Nase Novine, January 09, 1986

              ;жтт i%wi # ШШ !) tr
TfliflP" eh V VYw
А-- Ч ''SfajAl't'fcVtytftbrtpi &.. rM& 'AfeStii Vg v-w?tfe- l# №
IZA POLITICKIH KUJLISA
TURNEJA U "PAPAMOBILU"
Propala "novinarska" karijera
Jovana Pavla II. — Holandska
' 'Popi-Jop- i " paro dija
Izmedu dvadeset osmog i predstoje-ce- g
dvadeset devetog putovanja obzna-nil- a
je pres-kancelari- ja Svete stolice da
se priprema vec i trideseta turneja pape
oko globusa. Cilj je crna Afrika, cetvrti
put. Doduse, bez crnih geta kod Joha-nesburg- a.
Nijedan poglavar, duhovni
ni svetovni, nije dosad toliko prokrsta-rio- ,
tacnije receno obletao planetu. O
tome se vec govori — u Vatikanu disk-retn- o,
u Denovi glasno.
Izdavac Mardok i papini "citati"
U Denovi je, nedavno, docekao Papu
njegov ljuti rival, kardinal Duzepe Siri.
Na poslednjoj konklavi, kada se u Va-tikanu
1978. resavalo o papskom pre-stol- u,
denovski kardinal je, tek u
osmom glasanju, podlegao takmacu sa
Istoka i Karol Vojtila iz Krakova je
postao prvi neitalijanski papa, 264. po
redu. Denovski kardinal Siri, 15 godina
stariji, ovo ne zaboravlja. Lepe reci
nisu mogle da prikriju suprotnosti.
Evropski poslanik, Denovljanin Baget
Boco opisuje: "Siri smatra Vojtilu var-varo- m,
Vojtila smatra da je Siri izla-peo- ".
Iz Papinih putovanja oko globusa
naumio je da pravi novae australijski
milioner i izdavac Rupert Mardok. Uz
dovitljivu reklamu poceo je da objav-ljuj- e
seriju novinskih komentara sa pot-piso- m
pape Jovana Pavla II. Nikad do-tl- e
nijedan papa nije se u to upustao.
"Papin clanak" objavljen je u london-sko- m
"Times"-u- , madridskom
"ABC" u44severno-americki- h, osam
argentinskih i vise evropskih listova.
Uzvitlala se trka medu profiterskim iz-davaci-ma.
Vatikan je reagovao sav sa-blaznj- en.
to je zloupotreba "imena
Svetog oca za komercijalne poduhva-te- ",
demantovao je press-se- f Svete
stolice, Nikolini. Papi i ne pada na urn
da pise komentare za novine, upozorio
je, dodajuci da su to, ipak reci Jovana
Pavla II, ali proizvoljno istrgnute iz
raznih govora i propovedi.
Izdavac Mardok se poziva na pret-hod- ni
dogovor sa kardinalima Gonjo-no- m
i Stiklerom, na prevodioca Al-fre- da
Bloha, Amerikanca poljskog po-rek- la
koji se stari papin poznanik. Va-tikan
se brani: dva kardinala su samo
"podsticali sirenje papine reci" a nisu
sklopili aranzman. Pokusaj da se sa pa-pini- m
imenom i "komentarima" pravi
biznis i uplivise javnost rasplinuo se
kao — blef. Ali ciji?
Kad je papa proslog aprila u audijen-cij- u
primio tuce evropskih desnicara,
ukljucujuci i sefa italijanskih neofasista
Dordija Almiratea, kao i francuskog
desnicara Jan-Ma- ri le Pena, italijanski
profesor Alberto Asor Rosa je, pun
zgrazavanja, napisao: "Kod pape nema
spremnosti za dijalog. Iz njegove licno-s- ti
izbija kontrareformacija. Za njega
postoje samo zakon, crkveni kanoni i
hijerarhija" .
Lakrdija "Popi-Jopi- " u Holandiji
Nepristrasni listovi su uocili da je
papa pozvao italijanske birace da na
poslednjim komunalnim izborima gla-saj- u
za Demohriscansko-hriscansk- u
stranku, iako novi Konkordat zabra-njuj- e
takvo mesanje u politiku.
U Holandiji je takvo mesanje prese-cen- o
sarkasticnim humorom: uoci pa-pi- ne
posete, proletos, pet miliona Ho-landa- na
se zabavljalo televizijskom se-rijo- m
"Popi-Jopi- ", koja paradira bes-kraj- ne
tumeje u "papamobilu" i poku-saj- e
da se takvim globtroterskim hodo-caScim- a
povrati uticaj katolidkog vr--
's
hunskog klera. U Zapadnoj Nemackoj,
kao i u nizu drugih zemalja, dojucera-snj- i
vernici napustaju Katolicku crkvu,
a pogotovu odbijaju da placaju "cr-kveni
porez".
Dugogodisnji saputnik i izvestac
Hansjakob Stele zakljucuje da papa,
krstareci oko globusa, vozeci se svo-jo- m
specijalnom limuzinom "papamo-bilom- "
, izmedu spalira i kordona, iako
okruzeni pastvom, narocito 4.sirorha-sni- m
zemljama pritisnutim gladu i ne-mastino- m,
uopste ne vidi i ne moze da
oseti stvarni zivot, ni goruce ljudske
potrebe.
Engleski opis Vatikana
Papine propovedi na africkim turne-jam- a
protiv planiranja porodice, uzi-ma- ju
kriticari kao dokaz da se kroz teo-los- ke
naocare stvarni problemi prena-seljeno- g
i neishranjenog "crnog konti-nenta- "
ne sagledaju.
Nekatolicki Englezi izucavaju u
cemu — uprkos tolikom angazovanju
Vatikana i tolikoj revnosti u pribavlja-nj-u
"imiga" svompoglavaru, prevalji-vanje- m
rastojanja sest puta duzim od
ekvatora za sedam godina, — ipak lezi
dilema Katolicke crkve i hijerarhije.
Ojaden zbog prekinute serije "Papinih
komentara", "Times" prepusta ocenu
jednoj uglednoj vatikanskoj licnosti
koja prilike opisuje ovako: "U koncilu
igraju teolozi previse veliku ulogu. In-teligen-cija
se ceni suvise malo. Ljudi
oko pape se ne odlikuju narocitom in-teligencij-om.
A njemu samom, izmedu
jednog i drugog putovanja, preostaje
opasno malo vremena da bi se posvetio
studioznom radu".
Na redu je putovanje po svetu broj
29.
Bozidar DIKIC
"Politika"
UMRO VLADIMIR
SMIRNOV VOLODA
U Beogradu je preminuo general-potpukovn- ik
JNA u penziji Vladimir
Smirnov Voloda, nosilac Partizanske
spomenice 1941. godine.
Roden je u Taskentu u SSSR-- u 21.
juna 1899. godine. Pre drugog svet-sko- g
rata kao gradevinski struenjak ra-dio
je na gradilistima sirom nase zem-lj- e,
gde se upoznao sa idejama napred-no- g
radnickog pokreta. Neposredno po
izbijanju ustanka 1941. godine stupio
je u Narodnooslobodilacku vojsku. U
ratu prosao je put od borca do nacelnika
inzenjerijsko-tehnicko- g odeljenja Vr-hovn- og
staba NOB i POJ. Isticao se
marljivoscu,v vojnickom ume§noscu i
hrabroscu. Clan Komunisticke partije
Jugoslavije postao je 1942. godine.
Partizansku spomenicu 1941. predao
mu je na Visu drug Tito.
General Smirnov je 1943. godine po
naredenju vrhovnog komandanta
druga Tita u 4. neprijateljskoj ofanzivi
u legendarnoj bici za ranjenike, ruko-vodi- o
rusenjem mosta na Neretvi,
ostvarujuci pri tome genijalnu Titovu
stratesko-taktick- u zamisao i varku da
se izvojuje pobeda u bici za ranjenike.
Posle rata bio je komandant inzenjerije
Jugoslovenske narodne armije, nacel-ni- k
gradevinske direkcije Ministarstva
narodne odbrane i zamenik nacelnika
gradevinske uprave SSNO. Nosilac je
veceg broja ratnih i mirnodopskih odli-kovanj- a.
Sahrana posmrtnih ostataka Vladi-mir- a
Smirnova Volode obavljena je 9.
decembra 1985. godine na Novom
groblju u Beogradu.
NESVAKIDASNJA DEBATA I BRITANIJI
OPTUZILI CRKVU ZA
MARKSIZAM
LONDON, decembra — Politicke
klevete prvaka Konzervativne partije
srucile su se i na Englesku crkvu, u
cijem je izvestaju o socijalnom stanju
u britanskim gradovima prepoznata
"cista marksisticka teologiia".
Konzervativni "Dayli" Telegraf"
tvrdi, na primer, dasu "neki ministri"
zbog toga otpisali crkvenu analizu kao
"politicki dokument ekstremne levi-ce- ".
List citira konzervativnog posla-nik- a
Johna Carlisla koji tvrdi da Engle-sku
crkvu predvodi "tovar komunistic-ki- h
klerikalaca koji veruju — ne da je
novae koren sveg zla, nego da je on i
socijalizmu neophodan".
Kritika ekonomske politike
"Vera u grad" je 400 stranica po-tan- ko
dokumentovane socijalne price,
pre svega u crnackim getima. U ime
Engleske crkve elaborat je sastavila ko-misi- ja
od 18 clanova, formirana pre
dve godine odlukom kanterberijskog
nadbuiskupa doktora Roberta Ransija.
Ocena da je ekonomska politia zemlje
"dogmaticna i kruta", pa je zato "ne-prihvatlji- va
za sve zajednice i genera-cij- e'
' Britanaca — poenta je crkvenog
zakljucka.
Engleska crkva je imala da dela kao
"savest nacije", kaze (prema rekons-trukci- ji
delova jos neobjavljenog izve-staj- a
koji su provaljeni u stampi) komi-sij- a.
Postupajuci shodno takvom uve-renj- u,
komisija (u izvestaju koji ce zva-nicn- o
skoro biti publikovan) dovodi u
pitanje "celokupnu ekonomsku polit-iku".
"Primenjena (ta je politika) do-prin- ela
upropascavanju citavih oblasti
koje vise ne nude nadu u boljitak, nego
ovekovecuju ljudsku nemastinu o kojoj
smo morali da obavestimo, kaze kom-isija".
Izabrano crkveno telo (ciji clanovi
nisu samo svestena lica, nego i profe-sor- i,
ugledni managed sociolozi i poli-ticar- i)
kaze da primenjena ekonomska
politika "previse naglasava individua-liza- m,
a nedovoljno uvazava zajed-nick- e
obaveze" i predlaze konkretne
korake.
"Neka nadbiskup sredi svoju
kucu"
Izvestaj ima ukupno 61 preporuku
U intervjuu Oslobodenju 61an Pred-sjednist- va
CK SK Bosne i Hercegovine Hr-vo- je
Istuk, medu ostalim, konstatira da se
antikomunizam koji je danas prisutan na-jvidljiv- ije izrazava u kulturi, posebno u na-§i- m knjizevnostima Plejada lijevih stvara-lac-a
skoro da je otiSla, a odgovarajuce
supstitucije nema Namnozio se prosjek i
sivilo. Kolo vode Sto s pozicije svojih
dosadasnjih knjizevnickih manje-viS- e za-muckiva- nja hoce uz pomoc raznih udruze-nj- a
i raznih predsjednika da budu politi-ck- a
i uopce dru§tvena elita da se Savezu
komunista nametnu kao partner. Ideolo-sk- a
orijentacija im je raznovrsna, ali naj-себ- се
gradanska. Kad prevr§e mjeru, davi-covs- ki Oskar Davico ill јоб poneko vrisne,
oni malo zaSute, pa opet I tako vec dugo. . .
Vjerojatno ce se knjizevna buducnost
ponecega stidjeti iz ovog vremena bez od-govaraju-cih
knjizevno-kriticarski- h krite-rij- a,
u kojem su nazovikritifiari - s pozi-cij- a
danas ovako, sutra onako - kaziva-l- i
sto valja i sto nije dobro. Ali i komuni-stick- a,
odnosno uopce napredna inteligen-cij- a - iz straha od etikete ili radi onog
malogradanskog: hocu svoj mir - oportu-nistic- ki
se odnosila prema opcoj nekultur-no-j
i nestvaralackoj agresivnosti ovih kva-ziknjizevn- ih
persona.
Na pitanje s kime SK u ovom casu vodi
bitku, Hrvoje IStuk je rekao da se u osnovi
radi o dvije grupacije oponenata. Jedna je
— 38 obaveza sugerisanih Crkvi i 23
namenjenih vladi. Vladu gospode
Margaret Thatcher ne brinu, razume
se, one prve, nego druge proporuke.
Njima se trazi veca materijalna pomoc
siromasnim gradskim cetvrtima, po-seb- no
crnackim getima u kojima po-vreme- no
eksplodiraju pobune.
Nemogucno je na skucenom pro-stor- u
novina citirati sve, ali se, recimo,
predlaze obimnije finansijsko ulaganje
u nova radna mesta "u zonama priori-teta- "
(siromasnim). Trazi se, zatim,
pomoc slabo stojecim porodicama sa
decom i veca pomoc nezaposlenima.
Kritikuje se sistem stanovanja i zahteva
se olaksica za one koji nemaju stan,
kako bi brze dosli do krova nad glavom
i slicno. Trazi se, jednom recju, sve
ono sto tekuca politika konzervativaca
danas odbacuje pod obrazlozenjem, da
ne zeli mesanje drzave u odnose koje
formira slobodna ekonomija.
"Neka nadbuskup sredi prvo sop-stve- nu kucu, pa neka posle kritikuje
vladu", porucuju pristalice sadasnje
politike konzervativaca.
P. POPOVIC
Stalni dopisnik "Politike"
BASCARSIJA —
SVETSKA BASTINA
Stari sarajevski trg, u svetu cuvena
drevna Bascarsija, deo urbanistickog i gra-diteljsk- og nasleda iz najranije istorije Sara-jev- a,
po svemu sudeci bice uskoro upisana
u listu svetske bastine koju odreduje UNE-SK- O.
U Sarajevu se dosta cini da se sa6uva
dragocena Bascarsija. Mnogi poslovi su
vec uspesno uradeni, a predstoje novi po-duhv- ati
na revitalizaciji starog gradskog
jezgra. Skupstina fonda za zastitu Bascar-sij- e,
na primer, usvojila je srednjorocni
plan do 1990. godine, kojim ce mnogi
objekti na Bascarsiji dobiti autentican iz-gl- ed
od pre vise stotina godina.
ProSirice se izmedu ostalog derdan zivo-pisni- h
ducana sa starinskim cepencima,
otvorice se kompleks kafana i si. Mnogi
bascarsijski sokaci dobice nekadasnji iz-gle- d.
IZ INTERVJUA HRVOJA ISTUKA "OSLOBODENJU" KNJIZEVNICKA
ZAMUCKIVANJA
oni
lzvan SKJ, a druga unutar njega. Prva je
antikomunisticka i antisocijalisticka. Ja-sn- a
je l vrlo prepoznatljiva, premda meto-d- e
nastupanja stalno mijenja i prilagoda-v- a
situaciji. U tome su jako napredovali.
Cak dotle da materijalnim sredstvima ove
drzave objavljuju knjige protiv njenih os-novn- ih
vrijednosti. Oblandu paketa koji
nude sacinjava red demokracije,.pa red
nauke ili poezije. A unutra je po pravilu
nacionalisticki serviran pogled unazad
sto u retrovizorskoj vizuri oslikava veliku
samostalnu Hrvatsku, veliku samostalnu
Srbiju, veliku samostalnu Makedoniju,
Sloveniju. . , Kakve bi sve kataklizme mo-ra- o
dozivjeti ovaj na§ mali prostor da bi
svi bili veliki? Autori najnovijeg tzv.
Manifesta hrvatske petnaestorice (25.
kolovoza 1985), ali ne samo oni, kazu da se
to ne mora uvijek raditi kako su to ustaSe
i cetnici i balisti i drugi radili - nozem,
vec da se to moze izvesti i prebacivanjem,
preseljavanjem, iseljavanjem. Tako oni, a
ukupna паба povijest potpuno drukcijej
jako smo maleni da bi odvojeno bili veliki
a zajedno smo odista vrlo snazni. Naravno,
SKJ je uz povijest. Njen najblistaviji dio
sam je sagradio. Zato ova grupacija opo-nenata
nema nikakve historijske Sanse;
bez obzira na njenu sposobnost da se, po'
formama djelovanja, prilagodava vreme-n-u
i uvjetima - rekao je Hrvoje Is4uk.
,
m w' w4