Nase Novine, June 28, 1978

              ттжттштжжтшјттжтммШШШШШШШШШМШШШШ
pise: katar na kostiC ' 1КзШПВШВШ1кмШшШииРРк1ИШ1НВ
M
t4'
јИнГ
Teta Luca
je prva s leva
njegova vlasnica Lucija Juric" oba-- i
suta je pismenim i usmenim zah-valnica- ma
ljudi koji su se lepo
proveli.
PATRIOTIZAM KAO INSPIRACIJA
fosle 6etiri decenije provedene u
Akronu, teta Luca je odlufiila
posetiti rodni kraj — KruSevo kod
Obrovca. Od nekada velike familije
zatekla je samo staru tetku i njenu
porodicu. Uzbudenje je bilo silno.
Gin Ho joj se da je tamo sve
posebno. DiSe se punim plucima,
каб da vazduh podmladuje, voda
joj se udinila najbolja, krSeviti
putevi najlepSi na svetu. Amerika
je lepa zemlja, ali KruSevo je njena
"zemJeldjan.og lethjeg jutra teta Luca
ugleda na kamenitom, dzombas-to- m
putu zenu sa detetom u
пагибји.
— Kuda 6eS, pita je.
' — Kod lekara, u Obrovac.
Istog dana uvece tu zenu je
Lucija videla ponovo na putu, "sa
detetom Jos' bolesnijim u пагибји.
Vracala se ku6i bespomo6no. Le--
~kara nije naSla.
Morn.yKruSevu je zdravstvena
'% stanica~' p'tftrebiha kao Vazduh —
prozeia je teta Lucu ova misao i
fa KruSevo je 1968. godine dobilo
MILUTIN VELJKOVI6
Ljubavna pricaш Jugoslovene
-F- ELJTONIZCHICAGA
PRlCA KOJA SE SADA
RETKOCUJE
Kanal 2 ameridke TV mreze dao
je u Chicagu, u vestima, krajem
1975. godine reportazu o jugoslo-vensko- m
emigrantu Slobodanu —
Franku Cvetkovicu. Nazvali su
svoju temu; "Prifia koja se sada
retko 6uje". NeSto kasnije, decem-br- a
6. iste godine, sliCne podatke o
ovom mladom fioveku doneo je i
vode6i "Chicago Tribune". Ta tele-vizijs- ka
vest (u prevodu) glasi:
".--.. Vederas 6emo pogledati jedan
blokx u gradu. Сибето pri6u 6
jednom mladom emigrantu na
Northu Chicaga. NaSli smo jednu
.vrlo uspeSnu istoriju. To je, o
emigrantu 6iji su se snovi ostvarili.
Takva interesantna istorija seviSe
ne бије tako fiesto... Ovo je zgrada
koja je sada u dobrom stanju a ovo
je Slobodan I njegova zena Mirja-n-a.
On je doSao pre pet godina,
nije znao nikoga, radio je mnogo i
uStedeo neSto novaca. Poslao je za
Mirjanu i ozenio se njome u Chicar-g- u.
Sanjao je da bude neko...
UStedeo je 107000 dolara I kupio
napuStenu kucu odredenu za ruSe-nj- e.
Zgrada je sada puria stanara I o
vlasniku se moze 6uti samo dobro.
Verujte mi, on je pomogao mnogim
Ijudima:': 7
шшшв!шшшшвпажтшшшшшл1шмшшш ''т '''тл1' Fr77"? 1ртауг
Dom zdravlja. Uz njega je doSao
kao poklon i "landrower" za prevoz
bolesnika.
Jednog dana opet teta Luca je
posetiia Skolu u svom rodnom
mestu. Bila'je stara i toliko mala,
da su deca stojecl sluSala preda-vanj- a.
Zdravlje i Skola su najpotrebniji,
rasudivala' je ona. PoSto gotovog
novca nije imala donela.je odluku
da proda neku zemlju u Akronu.
Tako je stara Skola renovirana.
Sazidano je devet novih udionica I
pomocrie prostorije1.'
Zatim so se redale humane akci-j- e:
Teta Luca je osnovala fondaciju
4
Takva je 6ikaSka televizijska
pri6a s kraja 1975. godine 0 Slobo-danu
Cvetkovi6u. Ovde ga zovu
Frank.
Pa dobro, ima razloga da se
isprifia neSto viSe o torn jugoslo-vensko- m
emigrantu. u Chicagu,
koji je uspeo nekim bitnim stvari-m- a
da da novl tok. Roden je u NiSu
1943. godine. Tu je zavrSio maSino-bravars- ki
zanat i ve6emju gimna-zij- u.
Kao 6ovek u kome zivi teznja
ka :znanjima, ali bez dovoljno
materijalnih mogu6nosti da se
Skoluje, upisao je studije teologije
i uperiodu 1963-6- 7 zavrSava ovu
Skolu u Rakovici kod Beograda.
Radio je kao sveStenik- - propoved-ni- k
u Pan6evuf Kragujevcu i Sara-jev- u
i na torn poslu proveo tri godi-ne.
Ali je postojala jedna smetnja
za njegovu karije'ru teologa. Oka-rakteris- an
je, od Skolskih dana pa
nadalje, svuda gde se pojavlo, kao
"fiovek slobodne misli". Nalazeci
se obrazovanjem kod religije on
shvata sledece: Religija je vrlo
slozena stvar. Za razumevanje je
potrebno ogromno obrazovanje a
posebno mnogo 'treba da bi se
suStina toga Sto se religijom zove
objasnilq drugima. On zeli nova
znanja i Sirenje svojih vidika, pa je
konkurisao za visoku teoioSku
ггз wr&w#-my™xw™w- M ffitijKJwiJJtTnr's?ii4!4ffiTtyrnwntaw
za Skolovanje talentovane dece iz
bukovifikog kraja za medicinska
zvanja. Finansirala je asfaltiranje
dela puta prema zdravstvenoj sta-nic- i,
kao i podizanje zida u Skol-sko- m
dvoriStu.
Poslednje njeno humano delo je
opremanje bibliotete novog stu-"dentsk- og centra u Beogradu drago-ceni- m
enciklopediskim izdanjima.
U ovom poduhvatu teta Luci poma-z- e,
u trazenju knjiga, vredni'sveS-teni- k
Bekavac izittsburgha.
Kada' se'ovaj posao zavrSi, na
redu je slededi. Ideja je ve6 rodena,
samo teta Luca viSe voll prvo da
Skolu u New Boltu, u Engleskoj,
gde se mogu upisati svrSeno
teolozi, ali samo uz dobru preporu-k-u
iz svoje eparhije. Takyu preporu-kuo- n,
"6ovek slobodne misli", nije
dobio. Konafina odluka mu je da
stigne u Ameriku.
Marta 27. godine 1970. avion
kojim je dolazio u USA aterirao je
na CikaSkom aerodromu. TeSko6e
zbog nepoznavanja jezika zapo6i-nj- u
ve6 na aerodromu, potom se
redaju. Sve bi bilo druga6ije, 6ini
se, kada bi znao jezik. Radi najpre,
neko kratko vreme, na no6nim
poslovima najnize kategorije a od
"celokupnog komfora Ima samo
iznajmljeni prazan stan u koji je
uneo jedan duSek. Zatim se udru-zuj- e
sa molerima. Posle molera je
dzenitor u jednom velikom bildin-g- u.
Ubrzo uzl'ma isti posao" u
drugoj velikoj ku6i, tredoj, Cetvrtoj.
Radi istovremeno u maSinskoj
radionici kao poslovoda i ide u
vefiemju Skolu za kompjuter opera-tor- a.
Usput u6i engleski jezik. Sada
ve6 zaraduje dobro i podinje da
Stedi. Godine 1972; kupuje ku6u od
20 stanova. Naredrie godine kupuje
drugu od pedeset stanova koju
opravlja I dovodi u u potrebno
stanje uprkos predvidanja ljudi od
biznisa da to пебе uspetl. Povo-do- m
ovoga je h nastala poznata TV
reportaza. U naredne dve godine
kupuje joS Sest киба. Tako je uSao
osjvari svoje zelje i planove, pa
onda neka se prica...
Sino6 je teta Luca razgovarala sa
mnom do ponoci, a jutros je ustala
kao i obi6no, u-p- et casova, i otiSIa
na posao. Njeno odsustvo iz kuce
nije zna6ilo i odsustvo brige o
meni. Telefonom me pita da li mi
neSto treba, imam li sve uslove za
moj rad., Brinula je da li cu za
nekoliko dana sresti sve lidnosti iz
Akrona o koji ma treba pisati. Za
sva6ije zasluge znala je da kaze
neSto pohvalno.
Pri napuStanju teta.Lucmekude,
imala sam ose5anje da je moj rad
vrlo mali u poredenju sa njenim...
u svoj blznis, svoj sopstveni, zbog
cega je 1974. godine otkazao
dzenito'rski posao i onaj u maSin-skoj
radionici.
Takav je bio njegov poslovni
uspeh. Bilo kakvim se arSinima
merilo, uspeh se ne moze poreci.
On je radio mnogo, ali je nesum-njiv- o
da su joS neke okolnosti,
Пбпе i one sa trziSta, pogodovale
torn uspehu.
(Nastavice se)
к 'аавВШШ SxSM-ffi- F ЈШЖшЈЖ
ШшШШШШМШШшЗт
Slobodan Cvetkovid
MfHH % 4
9in „
к$УК U
'ii