoia gde je to potrebno.
Upisujte decu u dkole. Skola de
vam pomodi strudno po svim pitanji-m- a
prosvete i kulture jugosloven-ski- h naroda. -- v~v-
© =№=
У :¥ V Л.-ЧЛО- Л' MJL "f 'JC I ИЧ Vl v l t -- Л ' [ Л Vi JWTV 'J X—
.., B
J
li
vW?--
TbfKo НТР
MaRWE Abtoj£.