Nase Novine, September 25, 1986

              млШ;aј..e8. w'vmi
It ¥.
,1
Ш шљ t Л
W 4'
И EKOLOSKI SISTEM MIRA AUSTRALIJA I OKEANIJA
Da ii su, u strahu od "Evrosi-ne"- ,
evropski mirovni pokreti
zaboravili na sve ono sto se do-gad- ja
van "starog kontinenta"?
U Bruxell-- u se, oktobra 1983. oku-pil-o
njih cetiri stotme hiljada da de-monstrir-aju
protiv trke u nuklearnom
naoruzanju. Samo sest meseci pre to-ga,
svega ih je nekoliko stotina prote-stoval- o
zbog sukoba oko Falklanda. A
da li je iko u industrijskim zemljama
ikad protestovao zbog masakra na
vreme rata u Zalivu lli zbog sukobima
rastrzanog Libana?
Mirovni pokreti koji su se javili u
zemljama severne Evrope predstav-ljaj- u
jedan od najznacajnijih drustve-ni- h
fenomena osamdesetih. Pa ipak,
iako su te grupe koje su konstituisane
radi ukazivanja pomoci Trecem svetu
dakle mnoge pacifisticke vodje, jedina
stvar koja je zaista uspela da okupi mi-lion- e
ljudi jeste strah od "Evrosine" —
strah od nuklearnog rata u Evropi.
Evropska alternativa
Ova debata o buducnosti "starog
kontinenta" i njegovim odbrambenim
i bezbednosnim potrebama nije ogra-nicen- a
samo na pacifisticke krugove.
Establisment takodje pocinje da gleda
na svoje sopstvene dogme iz jednog
drugog ugla. Medjutim, u okviru paci-fisticki- h
krugova, zahtev za vecom
evropskom nezavisnoscu ne podrazu-mev- a
konstituisanje treceg bloka ili
trece velesile. Naprotiv, ova evropska
alternativa podrazumeva jednu druga-cij- u
koncepciju bezbednosti. Ta kon-cepcij- a
se bazira na solidarnosti sa Tre-ci- m
svetom.i na prosirenju koncepta
"opste bezbednosti", kojijenastao kao
rezultat rada komisije Ulofa Palmea,
koja je razmatrala medjusobne odnose
Istoka i Zapada s jedne strane, i Severa
i Juga s druge.
Razoruzanje i razvoj
Je su li evropski mirovni pokreti za-boravili
na Treci svet, tu odlujnu zonu
u kojoj je, u oruzanim sukobima posle
drugog svetskog rata, nastradalo 16
miliona ljudi? Posle soka izazvanog
postavljanjem evroraketa u cetiri zem-Ij- e
NATO (SR Nemackoj, Belgiji, Veli-ko- j
Britaniji i Italiji) odnos izmedju ra-zoruza- nja
i razvoj a ponovo je postao
tema broj jedan u "pacifistickim" or-ganizacija- ma:
"Moramo se razoruzati
da bismo preziveli, moramo se razoru-zati
da bismo se razvijali."
Danas je vrlo lako uociti vezu izme-dju
jacanja naoruzanja i nerazvijeno-sti- .
Bivsi nemacki kancelar Willy
Brandt govori nam, u svojoj knjizi
"Naoruzanje i glad u svetu", da se sva-ko- g
minuta, svakog dana u svetu trosi
gotovo dva miliona dolara u vojne
svrhe. Svakog minuta, svakog dana,
tridesetak dece ispod pet godina staro-st- i
umire, jer nema sta da jede, ili nema
pijace vode ili medicinsku zastitu.
Ovaj Nobelovac dodaje da mi sami
sebe zavaravamo kada bezbednost po-smatra- mo
samo u vojnim okvirima,
kao da su eksplozija populacije, glad,
ograniceni energetski izvori i pustose-nj- e
ziyotne sredine, opasnosti manje
reda.
Evropski pacifisticki pokreti su po-stav- ili
jedan fundamentalni zahtev,
koji se, po njihovom misljenju, tice
problema jos znacajnijeg od odnosa
mira i razoruzanja. Ovaj zahtev se od-no- si
kako na zemlje Severa tako i Ju-ga:
to je zahtev za vecom autonomi-jom- ,
za vecom kontrolom nad sopstve-no- m sudbinom i odbacivanjem jednog
sveta koji je stesnjen izmedju dva pola
istocno-zapadn- e konfrontacije.
Razvoj nerazvijenosti
Zahvaljujuci uticaju ekologa, ovaj
alternativni scenario implicira unutra-snj- u
reorganizaciju industrijskih pri-vre- da
i drustava koja vise ne bi bila
zasnovana na dominaciji nad Trecim
svetom, vec na smanjenju razlicitih
vrsta zavisnosti. Zemlje Severa bi, na
primer, morale da steknu vecu autono-mij- u
u snabdevanju energijom (sto
znaci smanjivanje potrosnje i korisce-nj- e
lokalnih alternativnih izvora) i da
promene svoje potrosacke navike.
Sto se Treceg sveta tice za njih ovaj
alternativni model znaci detaljno prei-spitivan- je
"loseg razvoja", koji se
ogleda u izvozu poljoprivrednih proi-zvod- a
s jedne i nedostatka hrane s
druge strane, u sirenju drustvenih ne-jednako- sti
i neprekidnom ulivanju
sredstava u vojne budzete.
U slucaju kako Severa tako i Juga,
ovaj ekoloski pristup se mora integri-sat- i
sa zahtevom za vecom bezbedsnos-cu- .
Cinjenica je da sve losije stanje pri-rodn- e
zivotne sredine i zategnutost od-nosa
koja se javlja kao posledica po-de- le
energetskih izvora, koji se na za-lo- st
ne mogu obnavljati, postaju izvor
oruzanih sukoba u drzavama ili izme-dju
njih.
Peter Tacher, bivsi zamenik direk-tor- a
Programa za zastitu sredine UN,
video je ovu alternativu kao jedino sto
preostaje izmedju ocuvanja covecan-stv- a
i rata: "Sada drvece ili tenkovi po-sle".
"Esorah" ("Ekomir"), taj spoj
ekologije i mira, danas predstavlja
temu koja ce jos dugo biti na dnevnom
redu evropskih mirovnih pokreta, koji
su sebi dugo vremena dozvoljavli da
ih zaokupljaju evrorakete, rizikujuci
na taj nacin da potpuno zaborave glo-baln- e
opasnoti trke u naoruzanju —
"razvoj nerazvijenosti" i ekoloski ban-kro- t.
Jan-P- ol Marto
"Le Soir"
Belgija
Mostar, juli — (Tanjug) — Sestre Sima
(19) l Drazenka (18) Culjak iz Mostara,
cija je sedmodnevna borba za zivot pret-prosl- e
zime u zaledjenom recnom ka-njo- nu
u hercegovackom bespucu uzbu-dil- a
jugoslovensku javnost i pokrenula
siroku akciju solidarnosti i pomoci, use-lil- e
su se u novosagradjenu kucu u mo-starsko- m
naselju Rudnik. Njima je na
pngodnoj svecanosti predstavnik Op-stins- ke
konferencije SSRN Mostara uru-ci- o
kljuceve savremeno opremljene ku-c- e,
korisne povrsine od 250 kvadratnih
metara, u kojoj ce stanovati zajedno sa
majkom, ocem i bratom.
Sima i Drazena u medjuvremenu su
se, posle amputacije nogu i uspesne re-habilita- cije
sa protezama u medicinskim
ustanovama u Beogradu, potpuno vra-til- e
normalnom zivotu. Najpre su za-vrsi- le
prekinuto-skolovanj- e u srednoj
skoli, a pre pola godine i Sima i Drazena
su se zaposlile, Sima u "Energopetrolu",
a Drazena u Tvornici aluminijuma, gde
na opste zadovoljstvo obavljaju admini-strativn- e
poslove. Potpuno samostalno
sestre Culjak, obavljaju i provode sve
druge svakodnevne aktivnosti.
Za izgradnju i opremanje kuce za se-stre
Culjak, finansirane u celosti sred-stvim- a
solidarnosti izuzetno velikog
broja radnih i drugih organizacija i ino-stituci- ja
i pojedinaca iz svih krajeva zem-lje
i nasih gradjana u inostranstvu, utro-sen- o
je gotovo 36 miliona dinara. Na ime
pomoci sestrama Culjak, inace ukupno
je prikupljeno 70 miliona dinara.
Naziv Asutralija odnosi se na dva geo- -
grafska objekta: na najmanji kontinent
na Zemlji i na drzavu Australiju. Naziv
Okeanija odnosi se na brojna ostrva ra-su- ta
po Tihom (Pacifickom) ili Velikom
okeanu. U nekim novijim publikaci-jam- a
u pojam Okeanija ukljucuje se i
Australija.
Ovaj deo sveta ima 8.510.000 km2 po-vrsine
(6,3% svetskog kopna bez Antar-ktide- )
i 24 mil. stanovnika (1983. god.
0,5% svestskog stanovnistva). Kada se
ovome dodaju iznosi za Havaje (50-t- a sa-vez- na drzava SAD, 16.705 km2, milion
stanovnika) i Irijan Djaju (zapadni deo
ostrva Nove Gvineje koji pripada Indo-nezij- i,
povr. 421.981 km2, milion stanov-nika;
Indonezija je azijsko-okeansk- a
drzava) tada se povrsina Australije i
Okeanije povecava na 8,949.000 km2, a
broj stanovnika na 26 miliona. Na Au-straliju
dolazi 7,687.000 km2, a 15,4 mil.
stanovnika, a na Okeaniju (sa Hava-jim- a
i Irijan Djajom) 1,262.000 km2 i
10,6 mil. stanovnika.
Povrsina Okeanije je 143 puta manja
od povrsine Tihog okeana. U Tihi okean
mogu se bez teskoca "smestiti" svi kon-tinent- i.
Na osnovu prirodnih i antropogenih
goegrafskih karakteristika Okeanija se
deli na Melaneziju, Mikroneziju, Poline-zij- u
i Novi Zeland. Melanezija (grcki me-la- s
— crn, nesos — ostrvo) ili Crnoostrv-lj-e
nalazi se severno i severoistocno od
Australije. Cine je ostrvo Nova Gvineja
(drugo ostrvo po prostranstvu na svetu
(pov. 805.800 km2), zatim ostrva Bismar-kov- a,
Solomonova, Fidzi, Nova Kaledo-nij- a
i Novi Hebridi (sada drzava Vanua-tu).
Ostrva Melanezije su kontinentalno-tektonsko- g
i vulkanskog porekla, ma-ho- m
su planinska u podrucju su tropske
i ekvatorijalne klime, bogata su sumom,
rudama i vodenim snagama.
Mikronezija (grcki mikros — sitan, ma-li- )
ili Sitnoostrvlje. Ovde spadaju ostrv
Kazan Reto, Minami Tori, Karolinska,
Marijanska, Marsalska, Gilbertova,
Nauru u Banaba (Ousen). Ostrva su vu-laknsk- og
i koralskog porekla. Nalaze se
u ekvatorijalnom klimatu. Domoroci Mi-kronez-ani
nastali su mesanjem doselje-nik- a
sa Malajskog arhipelaga i iz Melane-zije
i Polinezije.
Polinezija (grcki: polis — mnogo) ili
Mnogoostrvlje nalazi se u centralnom
Pacifiku, zauzimajuci ogroman prostor
od Havajskih do Uskrsnjih ostrva. Pored
ovih arhipelaga ovde se jos ubrajaju
ostrvlja Elis, Tonga, Feniks, Tokelau, Sa-moa,
Ekvatorska, Kukova, Tubuai, Dru-stven- a,
Tuamotu, Markiska i dr. Ostrva
su izgradjena od vulkanskog stenja ili
koralskog krecnjaka. Koralska ostrva
imaju izgled sprudova ili atola, tj. ostrva
su polukruznog ili prstenastog oblika.
Prsten okruzuje plitki vodeni basen —
lagunu. Bozicno ostrvo, koje se nalazi u
arhipelagu Ekvatorskih ostrva, najveci
je atol na Pacifiku (pov. 575 km2).
Polinezani su narod svojevrsnih ras-ni- h
karakteristika (visok stas, svetlo-smedj- a
boja koze, talasasta kosa, kratka
lobanja, tupast nos), drustveno-ekonom-ski- h
i kulturnih osobina. Smeli su i daro-vit- i
pomorci i vicni ribari. Raspolazu
znatnim nasledjem materijalne i du-hov- ne kulture. Pod brzim razmahom
avionskog i maritimnog saobracaja, turi-zm- a
i drugih oblika robno-novcan- e pri-vred- e
domoroci Okeanije podvrgnuti su
procesu brzog preobrazaja u pravcu pri-man- ja
zapadnih civilizacijskih karakte-ristika,
ukljucujuci tu i urbane dru-stven- e
poroke, zagadjene i ostecene zi-votne
sredine i si.
O poreklu Polonezana postoje dve hi-pote-ze:
"ameridka" i "azijska". Po prvoj
hipotezi oni su dosli iz Amerike (Juzne),
koristeci povoljne morske struje i pasat-sk- e
vetrove. Ovoj hipotezi ide u prilog
sa uspehom izvedena ekspedicija Nor-vezani- na
Tora Hjerdala "Kon-Tiki- "
(1947. godine, plovida od grada Kaljaa,
Peru do ostrva Raroje, arhipelag Tua-motu,
duzina puta 4.300 milja). Po dru--
guj inpoiezi, Koja ima vise pnsianca l
koja se zasniva na znatnoj jezickoj i kul-turn- oj srodnosti naroda Polinezije i
ostalih delova Okeanije sa narodima ju-goistoc- ne
Azije, Polinezani vode pore-kl- o
iz ovog dela Azije.
Iako su Australija i Okeanija najuda-ljeni- ji
delovi Zemlje u odnosu na Evro-pu- ,
Evropljani su ih poceli upoznavati
vec na pocetku perioda kcgeg nazivamo
velika geografska otkrica. Spanski osva-ja- c
Srednje Amerike V. N. Balboa prvi
je Evropljanin koji je neposredno video
Tihi okean (1513. godine Magelanova
ekspecija, prva ekspedicija, koja je oplo-vil- a
Zemlju, preplovila je Pacifik 1520-2- 1.
godine.
Uporedo sa otkrivanjem pacifickih
prostora vrsena su najpre sporadicna a
potom sve obimnija kolonizovanja ta-mosn-jih
teritorija. Po papskoj buli iz
Tordesiljasa 1594. god., po kojoj su no-vootkrive- ne
prekomorske zemlje pode-ljenj- e
na spansku i portugalsku intere-sn- u
sferu, Okeanija je svrstana u span-sk- o
interesno podrucje. Mada se pretpo-stavlj- a
da su stari Kinezi i Arapi znali za
Australiju, prvi pouzdani podatak o
ovom kontinentu dali su holandski mo-replov- ci
1606. godine. Naziv Australija
prvi je upotrebio engelski istrazivac M.
Flindres 1814. godine misleci na staru
Terra Australis (Juzna Zemlja). Prvu
evrospku naseobinu na australijskom
kontinentu, i to logor za kaznjenike,
osnovali su Englezi 1788. godine (Botani
zaliv, danasnji Sydney). Vremenom su
Englezi prisvojili ceo kontinent.
Medjutim, glavni talas kolonizacije u
pacifickom prostoru bio je u drugoj po-lovini
19. veka, kada su Australija i
Okeanija bile u celini (100%) kolonizo va-ne.
Kolonijalne sile bile su Vel. Britani-ja- ,
Francuska, Spanija, Nemacka, Japan
i SAD. Posle je Velika Britanija neke
teritorije ustupila Australiji i Novom Ze-land- u,
a Nemacka je za vreme prvog
svetskog rata izgubila sve kolonije u
Okeaniji i to u korist Japana, Velike Bri-tanij- e,
Australije i Novog Zelanda.
Australija i Novi Zeland dobili su po-cetko- m
naseg veka status britanskog
dominiona, a izmedju dva svetska rata
su stekli potpunu nezavisnost. Dekolo-nizacij- a
U'ostaloj Okeaniji pocela 60-ti- h
godina i jos nije zavrsena. Sada u celom
pacifickom prostoru ima 1 1 samostalnih
drzava. Najprostranija je Australija (se-st- o
mesto u svetu po povrsini), a najma-nji
je Nauru (po povrsini su manji od
njega Vatikan i Monako). Hawvaii su
1959. godine postali 50. savezna drzava
SAD, a 1963. godine je Irijan Djaja (ra-ni- je
Zapadni Irijan) prikljucen Indone-zij-i.
Znatan broj pacifickih ostrva pri-pada
najblizoj drzavi, mada nije redak
slucaj da su od nje udaljena vise stotina
kilometara. Tako Japanu pripadaju ost-rva
koja se nalazi juzno od njega (Kazan
Reto, MinamiTori, Ogasavara Gunto,
Okino Tori), Cileu pripadaju Uskrsnja
ostrva, Sala i Gomez, Huan Fernandez
i jos neka. Ekvadoru ostrva Galapagos,
Novom Zelandu Antipodska, Kambel,
Kermandek, Oklend i jos neka, Austra-liji
Akuori, Asmor i Kartje itd.
Interesantan je proces "dekolonizaci-je- "
koju u Okeaniji sporovde Francuska
i SAD. Francuska je Novoj Kaledoniji i
Polineziji dala status "prekomorskih te-ritorija
Francuske" (Nova Kaledonija je
jako bogata rudama, a neka ostrva Poli-nezije
sluze za probu atomskog oruzja).
SAD primenjuju dvojaku formului: idu
na direktno prikljucenje (Hawvaii) i tzv.
pridruzivanje teritorija (Guam, Isto6na
Samoa, Starateljska teritorija) SAD su
sada najjaca sila na Pacifiku. Zapravo,
njihovo jade interesovanje za ovaj deo
sveta pocinje krajem 19. veka ("Pacifik
je prirodno zaledje Amerike"). Kada se
uzmu u obzir Aljaska i Aleuti na severu,
Hawaii-- u u srediSnjem delu, "pridruze-ne-"
teritorije i americke vojne baze na
azijskom Dalekom istoku (Juzna Kore-ja- ,
Japan, Filipini), tada se vidi da SAD
kontrolisu ceo severni Pacifik.
Л'
VI