Nase Novine, March 30, 1977

              1i
February 2, 1977 i
I'
I'
it
л
#if
I.
Sve
U
U proSlom smo broju prenljeli
poneSto o kulturnoj polemlcl u Hr-vatsk- oj,
a sada prenoslmo Intervju
kojl Je Oskar Davido dao za "Veder-nj- e
novostl", u kojem se razglabaju
stavovi I pojmovl medu knjlzevnl-clm- a
u Srbljl. Skradeni Intervju pre- noslmo Iz "NIN-a- ".
Po Oskaru Davidu, gangovl —
kako Ih on nazlva — nlsu postal!
potiticke I IdeoloSke organlzaclje,
all to ne znadl da to ne mogu
postatl, Mi da se naclonallstldke i
druge grupe ne pribllzavaju I ne
vezuju za poneke od njlh. Za sada,
onl зц samo druiina s ciljem da ko-rls- te
for-me,
triblne I poluge modi u svrhe
zadovoljavanja amblclja llterarno
lldnlh I promlvanja Interesa llterar-no
sasvlm privatnlh.
Govoreci o klanovlma kao svoje-vrsnl- m
grupacljama, III kako Ih on
nazlva "antisizovsklm Interesnlm
zajednicama", mahom slabljlh I
slablh plsaca kojl se ne uzdaju u
svoju literaturu, ved udruzuju, pa
zajednlckim "snagama" I zajednld-kl- m
"naporlma" ostvaruju sve ono
Sto ne mogu svojlm plsanjem,
Davido konstatuje da su tl gangovl
izraz Izvesnlh neprevazldenlh osta-tak- a
slstema.
Uticaj preko usluga
— Sada su klanovl nacetll — veil
Davido. — All, onl se joS drie. JoS
su cvrstl. Zato treba ici dalje, prozi- -
vatl, Imenovatl i ostale dlanove
klanova. Dr Predrag Matvejevld Je,
u pretproSlom broju "Oka", prvl u
nas, Imenovao dva dlana jednog
klana I kroz tu breSu, omoguclo da
se nazru u polutaml clanovl zirlja,
muskarcl I zene, kojl su klanskl
spojenl i klanskl prlnudenl da Igra- -
ju plsaca nedostojne Igre. Onl su
ovogodlSnJu oktobarsku nagradu
za knjizevnost, dragoceno prizna- -
nje, vezano za svecanostl oslobo- -
denja Beograda od naclstlcklh oku- -
patora I njegovlh: Nedld-Ljotid-de- t-nldklh-
kvlsllnSk- lh formaclja dode- -
lili predsedniku Udruzenja knjlzev- -
nika Srblje tj. dr Draganu Jeremlcu
za knjlgu koja se u to vreme nlje nl
pojavila u knjizarsklm Izlozlma!
Medutim, u propozicljama I te nag- -
rade pISe da o delu Sto dolazi u
obzlr za nagradivanje mora da pos--
toje krltlke, kao i da je poznato jav- -
nosti. Te su odredbe unete u sve
pravilnike da se ne bl vadlle knjlge,
kao Sto kocoSI vade svoje adute Iz
rukava, kako je uostalom, ved ucl- -
njeno u jedan III dva maha, kad su
se klanovl bill osilill. Kad je I Pe- -
tar Dzad2ic vodlo glavnu red u iirl- -
ju, kojl je dao nagradu Slobodanu
Selenlcu za jednu sasvlm inferlor- -
nu knjlgu. ("Memoarl Pere Boga- -
Ija" prim. aut.).
Ove godlne je, kale Davlco, glav-nu
red u zlrlju za Oktobarsku nagra-du
vodlo Branlmlr Sdepanovld.
I, on, ne samo da je... po redima
Predraga Matvejevlda noslo prve
primerke Jeremldeve JoS nedoSta-mpan- e
(!) knjlge... I delio Ih clano-vlm- a
flrlja, nego je, sada, prozvan
napunlo U3ta vodom I cutl. To je I
pametnlje. Govorl, zato, Dragan
Jeremid, predsednlk. U svom od-govo- ru
Jeremlc se IJutl na Matve-jevlda:
kako se to on usudlo, kako
se to bllo ko usudlo, ko 2ivi u Za-greb- u,
400 kilometara udaljenostl
od nas da govorl o naSIm beograd-skl- m
etvarlma. "S kojlm pravom"
grml 8a stubaca svojlh "Knjlzevnlh
novlna", predsednlk Udruzenja p-lsaca
Srblje...
ODBRANA INTERESA
I u dodatku Intervjuu Davl6o na
klanove, dakle, gleda kao na
itMTJ— '— ." '
o hlanovima
iIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIBIIIIIIIIIII
KULTURNA POLEMIKA
STAROM KRAJU
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
drustveno-organlzaclon- e
admlnlstratlvnog
svojevrsne organlzaclje". "Vedernje
novostl" ga pltaju: Ima II klan svoja
pravlla, unutraSnje odnose I zaje-dnld- ke
ciljeve I Sta prltom blva s
intereslma literature?
— Rekao sam da klanovl nlsu nl
Idejnl nl politick) organlzml. To u
svakom sludaju nlsu sekte o ube-denji- ma
I verovanjima, jer se za
ubedenje I verovanje stradava I
glne. To su grupe plsaca kojl llcne
Interese stavljaju Iznad svega,
Iznad opStih interesa, kako bi se u
llcne Interese koristili opstlm dob-rlm- a.
Oni se udruiuju, rekao sam,
jer su to mahom nedarovitl plsci, ill
plscl dljl dar, ma kollko znaca-Ja- n,
ne odgovara nestrpljenju auto-rovi- h
amblclja. Clanovl klana grup-n- o
postizu ono Sto pojedlnadno ne
uspevaju. To se postlze raznim sre-dstvlm- a.
Kako se za interese kla-na,
klanuje i klandzlja, mnogl pisci
kojl im ne pripadaju blvaju USenl
dobrlh kritlka I nagrada na koje
Imaju pravo. Oni uspevaju u tome
otlmajucl funkcije, akumulacijom
polozaja... Klanova Ima razlldltih,
ima ih koje cine pisci dije su ambi-clj- e
vece od modi talenta, all Ima i
klanova dlji dlanovi imaju amblclje
druge vrste, no Sto su one koje
moze da Ispuni rad na knjlzevnos-ti- .
Klanovl su u nas, sem toga, flu-idn- e,
hrskavicave, neokoStale orga-nlzaclje,
grupe...
PROZIVKAPOIMENICE
U Intervjuu za "Novostl" Oskar
Davlco je, govoredi o klanovlma,
izmedu ostalog, rekao, da su to za-jednl- ce mahom 3labljlh plsaca, kojl
se ne uzdaju u svoju literaturu, ved
se udruzuju, pa zajednidkim snaga-ma
ostvaruju sve Sto ne mogu plsa-njem.
Klanove je joS nazvao
gangovlma, neprevazldenlm osta-cim- a
adminlstrativnog slstema.
Imenujucl Dragana M. Jeremlda
kao jednog od predstavnika ovlh I
ovakvih grupa, Davlco je — poziva-Ju- ci
se na tvrdenja zagrebadkog
knjizevnlka dr Predraga Matvejevi-6a- ,
— rekao da je Jeremlc uz
pomoc neklh svojlh "klandzlja",
aranzirao znacajne knjizevne nagra-d- e
za sebe I dlanove svoga klana.
U polemlkama, koje se vode pos-lednji- h
nedelja, bllo je, medutim,
joS optuzbi za plagljat I plaglranje.
Optuzen je I Petar Dzadzld dosko-raSn- ji
predsednlk Udruzenja knjl-ievnlkaSrb- ije,
sadaSnjI glavni i od-govor- nl
urednlk izdavadkog predu-zed- a
"Prosveta" i dugogodlSnJI
clan nekih zirlja. Da II se
Diadzideva knjlga "Predell srede u
delu MiloSa Crnjanskog", zaista
moze smatratl plagljatom kao Sto
to dokumentuju nekl naSI krltldarl?
— upltale su "Vedernje novostl"
Oskara Davlda.
— To je ved neSto drugo — kaze
Davido. — Univerzltetskl profesor
dr MlloS, I. Bandid i knjlzevnl krl-tld- ar
Oordlje Vukovid utvrdlll su, za
jednog, inade knjlzevnog reprezen-tativc- a
i dlana mnoglh iirlja, dove-k- a
kojl Je svojevremeno donosio
odluke estetskl nemotlvlsane, I
IdeoloSki neuekladene s potrebama
i idealima ove zajednice, da se bavl
preplslvanjem tudlh misli I redeni-ca- .
To nlje literarna kleptomanlja,
gde je "krivac" zrtva bolestl — to je
obidnl plagljat! All, zanlmljlvo, I
Petar Dzadzld Je bio predsednlk
Udruzenja knjizevnlka Srblje. A I
dve godlne je predstavljao piece
ove republike u zemlji I Inostranst-vu- .
I da bruka bude veda, taj isti
Dzadzld, umesto da dutl I, pokrlven
uSima, prldeka da fortutma prode,
odgovara Oordlju Vukovidu I otprl-llkekaz- e:
jeste, prepislvao sam, pa
Stal Istlna Dzadzld tvrdl da nlje pre-plea- o
celu knjlgu nego samo dva- -
OSKAR DAVICO
desetak stranica, ali njlh — od redi
do redll...
MLADI KLANOVI
— Klanovl ugrozavaju egzisten-cij- u
mladih IJudi — kaie Davido. —
Jer, moraju da se prilagode, da se
savijaju, da demorallsani odu na
poklonjenje bosovima i ponekad
rade prljave poslove za njih.
— Dr MlloS Bandid je — kaie
Oskar Davido — tadno prlmetio da
se Petar Diadiid u svojim studlja-m- a
bavl iskljudfvo kanoniziranlm i
utvrdenlm velldinama, ne toliko iz
poltronstva, kollko iz zelje da ne
pogreSi i ne dode u situaciju da joS
Jednom prehvaljuje prvu knjigu
Bulatovlda, a detvrtu ill petu odbije
da Stampa, da kuje u zvezde jedan
roman Grozdane Olujld, a o ostall-m- a
vISe nl redl. Sve zato, Sto on P.
Dz. nlje kod kude kad je red o llte-ratu- ri,
mada bl hteo da se njome
okudl.
...All, mollm obrlSite suze! Nede
takav dzldonja propastl, ako I nede
vISe bltl predsednlk Udruzenja
knjizevnlka Srblje. Ne mora viSe da
bude nl glavni urednlk "Prosvete",
koja tu ulogu moze poverlti doveku
sa slgurnijlm kriterijumlma i tana-niji- m
ukusom. Snadi de se
Dzadzld!
SLAMNATlCOVEK
Nekl plscl kao da su pretpladeni
na odredene funkcije u Udruzenju,
u nekim Jirijlma, na polozaje u iz-davad-klm
preduzedima. Cak kao da
su povlaSdenl dlanovl, ne samo
organlzaclje knjizevnlka, ved celog
druStva. Tako se bar ponaSaju. Da
li im to omoguduju зато njlhovl
klanovl? — pltaju "Vedernje novos-tl".
Qaze2ivota
na Zemlji
Geografl Moskovskog sveudlll-St- a
sastavlll su neobldnu kartu
evljeta koja prlkazuje rasprostra-njenos- t
2lvota na naSoj planetl.
Iz karte se moze vldjetl da na
kopnu Ima 200 puta vISe zlvlh orga-nlzam- a
nego u morlma I oceanima.
Prema proradunlma sovjetskih
znanstvenlka, ilvot u moru je
koncentriran u plldaclma, a najbo-gatlj- e
su prlobalne zone kraj
zapadneAfrlke, Indonezlje, Austra-lij- e
I srednje Amerlke, Sto je, po
njihovu mISIjenJu, posljedlca mlje-Sanj- a
vode u tim predjellma.
Istrailvadl su otkrlll da je trop-sk- a
zona, uglavnom, slromaSna
zlvotom. Za naseljavanje vode I
kopna oslm vla2nostl I temperatu-re,
Istldu znanstvonlcl, vaina Je
konflguraclja kontlnenata, smjer
oceaneklh struja I dovjekova
prlsutnost.
Strudnjacl smatraju da de ova
karta "oaza 2lvota" na naSoj planetl
omogudltl bolju orljentaclju prl Iz-bo- ru
rlbolovnlh zona I bltl korlsna
za sastavljanje planova za zaStitu
prlrode.
— Clnjenlca Je da Je dr Dragan
Jeremid bio predsednlk Udruzenja
ne samo Jedanput, nego viSe puta
— odgovara Davido. — A kako je
red, opet, o nedopustlvim I skan-daloznl- m
stvarima, bide da se u
torn Udruzenju, ill tek u njemu,
moze bltl blran na delnl polozaj,
bez obzira na javne bruke (a ovo
nije pravo Sto se desilo predsedni-ku
Udruzenja) samo ako neko ima
svoj klan III ako je oStrouman, to
jest, slamnati dovek nekog klana,
to jest, dovek spreman na ponaSa-nj- e
I radnje koje nlsu nl preterano
diste ni rasne. Jeremid I njemu slid-n- i
dolaze na te polozaje ne — kako
bi to onl feleli da predstave — uz
druStvenu saglasnost, ved, vidi se
to iz ovih polemika, na osnovu Igri
svojih organizacionih grupa, na
osnovu klansklh Igrlca, istupa.
Njih bira i izabira, na godiSnJIm ili
dvogodiSnjIm skupStinama Udru-zenja,
osamdesetak ljudi "za", od
druStva koje brojl oko 400 dlanova.
Knjlzevnlci I knjizevnost, a pose-bn- o
teme koje su ove polemlke kao
i ovaj intervju sa Oskarom Davidom
izbacile na vldelo, nisu samo stvar
pisaca. Tim pre, Sto je medu pome-nutl- m
polemidarima red o knjizev-nicim- a
kojl uiivaju Izvestan druS-tve- ni
ugled i koji Jesu ili su bill
nosioci mnogih druStvenlh funkci-ja- ,
Sto znadl ne samo podasti, nego
i odgovornostl.
Postavljeno je vISe znadajnih
pitanja koja traie sasvlm precizne
odgovore. ViSe je nego odekivano
da na njlh, pre svih, sami plsci daju
odgovor. ♦
Snlmljena
nafstarlja
pjesma
na svljetu
BERKELY (AP) — Tr
profesora kallfornljikoff eve-uilllS- ta
&nimlla su ploCu sa
najstarljum poznatom pjc-smo- m
na svljetu — kultnoro
himnom atarlh Ugarlta napl-sano- m oko 1400 godlne prl-J- e
nufie ere.
Stereo plofca nazvana Zvu-- ci iz tiSlne sadrzi trl vokal-n-a
i instrumentalna izvode-nj- a
na liri, koja Jo vjernn
kopijf. ugaritskog instrumen-t- a
od prlje 3400 godlna. Pro-fesor
aeirologlje Anne Kil-mer
15 godina je desifriraltt
klinaste znake na gllnenim
plodicama. KonzultiraJu6i ee
s mnogobrojnlm povjesnlda-rim- a
glazbe i struCnJacima,
ustanovljeno je da se radi o
obrednoj pjsmi posvecenoj
boginji Nikai, boianetvu gra-d- a
Ugarita. kojl se nalazio
na obali danasnje Sirije. Ri-je- Ci
su napleane na lscezlom
hurarskom iP7ikn
"ZACARANI
DVORI"
Na zimskoj lepotici Jahorini kod
Sarajeva postoji predeo na visini od
blizu 1900 metara koji se zove "Za-dara- ni
dvori". Taj je nazlv postao
verovatno zato Sto na torn mestu,
izlozenom jakim strujanjima vaz-duh- a,
vetar i sneg zavejavaju retko
drvede, uglavnom klekovinu, i tako
nastanu razne figure i oblici kao
Sto se vidi i na prilozenoj
fotograflji.
GLASOVITO
UEKOVI1D BIUE
-- CAJ izbugarske
Artists Tea No. 105 — Ako vas zabnniava
goiaznost. ovai da te vam pomoiii da povratite normalnu
teiinu i budele vitki
Urine-regulatin- g Tea No. 107 - Ovai cai pomade
reguhtati mokradu. smanUe intaciju
LipOV CVijet No. 114 - Ublaue prehladu. kaSalj.
siiatiku reumalidke i bubreJne bolovo
Camomile Flower Tea No. 113 - Cai od kamomi-lino- g
cvijeda ublaiuie bolove u ielucu. ubobolju
Chest-easin- g Tea No. 111 - Ubiaiava kaSaii.
olakfiava disanie
Soothing Tea No. 112 - Ovai dai kriiepi i umiruie
hvce
Kutija svakog od ovih cajeva stoji $1.50. Narudzbe
iz U.S.A. $1.75 kutija.
Kod poruCivanja navedite ime ill broi daia koji trebale
Imamo i druge vrsle Caieva
PiSite po cijenik
Narudibe i novae Saljite na
BALKAN IMPORTS
212 Spadina Road, Toronto, Ontario M5R 2V1
Tel. 921-858- 7
YUGOSLAV RECORDS
BOOKS
NEWSPAPERS
PROP MR AND
MRS STARCHEV
256 Augusta Avenue Toronto, Canada M5T 2L9
Bus. 924-537- 0 Res. 920-463- 3