Jedinstvo, April 11, 1961

              STRANA 4
Illlllll I IIII1III1III I IIIIIII Jlllllll 1 1 IIIIIIIIIII tlllllllllll I IIMII 1 1 III Mill tllllllllll 1 1 1 iiiiiiiiiiii IIIMII III i iiiiiiiiiniiiiii tinii tllllll I Z N A U K E
fflllllttflltllllllllllltllllJIlIIIITJIIIIIlllIIIIItltlirillflttllllllltllllllJIMtllJIlllllIIIIIIIIIIlIIItllllllllllllllllllllllllltltllllllllllll
ULTIMATIVNO ORU?JE
Prijc nekoliko mjeseci od-llkov- an je sovjeteki naude-nja- k Kabanov za ncko iz-vanrc-dno
otkridc na polju
radioaktivnih zraka. "Kaba-nov
cfokat" je vrijcdan pa-znj- e. Primjena toga efokta
jc tako ogromna da moze da
izazovo potpuni preokret u
balanciranju ratnog potonci- -
jala dviju vodedih svjetskih
vojnih sila.
Naudenjaci odavno poku-Savaj- u
rjeSiti problem ino-sfer- e,
visoko nad zemljom,
koja prima i ponovo odbija
razne zrake, kao radio i ra-dars- ke
alove itd. Ta inosfe-r- a
stalno ве okrece ti. efek-tir- a
od sundanih zraka koji
kompliciraju transmisiiu ra-dijek- ih
valova na velike ra-zdalji- ne. Ponpkad ta ionos-fer- a
dielujp dudno na valove
i odbija radio eignalp oko ci-jelo- g
avijeta i dio niih vrada
natrag na mjpsta od kuda su
bili odaslani. Kabanovo otk-ric- e
sastoii so u tome. Ha se
zraci elani sa 7pmlie reflek-tirai- u
u inoseferi i rasprsufu
Itada pogodp zomliu. Je-dan
dio od niih sp svakako
miesto svog
— zemlji
Sam Kabanov naziva
nvoie otricp "ionosfpridau
radar".
mozp slati zrnke svuda
rem u i dio tih zraka dati
'
i
i
misil
na
na
?
,
na i jo vpoma
na
to
na
11
za
sliku svpga
je vidjela torn putu. Tzg- - j brazili
... i y. 1 1 — za
L 1 C
v E S L su u
~—-- — ————— ——-- I prva j,rUpa ra- -
MOJ ШЈЛГ . . lnice koie u toku
l'rwl tni rat Jiim u pusile niti su
u %oj41u. Prill s U drugoi
Ivom na dtiRo Jc bile SU one koje su pu
mMio kalo hi se
ho da i mu Jc a u trccoj one
Na
kom!iict
npila ga pmlsjtslnik
Л ti Je Ri.lina?
On tada Uhuljl oci, oho
rl Sirom tivla i poslijc 1ирК raz-mil]an- ja (!ll" ixlgnri:
Slariji mo] brat, pa nnda ja!
ГКОПЛ1.Л
jnlnim hahinama sakupiln
(e Ри!ч1а .ena. Medju njima Mia
jo I bab.i Slana, koja nlje Imala
fljere. SJctno jc Rlwlala novorn
djcnfe, a omla refe:
— li da }e bog Iiio u jtomocJ i Ja
LI rodila . . .
N'akiHi kratkc Manke opct
bata:
— smo moj pokojnik. ne bill
run teSki I ja Imali sina . . .
e I.cj!
— S tint bog noma nikakie veie,
trtb.ila i s ncklm
cotjckom, mo?la bi rodila — irp-kin- o
nleno uzdiianjc baba Mara.
— Ma, bene, kanda Jiiam
. . . Л1 noe, jva bog — o
baba Stana.
(Iz "Uckih noUna")
11
maraKa za
Vojni btidzet iznosi 11.185
in i 1 i j a r d i Sto
jo za vie
ncgo proile Novlm
se da
do
kraja decembra dostigne
od n.")l.non voinika i o-fici- ra.
} i)
i
po-cinj- e danas — 11. aprila).
Jehijel Grins- -
pan, koji je bio jedan od po-- ljskih rukovo- - tlilaca u oblasti
za vreme rata,
grupu svojih ratnih dru- -
gova. Njihov cilj bio
je da uhvate Rilo
ih ie i. su
radili sa
slulbom bili su
д u svom radu. Tra- -
Ц eanje za kojp
in jp vodilo kroz
Spaniju,
AmeriVu i is-to-k.
sn privatni
Ta se
raepala kad ie Gri-nXn- an
ti4 naoln u-1- H u
1918. godinc.
Mnor i# outa "Adolf
bio ie
waki nut noslo
morao
da Uade ie
Ло
tJfcjbJrfj '&јјЛшШјвШ
leda da je apara-- 1 risati radiaciju ili zracenje
tura moguca da u do snage da svi obje--
prati svaki misil
ih danju nocu. To zna-c- i
da svakj ispaljen bi-l- o
gdje re-gistir- at
ce trenutni poziv na
opasnost Sirom svijeta
radarom. Svakako
samo hidrogens- -
kog misila nije tre-b- a
ga i ukloniti.
Kako bi se moglo slijediti
kao i pogoditi neSto Sto do-la-zi
od viSe hiljada
mil ja sat prema ? Je
li mogude pogoditi "tane sa
tanetom" BaS tu Kabanov
efekat dolazi do U
stvari to ie mogude.
u je
i koncent- -
naudni daso-pi- e
glasnik"
koii izlazi u Rio de 2eneiru,
vrada izvora objavio interpsant- -
Kabanova aparatu-r- a
nu o rezultatima
ankete koja je
cilj da na pita-nj- e da li je puSenje opasno
za normalnu trudnodu.
Anketa je me- -
ee radarsku Rtoidju u
na janskim tvornicama
-- I preradu duhana. Radnice
K A E podijeljeno tri grupp
obubvatila je
РЛ. trudnoce
BjctAi nisu manipuli- -
tarinc--i ioza;e rale duhanom.
polavla ргекМ grupi
Praio 8По, ali nisu manipuliralo
io lud dbro Hlo. duhanom, ko- -
honcu,
koliko
rIhiw)
JK
Na
proz-bo-ri
Da
urljesl,
probali
tidje
prorala
dgovori
Viscod miliiardi
Uimdcsvcr
Zapadne
Njema5ke
maraka
milijardu maraka
godinc.
budietom predvidja
zapadnonjemaSka armija
broj
Eichmannu
Kapotan
partiznnskih
Lublinskoj
organizovao
jo
iedini
Ajhmana.
desotorica mada
usaradnii noliskom
bezbenosti.
samoetaln?
Ajhmanom.
Nemadku.
Aurtriju, Svpdsku.
Juinu Rliaki
finansirali
poliski pradiani. ekipa
kapotan
zacrnnetan
Zanadnoj Nemadkoi.
Ajhtnan" livatan. all
uhanonik.
teMoljilog sasluiania
poilen Ajhman
"аввка", skoro kao da
јШШШјјШШМтнтт
Kabanova
potpunosti takve
ukljucu-juc- i
podmornice, otkriva-juc- i
zemljinoj kugli
iono-sferidki- m
otkrivanjp
dovoljno,
brzinom
cilju
izrazaja.
Revolu-cionarni- m elektronskim ure-djaje- m
potpunosti omo-guden- o
ostvarljivo
TItUDNOCA
Braziliianski
"Pediiatrijeki
raspravu
velike imala
odgovori
provedena
radnicama zaposlenim
hvuVan.
drugim
(Sudjenje
' v!5o.
Kanade 1 SSSR
do&li su do
o uticaju mineralne podloge
u zemlji na velicinu i boju bi-ljaka
rastu na tlu, kao i
na vrstu biljaka u
Tako je
da Jalosna vrba skoro uvjek
bira tlo koje sadiii
dok neke druqe biljke skoro
iskljuftvo rastu na zemljitu
koje sadrifi bor
interkontincntalne
disintegrira-ni- .
koncentrirarom
PUSENJE
trudnicama,
manipulirale
mincrnlnc
biljaka
Nctucenjaci
zanimljivih
pojedinim
podru6jima utvrdjeno
selenijum,
Windsor: Sjednica
Organizacija svoju
zakljuccima
prisustvuju.
Hamilton: Sjednica
Jugoslavenskih
odrzacc
7.30
prisustvuje.
KAKO IE UHVACEN AJHMAN
nijo bio od krvi i mosa.
od niegoih nijo
cak ni njegovu Jfoto-grafij- u.
A5er Ren jedan
otvorio ie
Redu, odmah posle rata, Ha-gani- no obavestajno odeljo-ni- e. je poznat pseu-donimo- m Aprila
1910. Artur jo jed-no- g
no imenu Ta-de- ka Tuviju Fridmana,
ga Haganinoin so-di-5- tu
Redu. Frankongase
broi 2.
Prostoriie llagano nekada
su luksuzni stan od o-sa- m soba. svoievre-men-o
pripadao iednom naci-stidkr- m jt
twwle olob.dienin
Reda. (1917
se Tatio i Ilaga-n- u sudu zato tin ie bespra-vn- o zanoela je-dn-o
5asno grodjanina".
Jedan Mid dneudio
llagana
vrati stan bivem I da
mu plati ЈШпва kao
za Wetu pridinjenu
na putu tih zraka, uklju
6ujuci
misile, mogu biti momental-n- o anihilirani i
Svaki misil se moie
svakom vremenu, da-nju
i nocu sa
radijacijom, Kabanov mo- -
tod izabrati cilj
i posticM pogodak sa brzinom
od sto osamdeset Sest hilja-da
milja na sekundu, a to je
od prilike jedanaest miliju-n- a
milia na sat.
Za takvo univerzalno i ul-timati-vno
oruJSie, obaranje
misila ne 6e biti bal kao o-bara- njp "taneta sa tane-tom".
To e biti viSe. kao da
sp nogodi sjedeca patka sa
nuSkom iz daljine od lest in-- il
Vlado Gajsek
I
s duhanom.
Statistike su jasno
od je opaenosti pu-Sen.- jc
za trudnocu. Najma-nj- i
broj spontanih pobadaja
nastupio je kod radnica iz
prve grupe, a najvedi kod
trece. Pripadnice trece gru-pe
najteze su podnosile tru-dnocu
: su od upornog
oovracania. lunania area,
povedanog luenja pljuvac-- 1
ke i drugih neugounih
C)ne su osim toga ro-di- lp
najvpei broj nedonol5a-d- i
a normalno rodjena
bila su u prosjeku znatno la-kS- a
od djece radnica iz prve
grupe.
Iako se od ranijo zna da
puSenjp Skodi
ova anketa pruziln jo za to
je su i рибПе i јоб jedan dokaz
Ulicaj podlogc na
vrstu i ras(
otkrica
koje
nestao
Biljke su detektor minerala
koji se nalaze u zemljlitu. Ta-ko
bitumen prouzrokuje dzi-novs- ki
rast biljaka, kobalt o-duz-ima
boju cvije6i a torijum
SAD prouzrokuje modifika-cij- u
boje cvjetnih listica- - Naj-za- d,
platina u i na
Uralu prouzrokuje pojavu pro-plana- ka
i qolih fistina u gus-ti-m
sumama
SJK
SJK odrzat 5c sjednieu u
16. aprila, u Ruskom Domu, 1220 Drouillard Rd. Po-cct- ak
10 sat! ujutro.
Na sjednici ce ostalog biti podnljet Izvjcl-ta- j
o Glavnog odbora o buducim zadaclma,
Stogn je vazno da svi clanovi
TAJNIK
SJK
Redovita mesecna sednica Saveza
Kanadjana u Hamiltonu se u nedjelju 16. aprl
la, na 369 John Street, u uvece. Poziva se clanstvo
da
SEKRETAR
Nik
gonida po-sedov- ao
Natan, od
lidera Hagane, u
Rio pod
"Artur".
pozvao
mladica.
da
poseti u
u u
bile
koii ip
rlaveJini. koii
iz
eodine naclsta
Re? tuzio
"boravWo
amen'ki
ie, 19Ji0. ndine. da
nacfcti
10.000
naknadu
kti
obo-ri- ti
u
a
omogucava
pokaza-l- e kolike
patile
sen-zacij- a.
djeca
u
Tramvalu
nedje-Ij- u
u
izmedju
u
parkptu j zidoima. Hagana
l'p nmrala da plati.)
Artur je razgovor sa Fri-dmano- m otvorio redima:
"Zovem so Ailur. Vi svaka-ko
znate dime se ja ovde ba-vim- ".
"Krijumdarenjem jovrojs-ki- h
izbeglica u Palestinu" —
rekao je Fridman.
Artur je klimnuo glavom:
"Tadno. ali imam i iednu
speciialnu duinost. Gonim
nacisticke ratne zlodinco.
Recite mi. Fridmane. 5ta za
vas 7nadi ime Ajhman".
Fridman ie odmahnuo
glavom: "NiSta. Ko ie on?"
Artur na to rede hladno:
"Ajhman ie najlukaviji.
naiopasnn"! naiotrovniji od
sv'h nacietidkih kolovodia.
Aihman jio domon koii je de-lov- ao iza kulisa. On ie glav-n- i kasipin koii ie organizo-vao.
nlanirao i snroveo istre-blieni- e evromkih Jevreia.
On eovnH iidl kao VI i ia.
a ma neXto i hebrejski. Pro-maka- o nam in kroz prste na kraiu rata i do dana danas-nje- g niko ne 2na gde se
Gladys Francis Lewis Joshua
33)
Preveo K. u o n v a n i n
"Vi morate ici, Robin," rece on tiho, ali o5i mu nisu
skretale s Joshovog lica. "Ono £to je medju nama moze
mo rijeSiti samo nas dva."
Ona se tada okrene i bezglavo je trcala uz obalu,
posreucj preko naneSenog drva i 6upave morsko trave i
sitnog kamenja. Znala je da mora dozvati pomoc prijc
nego njih dvojica ubiju jedan drugog. Ne ogledavSi se,
nestala je iza м-h- a valovitog, pjescanog brezuljka.
"Ti hoceJ da gmizim prod tobom i molim oproStc-nje,- "
гебе Josh kad je ona nestala s vida, "a ja to nedu uiiaiti." Dijesno je dobacio Jonu ove rije2i.
'Ne moje oprostenje. Ti to zna§. Izgubio si pamet,
pa je stoga mozeS liiiti srece, kako si to vec uradio s Francie! Nisi prcvario mene, Josh, ved samog sebe, da
nastojis da bude§ dobar muz. No ceS da uradis ono Sto
najprvo тогаб uraditj — otrgnuti si tu ljubav iz srea
— osloboditi se misli o Robini. Samo to te ponovno mo-ze
u2initi muskarcem, i samo to te moze pomiriti sa
Francie, i osloboditi te, da je volii onako kako bi tre-bao- ."
"Kunem ti se, Jon," vikne Josh ljutito u obrani, da
nikada, nikada nisam bio nevjeran Francie. Nikada prije
nisam govorio Robinj ljubavne rijeii."
"Neka onda ovo bude posljednji puta." prekine ga
Jon. "Zar ti misliS da Bog ne odohrava samo tjelesnu
ljubav?"
"Ubio bih te zbog ovoga, da mi nisi brat kojeg vo-lim- ."
"UskradujeS Francie ljubav," nastavio Jon. ne ha-ju- ci za njega, "njezin golj zivot, i ponaSaS se prema to-me
kao prema jednoj stvari, djetinjariji — a ne prema
onome sto to zaista jest, bogati dar, kojega covjek moze
cijeniti i fineci to zavoliti ga. Davis ju. Josh. Ubit £eS ju.
I iitavo vrijeme misli da si besprijekoran, zbog toga sto
sanjaS o ovoj drugoj ljubavi."
"Ja volim samo Robin. Prekasno um spoznao da je
volim."
"Onda, buduci da si covjek, ostani na tome i primi
na sebe odgovornost braka."
"I da ostavim Robin tcbi?" Krivnja, na spoznaju
koje ga je natjerao Jon, udarala jo po Joshovoj savjesti.
Znao je da su te rijcci nepravedne, ali njegovo ogorce-nj- e
ih je istrjcrnlo iz usta.
"I ostavi Robin, da si nadje sredu kakvu jo5 mo2o."
"Ne cu se je okaniti !" povikno Josh tvrdoglavo.
"Onda cu te, tako mi nebesa, prisiliti ! No cos joj
viSe uciniti nazao. Izbit cu to iz tebe. Golim rukama cu
is6upati iz tcbe taj ncmar. Svuci kaput ako ima§ hrab-ros- ti da se bijes."
Jon prvi podje do puba Sumo, gdjo je prcdio zara-sta- o
gustom travom omogucavao bolje uporiste. Svaki je
s oprozom svukao kaput i odlozio ga na strain.. Onda
su se suoSili.
Jon korakno naprijed i brzim. snaznim udarccm
dohvati Josha u vilicu. Rio je to udarac od kojega jo
Josh zatcturao natraske. Jon je bio na njemu prije nogo
so je mogao pribrati. Pali su na tlo, valjujuci so uokolo,
zakljucani u zestokom zngrljaju. Josh se je silnim napo-ro- m oslobodio i obojica su so osovila na nogo. Kruzili su
jedan oko drugog, izjodnacujuci snagu, a svaki jo pa-zi- o da pronadjo otvor u obrani drugog. Po prsima i Hci-m- a padali su udavci. Potokla je krv, a disanjc je dola-zil- o
u teskim , kratkim dahtajima.
Nobo s0 je zaskurilo, a valovi su grmjoli udarajudi o
hridi.
To jc bila borba divova. Obojica su imali golomu
snagu i izdr21jivost.
U prijatcljskim hn'ackim susrotima su bili podjed-nak- i. Ali ovo nije bib hrvanje. Rio je to okrSaj izmedju
dva covjeka, koji su so borili za zivot. a Jon jo imao
pouzdanje i odlucnost, Sto je nodostajalo Joshu, i to je
davalo smrtonosnu snagu njegovim udarcima.
Popodnovo je postalo tamno kao praskozorjo, a on- da je nastupila oluja. Munje su presijecalo zrak: pra-Sin- a
se je viiala u oblacima i nagrizala moso i oci; bo-ro- vi
i hrastovi su so pogibali na vjetru. a veliki ogranci su
im se ntihali i lomili. ?.ivi bliesak rasvjetli valove i hridi,
2uti pijosak, tamnu Sumu i lica brace. Istog trcnutka se je !uo tutnjajuci prasak i podosct stopa po strani veliki
bor so jc raskolio nadvojo i pao na obalu.
Ali dvojica su se i dalje tukli, otcccnih o6iju, krva-ro5i- h
lica. pocjopanih i uprljanih koeulja, a udarci su
postajali slabiji a disanjo toze. IMozda jo ovo potrajalo
jedan sat, mo2da dva.
ITstavio ih je stari Jonathan.
Culi su kako njegov povik tutnji. povrh Suma oluje,
dovikujucj silnim glasom: "Joshua! Jonathan!"
Za tronutak su oklijovali i opot se bacili jedan na
drugoga.
Starj Jonathan sp ie bacio medju njih. i npvjeroja-tno- m
snngom, koju 6esto inia Sovjek u neprilici, razdvo-ji- o
ih. Primivsj svakoga za ramo, dr?.ao ih je odvojene.
skrio"
Tuviia Fridman pazljivo
je slusno. Za njega jo to bilo
vise nego obidan obaveStajni
zadatak : to jp bila lidna mi-sij- a osvete i naplacivani'p
starog duga. Godine 1930.
kad su Nemci okupirali Po-lisk- u. bilo mu jo Sesnaest го-din- a. Video jp kako mu Xp-m- ci ubiiaiu cpIu porodicu
kundacima. On io ostao ziv
samo zahvaliujuci tome sto
ie bio mlad i dovoljno sna-2a- n
za rad. Sledecih pot go-din- a
proveo ie po koncentra-cioni- m logorima. ITspoo io da
pobegne upravo kad je na
njega dosao rod da ode u ga-sn- u komoru. Posle lutania po
Sum? nridrnXio se poliskim
gerilcima Posle rata radio io
u poliskoi sluzbi bezbpdno-sti- .
gde mu ie iedini zadatak
bio da rohvata svp naoiste
koii ч udptvnvalt u likvida- -
oni .levroia lu ip stekao
drafoppna skustva.
"Radirote u ekinl netorl-r- o zad".pnol za ОпеглгИи
Aihman" — nbianixvao ie Artr "Marviille, Maks Te-vins- ki
i iedan 7 ko sv. kako znate — ITenrik DHa-mRn- t. noznaf wwl pseudoni-mn- t
Manos. Ja sam peti".
Fridman je dobro znao za '
A. — T 1
1 Manosa. On jp za vtpiup rata
1 organizovao bekstvo hiljada
Jcvreja iz Roda i RudimppS-te- . Kad su ga Nemci uhvatih
i poslali za AuSvic, ичроо je
da pobegne iz transporta.
Ponovo su ga uhvatili i pos- lali u logor. ali tamo niu-- li-kvidi-ran
zahvaliujuci b"zom
napredovnniu Cnene amn-io.
Poput Fridmana. Manos
se tada zakleo da io ostatak
zivota provest? hvatajuci ra-tne
zlodince. Njogova aktiv- -
nost imala ie za rozultat
hvatanie. osudiivanie i po- -
gublionie mnogih psesovaca
"Biro za Istoriisku
dokumentaciju"
Ono 3to ie ujediniavalo
petoricu udesnika "Oppraci- -
ie Aihman" bilo l'p gnrko
razodaranjp ishodom Nirn- -
beHkog procpsa. koji je za- -
po?pt sa talambasima. a za- -
vrSio o "u vidu lastinog ro- -
pA . лл nopptku i" uhsnp-n- o
nekoliko hiljada ratnih
zloeinaca. ali su ubrzo stoti-n- e oslobadiane optuzbe. da
bl na kraiu svee"a oko pe-de.- W vodecih espnvca bilr.
osudieno na smrt. Od toga
чи. u stvari. samo dvanaesto-rie- a
о1нДепа. Ostal: su pro-ve- li
po nekoliko rodina u za-tvor- u,
a zatim, jedan po je t
Do
С
C% 11
Onda jc iz njih odjodnom nestala snaga. i volja da se
opiru.
Povrh grmljavine. udaranja valova, lomljavc drvo-d-a, stari Jonathan je vikao: "Moji sinovi! Moji sinovi!
Ubit cu vas viastitim rukama, prije nego sto dopustim
da ubijete jedan drugoga! Zar nije medju ljudima bilo
dosta ubijanja vlastite brace, da so i moja krv mora do-da- ti prokletstvu Kainovom? Zar sam vam dao silnu krv
samo zato da je uzaludno prolijcte u valoj slabosti?"
Njegovo staro lice je u bljeskanju munja izglcdalo
kao patrijarhovo — grubo, cvrsto, zapaljono njcgovom
ljubavlju. Njezni otac, kakovog su ga Josh i Jon oduvi-je-k poznavali, bijase postao plamtece bozanstvo.
"Ruduci da ste se tukli protiv volje bozje." grmio jo
njegov duboki glas, "ici dete k njemu na koljenima i
usrdno se moliti, dok ne budete ponizni i vrijedni nje-gov- og oprosta."
Joshove usne su se micale, ali glasa nije bilo.
"Joshua," rede mu otac, "ti mi ne moles reci niita
Sto ved odavno ne znam. Pratio sam te, vjerujudi da de
u tebi pobjediti zdrav razum j Unutarnje Svjetlo. Jona-than,"
doda on, okrenuvSi se k Jonu, "volio bih doboga,
da si bio u stanju da si uskratiS uspomenu na ovo zlo!
Uzmite si kaputc."
Stari Jonathan ie namodio u jezeru krpe njihovih
poderanih kosulja i oprao j zavio povredjena, kn'areca
tijela svojih sinova.
Kad se je Josh sagnuo da uzme svoj kaput, sa usta
Jmoushsue odteaoguazdoabhu.deJ.on je posegao za kaputom i pomogao
Munja je ponovno presjekla zrak, i krupne kapi
kiie su podele padati. Tri su se sagnula na vjetru i kiSi,
i muceci se dok su preSli vrh velikog pruda.
Kola su vec bila otiSla. kad su oni stigli na Ynjesto
izletista, ali konji su bili osedlani i dekali su svoje gos-podar- e. Zajahali su i posli kuci, dok im je kisa sibala li-ca,
a oko njih se spustala divlja nod. Kod svojeg puta su
dpvuostriilsitekosansjetajdaaliSstaam, iiaoktoidojutokmudei,niijesvbaiklai jreedosknerenjeudonau
rijed. Stari Jonathan je ибао prvi u tamnu prostoriju.
Nalozio je vatru, jer noc je bila postala surova i
hladna, a oni su bili pokisli do ko?.o. Kad je vatra zap-lamsa-la, upalio je svijeu. Tri muAkapca su zauzela evoja
mjesta na klupanin duga sutnja je zapoCela.
Kad bi vatra oslabila, stari Jonathan bi jc potakao,
i kad bi se svijeca ugasila, upalio bi dimgu. Samo jedan-p- ut jo tiSina bila prckinuta rijedima: "Primakni se k
vatri, Joshua," rokao jo starac. "Ti drhceS."
Oluja je dvaput okruzila Ravnjak, da bi so jio-nov- no osovila svjezom zestinom. Kisa je citavu noc uda-rala
po kroyu, i sibala po staklima prozora. Unutra nijo
nitko dolazio. Trojica su kroz dugo sato sjedili u osam-ljon- oj Sutnji, svaki pruzajuci besprotne ruke k Rogu,
sv.nki liretrazujuci vlastitu duSu, zudoci za Unutavnjlm
Svjotlom i osjecajem mira i jodnakosti.
Stari Jonathan je molio da bi njcgovi sinovi ovo
noci upoznali istinu, tako da od sada no budo vrluda-nj- a. U mucj jo molio da boZanska mod u njinia buda
jadji od nasljcdstva njegovo zostoke mladosti, jaca od
vruco kn'i njegovih pracljedovn.
U jednom dasu, u dubini noci, stari Jonathan i njo-go- vi sinovi su odjodnom podigli glavp. Rurna borbonost
je bila nestala s Joshovog lica, i premda jo ono bilo na
grdjeno i krvavo, na njemu jo bio izraz spokoja. Sasta-vi- o je odi s ocem i Jonom, i u torn izravnom poglodu nijo
nista bilo suzdrzano. Jcdnostavno, kako to dine Prijale-lj- i,
ni su jedan drugom stegnuli ruku. Niz lice starog Jo-natha- na tokle su suzc, a u ocimn niu jp bila spoznaja bo-Zans- kc istinc.
Godinnma kasnijo, ljudi sa Ravnjaka su јоб uvijok
tihim glasom pricali o vrcmonu, kad jo stari Jonathan
sa svoja dva sina cckao na Roga, kroz citavu livlju i
burnu noc — i docokao ga Prije nogo jo doSla zora.
Robin je tjodnn dana kasnijo napustila St. Thomas,
na prividan posjot rodjacima u Philadalphiji. OtiSla jo
Indjotn iz Port Stanleva u Ruffalo, n odatle Erie kana-lo- m. U posljodnjom dasu jp bilo zakljucono da Matilda,
koja se jo5 nijo bila oporavila od udaraca Asine smrti,
podje s njom.
Jon je. stojeci na gatu ч Janom. Margarotom i Ro-borto- m
Redfern, motrio odlazecu ladju. Jak vjctar jo vl-jor- io Robininim bijelim Salom, i priljubljivao joi haljino
uz duge udove. Iznad njo su kruzili i krijestali galebovi.
Kad je vise nije mogao viditi, Jon tromo podjp proma
konjima. Tijelo i pamct su mu bili kao bolna praznina,
beznacajna napuStenost. No samo da su njozini rodlto-l- ji
i njogova vjcra postojano stajali izmedju njega i Ro-bin- o; snda jo medju njinia bila fizidka udaljenost, 1 sjo-dan- je
na nemio prizor na prudovima.
Rio je gotovo kod kudo, kad sp je sjetio njeilnih
oproStajnih rijcci : "Jon — molim vas, Jon, ne zabora-vit- o
me. Ne istrgnite mo iz misli."
Sto jo mislila? U njemu se pobudi slabasna nada.
(Nastavit ce se)
dan, puSteni.
G r u p a okupljena oko
"Operacijp Aihman" preu-zol- a je na sebe i traganjo za
drugim nacistidkim zlodinci
ma. Radila je pod nevinim
akademskim nazivom "Riro
za jevrejsku istorijsku doku-mentaciju
u Redu".
U isto vreme Ajhmanov.t
zona je Sivela u obliinjem
Rad Auszou. pod svojim do-vojack-im
imonom Veronika
Libel, sa sinovima Klausom.
Horstom i Diterom. Jodna'
od nienih susetkinja bila jo
gospodja Kaltenbruner, njc-n- a
prisnn prijateljiea. cijog
su mu.a saveznici uhvatili
fi maja 19 li. (dan poslo
njegovog poslednjeg vidje-nj- a
sa Ajhmanom). a snda
su ga izvoli prod sttd.
Ajhmanova 2ena, koju sit
saveznicki organi "ispitiva-li- ".
nijo Rcila na onu noka
daSnju. Postala io gojazna,
izgledala je zapuSteno I 0
gorceno.
(Nastavido so)
Kanadsko Juznoslavcnsko Udnicnjc
it Vancouvcru
ODHAV A DANCE
SVAKOG PETICA
u
Golden Horseshoe Hal!
27Sfi East Hastings Street
Vancouver, 1. Г.
Svira WALTER COUAK sa nrkestrom