Nase Novine, October 18, 1978

              Ђмбиветжн
Н ' HBIH л И f Н ilHi --,Н Н itv 'ВУв -- И 1 ВвЛ ' Врж . лг ШШ, Ш Н- - В
(Nastavak sa si. 1)
Emilije Kradigaty iz Detroita, koje
su sva tri dana provele na mestu na
kome su bile izlozene "Nase novi-ne- ", pored plo6a I drugih prodajnlh
rekvlzita kojima je raspolagao
Ameridko-jugoslovens- ki kultumi
klub. Nijedanput nisu zaboravileda
posetioclma zainteresovanim za
kupovinu р!оба, olbvaka i si.
poka2u i naS list, koji bl ob!6no
zavrSio u rukama prolaznika. One
su uspele da dobiju I nove pretpla-te- .
Jedan petnaestogodiSnji decak,
koga zovu Aca, zasluzlo je da mu
spomenemo bar Ime kada vec
istidemo zalaganje teta Mlllce i
Emilije. taj dedak je njima dvema
pomagao sva tri dana u svemu:
pofcev od aranzlranja "butike" sva-ko- g jutra, do prodaje i dobavljanja
novog materijala.
Nasi saradnici iz Windsora pos-taj- u
nam sve vise "desna ruka".
Dovoljno je samo obavestiti ih da
ce predstavnici "NaSih novina" pri-sustvo- vati nekom dfuStvenom do-gada- ju na relaciji Windsor-Detroi- t, eto njih da nam se pridruze u radu.
Ovoga puta posebno se zahvaljuje-m- o
Milijanu Petrovi6u I njegovoj
supruzi Radi koji su joS pre пабед
dolaska sve organizovali, do6ekali
nas i pobrinuli se o nasem smeSta-ju- .
A povecao se i broj saradnika
lista iz porodice Petrovid. Njihova
6etrnaestogodiSnja cerka Slavica
otkrila nam je njenu intimnu zelju
da bl volela da bude novinar. Za
sada pise pesme, na engleskom.
Dala nam je dve za prvo objavljiva-nj- e.
Svim klubovima, odnosno niiho-vi- m dlanovima, treba odati prizna-rij-e
za uspeh festivala. Bez njiho-vo- g
zajednifikog ибебса festival ne
bi1tuspeo u ovoj razmeri. Prlmeci-val- a se brojnost makedonskih dru-Stav- a, a predsednik Komiteta nam
je potvrdio veliku pomoc i solidar-no- st vedine makedonskih klubova
iz Detroita. Zapazili smo i to da su
u komercijalnom smislu Makedon-- ci
takode bili bolje organizovani od
drugih. Od svih naSih predstavniS-tav- a
jedino se mogla videti, svuda
izlepljena reklama Stopanske ban-k- e
koja od nedavno ima svoi punkt
u Detroitu (odeljak Stopanske ban-k- e
— New York).
"Ali ako treba isticati zasluge
pojedinih klubova, — izjavio je
predsednik Komiteta Ooko Oulve-za- n,
— onda najviSe treba pohva-ii- ti
Slovence. Njihova druStva su
uSestvovala u prog ram u sva tri
dana. NajviSe zahvaljujuci njima
nije bilo praznlne u programu. Uz
to se moze re6i da su sva slovena6-k- a
druStva uzela ибебсе u organl-zaci- ji festivala".
Predsednik Oulvezan je naveo i
imena pojedinaca, 6ianova Kom-iteta,
koji su se posebno zalagali i
koji su zasluzni za uspeh festivala;
to su: Ana Prpi6, Emilija Kradiga-ty,
Atanas Jovanovski, Pavle Pan-tovi- 6,
Alija Spaji6, Simo В!габ,
Rade Ourovi6, Ljubo МЈјаб, Du5an
Dinovski i Sotir Grozdanovski.
"Zasluge prlpadaju svim klubovi-ma
koji su saradivali sa Komite-to- m, bez hjjhovog ибебба festival
se ne bi mogao ostvariti, tu б!пје-nic- u
najviSe treba ista6i", naglasio
je na kraju Oulvezan.
Pored f'butika" treba spomenuti i
jedan improvizovani paviljon name-nje- n
iskljudivo etni6kim izloSbama.
Za vreme tri dana trajanja jugoslo-vensko- g
festivala, bile su izlozene
etn!6ke vrednosti svih jugosloven-ski- h
republika. Mogll su se videti
lepi primerci narodnih noSnii, tor-b- e,
vezova, lutki kao i ostalf pred-me- ti naSe doma6e radinosti. Jedan
ceo zid je bio ispunlen reprodukci-jam- a makedonskih fresaka, a tako
de je bilo izloieno nekoliko vrlo
dobrih grafika, litografiia I akvarela
poznatin jugoslovenskin umetnika.
Nekoliko veoma dobro opremljenih
knjiga davalo ie pregled kulturne
baStine i turisticke privla6nosti
Jugoslavije. Steta je §to ova izloi-b- a
spoljnim oznakama nije bolje
reklamirana.
OTVARANJE I PROGRAM
FESTIVALA
Festival je otvorio predsednik
Komiteta za proslavu Ooko Oulve-zan.
On je pozvao na pozomicu
bрnоoбаzвпasеlugionsetez,akoaorgai nHi6zonovsatnl jepoosev-e
velike manifestacije.
Pozdravne govore su odrzali
guvemer diiave Michigan, William
Milliken, kao i drug! predstavnici
grada Detroita. Zatim je govorio
jugoslovenski konzul u Chicagu,
Aco Ristovskl, a takode je pro6itan
telegram jugoslovenskog ambasa-dor- a
Dim6eta Belovskog. -
Medu ostallma, pozdravne govo-re
su odrzali gosti iz Jugoslavije:
Nikola ЈеМпб16, sekretar Matice
iseljenika Hrvatske i Vladimir Vujo-- ,
vi6, 6lan PredsedniStva i IzvrSnog
odbora Matice iseljenika Srbije.
Takode je bio prisutan i Ti-ho- mir Kondev, direktor Infor-mativn- og centra u New Yorku.
A u samom programu u6estvovala
su dva estradna umetnika iz Jugo-slavije,
koji su specijalno za ovu
prlliku doputovali sa predstavnici-m- a Matica iseljenika; mladi Bra-6an- in sebe pMraltaideunz ВgЈiоtбaЈrпuа,, pkrovjii spaumt ojge
nastupao pred iseljenicima na
Severnoameri6kom kontinentu, a
interpretator narodnih pesama, Do-b- ri Stavrovski, iz Skoplja, ve6 je tre6i put gostovao na ovom konti-nentu,
mada u Detroitu prvi put.
Kulturno-zabav- ni deo programa робео je Mladen Bio6ina, dalma-tinski-m pesmama. Veoma prijat-ni- m glasom, ovaj mladi pevafi je ve6 na pofietku osvojio publiku.
Brzo je repertoar upotpunio, pored dalmatinskih slavonskim, zagor-ski- m
i starogradskim pesmama. U sledeca dva dana festivala vec je bio vrlo popularan pevac i svaki
njegov nastup privladio je veliki
broj posetilaca prema pozornlcl.
Obozayaoci koje je stekao na festi-val- u imali su prlliku da saduvaju
uspomenu na njegovo pevanje,
MILICA MIUCHIN IZ CHATHAMA I EMILIJA fiRADIQATY IZ
DEtROITA POMOQLE SU NAM MNOQO
,1тШтнмнМ1аиЛмнгиА¥!ШтЖ1№Џ1&жмп учшттшч $№wmtmiw
I,
(Sobcrnnr of tit $tntt pf Hitljigatt
fmtnte fljis
fixtmu'Bt Mtil&tMHtm
m
- 20, 197K
WITKI.N'I)
Tin-- ViiKOBlavlan fcetlv.il, one of a Bi-rle- s oi rlvurfront fpRClvltJcs, lionorfl tlie YtiKouLavinn romraunlcy of metropnl I t.in Detmlr. The out h-en- Hti-rn MtrhlK.m nrea enccir.ii.inses л tIlM variety of ethnlr --,roiii3, ,ind
tin-- riverfront fusllvfllB arc .inonp the must urrcr,sfiil .v.-nt- M nntlon in promotlnK ethnic cultnrth and traditions. In the
cHwiitelizIieTirnimJKlouanclttnlvvtihoren hYceorumigtmaogsulenaivtyitaUnoUf RwDiveeeetkrrefonridotntawsiFlltehsebtyoivacloo.timnifmtlotrhattnoRilinra Mprloouhdlgan
eedInaaierrlltnyyijnluRpYtirliultoBiggRhoresedlastvshietahonefYnrinintRhceelovtnetllaaievtraiastnien.oafpgeTMorhlpinecliehlY,igtuuatgnhroeetwilaDhanovdelatcrnooInintdptreuioabsprtuerltyeae.dwpaiTKlrlhtreiecbauectJliyavhriolcnytooritnhge contrlbutlonn of the Yugoslavian reflrrt the hli'li value ol
demo. -- rat ic principles.
wAsithCoгvгмe' rnInor eaolfutltnhKe Stthaete YoufR&MsIiacvhliagnan.Fe1stiavsakl aalnld Miinchdigeacnlalrainnsg f ]„ln
Aiigiwr 18 - 20, 1978, лн Yugoslavian Festival Weekend in Michigan.
Civen undidr my hand on thla
sixteenth day of In the
poSto su u "butici" Jugoslovens-kog
kluba prodavala njegova plofia
"Serenada Jadrana mogn.
Posle Blo6ine nastupio je Iskus-n- i
Interpretator narodnog melosa,
sa svojim bogatim repertoarom
pesama od "Oevdellje do Sezarie",
kako je sam objasnlo raznovrsnost
svog repertoara. Ne treba naglaSa-va- ti koliko na§i ljudi vole narodne
pesme, i kolikl je apiauz pobrao
Stavrovski, narofiito makedonsklm
pesmama, koje su ipak njegov fah.
Pored peva6a, gostiju iz Jugo-slavije,
nastupio je prvog dana Jos
slovenafiki orkestarskl sastav.
Drugog i tredeg dana festivala u
programu su, pored pevafia, gosti-ju
iz Jugoslavije, nastupali domaci
ansambli i solisti: ansambl "Avala"
sa popularnlm pevafiem Dobricom,
muzicki ansambl "Detroit Tambu-ritzans- ", folklorni ansambl "бита-dija-", slovena6ka muzi6ka I peva6-k- a
grupa "Klancnik Brothers".
Gospoda Kay Clndrich, veoma
cenjeni peva6ki talenat iz Detroita,
vrlo cesto je imala solo nastupe sa
orkestrom "Detroit Tamburitzans",
a va2no je spomenuti i to da je ona
na po6etku I na kraju festivalskog
programa otpevala obe hlmne:
jugoslovensku i americku.
Prijatno iznenadenje za nas koji nismo iz Detroita bio je nastup
Georgea Zatezala, u ulozi interpre-tator- a
vojvodansklh pesama. Narria
svima je Zatezalo dobro poznat kao
umetnifiki direktor populamog'fbl-klorno- g ansambla "Sumadlja , ali
verovatno mali broj naSih liudi zna
da je'on svoju ljubav i talenat za
jugoslovenski folklor svestrano od-negov- ao. Potse6amo da je George
Zatezalo roden u Americi, i da vrlo
malo zna nas jezik. All to mu ne
smeta da veoma pravilno izgovara
reCi narodnih pesama — kada ih
peva.
1пабе, za ceo ansambl "Sumadi-ja- " karakteristidno je da je veoma
internacionalan, poSto vebina nie-gov- ih dlanova nisu cak ni porekldm
Jugosloveni.
' Mi nismo Jugosloveni, ali mno-g- o volimo vase pesme I igre; cucete sedam na§lh devojaka koje
pevaju jugoslovenske narodne pes-me,
a uopSte ne govore vaS jezik",
rekla nam ie Angela Maglia, asis-te- nt sedamumegtondl6inkaogigdriarekutor"aS,umkoadjaljvi"e.b
ЈaоnбsamnbelkaolipkroidrudSeivloojaskea AInzgeollvnoogj
izjavi, a narofilto su delete da
prifiaju (naravno na engleskom)
ODbaerlJancf of
AuRudt Ifl
VUCOSI.AVIAH FESTfVAl.
rmmnunity
August
year of Our Lord one thousjnd
nine hundred npvent t'-v- lght and
of the Comnionwr-a- l lh mu hundred
forty -- necond.
KtSiijL,
ПОУЕКНПК
uspomene sa gostovanja u Jugo-slavi- ji 1975. godine.
"Sada nam je najveca briga da se
pripremimo ponovo za turneju po Jugoslaviji. Prikupljamo novae. Je-dan
od nafcina zarade je prodavanje
jela i pi6a u butici "Sumadija".
Jugoslqvenske specijalitete пабе
devojke su same spremile, uz
pomoc koleginice iz kluba Zivice
Tavrezi6", upotpunila je, na kraju,
izl0agansvjeaksovmojih aknoslaemgibnliuca Akonjgi elaje.
nastupio u programu imalo bi se
po ne£to interesantno reci. Jed-no- m drugom prilikom treba svaka-k- o opisati istorijat slovenafike gru-p- e "Klancnik Brothers". Njihov
nastup na festivalu dugo ce se
pamtiti. 2ene obudene u lepe
slovenaCke побпје, koje su cinile
horski deo ansambla, rasporedene
na pozornici u grupama po tri,
Ii6ile su iz daleka na bukete lepo
aranziranog cveca. Zajedno sa
izvanrednim muzidarima Cesto su
podsticali ziyost programa i uopSte
festivalskog veselja.
Program je oko 10 casova u
nedelju uve6e zavrSen zvueima
gitare i prijatnim glasom Mladena
Bio6ine, koji ga je i otvorio.
Opisu velikog uspeha festivala,
.moramo dodati i jedan mracan
detalj. Poslednjeg dana, u nedelju,
oko prostora na kome se festival
odraiavao fiesto su demonstrirali,
. sa zastavama, hrvatski i albanski
ekstremisti. Srecom, incidenata
nije bilo. Zato je svakako zasluzno
dobro obezbedenje, odnosno dob-r- a organizacija festivala.
Opisu yelikog uspeha festivala
moramo dodati i jedan mracan
detaij. Poslednjeg dana, u nedelju,
oko prostora na kome se festival
odrzavap 6esto su demonstrirali,
sa zastavama, hrvatski i albanski
ekstremisti, Takode je bio pokusaj
skidanja jugoslovenske zastave sa
pozornice. Sredom, Radovan Ouro-vi- 6, zamenik predsednika Komite-ta,
intervenisao je vrlo hrabro ria
vreme, tako da je zastava ostala na
svom mestu.
Uprkos ovih neprijatnih dogada-ja- ,
moze se re6l da se festival od
pocetka do kraja normalno odvijao,
bez tezih incidenata, zahvaljujudi
do broj organizacijl i angazovanju
velikog broja pojedinaca i klubova
za uspeSno ostvarenje ovog znafiaj-no- g
dogadaja.
(U idudem broju jos o nasima
u Detroitu)
m
sm 1Шm
''Jfo
№
№ivi
%
4
$
k.
ч
Ш
Д i к ШЏ
Ш
4
fIf
itл
JWJ" "HT? ч V4 - rrd- -t рт--T wfhMt у11 wrpr № ГГ 4wii;c("S'.t,"f,tf t 'V1,r'4"a'g,r" j
1 J