Nase Novine, June 28, 1978

              №1
9
!
№
I
Ivttl
m
fiEMH
1
ft
ffl
и
1.1
J
?l
Na ovake oStre rijedi hodza
Karabegqvid safe glavom u rame-n- a,
pa blagim glasom odgovori:
— Dragi rodo, ima§ praVo §to se
ljutis I meni je to krivo. ZaSto da s
tobom 60s prave? Ti se, eto,
raspitaj za to јоб kod koga danas ill
sutra. To se ne moze sakritl... A ja
odoh kuci.
Hodza Karabegovid игјабе na
konja, ostaviv§i svoga rodaka u
teSkim mislima.
Mustaj beg je svakako робао iz
svoje kude na Carini u ВЈббе polje
svojoj kuli. A to je put, kojim se ide
u Nevesinje. Odlu6i da de se
raspitati za ovu vijest, dim vidi
koga iz Nevesinja. AH nije nikog
sreo iz tog kraja.
Unide u kulu i zovne slugu
Јабага.
— Idi na put — гебе mu — tamo
dekaj, i ko god iznije iz Nevesinja,
zamoli ga da mi dode. Imam neSto
vazrio-d- a pitam.
Tek oko icindije dovede Јабаг
jednog seljaka iz sela Brata6a u
Nevesinjskom polju.
—. Kako se preziva6?
— Hasan Muratspahi6.
Mustaj-be- g se okrenu JaSaru:
— Hajde ti svojim poslom!
Јабаг ode, a Mustaj beg pode
pitati:
— Hasane, da mi пеб№ гесеб!
Рогпаб ii ti Alibega Ljubovida iz
Odzaka?
— Kako da ne znam! Prekjuder.
sam mu dotjerao ovna.Ja drzlm
njegovu zemlju.
— ,Dobro, Hasane! Za6to si mu
dotjerao ovna? _ — On se ovih dana zeni. Tu 6e
bit! velika svadba. Sprema se
ditavo Nevesinje na to veselje.
— A koga uzirria?
— Uzima sa Borija aiajbegovu
kcer. Kaiu da je, lijepa kao upis. .
— Dosta, Hasane i Evo ti дгоб pa
neSto kupi.
Могеб idi svojim posiom.
-
Mustaj-be- g zdvnu Јабага; Naredi
mu da odmah spremi kobilii za put.
Treba da ide-natra- g ш Mostar da
tamo razvidi: kada je ono pismo
pisao Smajl ef. i da kaze majci 6ta
je duo od Karabegovida.
Vldf ti 4sada belaja Iznenadai
govorio sam sebi i spremao se na
put. Uzja§e kobilu i potjera je da
§tb prije stigne ku6l.
Kod kude. ga" pitala majka:
— Sto se, sine, tako brzo vrati?
— Ne pitaj!
I on ispri6a sve 6ta je био.
Majka se паб1а takoder u dudu,
kako to moze biti, kada Je alajbeg
pred ljudima dao Umihanu. Ona je
ujedno. bite uvrijedena postupkom
toga Ljubovida, kako de on da
ugrabi Mustaj-beg- u zaru6nicu? To
jeJ sramotaj grehota! Osudivala i
grdila stara Hatidza hanuma, koja
se radovala svojoj nevjesti i sipovoj
zenidbi. On je njezin jedlnak,. sva
njezina nada. A uz to je momak u
tridesetoj godini.
Majdine rijedi јоб јабе raspale
Mustaj-beg- a. OtrCi u svoju sobu i
nade ono pismo Smajl efendijino,
okreni tamo amo, nigdje datuma.
Pismo, inade, jasno kaze: da je
Umihana primila njegov amanet,
da su joj roditelji zadovoljni i da je
djevojka kao slika lijepa.
— Pa kojl je ovo бejtan! U pismu
ovako, a u Nevesinju onako! Ovo
se mora prodistiti! Re6e i zapovjedi
sam sebi. Ovako ne smije stajati,
mora se brzo raditi, dok ne bude
kasno!
Cijelu nod nije za'spao. Ni on ni
majka mu. Obuzela 'ga niinja ria
suparnika, na otimada njegove.
djevojke, koju je isprosio i darovl-m- a
obdario. Aii-b- eg je dakle Um-ihanu
preprosio, ina6e ne bi ona
Mustaj-begov- e darove primila. Pre-m-a
tome, ona de vratiti darove u
Mostar. Sramota! A Sta 6e, onda,
govoriti Mostarke djevojke, koje je"
on bagatelisao? One 6e ga u
pjesmu metnuti i osta Ijaga kroz
godine! Ta se miinja јоб ројаба.а
stoga, §to je od toiikih био da je
djevojka izvanredne Ijepote. Uza to
je od dobra roda. I bad kada je
drzao sigurnim da je pitanje njego-ve
zenidbe, koje ga toliko godina
pritiskalo, sretno г!јебепо, etolte
vijesti kao grom iz vedra neba.
Cim se svanulo, on napiSe
bosandicom ovako pismo svome
protivniku:
XX
Pismo Ali-be- gu Ljubovicu f
njegov odgovor
"Јибег sam doznao da si prepro-sio
moju vjerenicu Umihanu кбег
Hajdar alajbega Cengida sa Borija.
To se tide moga obraza i namusa i
ja to ne mogu preboljeti; zato te
pozivam пајипабМ mejdan, pa.ko
"ddbijie, taj neka vodi Umihanu.
Dajem i ravo da odabere6. koje
беб mjesto uzeti za mejdan od ova
tri: Hi u ВЈбби polju nize mojekule,
pdaklen de nas gledati moja stara
majka; (II u Nevesinjskom polju,
odaklen de nas gledati -- tvoja stara
majka; ill tamo naZagorju ravnom,
gdje de nas s kule gledati pleme-nit- a
Uma. U sludaju da ne smjed-пе- б
izadi na mejdan, onda ti dodi
sa doratomu Mostar da sa ostalim
svatovima odeS na Zagorje I da pod
Umom vodiS dorata sve do Mostara
. — do mojlh dvora".
Kada je ovo naplsao, smota
paplr, all ga brzo opet razmota I
dodade јоб redenicu: "Rok za
odgovor tri dana".,,Po torn opet
pismo smota I sade u dvori&te,
gdjeje mati njegova posipala jufku
po tepsiji da je sunce osu6i, jer za
zimu treba "јеНбба".
— Je Ii stigao Јабаг iz ВЈбба?
. — Jest, malo prije.
Mustaj-be- g ode u тибко odje- -
Ijenje svoje kude I tamo u Stall
nade slugu, pa mu naredi, da uzme
'.'.''
(LJUBAVNI ROMAN IZ 18 VIJEKA)
vranca, pa da odmah ide u Odzake
Ali-be- gu Ljubovidu u Nevesinj-skom
polju; tamo neka preda
pismo njegovo.
— Dobro, bezel Trebam Ii 6to
redi јоб?
— NiSta! Samo predaj, pa
odmah natrag!
j
Х--- Л.
Gotovo u rudano doba zakucala
je halka na kapiji Ljubovida kule.
— Koje? pitala stara Zulejha
hanuma, majka Ali-bego- va, koja se
nalazila u dvoriStu radedi oko orhi-dej- a,
6to su svojim velikim cvatom
u velikom broju bile presadene u
suhu dvorlStu.
— Je II ovo kula Ali-be- ga Ljubo-vida?
pitao Jasar, Mustaj-bego- v
sluga.
— Jest!
— A je Ii on kod kude?
— Jest! A б№ treba?
— Da mu predam jedno pismo
od Mustaj-beg- a Laklsida iz Mosta-ra
— rede Јабаг.
Stara Zulejha hanuma pride k
vratima govoredi: — Moj je sin u
drugom katu kule, nedto je zabav-Ije- n
poslom. Ja sam njegova
majka... Ja du mu to pismo
predatl.
Јабаг promoll pismo kroz vrata, a
Zulejha hanuma uze pismo za kraj,
da ga ne zaprlja, jer su joj ruke bile
malo blatnjave od okopavanja cvi-jed- a.
Primajudi pismo zapita:
— Treba II јоб 6to redi Ali-beg- u?
— NiSta!
— A treba Ii odmah odgovor?
r-- Ne treba!
Јабаг okrenu putem natrag, a
stara Zulejha hanuma ponese pis-mo
sinu u kulu. Zatekla ga u njego-v- oj
sobi, kako disti i pregleda vatre-h- o
oruzje.
— Baci, sine, toga davla iz бака!
.— govorila starica, koja je toliko
udaraca dozivila od orufja. Toliki
Ljubovici izginuii. Sad ostao samo
All-be- g pa i on eto kao I oni.
Oru2je — du6a! — Da Bog da rriu
zemlja kosti izmetala, koje ie
рибке pryi izmislio! — proklinjala
stara.
— A sablje I handzari? sa
'-
-. smijehom pitao majku Aii-be- g.
— I toga! I toga, sine!
Govoredi to, nije sirota ni znala
da bad ona u rucl drzi I nosi poziv
za — dvoboj!
— Evb ti pismo od Mustaj-beg- a
' mLaukigSaicap!rerdeaddeeZ. ulejha hanuma, pa
Aii-be- g uze pismo. — Sta to on
р!бе? Ja ga I ne poznajem. ~
Nikad nisam s njim bio.
— Eto vidi, sine!
Aii-be- g otvori pismo, a mat!,
koja je bila hepismena, gledala
sinu u lice da vidi I pogada kakvo je
to pismo. Aii-be- g podeo je u sebi
ditati. Ved kod prvih redenica stade
se u lieu mijenjati, poded,e mu od
gnjeva ruke drhtati, on stade g las-n- o
psovati I otpuhivati. Odl mu se
парип1бе vatre.
tf
MaOiMBS Af
— Ma ба je to, sine?
On nije bdgovorlo, ved je opet
podeo ditati iznova kano da ne
vjeruje svojim odima. Proditavdi ga
mrmljao: — Eh, eh..! ;
— Ma Staje'to.'elne?
— Evo belaj'-iznenada-h ! ~ ,r--
-
— Kakav belaj ako Boga гпаб!
Ko trail belaja on se 0 sebi zaba-vi- o!
Kazivaj dta je!
Zulejha hanuma je sva strepila, i
stoga joj rede Aii-be- g da sjedne.
Sjede i on kraj nje, pa pode:
— Pide mi Mustaj-be- g LakiSi6 iz
Mostara, da je Uma njegova a ne
moja...
— Halla! Halla! dudila se mati i
udarila dlanom 0 dlan, — kako to
moze biti?
— On veli, da sam ja Umihanu
preprosio, biva: da je on nju prije
isprosio...
— A je II tako? pitala majka.
— Nije istina, majko!
— Ako je on nju prije isprosio, ti
je odmah ostavljaj, jer to ne bi bilo
od tebe lijepo...
— Nije ju isprosio... Nije! Jaovo
prvi put бијет. Da je Јвргобепа
Uma, ona ne bi uzela moj prsten...
— A zar je ona uzela tyoj prsten?
iznenadi se Zulejha hanuma i gleda
o6tro Ali-beg- a.
— Ima у1бе od sedam dana!
--— Ah, ah! Pa 6to od mene
кгЈјеб? I ja se dudim, gdje je onaj
prsten sa tri almasa! Ne vidam ga
ved nekoliko dana... Pa Sta de sad
biti?
— Ne znam, majko.
— Sta јоб рјбе Mustajbeg?
, — Лбе ne рјбе... Tu je Aii-be- g
zatajio poziv na mejdan, jer bi se
majka njegova izgubila od" jada f
muka, kada bi doznala za oruzani
obradun medu momcima.
— Sad je na Umihani da ona
rekne: koga de [koji joj) je draii; je
Ii, sine? '
u -T- akoje!
Pode Zulejha .ђапита iz sobe.
Aii-b- eg je zapita: — Ko ti je ovo
pismo predao?
Ona mu odgovori, da je pismo
donio po svoj prilici siuga Mustaj-begov- i,
isprida mu razgovor sa
njim. Nije htio dekati, niti je traiio
odgovor, no se vratio natrag.
Ode majka iz sobe da vidi, Sta je
sa rudkom i da ujedno promisli јоб
o toj novosti, pa de opet podeti
razgovor sa sinom.
Aii-be- g ostade u sobi sam. Opet
prodita ono pismo zastajudi kod
svake redenice. — Sta sad? pitao
sebe. Ргет1б!јао i odgovorio: —
Sta? Na mejdan i gotovo! On me
poziva, neka mu i bude!
Pride k prozoru.
— Milutine! — vikne slugu.
— Sto de ti? javiose majka iz
mutvaka (kuhinje). n-- ;'
— Treba mi пеб№... PoSalji ga
amo!
Aii-be- g skide s rata (police) divit
i kalem, okrene ono pismo Mustaj-begov- o
i napiSe s druge strane:
"Da ne bi puno бекао na odgo
vor, javljam ti da primam mejdan u
biscu. hok sastanKa prya nedjelja
a u ponedjeljak — mejdan, pa ko
ostane 2iv, neka vodi Umihanu".
Ispod toga se potpiSe.
Kada je Milutin uniSao u sobu i
stao kraj vratai uplta ga Aii-be- g: —
Koji Je dan danas? -
— Petak!
— Petak? Dobro!
All-be- g ono pismo metne u istu
kuvertu i pruzi ga Milutinu rekavSi:
— UzjaSi vranca, pa potrdi brzo
prema Mostaru. U putu des srestl
slugu Mustajbega Lakiida. Predaj
mu ovo pismo i repi: "Ovo je
odgovor Ali-be- ga Ljubovida", neka
ga preda svome gospodaru... Onda
se vrati Milutioe. (Nastavit ce se)