Nase Novine, May 24, 1978

              B
1I
I
£l It
w
Џ1
li
.
fi
1 4l$2 i1
Iш
I
e"?i
BI
№Q
Ш
SSti
ni
B
Is
:tt:
I
1 к
'&
;
I"
.i
KM
1 Жtlt
II
i:
1
1 II
1шН5Рж
a ,r--!j-rf
" ,. .;- - '— s'~,1"-љ- .— т-,т--
'ТТ. т:— :,,-- ''.м ),.',," , ..тж:!.?-!-'.- , v --
,
i с-.ог.л-
чч' r л r '?.--. a.tv ' 'A'.. -.- .yai."ji; ,7 ., ште-;-,
. .a ''„'"...'' . ... , ,t
M ' ' - ftf - , ' 'J 'f. " ; ' . '. .... as , ' :, f .'.. _ " .. ,- -
H
m m hi . i 1ШШЊШШШ
U nedelju 19. marta, slu§ao sam radio
emisiju CBC, koja se donosi svake nedelje
ujutru od 9 do 12 fiasova, pod naslovom
"Sunday Morning". Na emisiji se prikazuju
najvaznije novosti sa Izvesnim komentarima,
koje su se desile u toku istekle nedelje.
Emislja je vrlo zanimljiva I роибпа. Sto je
najlnteresantnlje, emislja je veoma cesto
puna kritlke raznlh pojava u Kanadi i drugde
u svetu. r
Ovoga puta, bio je doneSen, izmedu osta-lo- g,
i interview sa dr. Richardom Leakeyem,
6uvenim arheologom i antropologom, koji je,
sledeci stopama svojih poznatih roditelja-nau6nik- a
Louisa i Mary Leakey, u iskopava-njim- a
na istofinoj strani Rudolf jezera u
Keniji, Afrika, otkrio ostatke I oruda ргабо-vek- a,
za koje se veruje da su stara preko 2
miliona godlna. U svom Interview dr. Leakey
je najvise govoriqo stanju danaSnjeg 6oveka,
njegovim izgledima za prezlvljavanje, to jest
o njegovoj sudbini, pod perspektivom doga-daj-a
u danaSnjem svetu, 6ovekovih raznlh
dinjenja i na6injenja.
J On je podvukao da je s obzirom na starost
kosmosa, starost same Zemlje jedva primet-n- a,
i da je postojanje fcoveka u torn odnosu
skoro nevidljivo. Kao Sto je I komentator ]euy
izjavio: ako kao ra6unicu uzmemo duzinu
Zemljine godine, svega jednu sekundu.
Govore6ioDonaSaniu6oveka. onlenaala- - dena. to lest da ie 6ovek nosi orenosi u
sio na nije svojim po za
garantovano. Pomenuo geoloSkoj miSljenju nije °
mnoge vrste Kada ga da to objasni
zbog prirodnih sa pojedlnosti, naro6ito s pogledom SKre,anJa- -
bilozbog promena u odnosimatih istih zivo- - covekov uspeh da do sada razne i
tinjskih vrstakoje su izmenama u mnoge zemaljske katastrdfe, dr. Leakejij-'j- e
njihovoj sredini, za koje one nisu viSe bile rekao da je dovek naprotiv uspeo, робеу sa
adapt ran e da zive. S obzirom na dosadaSnje preistorijskim vremenom, zahvaljujuci medu--
doyekovp nerazumno ponaSanje, kako u pomaganju Covek je
'odnosu na samog sebe tako i nadziveo te poCetne i strahote,
u kojoj zivi, postoji verovatno6a da vrlo rano da samo kroz uzajamnu
se to njemudesi, kaze dr. Leakey. Kao naj- - ротоб, kroz, kako je rekao, "kpoperativni
vecu on je naveo razne igre sa duh", moze da se nosi sa svim svojim neprl- -
atomskofn energljom, opasnost od jateljima, drugim zivotlnjskim vrstama, pri- -
nog rata, koji 6e bit! atomski rat, i, njemu rodnim promenamai slicnom.
nesbvatljivo 6ovekovo o§te6enje prirodne "Po mojim istra2ivanjima, po rezultatlma
sredine. On misli da 6ovek nema mnogo onoga Sto sam radio", kaze dr. Leakey,
vremena da otpoCne sa revizijom I svojih "odavno, sam uvideo agreslvnost nije
shvatanja svog ponaSanja. nikakva urodena 6ovekova crta, ve6 da se je
Kada ga je komentator pltao da li je ovo stekla, da je doSIa kao proizvod kuiture".
posledicafovekoveagresivnostl, zakoju crtu I kako se je stekla tako isto moze I mora
su izvesni antropolozi rekli da Coveku uro- - da se
U sredu 22. marta, premijer
Trudeau je, pracen svojim aaveto-davclm- a,
posetio 6uveni Ekonom-sk- i
klub u New Yorku, steciste
ameridkih finansljsklh I industrij-ski- h
magnata. Trudeau i njegovi
pratlocl pridruzili su se ovde cvetu
amerldke poslovne elite, koja je
bila dosia da sasluSa ono Sto joj Je
Trudeau imao da kaZe. Dnevna
Stampa pise da je prlsutno
2.000 amerldkih bankara, flnansije-r- a
I Industrijalaca, rukovodilaca
najvecih ameri6klh korporaclja.
Ovo je bnaj isti Klub koji je Rene
posetio posle
izborne pobede svoje stranke u
Kebeku (Quebec), da bi izneo
svoje separatistidke tei-nj-e
I pridobio magnate za budude
Investlclje I zajmove.
'
Zasto je Trudeau' opet morao da
Ido u New York I razgovore sa
predstavnlcima amerlfikih korpo-raclja?
Poznato je da je ve6
ubrzo posle boravka da
ovoga osudl za separatist idke ,na-me- re
.1 da podvude I ојаба duh
povererija u jedinstvo Kanade nje-n- u
bududnost, kako bi amerldke
korporacije bez straha nastavlle sa
„Investlcljamaamerldkog'.'Hapltala.
"ovoga puta'Trudeau je Imao sildan
cllj, sa dodatkom Sto je svoju
" l
1 r V
SOWINSKI (Poljska)
- I
i
i
I
i
i
i
i
(
I
I
I
ku uputio i na kanadske blrade,
obzirom na dolazede federalne
izbore.
U kradem govoru, Trudeau
je zauzevSI izvestan konzervativni
stav, pozvao amerldke investitore I
kanadske glasade "da Imaju pove-renj- a
u Kapadu I u rukovodenje
kanadskih ekonomskih poslova od
etrane njegove vlade". Naglaslo je,
prlzriajudi da de manje meSanje od
strane driavnlri organa I odgovor-nl- jl
stav u troSkovlma Federalne
vlade, pomodl zemlji da izade iz
teSkoda I ponovo.se vrati na put
koji de je odvestl u ruzldastu
"Uvidell smo",
je, "da smo htell premnogo I 'prebr-zo- ".
Slozio se je sa
krugova da bi to trebalo da se Izme-n- l
I da de u bududnosti, Stednja I
veda uloga prlvatne bitl
kamen temeljac federalne polltlko.
Gbvorlo je i o pitanju kebedkog
podvladedi kako je
uveren, kada bude doSlo vreme
za referendum, gradanl Kebeka
nede giasati za odvajanje Iz kanad-ske
zajednlce.
Ocrtao je kanadsku scenu vrlo
povoljno, i uprkos sadaSnjih tes-kbd- a,
Sto je dnevna Stampa prime-til- a
i podvuklalzneo.je uglavnom
ono su prlsutnl zeleli da duju.
ljudi
za
koja
Pravo na
pravo se
Hi
su ill radili
se
sa
Pravo se
para za istrailva-nja- ".
"Jer (vlada) ne bi trebalo da
inflaclje. da je
da preterano meSanje u
(u
Ona je
da svojoj poli-tic!
ne inicljativu".
Za 30
naucio je iekcije,
na primer da
oStete
Onevna Stampa, piSudi o
da to sve zvuci prllicno
je ranije iSao sasvlm
obrrfutom pravcu,
je bio primljen sa
odobravanjem, u izjavama I
komentarima, predstavnicl amerld-ki-h
korporaclja blli su i
opreznl, pozlvajudi se na to da se
sada odekuju dela, a dotle
AH je za Kanadi
znadajno je podvladenje za
"uvodenjem Stednje I uloge
privatne inicijative". Jer, kada bi se
je zaista
u kontroll blrokrati-j- e,
sve viSe raste, ill u
izdataka za naoruzanje, a ne
u smanjlvanju sluibl, Sto
obidno sleduje posle ovakvih najav- -'
Ijivanja, ne verujem da bl Ijed-no- g
I savesnog gradani-n- a
koji se sa ne bl slozio.
U govoru Trudeau je dotakao i
energetski problem uopSte, a na-po- se
u Amerlcl I Kanadi. Naglasio
je da je da se zavede Stednja
u energetsklh sredstava.
Podvukao je da je na se
troSe slrove I u
Amerlci i u Kanadi moralno neod-branji- v.
izbor je u podstl-canj- u
Sto manjo potroSnJe". A
nadln da se.to postlgne Je veda
gorivuSto de naterati pdtro-Sad- e
da troSe manje I tako viSe
PENZIJU
Mnogo je provelo godine na takozvanim
1 "dobrovoljnim radovima" u Nemackoj vreme I
posle rata. Malo in je, koji znaju im
1 za pripada penzija, je plativa u Kanadi
(na osnovu Konvencije Kanade i Nemacke).
penziju imaju takode i udovice nekadas-- .
njih "dobrovoljnih radnika".
= Ovo ne odnosi na one koji su
proveli u zarobljenickim koncentracionim logo- -
jer su njlhovi slu6ajevi pokriveni drugim j
propisima.
Ukoliko medu nasim citaocima ima onih koji
za vreme posle rata u Nemackoj, prepo- -
rucujemo im da za savet obrate gospodinu
Ш Fredu Miroslavu Grunwaldu. Njegova adresa je: =
Avon Halifax, N.S., B3R 2E2. Za §
odgovor prilozite adresirani koverat markom. §
na nemacku penziju ostvaruje sa
navrsenih godina zivota. j Gospodinu Grunwaldu pisite na srpsko-hrva- t- j
skom jeziku. 1
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiii
korporacijama
bude
noeilac Ona mora
svesna
industriju unosi neefikasnost
proizvodnji)... mora da vrlo
obazriva u socijalnoj
(prlvatnu)
poslednjih godina, ka2e,
neke veoma vaine
kao socijalni progra-m- i
mogu da ekonomsku
eflkasnost!
govoru
istlce sada
strano, jer u
propovedaju6i
6ovekovo bitisanje Zemjji za-- genima, dr. Leakey je objasnio potrebu viadinom intervencijom
je da su u njegovom znanju to tafino. ! 9°v°re6i neusP0hu privatnog
bpirlooSlosti neizbezizviivhotinjske katias6sterzolfea, vise je komentator zamolio na Shoaowakvoa nazvan
prezivi
doprlnele
sobnom saradnji.
na prirodnu sve te§ko6e
sredinu uyidevSi
opasnost
global- -
katastrofama
je suzbija iskoreni,
bilo
Levek (Lavesque)
opravdao
Leveka,
poru- -
bududnost. rekao
tvrdenjem neklh
inicijative
separatlzma,
da
Sto
o5teti
Mada govor
docnije
suzdrzljlvl
strplje-nj- e.
Sto nas u
namere
vede
Stednja uputilaJamo gde
potrebno, kao
koja smanjl-vanj- u
socijalnih
bilo
poStenog
tim
hltno
poiroSriji
nadin koji
rezerve nafte
Njegov
kao
cena
datl
medutim, da
rad
SR
rat
rima,
25
Crescent,
65
da. da
da
vodi
bio,
svom
"sve
taj
je "apostolom privatnog i slobod-no- g
privredivanja" I da pvaj njegov
novi stav predstavlja "novu zoru za
privatni kapitalizam".
Da li ce njegov poziv ameriCkim
korporacijama da bude prihvaden I
da se tako ројаба njlhovo vlasniS-tv- o
kanadskim prirodnim izvorima I
ubrza obezvla&enje zemlje, i da II
6e kanadski glasaii da pozitivno
odgovore, pokazade nam budu6-nos- t.
U svakom sluCaju njegov novi
stav je potpun zaokret pd dosadaS-nje- g
i priblizava se u mnogome
politic! Progresivno-konzervatlvn- e
stranke.
A s pogledom na predstojece
izbore, koji se ocekuju u junu 1976,
glasadi ce svakako da zapaze ocr-tan- e
lendenclje i odreditl za koga
ce da glasaju.
Ira
hJgi
199 Wellesley St. E. Toronto
Tel: 924-55- 60 924-65- 90 961-207- 4
Nudl vam sve vrste putni6kih
ueluga.
Cene koje donosimo odnose se na
povratne karte.
Ekskurzije u Kanadi 3-- 46 dana
Winnipeg $134.—
Thunder Bay 95.—
Sault Ste. Marie 68.—
Dryde.n 124.—
Yellowknife 302.—
Whitehorse 342.—
Charteri u Kanadi
Vancouver 232.—
Calgary 198.—
Edmonton 198. —
Halifax 127.—
Regina 164.—
Charteri za Evropu
Zagreb od 419.—
Dubrovnik od 439.—
Ljubljana od 419.—
Maribor od 499.—
Beograd od, 449.—
Skoplje od 499.—
Веб od 509.—
Pariz od 339- .-
Frankfurt od 339.—
BudimpeSta od 509.—
Za sva ostaia obavjestenja izvolite
nam se obratiti felefonom. Ukoliko
niste dobili nase brosure javite da
Vam posaljemo. Kod nas mozete
dobiti kore za pitu i sve nase novi-n- e. Ne zaboravite da pitate za spe-cijal- ni bonus.