Nase Novine, January 31, 1985

              ? JffJ I f (= , -'- И5-ул,",®"3л ЛЈ-Ч-
јч fl -- v 'чша ж £
1'
mЧ1Л
Draga redakcijo!
Saljem vam cek od $80. 00 za moju
pretplatu od oktobra 1984. do oktobra
1986.
Veoma rado citam ipratim svaki broj
1 'Nasih novum". Svida mi se sve,'
osim male jednostranosti; koja je mo-zd- a
i razlozna...?
Uglavnom vas napor i turdu je za
pohyalu.
Zelim vam jos vise uspjeha u vasem
radu i siri krug citalaca. Uz pozdrav,
George Nikola
Toronto, Ont.
Dragi drugovi,
Evo vam saljem cek od $35 00 za
moju obnovu Oprostite sto sam malo
zakasmo, bilo mi je nemoguce poslati
prije. Hvala sto ste pricekah.
Sa drugarskim pozdrav om,
Joe Domjaneje
Welland, Ont.
Postovano urednistvo,
Saljem vam jos jednu novu pretpla-tu.
Drug je inace citalac nasih novma
vec duze vremena.
Do sadaje kupovao novme na sten-d- u.
Pitao me: zar to nije svejedno, ku-pov- ati
novine Hi biti pretplatnik? Obja-sni- o
sam da je vazno citati radmcku
stampu, ah isto i biti pretplatnik.
Pristao je bez posovora da se pret-plat- i.
Do lduce pretplate primite dru-gars- ki
pozdarv.
Victor Arar
Hamilton, Ont
Dragi drugovi,
Prilazem $40 00 za obnovu pretplate
na nas list i $5.00 dolara u fond.
S drugarskim pozdravom,- -
Dusanka Simpraga
Toronto, Ont.
Do Urednistvo:
Ovo je plata za novinu, $35.00 za
1985. A $5.00 za fond.
S. Sanovski
Scarborough, Ont.
Stovano Urednistvo,
Prilazem u ovome pismu money or-der
od cetrdeset dolara za obnovu moje
pretplate koja istice ovog mjeseca, sep-temb- ra
1985.
Uz pozdrav,
Matt Sarich
Sacramento Ca.
Postovano Urednistvo,
U pismu prilazem cek od $90. 00 —
pedeset za moju obnovu i fond, a
$40. 00 za obnovu i fond od Petra Kom-bol- a.
Uz pozdrav,
M. Siaus
Vancouver, B.C.
Postovano Urednistvo,
Moja pretplataje istekla u martu me-sec- u,
te vam s zakasnjenjem saljem cek
od $70. 00 — za zaostatak i za sledecu
godinu, 1986. Puno pozdrava uredni-stv- u
i svim citaocima naseg lista.
Sormaz Dorde
Hamilton, Ont.
Postovano urednistvo NN,
Moja pretplata istice ovaj mesec, pa
vam saljem cek od $35. 00 za obnovu.
Ovaj mesec je dosta toplo, tesko se
izdrzava ali je bolje nego onaj veliki
sneg.
Zelim svima sve najbolje uz po-zdrav,
Ida Sardoch
Pittsburgh, Pa
P.S. Ne dobijem vise puta novine na
vreme.
Zdravo drugovi,
Saljem
v
vam uplatu za novine
$35.00. Zelim da vam posaljem na
vreme jer moja pretplata istice ovog
ineseca. Svida mi se kako pisete, sve
je na svon mestu, ali su slova mala za
nas stare. Zelio bih da pisete malo krup-mji- m
slovima.
Pozdrav svima na uredu,
Branko Mirich
Vancouver, B.C.
Neke materijale donosicemo i dop-nosi- li
smo krupnijim slovima ali neke
moramo stampati malo sitnijim slo-vima
zbog skucenog prostora. "Nase
novine" ako bi se stampale krupnijim
slovima morale bi izlaziti na 1 6 stranica
a za takva lzdanja morali bi povisiti
troskove za 30 odsto.
— UREDNISTVO
Uredmstvu:
Izvmjavam se za zakasnjenje sa ob-novo- m
pretplate. Razlog je moje tro-mesec- no
odsustvo l boravak van Kana-d- e.
Uz pozdrav,
Radmilo Soskic
Montreal, Que.
Urednistvu NN,
U prilogu ovog lista saljem vam cek
za obnovu moje pretplate.
Pozdrav svima,
Peter Smisek
Leamington, Ont.
Najpogodniji nacin cuvanja bijelog i
crvenog luka jest luk ispleten u vijence
ili reste. Vijenci se mogu napraviti na
vise nacina. Povrtlari se najcesce kori-st- e
ovim: prvi se luk zaveze konopcem,
kao omcu, i zatim se redom vezu (pletu)
ostale glavice luka do zeljene duzine.
Luk u restama objesen o kucne grede
ili vam na suncu odoljeva mnogim bole-stim- a.
Kako grozde sacuvati do zime i prolje-ca- ?
Vrlo lako kazu stari vinogradari. Po-treb- no je s panja loze odrezati mladicu
(macu) s nekoliko zdravih grozdova. Na
krajeve skracene mladice nabije se za-tim
pojedanoveci krumpir. Tako(ostav-ljeno- )
grozde objesiti o grede u prozrac-nom- ,
suhom i hladnom podrumu.
Duze se vremena mogu sacuvati l ma-nj- e kolicine kasnijih sorti jabuka. Mje-se- c dana poslije berbe zdrave jabuke
se spreme u omanju bacvu, drvenu ili
plasticnu. Na jabuke se stavi malo sije-n- a,
a cijela se bacva prekrije starom
odjecom, moze l posteljinom. Jabuke se
na taj nacin mogu odrzavi zdrave do idu-ce- g ljeta.
Lose uskladistena svjeza jaja cesto
poprimaju neugodne mirise i lako su
kvarljiva. Nisu dakle za upotrebu. Kako
to sprijeciti? Jednostavno: ne smije ih
se drzati u blizini kisele hrane, pljesni
i raznih kemikalija.
TEZACKE MISLI
— Kvivo steceno, malo uzivano
— Tko nema postenja, didi se sramo-tom- .
— Sam je dovjek kao oboren dub.
— Sam izija zlo izija.
— Kloni se rdava duznika i koze bez
mlika.
— Puno vode malo brasna, nije pura,
nego kaSa.
JUGOSLAVENI NA JUGU
JUZNOAMERICKOG KONTINENTA
List Globe and Mail objavio je lijep
clanak o Jugoslavenima, odnosno Ar-gentinci- ma
jugoslavenskog porijekla
koji zive na jugu juzno-americko- g
kontinenta.
Jedno mjesto u kome oni zive zove
se Porvenir, drugo Punta Arenas. U
oba mjesta postoje Jugoslavenski do-mov- i,
i u njima se uci hrvatsko-srpsk- i
(srpsko-hrvatsk- i) jezik, svira tambura
i plesu kola. Imaju i radio sat.
Jugoslavena u tim mjestima, kaze
se u clanku, ima 3.500. Oni su se tamo
naselili pocetkom ovog stoljeca (u vri-jem- e
trke za zlatom). Devedeset posto
su iz Dalmacije, vecinom s otoka Bra-c- a.
Doseljavanje je pocelo 1890. Da-kle,
to su stari doseljenici, ali se jos
drze starih obicaja. (Pisac kaze: "U
oba mjesta, ritam hrvatske kulture
--p_™___—
fPunta I
I Arenasf C js IV AHairtfe
Ocean
iniLL х~лч
i P5 1 AREA 1
{ """ j;
и nil iwiiiim inm iiiH штмшшшттшшишаввшвшштштмт
PMEGOVORA
DE MEXICO — Salvador-sk- a vlada pridruzila se u
optuzbama na racun Grupe s Conta-dor- e,
za koju zemlje tvrde da je
pristrasna i naklonjena Nikaragvi.
Salvadorski ministar po-slo- va Rodolfo Castillo izjavio je da ce
napori Grupe s Contadore za mir u
Srednjoj Americi uskoro biti iscrp-ljen- i, ukoliko se mirovna grupa ne
oslobodi pristranosti i naklonosti
sandinistickom rezimu u Nikaragvi.
Castillo je takoder, izjavio da ce
zemlje Amerike — se
pritom na Kostariku, i Sal-vador
— same pronaci adekvatan mi-rov- ni
mehanizam, ukoliko napori mi-rov- ne grupe propadnu.
Po ocjenama promatraca, najnovija
izjava salvadorskog ministra veli-k- oj mjeri ugrozava perspektive mi-rovn- ih
pregovora iGrupe s Contado-re,
je nedavno uspjela da konso-lidir- a
svoje redove. Stav Salvadora i
Kostarike dijeli i Honduras, pa se
da ce tri zemlje na predstoje-ce- m sastanku u Panami pokusati blo-kira- ti mirovne pregovore.
U meduvremenu, situacija u Sred-njoj
Americi ponovo se zaostrava,
Salvadorski rezim je odlucio da pro-ved- e
prisilnu mobilizaciju svih voj-ni- h
obveznika u ocekivanju konacnog
obracuna s oslobodiladkim snagama.
U Hondurasu su primijeceni pokreti
trupa duz granice s Nikaragvom, kao
i upad oruzanih snaga te zemlje u iz-bjegli-cke
logore Salvadoraca, gdje se
pretpostavlja da oslobodilacke snage
imaju uporista. Kostarika se ubrzano
naoruzava i prvi put u povijesti zem-lje
odrzavaju se manevri uz prisut-nostspecijaln- ih jedinica armije
Odgovor Nikaragve na ovakvu za-tegnut- ost je opca mobilizacija i nova
ofanziva protiv kontrarevolucionar-ni-h
snaga. Takvo trupa i na-peto- sti
u Srednjoj Americi moglo bi
biti opasno ukoliko se u Panami idu-ce- g
tjedna ponovo blokiraju mirovni
pregovori. (Tanjug).
stalno odzvanja, ali ne tako jako kao
prije".)
"Prvi Jugoslaveni se loSe osjecaju
jer zele da njihova djeca i govo-r- e
njihov jezik", rekla je Dora Mimica.
Dopisnik Globe and Maiftzove se Oa-kland
Ross) kaze da se u Jugoslaven-ski- m
domovima u Porveniru i Punta
Arenas uz fotografija pok. predsjed-nik- a
Josipa Broza Tita nalaze i
fotografije cileanskog diktatora Augu-sta- o
Pinocheta. Ljudi koji cijene i po-stu- ju
Tita sigurno nisu pristalice krvo-locno- g
fasiste Pinocheta, ali njegovu
fotografiju moraju da drze jer je on
sada "seP' cileanske drzave.
Ross kaze da u Punta Arenas postoji
"siroka mreza kulturnih, sportskih i
potpornih oranizacija sire jugo-slavens- ku kulturu".
y fP Шг
Лг Tierr SL
I Ч
&
J£&$n
in
CIUDAD
Kostariki
obje
vanjskih
Srednje misli
Honduras
u
koja
ocekuje
SAD.
kretanje
unici
SFRJ
koje
NAJMLADI
DOMACINI
Najmlada afridka republika, Zim-babv- e, stekla je nezavisnost 1980. go-di- ne posle petnaestogodisnje borbe
svog naroda protiv manjinskog rasi-sticko- g rezima Jana Smita. Zimbabve
je visepartijska demokratija sa dvo-domni- m parlamentom u kome vecinu
od 64 poslanika ima Africki narodni
savez Zimbabvea (ZAPU) ima 15 po-slanick- ih mesta. Od dvadeset belih
stolica rezervisanih, po Lankaster-sko- m
ugovoru, za belu manjinu 15 pri-pad- a
konzervativnoj alijansi bivseg
rasistickog premijera Jana Smita.
Zimbabve je jedna od retkih africkih
zemalja koje ove godine imaju do-volj- no hrane cak i za izvoz. Glavni
grad Zimbabvea, Harare, prostrana
metropola koja ce biti domacin sa-mi- ta nesvrstanih, pored niza zname-nitost- i, nedavno je dobio jos jednu:
moderni konferencijski centar na-pravlj- en od celika i betona koji su
gradili jugoslovenski graditelji.
SUSRET ESESOVACA
I AMERICKIH
VETERANA
Pripadnici dve bivse esesovske
brdske divizije nameravaju da kra-je- m
ovog meseca pripreme susret s
americkim ratnim veteranima. Udru-zenj- e zrtava nacizma trdi, takode, da
bivsi esesovci planiraju i zajedniko
polaganje venaca na groblja svojih
"starih kamerada" i Amerikanaca po-ginul- ih
u drugom svetskom ratu.
Udruzenje zrtava nacizma podseca
da je upravo jedna od tih dveju divi-zij- a
na Uskrs 1945. "likvidirala dva-nae- st americkih zarobljenika".
Sudeci po jednom ranije objavlje-no- m izvegtaju antifa§isti6kog saveza,
ova ideja bivsih esesovaca nije nelo-gicn- a, jer joj je podstrek dao sam Rea-gan
— polaganjem venca ameritfkog
predsednika na groblje Hitlerovih
vojnika u Bitburgu o 40-godisnj- ici okoncanja drugog svetkog rata.
ш