Nase Novine, January 23, 1986

              I ?
лз '.: .sft..- - . ш4 гЦ sftV-.-, '-- .m --" .., !' "",4""?" "— --&Т~~~'~ --л—;;—ч— sir "Ty;."--w""sjs- 7 ""ni-- V ""'f'"""5"?"'"-- " ч % -- 'ttiiifm- ,.,,,„... . , ,.ШЧгу.
If # Ф I
№ '
4'1J № "'-- . VIAi.'lr-'.- ,l
up' --U".t:j5r,-'yr' '-- , '.'fC'-Wl.T- 'i '
. ppt
fi£==
f
V
Milovan Danojlic, Vuk Draskovic
i Veselin Duretic stigli su u Kanadu
i odrzali vec jedno predvanje na
kome su se i sami glozili o tome da
li ima ili nema slobodnog izrazava-nj- a
i pisanja u Jugoslaviji. Posto im
se knjige stampaju (neke njihov do-mac- in
prestampava) u Jugoslaviji,
Draskovic i Duretic kazu da u Jugo-slaviji
postoje slobode pisanja i
stampanja knjiga, ali Milovan Da-nojlic
je to osporio. On tvrdi, kao i
prosli put kada je sam predavao na
temu "Pisac i politika", da u Jugo-slaviji
ne postoji sloboda stampe.
Negde se, po njegovom tvrdenju, iz-da- ju
knjige nepovoljne za sistem,
ali to je zbog toga sto pisci poput
njega, Cosica, Draskovica i jos ne-ki- h,
imaju veze i prijatelje i u Ko-munistic- koj
partiji.
Zahvaljujuci vezama sa manjim
ili vecim delom komunista u izda-vack- oj
delatnosti, stampaju se
knjige pisaca koji se ne slazu sa po-litiko- m
jugoslovenske vlade, kaze
Danojlic, ali i tu se razlikuje grad
od grada, republika od republike.
Tako je, prema Danojlicu, Beograd
najslobodniji grad za pisce koji se
ne slazu sa politickim sistemom, a
Slovenija najslobodnija republika.
Ovakve izjave samoodredenog
ideologa srpskih disidenata nisu ni
vazne za nas u Kanadi. Mi hocemo
NASILJE JUZNOJ AFRICI
16. juna 1976. godine u predgradu
Johanesburga, Sowetu, oko deset
hiljada srednjoskolske dece izaslo
je na ulice protestvujuci protiv od-luk- e rasisticke vlade da se nastava
u skolama obavlja na "afrikan-skom- "
(jeziku Bura) a ne na mater-nje- m ili bar engleskom kao do tada.
Policija je osula paljbu po dacima.
Poginulo je 58 a ranjeno 788 stude-nat- a.
Masovnih ubistava bilo je i rani-je- ,
kao ona u Sharpevillu 1960. go-din- e
gde je bilo 69 ubijenih i 180
ranjenih. Taj dan u Sharpevillu —
21. mart — Generalna skupstina
Ujedinjenih nacija proglasila je
Medunarodnim danom ukidanja
rasne diskriminacije.
Soweto nije postalo mesto u ko-je- m je ubijeno oko hiljadu crnih zi-telj- a,
nego i simbol borbe crnih
ljudi u Juznoafrickoj uniji protiv
aparthajda. Aparthajd je rasisticka
politika koju je proklamovala rasi-sticka
vlada 1948. godine.
Duh Soweta postao je duh nepre-kidni- h
protesta i borbi i ne moze se
ugusiti nikakvim opsadnim stanjem
i policijskim merama rasisticke
vlade. On se prosirio na sve drzave
u svetu, a mnoge vlade vec su naj-avil- e
bojkot Juznoj Africi. Odrzana
je Svetska konferencija o sankci-jam- a
protiv Juznoafricke unije. Or--
da zabelezimo da su tri disidentska
pisca, tri procetnicka pisca iz Jugo-slavij- e
dosli u goste svojim cetnici-ma- .
Oni nisu dosli u aranzmanu pro-cetnic- ke
"Srpske narodne odbra-ne- "
ili "Srpske nacionalisticke aka-demije- ",
nego u privatnom, Zivka
Apica, koji njihova predavanja
nudi preko cetnickih radio pro-gram- a
i stampe i naplacuje ula-znic- e
od deset dolara za sve one koji
hoce da cuju ove "znamenite" pisce
koji su "uzdrmali iz temelja jugos-slovens- ki komunistiSki sistem".
Necemo ulaziti ni u to kako su se
ovi "junaci" ponasali na pozornici
i koliko su i sta govorili (Zivko Apic
je preko cetnickog radiosata "Su-madij- a"
obecavao mnogo vise) o
sebi i svojim delima. Belezimo
samo primedbe Veselina Duretica.
On je rekao da ovde postoje neke
"Narodne novine" koje njih optu-zuj- u
da idu na cetnicke piknike, a
oni, eto ovde svecano izjavljuju da
ce biti na pikniku i 29. juna i 6. jula
na obadva dana gde se skupljaju
Srbi, i da oni imaju pravo i slobodu
da idu gde hoce i da se sastaju sa
kim hoce.
Iz publike su ga ispravili da nisu
"Narodne", nego "Nase novine".
Cudno je da Duretic, koji pise "is-torij- e"
o jugoslovenskim vladama u
U
ganizovani su masovni protesti pro- tiv rasizma u mnogim zemljama i na
svim kontinentima.
Mnogi predsednici vlada izjasnili
su se protiv aparthajda i za sankci-je- ,
malo ih je "neodredenih" kao
sto je nas kanadski Brian Mulroney.
Za podrsku rasistickoj vladi u Pre-tori- ji izjasnili su se Reagan i That-cher.
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
ESTABIILISHEEI 1931
VOL. 55, NO. 23 (703)
THURSDAY, JUNE 26, 1986
izbeglistvu i borbama cetnika i par-tizan- a gde opravdava cetnike, ne
moze da napravi razliku izmedu
"Narodnih" i "Nasih novina". Na
ovom kontinentu nikad nisu posto-jal- e "Narodne novine" a on je, kako
se cini procitao osudu u "NN" nji-hovo- g dolaska na cetnicke piknike.
Da li je moguce da su ovi pisci,
koji su "iz temelja uzdrmali komu-nistic- ki sistem u Jugoslaviji", zaista
toliko naivni i odlaze na piknike
zato sto se tamo okupljaju Srbi ili
su toliko drski da zaista hoce da se
identifikuju sa ostacima pravih cet-nika?
Pre ce biti ovo drugo, jer u pro-gram- u
za "Srpski dan" pored dru-gi- h predviden je za govornika i
predstavnik cetnika u Kanadi, Tosa
Klisuric. Ovaj program vec je od-stamp- an
u "Glasu kanadski Srba",
ciji je urednik i predsednik
"Srpske narodne odbrane" koja or-ganiz- uje
ove piknike.
U nedelju, 6. jula odrzava se jos
jedan "sprki dan", ali njega otvo-ren- o
nazivaju "Drazin dan" jer tu
raspop Momcilo Djujic vrsi smotru
njegovih cetnika u Kanadi. Duretic
je najavio da ce oni ici i na ovaj
dan, gde ce se, verovatno sresti sa
Na fotografijama: Americki radnici, uraz- - licitim mestima, protestuju protiv Reaga- -
nove politike odobravanja aparthajda.
wL ' '~xW$a &t. ' il шјш
:j-I;r.'-.&Sie-c.
:''4' ::—V' бчги...
Ж
ratnim zlocincem Djujicem.
Da li ovi cetnicki gosti imaju
pravo da se "slobodno" krecu i sa-staju
sa cetnickim vodama?
Imaju pravo i to je njihova pri-vatn- a
stvar. Ali i "Nase novine"
imaju pravo da o tome izvestavaju
svoje citaoce. A i da se cude listo-vim- a
u Jugoslaviji koji o tome nece
da znaju ili da pisu. Jer makar da
ovi pisci i nisu u Jugoslaviji "zna-meni- ti
ljudi" kao za cetnike u Ka-nadi
i Americi, ipak se njihova dela
izdaju sredstvima uzetim od poste-ni- h radnika i rodoljubivih Jugoslo-ven- a
koji ne zele da se pisci iz nji-hov- e
sredine bratime i paktiraju,
bilo za procenat od ulaznica na sku-pov- e
bilo iz politickih simpatija, sa
ostacima cetnickih bandi i sluga-nim- a
okupatora sa kojima su se ju-gosloven- ski
narodi, po ceni ogrom-ni- h
zrtava, jednom za svagda obra-- .
cunali.
Neka procetnicki sprski pisci do-laz- e
kod svojih prijatelja svaki dan
i neka im drze predavanja iz bilo
koje oblasti i na bilo kom mestu ali
o njihovom i cetnickom trosku a ne
preko leda i na rafiun radnika u Ju-goslaviji.
V. G.
?Kt...%-- w m si шв,в-- г "'K£-2- H fsaiHaHi fsкаАдешгнг;квнв
; ШШ№'о :-v- 4-_ i--- .-urn '{?№ кШклтвшшш.КШШШтШКШШјШШМШШ
В 3 Н ВФТН