000101 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
SVI 6EM0 RE6I: NE - KADA SE RADI 0 NUKLEARNOM ORUzJU Subota 1. aprila 1961. godine u Torontu bio je o-bid- an prolccnt dan sa ki-So- m i susnezicom. All taj dan znacajan je zbog toga to je na ulicu izaslo hilja-d- u ljudi i zena sa zahte-vo- m da Kanada napusti NATO i da ne dozvoli voj-n- e baze na svom tlu, da i-st- upi iz vojnih paktova. Kao uccsnik ove de non-itracij- e za mir a protiv a-toms- ko? naoruzanja i ra-ta, tmatram za duznost da kazem svoje misljenje o njoj. Moram se pozvati na licno iskustvo. Jula i avgusta meseca proile godine moja zena (sekretarica Torontskog Udruzcnja za mir) ! ja smo svakc subote demon-strira- li ispred bunkera, koji je sagradjen sa svr-ho- m da pruzi Kanadjani-m- a laznu nadu spasenja u nuklearnom ratu, na Uni-versity i College ulicama. Bilo nas je malo. Mnogi clanovi Torontovskog Ud-ruzcnja za mir bili su na godisnjem odmoru i broj demonstranata nase grupe nije nikada prelazio broj dvadesct. Neki put prid-rui- li bi nam se pojedinci, obicno student!. U Toron-tu bilo je vec tada osno-van- o nekoliko grupa za razoruzanje ali one su cu-tal- e, osim studentske gru-pe koja je sestog avgusta (Dan Hirosime) strazari-l- a ispred bunkera 24 sata. Opct kazem: bilo nas je malo ali mi smo izraza-val- i stvarne ceznje i tez-nJ- e ogromne vecine kana-dsko- g naroda, vecine co-vecanst- va. (Samo bezum-nic- i mogu zeleti rat u da-nasnji- m uslovima). Od toga je proslo neko-liko incseci a za to vrcme raznc grupe za mir i razo-ruzanje odrzale su nekoli-ko konferencija i masov. nih skupstina. Na jednoj od ovih govorio je americ-k- i naucnik Linus Pauling, koji je skupio vise hilja- - da potpisa naucnika iz ra-zn- ih zemalja pritiv nukle-arno- g oruzja, i kanonik Collins vodja engleskog pokreta za nuklcarno ra-zoruzanje. Prvog aprila po prvi put u Torontu organizovana je masovna demonstraci-j- a protiv nuklcarnog nao-ruzanja Kanade, koja je uspela uprkos losim vre-men- u, bojkotima dnevne stampc, pretnjama fasista da ce ubiti Feinberga itd. Rekao bih da je ova de-monstrac-ija signalizirala zaokret u javnoni ?ivotu Toronta. Od sada nece vi-se biti dovoljne deklaraci-j-e da smo za mir nego ce svi oni koji ne zele propast Kanade, i covecanstva u-ops- tc, stupati u sve cesce i sire akcije. zBNKVSKA КОГКИППЈЛ TASS iiraiava fudjenje ibt iz Java 4eleaU SAD i Velilc Bri- - I tanije na konferenciji da su ui-- Ш ustuoke u jitavom niiu pita-nj- a oko akljitfcnja iiptrazuma o sakrani nuklearnih 4t pprimenaU i da tada mp taviei ml prwliitaviii-k- a eot-jctako-g Svcaa na konfe-ranrij- i. TASS konsUtuje oa lafe-d- ai KHSoai o кфпт Je rijc, в ftlaaajmiu oWiku aa4riV toliko "! otpada, da nikako ne meini dsfvinjeti knom rjaimju p-ofc-kv im kame м diakMMra aa trojaaj kMifmnciji. гиг Adrtsa: I I t n' 'II Toronto 0 П Ontario T.'.tu,, ГМ . 7' , ' YOI Mil . 111!) TORONTO. FRIDAY. APRIL 7 l'n.l PRKT 8. PER COPY Ovu demonstraciju or-ganizov- ale su grupe koje su principijelno antikomu-nistick- e ali u njoj je bilo mesta za sve koji su za mir. Politicke, religiozne i-- li drugc razlike ne smeju biti prepreke ujedinjenju svih koji su protiv opas-nos- ti rata. Sada jc vrcme da se zuzbiju delatnosti ratnohuskaca za uvek i da se osigura mir. U torn pra-vc- u mi smo, sa ovom de-monstracij-om u Torontu, ucinili ozbiljan korak na pred. I ne samo u Torontu. Slicnc demonstracije odr-- zane su i po drugim gra-dovi- ma Kanade a da i ne govorimo o znacajnim i jos vecim demonstracija ma u drugim zemljama. U Zapadnoj Nemackoj, gde proganjaju i zatvara-j- u borce za mir, gde za-kons- ki zabranjuju sve de-latnosti usmerene na ra-zoruzanje, organizovane su mnoge demonstracije po raznim gradovima upr-kos policijskih "mobilnih nadzora". pritiska i zastra-sivanj- a. Policija je revno-sn- o sprecavala demonstra-nt- e i barikadirala prolaze ka raketnim bazama. Kod Hclmsteta, na medjune-macko- j granici, zapadno-nemack- a policija sprecila je jednu dclcgaciju iz Isto-cn- e Ncmacke da otputuje u Bergen-Belze- n i pol'ozi vence na grobove zrtava koje su pale pod Hitlcrom u zloglasnom koncentraci-ono- m logoru koji se nala-zi- o blizu ovoga mesta a koji sada sluzi kao baza za obuku sa raketnim pro-jektili- ma sadasnjeg Bun-desve- ra — zapadnonema-ek- e rcvansistickc i neona-cistick- c vojske. U Englcskoj po kisi i hladnom vremenu marsi-ral- o jo preko sto hiljada dusa. I tamo je policija u hapiila preko 35 demons-tranata. Cela Englcska, cak i dnevna stampa, aim-patisa- la je sa demonstran-tima- . Protesti su bili ugla-vno- m upereni protiv ame-ricki- h baza. Rezolucije su usvajane koje su govorile da je nuklcarno naoruza-nj- e zlocin protiv covecan-stva. Lord Rusell, izmedju ostalog, rekao je: "Mi sto-jim- o zajednicki za razum u svetu, koji je poludio. Mi se nadamo da cemo u-be- diti vlade pre nego sto bude kasno. Buducnost sveta zavisi od napora (pregnuca) onih kojj mi-sl- e kao mi." Ovo je bila najveca de-monstrac-ija u istoriji En-glesk- e. Slicne demonstracije o-drz- ane su u Danskoj, Sje-dinjeni- m Drzavama i dru-gim zemljama. (Nastavak na str. 3) Skupo skolovanjc hjccnikn List "Globe and Mail" o-bja- vio je veliki ttanak o sta-ni- u medicinske naobrazbe u Kanadi U jflanku se kale da bi mojflo (loci do ozbiljne krize t. j. nedofttatka lijpf-nik- a, a to zbog skupoce Sko-lovan- js. list iznosi da je pro.Mc go-di- ne meHdike nauke zavr-M- o samo 870 ttodeaaU. Zakonodavna skupstina B, C, protiv nuklear-no- g naoruzavanja i Na posliedniem zasjeda- - nju ZakonofiaMH1 skupstine Britanske Kolumbiie jedno-Rlasn- o je usvojena rezoluci-j- a protiv nuklearnog naoru-zavanja Kanade i svih dru-gi- h zemalja koje sada ne posjeduju to oruzje. Rezolucija takodjer po-zi- a federalnu vladu u Otta-w- i da trazi zabranu nuklear-ni- h pokusa i da se obmtavi svaka daljna proizvodnja nuklearnog oruzja. Rezoluciju je podnio CCF poslanik C Slather. Usvajanie ovakve rezolu-cije prello?.ilo je Mirovnn vi-је- бе B. C. nekoliko tjedana rani jo injonica da je reroluclja i prihvacona jcdnoglasno odr- - 2ava Siroko protivljenje ka- - nadskojj naroda nuklearnom naoruzanju. Sli6nu rezoluciju usvojila je i Zakonodavna skupStina provincije Saskatchewan, o cemu smo vec javili Riharska tiniia za ncutralnost Kanade Kanadski ribari na Pacif!-ku- . orjranizirani u svoju uni-j- u (Fishermen and Allied Workers Union) priklju6ili su sp rastucem pokretu za kanadsku neutralnost, t.j. da sp Kanada povu6e iz vojnih paktova (NATO i NORAD) Odluka o tome donijeta jo jednoglasno na sedamnac?-to- j podi.snjoj konvenciji ove unije u Vancouvcru. Konvencifa je takodjor zatraXila da Kanada odluchii-j- e poradi za razoruzanje, da podrava trgovinske i prija-teljsk- e veze sa Kubom, da prizna N. R. Kinu. Zatrazena je nacionaliza-cij- a prirodnih resursa u ru-ka- ma stranog kapitala. Vlakovodio lrac povisicu Unija vlakovodja (Bro-therhood of Railroal Train-men) je zatrazila povisicu od 18 centi od zeljeznicars-ki- h kompanija. Traie i po-boljsi- ce u godiinjem odmo-ru. vis,, placenih blagdana itd. Ova unija ima 22.000 flanova. U sporu sa kompanijama nalazi se i oko 110.000 dru-gih zeljcznicarskih radnika. Oni su trebali atrajkovati јоз proSlog novembra, ali jc vlada zabranila Strajk za sest mjeseci. Taj rok iati6e 13. maja. 1вВ1Ш1 1!"Ч8И %wl Р? ? №. Ш ' - гЛааааВ KZaBBj_vBj љ[ јкг л аав ДјР. ааввва Рааавкаатв .авн t ° т? "™ Л аадааж aaaaaaaaaaaaw т ШаШШШШШт 1Ш5, . . . с.ич.--& i'r ок aprila loriinln lici Na krivoj misiji Novine pisu da su kanadski upravljaci zabnnuti zbog toga sto se u svijetu sire vijesti da je Kanada zah-vade- na vclikom bcsposlicom, da ljudi gladuju, da se djc-c- a nalaze na "suplajni" itd. To stvara I05 utisak o naioj zcmlji. Izglcda da jc najviSe uznemiren nafielnik Toronta Philips, je otiSao E'ropu da pobija te vijesti. Neki kazu se nacclnik Philips latio krivog posla. Vijesti o gladi besposlici neco prestati kolati ito on kazc da nisu istinitc. One ce ncstati onda kad nestane besposlice, kad nestane "suplajna" i drugih pojava koje svjodoce o teskom poloiaju Kanadjana. Drugim rijeii-m- a, bi da je nacclnik Philips pojacao napore da se radnim ljudima osigura posao i zaradjivunje zivot-ni- h potrebstina. Kongo: Legahia vlada Dok se situacija u Kongu ponoo nala.i u naku o- - nih operacna najamnickili snaga Moiza fombea i novih pokreta trupa Ujedinjenih nacija, legitimna vlada ove afriSkc Hepublike fiini nove pokuSajc da se problemi ze-mlje rijese mirnim putem. Ptema izvjeStaju Associ-ated Press iz Stanleyvillea, vlada premijera Antoana Gizcngo objavila je saopde-nj- e u kome se istiSe da je de-mokrat- ski izabrani parla-men- t jedino tijelo koje jc o-vlast- eno da odluci o budud-nos- ti Konga. Kako se podvla-6i- , parlament bi trebao da se sastane bi ocrtao poll-tik- u zcmljo. U saopconju se medjutim Kanadska priznanja socijalizmu Truro, Nova Scotia: Kanonik H. L. Puxley, prcd-sjedni- k University of King's College je ovdje rekao da su komunisti postali najveci pobornici bratstva ljudi. Krscani se ne mogu mjeriti s njima. Kanonik Puxley je uvjeren da Sovjetski Savez zeli da bratstvo ljudi zahvati cijeli svijet. On je rekao da su Sjeverni Amerikanci toliko "zaljubljeni u svoju slo-bod- u" da pustaju ljude da gladuju i propadaju. t ♦ Toronto: Jack Hutton, struenjak lista Telegram za prosvjetu rekao jc na sastanku Ontario School Trustee's and Ratepayers Association da Sovjetski Savez zauzima j prvo mjesto u svijetu u prosvjeti. Hutton je proucavao so-- , vjetski prosvjctni sistem prosle godine. On je naglasio da je u SSSR univerzitetsko skolovanje ne samo bespla- - tno, nego student! dobivaju placu. Hutton je rekao da tko hoce da se uvjeri u prednost sovjetskog prosvjetnog ' sistcma neka cita o uspjesima koje je Kuba u toku pro- - slijedeci sovjetski sistem. и demonstracije nuKIcariioK naru2.inii u a :nonlranu Mon r da 1 bolje da uk.iruic 1 na druge mo- - gucnsti a 1 knM. u Kongu. predvidja mo- - gucnost odriavanja izbora u ze-- mlji, a druga narodnog referenduma. U general-n- i sekretar UN Dag je obecao ostrije mjere u Katangi, gdie so I Moska — ()ili I, mil ?.an dodn'iu .s.ivtanak P ko miteta drzaa clanica Vat-Savsko- g pakta, kome su pri-sustvov- ali na.jvisi drzavni i partijski rukovodioci izu-zetko- m Albanijp. koju ie zamjenik predsjed-nik- a vlade i ministar obrane Iecir Baluku. U promatrafa sastanku su pri-sustvov- ale partiiske i drzav-n- e delogacije Nil Mongolijr 1 Dli Koreje. dok je NH Kinu zastupao ambasador u Mos-kv- i Sjao. U sluibenom saopcenju so : "Driave ucesnice VarSavskog sporazuma sve ano izjavljuju da ce i poetojano sprovoditi politiku mirne 1o 1 biti spremne da u sva-kn- m trenutk'i oodiu na ost- - varenje naiSirili mier spo- - rz'"n.0. " drugim diiava- - nia cilm mira i sigumost. nRro,ja" V здопеп„ poclvlRri (л su "neizmjerno Porasle realne snage Sociializma i mira koie SU sposobne da o- - mit' TrnL. i ta qodma izlazenja Izlazi tvakog ulorkm i prthrr Godiinju pre t plat a. za Ixuttarfii в ifolara, olnli :i )1 )c 7 li)!at a м ввЖ л аваавг %м к1г2ап proliv V, ItrKini ancout-r- u I) na tihcanu koji u zato bilo dic и-мчц- е Prva kaze 11I14.1I11 il.i Kanada razocarala Afrikance Prod (ieiicralnom skupti-no- m Ujedinjenih Nacija na-laz- i se rezolucija 21 afriike driave o Juznoj Africi. Re-zolucija trazi da sve 'driave-clanic- c Ujedinjenih Nacija prckinu diplomaUke odnose s Juinom Afrikom, da boj-kotira- ju njezinu robu, da onemoguce svaki saobracaj s njom. Afridke zemlje su oieki-val- e od Kanade da ce podu-prije- ti njihoxu rezoluciju. Ofekivale su to zbog stavn roinlic piotiM dolasku in I1.1-sk- ih trupa jp takodicr iiaMo da u Belgi-i- a oJucala povuci so.jt. tru-p- e iz Konga, ali to nitko n uzima za ozbiljno, pa je 15 drzava (medju njima i Ju-goslav! ja) podnijelo rezolu-ciju koja traii da Delgiji dade rok od 21 dan da povu ie svoje vojno j politicko o-- s-blje. cini pokusaje da se problemi rijese putem novih parlamentarnih organiziranje medjuvremenu za-stup- ao svojstvu ubu-dud- e koegzistenci- - iiammarskjold mirnim Ilam-marskjo- ld razliditim odnijela saondeniu. poojede zanvaijuiuci miro-Ijubiv- oj vanjakoi nolitici ze- malja socijalistidkog tabo-ra"- . Clanice Varavskog istovremeno primjeduju da "asreslvni krugovi da ometaju ozdrav-lienj- e medjunarodne situa-cije- ". da "imoeriialistidke driave clanice NATO dru-gih vojnili grupa-cij- a nastavljaiu trku u nao-ruzanj- u" da ?eSce bjegavaju direktnoj voinoj silt u Aliiru, Angol! Laoeu painja posvede-n- a ie njemadkom problemu. Ried Driavama Enirleskof Frnncnskoi rrobaruie da Г it4 ЈиллшЛл. innipt'cii. kojoga je kana Iski premijer Diefenbaker zauzeo na kon-ferenciji premijera kemon-vcltski- h zemalja. Ali Diefenbakerova vlada nece tako daleko. Kanadski predstavnik Ar-thur Smith jc izjnvio da co Kanada protivi kaznenim mjerama protiv Juine Ona ce poduprijeti indij-sko-malujsku-cejlon- sku re-zoluciju koja samo osudju-j- e apartheid. Vijesti kazu da su africki predstavnici u UN razodara- - ni kanadsKim stanovistem. To je svakako zato to oni dobro ne poznaju kanndsk konzenativce nj'hovu vrstti rasizma Imknezi!a poduplrc Kinu Tndoneziia je izjavila da Tajvan (Formoza) pripada Kini da joj treba bit povrn-6c- n. Indonezija takodjer trazi da N. R Kina bude prlinlje-n- a u UN. U interesu postizanjn mi-ra, krajnje je neophodnr da se odstrane ostaci drugog svjetskog rata potpis'vanfem ugovora o miru a o')e njo-mac- ke driave u vezi s Urn da se udini neskodljhim 2a-riA- te opasnosti u Zapadnom Rerlinu njeirovim prevnra-nje- m u slobodni demil'tarl zovani prad" — naglaJava se u sopcenju. Posliie "svestranog raa-matran- ja" udesnici savjeto-- vanja su se sloiili i u nog Ic-- du mjera koje smatraiu da ie neoplmdno snrovestl "u interesn daljeg jadnN "voje ohrsmlene sposohnosti a-- dvrdenja mira cijelom evl- - SAVJETOVANJE V A R s A S K () Г, A K T A Zap. Njemacka g!avno zariste rata hticko-k(nsultatino- g sa u se u l apinius( L iMantna n anisticku propagandu. da i "leniinska politika mi- - "Zapadna Njemadka м pre-rn- e kocg.istenciip drzava sa tara 11 glavno zaristp 01ne drustenim siste- - opasnosti u Evropi" — ka-mo- m nove vazne zc se 11 pakta natav-Ijaj- u agresivnih i "sve pri- - Kongu. 1 . Najveda i Afn-k- e { 1 i i i j , . , forsiraju olmavlianie airresi--, jet". vne zanadnonfemsdke armi-- 1 Sto e tide гатог'"чпја je i snabdjevaiu ie raketno-- u saopcenju ne kae da "©-atmsk- ih oruiieni Svn to i. , !:4t;ke drin nis" nre-io- 4 onasniie. no million in kidale i neprekidaju napore ndesn'ka avietovnia zlwi# 11 korist ve-pd- e i п"л,Ти-tog- a 3to Zapadna Ntemacka zoruianja u obustav'-'-nj- u ne nrestaie sa potavlianiem ! trVe u rnoruianiu i nnnnUa-teritnrijaln- ih iepiracija pre-jnf- u medjanarmlne zatrtrnu-ft- w drugim driavama I vodi ' totr'.
Object Description
Rating | |
Title | Jedinstvo, April 07, 1961 |
Language | hr; sr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1961-04-07 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | JedinD2000026 |
Description
Title | 000101 |
OCR text | SVI 6EM0 RE6I: NE - KADA SE RADI 0 NUKLEARNOM ORUzJU Subota 1. aprila 1961. godine u Torontu bio je o-bid- an prolccnt dan sa ki-So- m i susnezicom. All taj dan znacajan je zbog toga to je na ulicu izaslo hilja-d- u ljudi i zena sa zahte-vo- m da Kanada napusti NATO i da ne dozvoli voj-n- e baze na svom tlu, da i-st- upi iz vojnih paktova. Kao uccsnik ove de non-itracij- e za mir a protiv a-toms- ko? naoruzanja i ra-ta, tmatram za duznost da kazem svoje misljenje o njoj. Moram se pozvati na licno iskustvo. Jula i avgusta meseca proile godine moja zena (sekretarica Torontskog Udruzcnja za mir) ! ja smo svakc subote demon-strira- li ispred bunkera, koji je sagradjen sa svr-ho- m da pruzi Kanadjani-m- a laznu nadu spasenja u nuklearnom ratu, na Uni-versity i College ulicama. Bilo nas je malo. Mnogi clanovi Torontovskog Ud-ruzcnja za mir bili su na godisnjem odmoru i broj demonstranata nase grupe nije nikada prelazio broj dvadesct. Neki put prid-rui- li bi nam se pojedinci, obicno student!. U Toron-tu bilo je vec tada osno-van- o nekoliko grupa za razoruzanje ali one su cu-tal- e, osim studentske gru-pe koja je sestog avgusta (Dan Hirosime) strazari-l- a ispred bunkera 24 sata. Opct kazem: bilo nas je malo ali mi smo izraza-val- i stvarne ceznje i tez-nJ- e ogromne vecine kana-dsko- g naroda, vecine co-vecanst- va. (Samo bezum-nic- i mogu zeleti rat u da-nasnji- m uslovima). Od toga je proslo neko-liko incseci a za to vrcme raznc grupe za mir i razo-ruzanje odrzale su nekoli-ko konferencija i masov. nih skupstina. Na jednoj od ovih govorio je americ-k- i naucnik Linus Pauling, koji je skupio vise hilja- - da potpisa naucnika iz ra-zn- ih zemalja pritiv nukle-arno- g oruzja, i kanonik Collins vodja engleskog pokreta za nuklcarno ra-zoruzanje. Prvog aprila po prvi put u Torontu organizovana je masovna demonstraci-j- a protiv nuklcarnog nao-ruzanja Kanade, koja je uspela uprkos losim vre-men- u, bojkotima dnevne stampc, pretnjama fasista da ce ubiti Feinberga itd. Rekao bih da je ova de-monstrac-ija signalizirala zaokret u javnoni ?ivotu Toronta. Od sada nece vi-se biti dovoljne deklaraci-j-e da smo za mir nego ce svi oni koji ne zele propast Kanade, i covecanstva u-ops- tc, stupati u sve cesce i sire akcije. zBNKVSKA КОГКИППЈЛ TASS iiraiava fudjenje ibt iz Java 4eleaU SAD i Velilc Bri- - I tanije na konferenciji da su ui-- Ш ustuoke u jitavom niiu pita-nj- a oko akljitfcnja iiptrazuma o sakrani nuklearnih 4t pprimenaU i da tada mp taviei ml prwliitaviii-k- a eot-jctako-g Svcaa na konfe-ranrij- i. TASS konsUtuje oa lafe-d- ai KHSoai o кфпт Je rijc, в ftlaaajmiu oWiku aa4riV toliko "! otpada, da nikako ne meini dsfvinjeti knom rjaimju p-ofc-kv im kame м diakMMra aa trojaaj kMifmnciji. гиг Adrtsa: I I t n' 'II Toronto 0 П Ontario T.'.tu,, ГМ . 7' , ' YOI Mil . 111!) TORONTO. FRIDAY. APRIL 7 l'n.l PRKT 8. PER COPY Ovu demonstraciju or-ganizov- ale su grupe koje su principijelno antikomu-nistick- e ali u njoj je bilo mesta za sve koji su za mir. Politicke, religiozne i-- li drugc razlike ne smeju biti prepreke ujedinjenju svih koji su protiv opas-nos- ti rata. Sada jc vrcme da se zuzbiju delatnosti ratnohuskaca za uvek i da se osigura mir. U torn pra-vc- u mi smo, sa ovom de-monstracij-om u Torontu, ucinili ozbiljan korak na pred. I ne samo u Torontu. Slicnc demonstracije odr-- zane su i po drugim gra-dovi- ma Kanade a da i ne govorimo o znacajnim i jos vecim demonstracija ma u drugim zemljama. U Zapadnoj Nemackoj, gde proganjaju i zatvara-j- u borce za mir, gde za-kons- ki zabranjuju sve de-latnosti usmerene na ra-zoruzanje, organizovane su mnoge demonstracije po raznim gradovima upr-kos policijskih "mobilnih nadzora". pritiska i zastra-sivanj- a. Policija je revno-sn- o sprecavala demonstra-nt- e i barikadirala prolaze ka raketnim bazama. Kod Hclmsteta, na medjune-macko- j granici, zapadno-nemack- a policija sprecila je jednu dclcgaciju iz Isto-cn- e Ncmacke da otputuje u Bergen-Belze- n i pol'ozi vence na grobove zrtava koje su pale pod Hitlcrom u zloglasnom koncentraci-ono- m logoru koji se nala-zi- o blizu ovoga mesta a koji sada sluzi kao baza za obuku sa raketnim pro-jektili- ma sadasnjeg Bun-desve- ra — zapadnonema-ek- e rcvansistickc i neona-cistick- c vojske. U Englcskoj po kisi i hladnom vremenu marsi-ral- o jo preko sto hiljada dusa. I tamo je policija u hapiila preko 35 demons-tranata. Cela Englcska, cak i dnevna stampa, aim-patisa- la je sa demonstran-tima- . Protesti su bili ugla-vno- m upereni protiv ame-ricki- h baza. Rezolucije su usvajane koje su govorile da je nuklcarno naoruza-nj- e zlocin protiv covecan-stva. Lord Rusell, izmedju ostalog, rekao je: "Mi sto-jim- o zajednicki za razum u svetu, koji je poludio. Mi se nadamo da cemo u-be- diti vlade pre nego sto bude kasno. Buducnost sveta zavisi od napora (pregnuca) onih kojj mi-sl- e kao mi." Ovo je bila najveca de-monstrac-ija u istoriji En-glesk- e. Slicne demonstracije o-drz- ane su u Danskoj, Sje-dinjeni- m Drzavama i dru-gim zemljama. (Nastavak na str. 3) Skupo skolovanjc hjccnikn List "Globe and Mail" o-bja- vio je veliki ttanak o sta-ni- u medicinske naobrazbe u Kanadi U jflanku se kale da bi mojflo (loci do ozbiljne krize t. j. nedofttatka lijpf-nik- a, a to zbog skupoce Sko-lovan- js. list iznosi da je pro.Mc go-di- ne meHdike nauke zavr-M- o samo 870 ttodeaaU. Zakonodavna skupstina B, C, protiv nuklear-no- g naoruzavanja i Na posliedniem zasjeda- - nju ZakonofiaMH1 skupstine Britanske Kolumbiie jedno-Rlasn- o je usvojena rezoluci-j- a protiv nuklearnog naoru-zavanja Kanade i svih dru-gi- h zemalja koje sada ne posjeduju to oruzje. Rezolucija takodjer po-zi- a federalnu vladu u Otta-w- i da trazi zabranu nuklear-ni- h pokusa i da se obmtavi svaka daljna proizvodnja nuklearnog oruzja. Rezoluciju je podnio CCF poslanik C Slather. Usvajanie ovakve rezolu-cije prello?.ilo je Mirovnn vi-је- бе B. C. nekoliko tjedana rani jo injonica da je reroluclja i prihvacona jcdnoglasno odr- - 2ava Siroko protivljenje ka- - nadskojj naroda nuklearnom naoruzanju. Sli6nu rezoluciju usvojila je i Zakonodavna skupStina provincije Saskatchewan, o cemu smo vec javili Riharska tiniia za ncutralnost Kanade Kanadski ribari na Pacif!-ku- . orjranizirani u svoju uni-j- u (Fishermen and Allied Workers Union) priklju6ili su sp rastucem pokretu za kanadsku neutralnost, t.j. da sp Kanada povu6e iz vojnih paktova (NATO i NORAD) Odluka o tome donijeta jo jednoglasno na sedamnac?-to- j podi.snjoj konvenciji ove unije u Vancouvcru. Konvencifa je takodjor zatraXila da Kanada odluchii-j- e poradi za razoruzanje, da podrava trgovinske i prija-teljsk- e veze sa Kubom, da prizna N. R. Kinu. Zatrazena je nacionaliza-cij- a prirodnih resursa u ru-ka- ma stranog kapitala. Vlakovodio lrac povisicu Unija vlakovodja (Bro-therhood of Railroal Train-men) je zatrazila povisicu od 18 centi od zeljeznicars-ki- h kompanija. Traie i po-boljsi- ce u godiinjem odmo-ru. vis,, placenih blagdana itd. Ova unija ima 22.000 flanova. U sporu sa kompanijama nalazi se i oko 110.000 dru-gih zeljcznicarskih radnika. Oni su trebali atrajkovati јоз proSlog novembra, ali jc vlada zabranila Strajk za sest mjeseci. Taj rok iati6e 13. maja. 1вВ1Ш1 1!"Ч8И %wl Р? ? №. Ш ' - гЛааааВ KZaBBj_vBj љ[ јкг л аав ДјР. ааввва Рааавкаатв .авн t ° т? "™ Л аадааж aaaaaaaaaaaaw т ШаШШШШШт 1Ш5, . . . с.ич.--& i'r ок aprila loriinln lici Na krivoj misiji Novine pisu da su kanadski upravljaci zabnnuti zbog toga sto se u svijetu sire vijesti da je Kanada zah-vade- na vclikom bcsposlicom, da ljudi gladuju, da se djc-c- a nalaze na "suplajni" itd. To stvara I05 utisak o naioj zcmlji. Izglcda da jc najviSe uznemiren nafielnik Toronta Philips, je otiSao E'ropu da pobija te vijesti. Neki kazu se nacclnik Philips latio krivog posla. Vijesti o gladi besposlici neco prestati kolati ito on kazc da nisu istinitc. One ce ncstati onda kad nestane besposlice, kad nestane "suplajna" i drugih pojava koje svjodoce o teskom poloiaju Kanadjana. Drugim rijeii-m- a, bi da je nacclnik Philips pojacao napore da se radnim ljudima osigura posao i zaradjivunje zivot-ni- h potrebstina. Kongo: Legahia vlada Dok se situacija u Kongu ponoo nala.i u naku o- - nih operacna najamnickili snaga Moiza fombea i novih pokreta trupa Ujedinjenih nacija, legitimna vlada ove afriSkc Hepublike fiini nove pokuSajc da se problemi ze-mlje rijese mirnim putem. Ptema izvjeStaju Associ-ated Press iz Stanleyvillea, vlada premijera Antoana Gizcngo objavila je saopde-nj- e u kome se istiSe da je de-mokrat- ski izabrani parla-men- t jedino tijelo koje jc o-vlast- eno da odluci o budud-nos- ti Konga. Kako se podvla-6i- , parlament bi trebao da se sastane bi ocrtao poll-tik- u zcmljo. U saopconju se medjutim Kanadska priznanja socijalizmu Truro, Nova Scotia: Kanonik H. L. Puxley, prcd-sjedni- k University of King's College je ovdje rekao da su komunisti postali najveci pobornici bratstva ljudi. Krscani se ne mogu mjeriti s njima. Kanonik Puxley je uvjeren da Sovjetski Savez zeli da bratstvo ljudi zahvati cijeli svijet. On je rekao da su Sjeverni Amerikanci toliko "zaljubljeni u svoju slo-bod- u" da pustaju ljude da gladuju i propadaju. t ♦ Toronto: Jack Hutton, struenjak lista Telegram za prosvjetu rekao jc na sastanku Ontario School Trustee's and Ratepayers Association da Sovjetski Savez zauzima j prvo mjesto u svijetu u prosvjeti. Hutton je proucavao so-- , vjetski prosvjctni sistem prosle godine. On je naglasio da je u SSSR univerzitetsko skolovanje ne samo bespla- - tno, nego student! dobivaju placu. Hutton je rekao da tko hoce da se uvjeri u prednost sovjetskog prosvjetnog ' sistcma neka cita o uspjesima koje je Kuba u toku pro- - slijedeci sovjetski sistem. и demonstracije nuKIcariioK naru2.inii u a :nonlranu Mon r da 1 bolje da uk.iruic 1 na druge mo- - gucnsti a 1 knM. u Kongu. predvidja mo- - gucnost odriavanja izbora u ze-- mlji, a druga narodnog referenduma. U general-n- i sekretar UN Dag je obecao ostrije mjere u Katangi, gdie so I Moska — ()ili I, mil ?.an dodn'iu .s.ivtanak P ko miteta drzaa clanica Vat-Savsko- g pakta, kome su pri-sustvov- ali na.jvisi drzavni i partijski rukovodioci izu-zetko- m Albanijp. koju ie zamjenik predsjed-nik- a vlade i ministar obrane Iecir Baluku. U promatrafa sastanku su pri-sustvov- ale partiiske i drzav-n- e delogacije Nil Mongolijr 1 Dli Koreje. dok je NH Kinu zastupao ambasador u Mos-kv- i Sjao. U sluibenom saopcenju so : "Driave ucesnice VarSavskog sporazuma sve ano izjavljuju da ce i poetojano sprovoditi politiku mirne 1o 1 biti spremne da u sva-kn- m trenutk'i oodiu na ost- - varenje naiSirili mier spo- - rz'"n.0. " drugim diiava- - nia cilm mira i sigumost. nRro,ja" V здопеп„ poclvlRri (л su "neizmjerno Porasle realne snage Sociializma i mira koie SU sposobne da o- - mit' TrnL. i ta qodma izlazenja Izlazi tvakog ulorkm i prthrr Godiinju pre t plat a. za Ixuttarfii в ifolara, olnli :i )1 )c 7 li)!at a м ввЖ л аваавг %м к1г2ап proliv V, ItrKini ancout-r- u I) na tihcanu koji u zato bilo dic и-мчц- е Prva kaze 11I14.1I11 il.i Kanada razocarala Afrikance Prod (ieiicralnom skupti-no- m Ujedinjenih Nacija na-laz- i se rezolucija 21 afriike driave o Juznoj Africi. Re-zolucija trazi da sve 'driave-clanic- c Ujedinjenih Nacija prckinu diplomaUke odnose s Juinom Afrikom, da boj-kotira- ju njezinu robu, da onemoguce svaki saobracaj s njom. Afridke zemlje su oieki-val- e od Kanade da ce podu-prije- ti njihoxu rezoluciju. Ofekivale su to zbog stavn roinlic piotiM dolasku in I1.1-sk- ih trupa jp takodicr iiaMo da u Belgi-i- a oJucala povuci so.jt. tru-p- e iz Konga, ali to nitko n uzima za ozbiljno, pa je 15 drzava (medju njima i Ju-goslav! ja) podnijelo rezolu-ciju koja traii da Delgiji dade rok od 21 dan da povu ie svoje vojno j politicko o-- s-blje. cini pokusaje da se problemi rijese putem novih parlamentarnih organiziranje medjuvremenu za-stup- ao svojstvu ubu-dud- e koegzistenci- - iiammarskjold mirnim Ilam-marskjo- ld razliditim odnijela saondeniu. poojede zanvaijuiuci miro-Ijubiv- oj vanjakoi nolitici ze- malja socijalistidkog tabo-ra"- . Clanice Varavskog istovremeno primjeduju da "asreslvni krugovi da ometaju ozdrav-lienj- e medjunarodne situa-cije- ". da "imoeriialistidke driave clanice NATO dru-gih vojnili grupa-cij- a nastavljaiu trku u nao-ruzanj- u" da ?eSce bjegavaju direktnoj voinoj silt u Aliiru, Angol! Laoeu painja posvede-n- a ie njemadkom problemu. Ried Driavama Enirleskof Frnncnskoi rrobaruie da Г it4 ЈиллшЛл. innipt'cii. kojoga je kana Iski premijer Diefenbaker zauzeo na kon-ferenciji premijera kemon-vcltski- h zemalja. Ali Diefenbakerova vlada nece tako daleko. Kanadski predstavnik Ar-thur Smith jc izjnvio da co Kanada protivi kaznenim mjerama protiv Juine Ona ce poduprijeti indij-sko-malujsku-cejlon- sku re-zoluciju koja samo osudju-j- e apartheid. Vijesti kazu da su africki predstavnici u UN razodara- - ni kanadsKim stanovistem. To je svakako zato to oni dobro ne poznaju kanndsk konzenativce nj'hovu vrstti rasizma Imknezi!a poduplrc Kinu Tndoneziia je izjavila da Tajvan (Formoza) pripada Kini da joj treba bit povrn-6c- n. Indonezija takodjer trazi da N. R Kina bude prlinlje-n- a u UN. U interesu postizanjn mi-ra, krajnje je neophodnr da se odstrane ostaci drugog svjetskog rata potpis'vanfem ugovora o miru a o')e njo-mac- ke driave u vezi s Urn da se udini neskodljhim 2a-riA- te opasnosti u Zapadnom Rerlinu njeirovim prevnra-nje- m u slobodni demil'tarl zovani prad" — naglaJava se u sopcenju. Posliie "svestranog raa-matran- ja" udesnici savjeto-- vanja su se sloiili i u nog Ic-- du mjera koje smatraiu da ie neoplmdno snrovestl "u interesn daljeg jadnN "voje ohrsmlene sposohnosti a-- dvrdenja mira cijelom evl- - SAVJETOVANJE V A R s A S K () Г, A K T A Zap. Njemacka g!avno zariste rata hticko-k(nsultatino- g sa u se u l apinius( L iMantna n anisticku propagandu. da i "leniinska politika mi- - "Zapadna Njemadka м pre-rn- e kocg.istenciip drzava sa tara 11 glavno zaristp 01ne drustenim siste- - opasnosti u Evropi" — ka-mo- m nove vazne zc se 11 pakta natav-Ijaj- u agresivnih i "sve pri- - Kongu. 1 . Najveda i Afn-k- e { 1 i i i j , . , forsiraju olmavlianie airresi--, jet". vne zanadnonfemsdke armi-- 1 Sto e tide гатог'"чпја je i snabdjevaiu ie raketno-- u saopcenju ne kae da "©-atmsk- ih oruiieni Svn to i. , !:4t;ke drin nis" nre-io- 4 onasniie. no million in kidale i neprekidaju napore ndesn'ka avietovnia zlwi# 11 korist ve-pd- e i п"л,Ти-tog- a 3to Zapadna Ntemacka zoruianja u obustav'-'-nj- u ne nrestaie sa potavlianiem ! trVe u rnoruianiu i nnnnUa-teritnrijaln- ih iepiracija pre-jnf- u medjanarmlne zatrtrnu-ft- w drugim driavama I vodi ' totr'. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000101