Nase Novine, November 04, 1981

              sa
nr-- r -- j. .. ул vff --iy ,,-,.-
._ -- ,w 4w, цј, м( . , .r. ! ' ! ЈЛ '--
.J Pi I- - t - Ч, --";="(
" If- - 4J , "
.V t
September 23, 1981, NASE NOVINE --7
~ '
1
ж?тш.
JV&ZI %
i?
$i?1f21.4
!t
i A
1Р1§ШЖ1Ш
liSiSM-WrtJK??- 1 £Ш£ЗКЊ2££гим #&
' .__._-- . .Л.-У_Ч- 1 лг.-Чп- с
8Г"5б§55б5зЗк££ TSSSSffSSiBeSSsp
)let
ш
ШШбШ'- - 1л .; wiV7 V ж&
&& #КЖ s'
S&V.-- T ' -- и1 IV № '.'?. -- 'Л
. a jf-- "? 4. . i мквд
-- ,т
X.
Nas cetvoro iz Toronta
(Sofija Hering, Margaret
Gacic, Peko Dmitrovic i ja)
bili smo docekani u Chicagu
i kao dragi gosti, ali i kao
neka vazna i zvani6na dele-gacij- a.
Dosli smo kolima do
nekog izlaza, odnosno
spustili smo se u grad
nekom petljom i odatle smo
nazvali naseg saradnika i
prijatelja Dusana Putnika.
On nas je proveo kroz grad
do prostorija kluba "Fruska
Gora". Od tada podinje
voznja, razgovori i susreti sa
mnogim nasim divnim Iju-di- ma
i zenama iz Chicaga.
U klupskim prostorijama
"FruSke Gore" priredili su
nam ve6eru i nezaboravan
prijateljski srdadan prijem.
Ne samo da su prisutni, kao
pravi domacini, zeleli da nas
ugoste i pocaste, nego su
svojim gestovima na razne
na6ine pokazivali da im je
stalo do "NaSih novina", da
ih cene i prihva6aju.
Dobili smo i poklone. NaS
Peko Dmitrovi6 "spasao" je
nas ostale, koji nismo, osim
"NaSih novina" nikakve
darove poneli. Peko je ve6
odavno pofcasni 6lan "FruSke
Gore" i u ime "NaSih novina"
doneo je za svoj klub neko-lik- o
svojih radova u bakru
govoreci, kao i uvek u takvim
prilikama: "Eto, ja sam to
napravio za vas zbog "NaSih
novina" jer su sve slike
posve6ene njima."
Pre nego Sto su nam
servirali ve6eru (bila je
bogovska), DuSan Putnik i ja
smo "skodili" do novog
doma Jugoslovenskog kluba
u Chicagu. Tamo su ve6 bili
na okupu da робпи sa
sednicom. Na brzu ruku
u'poznao sam se sa mno-gim- a.
Proveli su nas korz
prostorije zgrade objaSnja-vaju- ci
kakve 6e biti sale i
nuzprostorije, a zatim smo
malo posedeli na sednici.
Kakvi divni ljudi! Koliko
entuzijazma iz njih zraSi!
Jednostavni, ozbiljni i
poslovan predsednik (veoma
mlad po izgledu) iznosi:
duzni smo za dom — vratili
smo vec $4.750 — imamo
jos dosta da popravljamo —
priredbe 6emo imati svake
subote — trebadovesti u red
zapuStene prostorije —
dacemo omladini neke
prostorije samo za njih —
dajemo subvenciju T.V.
programu, sada mnogo
manje nego ranije, jos" nismo
sa reklamama uspeli da
pokrijemo troSkove — po-се- бе
Skola za decu, ovde na
sednici je jedan uCitelj —
folklor treba spremati —
sutra imamo piknik — medu
nama je i urednik "NaSih
novina" — lista ргПадаба za
Jugoslovenski dom pove-cav- a
se nas soortski klub
napreduje — mnogi 6lanovi
nisu dosli na ovu sednicu jer
imaju ve6eras i druga zadu-zenj- a
— treba da prosirimo
IzvrSni odbor — i tako pred-sednik
reda' duznosti i
obaveze clanstva a posle
pro6itanog zapisnika pita i
proverava Sta joS nije
uradeno.
Vidio sam da su uradili
mnogo ali niko se ne za-ustavl- ja,
zelje za jos vecim
delima i raznovrsnijim aktiv-nostim- a
mnoze se. Ova
sednica ni nalik na nase u
Torontu. Mi sumnji6avo
diskutujemo, oni se medu-sobn- o
podstrekuju na ve6a
zaduzenja i obaveze. Za
vreme sednice i sutradan kad
sam ponovo dosao, zgrada i
ljudi u njoj ostavili su na
mene dojam mravinjaka.
Toliko posla, obaveza,
duznost i planova za tako
kratko vreme jos nigde
nisam био ni video. A nigde
nisam ni osetio ve6i entuzi-jaza- m
za joS organizovani-ji- m
i raznovrsnijim akcijama.
Za vreme i posle ve6ere u
"FruSkoj Gori" sreli smo
рпПбап broj ljudi i zena koji
su se interesovali za naSe
ljude u Torontu i kdji su nam
pozeleli svaki napredak. Vidi
se da oni znaju da ce
proSiranjem tiraza "NaSih
novina" proSiriti i njihova
druStva i aktivnosti. Pitanje
je samo kako najuspeSnije upotrebljavati "NaSe
novine" za ciljeve njihovih
druStava i organ izacija.
U prostorijama "FruSke
Gore" nave6eri nalazili su se
i predstavnici humanitarnog
udruzenja "Boka", jugo-slovensko-атепб- код kluba
"Crna Gora"., a posle
zavrSene sednice iz Yugo-slav
Club of Chicago doSli
su neki aktivisti (Rozalija i
Jovan Divjakovi6, Dragoljub
Medi6, Vladimir I. De Tonya i
drugi). Tom prilikom pozvali
su me da sutra budem gost
na T.V. programu "Dobar
dan Jugoslavijo". Na pro-gramu
sam bio zbunjen,
zamuckivao i oduzeo dosta
vremena njihovoj emisiji.
Medutim otkrio sam jos
jedno cudo u Chicagu:
"Dobar dan Jugoslavijo" je
T.V. program o kome se
brine i kojeg finansira jedna
drustvena organizacija,
jedini drustveni TV program
na ovom kontinentu. Kako
izdrzavate?
"Eto — odgovaraju mi —
tako nekako sa zalaganjem i
dobrovoljnim radom fclanova
Yugoslav Club of Chicago."
"Kakav je to klub?"
"Jugoslovenski".
Ovaj odgovor mi se svida.
Znadi da kod Jugoslovena
"sve se moze, kad se node".
Pitanje je volje.
Pred studijom sreo sam
neke mladice iz futbalskog
kluba "Galeb". Interesovali
su se za sportske aktivnosti
u Torontu i okolini. 2ele
susrete, upoznavanja.
Na pikniku, koji je organi-zova- n
i u 6ast 50-godiSnj- ice
"NaSih novina" razgovarali
smo sa nekim pionirima
napredne Stampe u Americi.
Vladimir I. De Tonya, koji
me intervjuisao na programu
"Dobar dan Jugoslavijo",
vodio je program i ovde.
Opet me pozvao na "raz-govor- ".
Ovaj put sam bio
spreman (govor je objavljen
u proSlom broju). Govorio je
i Peko Dmitrovid. Zahvalji-va- o
se starina mladim Sto
nastavljaju slavne tradicije
naSe napredne Stampe u
Chicagu i Sto idu ciljevima
ADIS ABEBA (Tanjug) - Ekonomska
komislja UN za Afriku podijoila )e 21 na)-man- je
razvijeiiu zemljy na crnom konti-nentu
u £etiri grupe kada Je rijei o visini
njihova ' bruto nacionalnog dohotka po
stanovniku godisnje.
U prvu grupu s dohotkom od 100 dolara
i rieSto viSe po stanovniku su Botsvana, Su-dan.
Gambija i Lesoto, u drugoj su one iz-me-du
79 i 100 dolara i to su Niger, Central-noafrick- a
Republika. Somalija. Malavi.
Uganda i Tanzanija, a u trecoj s nacional-ni- m
dohotkom izmedu 79 i 75 dolara su Be-nin.
Gvineja. Komori.' Zelenortski Otoci i
Cad. Medu najsiromasnije zemlje Afrike.
po ovoj ocjeni. spadaju Etiopija, Buriindi.
Ruanda. Mali f Gornja Volta'ciji je dohodak
po stanovniku iznosio u 1977. ispod 75 do-lara
godisnje. Moze se pretpostaviti da fa U
vednt ovih zemalja li protekle tri godinc
nestp porastao nacionalni dohodak, ali ne
u prosjeku vi§e od 10 posto.
U svim ovim zemljama Afnke zivi nesto
vise od 30 posto stanovnistva kontinenta --
od svega 300000 na Komorima do 31 mili-ju- n
u Etiopiji. Broj stanovnika po kvadrat-no- m
kiiometru takodur vanra - od jednog
stanovnika na jednom kvadratnom kiiome
-- — — -- — — — — ---— ----
koje su postavili ameridki
radnici i zrtve sa Hay
Marketa u Chicagu.
Posle piknika otiSli smo u
novi dom Yugoslav Club of
Chicago. Opet su nas
docekali da bolje ne moze
biti. Razgovarali smo. Pitali
su nas za nase organizacije u
Toronto. Sta smo mogli da
kazemo? Istinu?
Ono sto rade oni u
Chicago ne moze se lako
postidi jer, pored ogromnih
obaveza prema druStvima,
skolama, sportskim klubo-vim- a,
TV. programu, prema
naSemzivlju u Chicagu, naSi
aktivisti i citaoci "NaSih
novina" priredili su i piknik
za "NN". Kao da su svaki
pokret i misao okrenuti
prema buducnosti i za joS
efikasniju saradnju sa
"NaSim novinama".
"Oni zele uspostaviti i sa
organizacijama i klubovima
u Kanadi bolju saradnju i
6vrS6e kontakte, zele viSe
susreta i 6eSce razmene
iskustava i miSljenja.
Sva uzajamna proSirivanja
veza, prijateljstva, razmene
"iskustva ipak ce promovirati,
isticati i unapredivati opSti
druStveni rad, druStvene
interese, naSih, jugosloven-ski- h,
druStava, aktivnost i
stremljenje u kulturi,
umetnosti, sportu i svim
poljima delatnosti naSih
useljenika.
U Chicagu obedali su
saradnju i joS prisnije
kontakte sa "NaSim nov-inama".
— U to ime neka zive naSi
aktivisti u Chicagu i svi
Jugosloveni na severno-ameriSki- m
kontinentu.
tru u Botsam do cak' 159 u Ruandi. Pretpo-stavlj- a
se da ce u svakoj od ovih zemalja
broj stanovnika u narecmih 30 godina.biti
udvostrucen. '
' Zajednicka im je karakteristika ,- - nizak
nacionalni dohodak i u skladu s tim veoma
nizak zivotni standard, niska prbdukttv-nost- u
poljoprivredi. nizak juvo iskoriSta-vanj- a
prirodnih bogatstava, slab razvoj
prer'adivacke industrije, veoma ogranicene
mbgucnosti izvoza, visoka nezapoelenoet,
nedostatak obrazovnog kadra i takvi kli-ma-tski
uvjeti ko)i obavezno sa sobom do-nos- e,
manje vise redovne pojave gladi i kro-nicn- e
neishranjenosti.
Od 31 najnerazvijenije zemlje medu zem-ljama
u razvoju dvije trecine su u Africi.
Siromastvo im je toliko da su im izgledi za
nesto bolje u narednim .godinama beziz-gled- ni
i nisu u stanju opstati bez meduna-rodn-e
pomoci Samo africKim zemljama je
minimum poraoci u narednih desetak godi-n- a
procljenjen na 37 milijardi dolara Po-gorsa-ne
svjetske "ekonomske prilike i sve
manja zelja nekih bogatih zenalja da daju
vise nego do sada umanjuju njihove nade
u bolju buducnost.