Nase Novine, January 09, 1986

              rwrn- ~ 1~ ""-- "" ►лм=м—£ - t— ™л, Wl - ; уг v £" -- ' ; ' ' i
-- Чи Е4 Ј fma ш A
ili
I ' ' w I Ј !..'
f4
JUGOSLOVENSKI INTERESI U INOSTRANSTVU BLAGO KRALЈА ALEKSANDRA
Nekadasnji kralj, ubijen и mar-seljsko- m
atentatu, kao jugoslo-vens- ki
drzavljanin, shodno Us-tav- u
SFRJ, una "pravo' ' da
zvanicni jugoslovenski organi
danas, pedeset godina posle
njegove smrti, uzmu u zastitu
njegovu imovinu koja se na-vod- no
krije na nekom tajnom
racunu u Svajcarskoj. Kao imo-vinu
svakog zivog Hi umrlog
jugoslovenskog gradjanina u
inostranstvu. Ali...
Delegati Skupstine SFRJ suocice se ovih
dana, istina tek indirektno, sa mistcrioznim
dosijeom zaostavstine bivseg jugosloven-skog
kralja, "oslobodioca" i "ujedinite-lja"- ,
kako su ga za zivota zvali i kralja
diktatora, kako ga je novija istorija okvali-fikoval- a,
Aleksandra Karadordevica
(1888-1934- ). Jer, u redovnom godisnjem
izvestaju Saveznog javnog pravobranila-stv- a
koji se dostavlja Skupstini, govori se
o postupku za "zastitu jugoslovenskih in-tere- sa
i imovine" u vezi sa zaostavstinom
bivseg kralja, pokrenutom kod nadleznih
svajcarskih organa.
Savezno javno pravobranilastvo, naime,
zastupa jugoslovensku drzavu (federaciju)
u svim sporovima sa stranim pravnim i fi-zick-im
licima, a prema Ustavu SFRJ, Fe-deral- ni
organi duzni su da stite i sva, pa i
finansijska prava jugoslovenskih drzav-Ijan- a
u inostranstvu. Aleksandar Ka-radordevic
je bio jugoslovenski drzavlja-nin
iz cega proizilazi, valjda, logican za-kljuc- ak
da i njegovoj imovini koja se na-vod- no
krije u nekom tajnom sefu, u nekoj
(za sada se jos ne zna kojoj) svajcarskoj
banci, sleduje — "zastita".
Stare price
Neko ce mozda reci da ima i svojevrsnc
ironije u tome sto, kao sto ce se kasnije
videti, drugi jugoslovenski gradani, koji
nemaju racune u svajcarskim bankama, kao
i jugoslovenske privredne organizacije,
moraju kadtad da uloze mnogo muke i truda
ne bi li zastitili sopstvene interese i prava
u inostranstvu. A jugoslovenski, drzavni i
diplomatski organi u inostranstvu, u takvim
slucajevima obicno su diplomatski uz-drza- ni
i nedovoljno odlucni, odnosno ne
zele da se "mesaju u tude poslove" kad
treba da im pomognu.
Ali, da podemo redom.
Kada je 9. oktobra 1934. godine u Mar-selj- u
ubijen tadasnji jugoslovenski kralj
Aleksandar I, nastala je groznicava potraga
za njegovim blagom, koje je — kako se
pretpostavljalo — bilo deponovano na taj-nom
racunu, odnosno u nekom tajnom sefu
u Svajcarskoj. Kazemo "pretpostavljalo",
jer ni onda, kao ni danas, niko nije raspo-laga- o
pouzdanim dokazima da je Aleksan-dar
uopste imao racun ili sefu Svajcarskoj.
Zna se da Karadordevici nisu bili (u
kraljevskim razmerama, dabome) narocito
bogat svet. Mada, nisu bili ba§ ni ubogi
sirotani. Aleksandrov otac, Petar I Ka-radordevic,
bio je jedan od osnivaca i glav-ni- h
finansijera pariskog metroa jos pre pr-vo- g
svetskog rata. Sin je od oca nasledio
ove akcije. Bilo je, zatim, jos nesto cini
se vidovito plasiranog kapitala u rudnike,
zeleznice, petrolejske kompanije... u ino-stranstvu.
Verovalo se, zato, da vrednosni
papiri ili bar deo tih papira koji nisu pro-nade- ni
posle Aleksandrove smrti (ako po-sto- je
i dan danas bi mogli da donose divi-dend- e)
leze na skrovitom mestu u Svajcar--sko- j.
Bilo je, slicno tome, i mnogo speku-lacij- a
o nekakvom Aleksandrovom zlatu.
Jer, Aleksandar je zakupio dva rudnika u
istocnoj Srbiji, na planini Deli Jovan i ulo-zi- o
dosta para u njihovo otvaranje. A zlata
je u torn kraju, nema sumnje, bilo. Francu-zi- ,
vlasnici borskih rudnika, samodo 1935.
godine otuda su izvukli i u inostranstvo
odneli 16 hiljada kilograma zlata i 32 hi- -.
ljade kilograma srebra.
I sovjetski istoricar V. K. Volkov je, u
nedavno objavljenoj knjizi o pozadini mar-seljsk- og
atentata, jos" jednom podgrejao
stare spekulacije. On kaze: "Kralj Alek-sandar
je bio koristoljubiv. Njegova
drzavna apanaza iznosila je gotovo 60 mi-lio- na
dinara, Sto je po kursu iz ovog vre-me- na
odgovaralo sumi od oko milion amc- -
rickih dolara. Uspomene na novcano nedo-voljno
obezbedeno detinjstvo i izgleda da
su ga terale da naveliko ulaze u razne svaj-carsk- e,
francuske i engleske banke za 'erne
dane".
Aleksandrov sin, Petar II Karadordevic,
koji je citavog zivota razmi§ljao kako da
se docepa "ocevog tajnog sefa", jednom
prilikom je, kao exkralj u Parizu posle rata,
izjavio francuskim novinarima: "... Meni
je americka banka 'Morgan' isplatila 28
miliona francuskih franaka na ime akcija
koje je moj otac ulozio u izgradnju americ-ki- h
zeleznica u California-ji- . Zatim sam od
akcija za brodogradnju, koje je otac kupio
od Engleza, dobio sa tatinog racuna iz Lon-don- a
105 hiljada funte. Znam da otac ima
konto u Svajcarskoj, ali otuda nisam dobio
nista, jer ne znam sifru..."
Petar II je, kazu, ziveo burno, i u zivotu
— valjda zato sto je kao i njegov otac
mnogo l cesto gubio na pokeru — imao je
silnih finansijskih nevolja.
Nakori Petrove smrti (umro je 1970. u
Denveru, u americkoj saveznoj drzavi Co-lorado,
gde je bio "sugradanin" Blake
Carrington-a)- , njegov americki advokat
John Silverstone izjavio je da "najveci deo
novca Karadordevica lezi u svajcarskim
bankama u tajnom sefu". Ali, sifru, "ko-lik- o
mi je poznato, niko ne zna' '
, rekao je.
Poslednji pokusaj
To je, ukratko, prica o misterioznom
blagu. Ali, njeno najzanimljivije i mozda
najmisterioznije poglavlje odnosi se na sva-koja- ka
nastojanja onih koji su nakon Alek-sandrove
smrti zeleli da se dokopaju "taj-nog
racuna". To je najpre pokusao Pavle
Karadordevic, ali nije uspeo. Pokusao je
Milan Stojadinovic, Aleksandrov kompa-njo- n
u razlicitim finansijskim poduhvati-m- a.
Zatim Dragisa Cvetkovic, udovica
Marija i ko sve ne. Ali, niko nije imao
srece.
Jugoslovenske vlade, pre i posle rata, u
vise navrata su, zvanicno, od svajcarskih
vlasti trazile pomoc u vezi sa Aleksandro-vi- m
racunom. Odgovor je uvek bio — ne-gativ- an.
Konacno, prosle godine, u trenutku kad
se navrsilo 50 godina od ubistva nekadas-nje- g
jugoslovenskog kralja, Savezni sekre-tarij- at
za inostrane poslove uputio je svaj-carskoj
vladi notu u kojoj se kaze da je
Jugoslavia zainteresovana strana u slucaju
Aleksandrovih tajnih racuna. Jer, prema
nekim tumacenjima svajcarskih bankarskih
propisa (mada je i to, izgleda, sporno), taj-- ni
racuni i sefovi, cije su Sifre zagubljene
a ulagaci pomrli, otvaraju se pola veka po-sle
smrti vlasnika.
U meduvremenu, kako se nezvanicno
saznaje, svajcarsko Ministarstvo pravde i
policije i Ministarstvo inostranih poslova
uputili su odgovore na jugoslovenske za-hte- ve,
koji se jos jednom svode na — lju-baz- nu
uzdrzanost.
Nerealne nade
Ljubazno, ali dosta uzdrzano primio nas
je pre neki dan i zamenik saveznog javnog
pravobranioca dr Milan Pak, inace profesor
Pravnog fakulteta u Beogradu i poznati
struenjak za medunarodno privatno pravo,
od koga smo zatrazili dodatna tumacenja.
Bio je spreman da za N1N govori o svemu
iz svog resora, sem o zaostavstini Aleksan-dra
Karadordevica.
Obratili smo se jos jednom zanimljivom
sagovorniku, cije ime, na zalost ne mo-zem- o
da objavimo. Naime, beogradski sud
je jos 1935. godine, posle atentata u Mar-sclj- u,
odrzao zatvorenu ostavinsku raspra-v- u.
Zvanicna dokumenta sa te rasprave su
sacuvana. Na osnovu toga, Okruzni sud u
Beogradu je nedavno imenovao jednog co-vek- a,
gradanina SFRJ, za zvanicnog sta-rao- ca
Aleksandrove imovine. A ovaj je od-m- ah
posle 9. oktobra prosle godine podnco
zahtev Kantonalnom sudu u Genevi da se
pronade sef sa nepoznatom §ifrom, da se
otvori i pregleda njegova sadrzina, a na-sledst- vo
raspodeli po odluci beogradskog
suda iz 1935. godine. Ime tog coveka, re-ce- no
nam je — radi njegove Нбпе bezbed-nost- i,
mora ostati tajna. No, kako bilo da
bilo, ni on nije 'bio 'mnogo govorljiviji'.
Utisak je, naime', da zvanicni jugoslo
venski predstavnici, koji su po sluzbenoj
duznosti pokrenuli akciju kod svajcarskih
organa, ne zele da podgrevaju nekakve ne-realne
nade javnosti. "Nerealne", kazu,
zato sto je mnogo toga oko ove stvari jos
obavijeno velom misterije. Ali i zato sto,
izgleda, nisu preterano uvereni u predusret-ljivo- st
i dobronamernost svajcarskih ba-na- ka
i zvanicnika, mada to izricito ne kazu .
Drzava i naslednici
Pravnicki gledano, dosije "kraljevskog
tajnog racuna" je vrlo zanimljiv i nece biti
nista neobicno ako neko jednog dana o
tome napise citavu knjigu. Kad je rec o
jugoslovenskom zvanicnom zahtevu, mo-gli
bi se postaviti mnogi, specificni medu-narodno-pra- vni
problemi. A najpre pro-blem
pravnog kontinuiteta izmedu stare i
nove Jugoslavije. Nova Jugoslavije je u
nekim slucajevima (prema saveznickim
zemljama) priznavala potpuni pravni kon-tinuit- et
sa bivsim rezimom, a u nekim nije.
Svajcarska je poseban slucaj, buduci da
obe zemlje, i dalje postuju konvenciju o
medusobnom priznanju sudskih presuda,
potpisanu izmedu Svajcarske i Kraljevine
Srbije one godine kad se rodio Aleksandar
Karadordevic.
Moglo bi se, zatim, postaviti pitanje: na
osnovu cega jugoslovenska drzava danas
polaze pravo na imovinu nekadasnjeg kra-lja?
Aleksandar, kao sto je poznato, ima
zive naslednike (sinove, unuke) i vrlo je
verovatno da i oni ne samo sto polazu nego
i imaju pravo na tu imovinu. Jugoslovenski
organi raspolazu testamentom ( koji secuva
u sefu Saveznog sekretarijata za finansije
SIV, a njegova sadrzina predstavlja
drzavnu tajnu), ali je malo verovatno da je
Aleksandar svoju imovinu testamentom
ostavio drzavi.
Mozda bi se moglo dokazivati, pa i do-kaza- ti,
da je nekadasnji kralj mesao pri-vat- nu
i drzavnu blagajnu. Ili, da je do imo-vine
dosao na nezakonit nacin. U torn slu-caju
ta imovina ili bar deo za koji se dokaze
da mu po zakonu ne pripada, trebalo bi da
pripadne drzavi.
Konacno, ostaje i mogucnost da se imo-vina
pronade i da je odlukom suda dobiju
naslednici. I u torn slucaju jugoslovenska
drzava mogla bi, ipak, da ima i neki interes.
Jer, nasledne takse trebalo bi platiti u Jugo-slavia,
gde je vodena ostavinska raspra-va.- ..
Tvrdi Svajcarci
Kako bilo da bilo, nema sumnje da ce
se u imovini Aleksandra Karadordevica
jos dugo pricati. Sve ostalo je daleko sum-njivi- je
i manje izvesno.
Nesto vece sanse nego jugoslovenska
drzava kod svajcarskih bankara ima Novo-sadank- a,
Ljubica Teokarovic. Onaje, ko-lik- o
se zna, jedina naslednica predratnog
industrijalca Vlade Teokarovica, vlasnika
Paracinske fabrike Stofova i jednog od naj-bogati- jih
ljudi u ono vreme. Teokarovic
je, naime, slicno kao i (navodno) Aleksan-da- r
veliki deo svoje imovine deponovao
u Svajcarskoj. Godinama posle njegove
smrti naslednici su nastojali da se domognu
tih para. Ali tek sad su se, izgleda, stekli
neophodni uslovi pa ce Ljubica Teokaro-vic,
mozda, naslediti imovinu svoga oca u
Svajcarskoj, koja vredi najmanje 15 mi-liona
dolara. Mozda. I u ovom slucaju,
kako saznajemo, jugoslovenski zvanicni
organi spremni su da pomognu naslednici,
racunajuci pri torn ina interes zemlje, koji
nije mali. Ali, kad Svajcarci nekome nesto
duguju, onda te stvari obicno ne idu lako
i glatko. Kad njima neko nesto duguje,
ponasaju se, medutim, sasvim drugacije.
Nedavno je, culi smo u Saveznom jav-no- m
pravobranilastvu, trazeno priznanje,
odnosno izvrsenje jedne svajcarske arb-itrage
odluke u Jugoslaviji. Dug je bio ne-spor- an,
ali je u takvim stvarima normal an
put da stranka, koja trazi naplatu duga,
pokrene uobicajeni postupak kod jugoslo-venskog
suda i saceka sudsku odluku.
Umesto toga, Svajcarski konzul u Beogradu
pisao je na sve strane, obracao se Sekreta-rijat- u
za spoljnu trgovinu, pravobranilas-vtu.- ..
Obracao im se vrlo o§tro, nebiranim
recima, koje prevazilaze uobicajene okvire
diplomatske u6tivosti i predstavljaju me§a- -
nje u nezavisnosti jugoslovenskog suda.
Postoji, zatim i jedan sporni dug jugoslo-venskog
socijalnog osiguranja nekim svaj-carskim
bolnicama. Svajcarski konzul
licno odlazi u socijalno, urgira, interveni-se..- ..
"Strane drzave se" — kaze dr Milan
Pak — "u torn pogledu najceSce ponasaju
drugacije nego mi. Cak i za sitne stvari,
narocito kad se radi o nasledstvu, one inter-venis- u,
ako treba i na nivou ambasadora
ili minitarstva spoljnih poslova. Salju note,
protestuju.. Sluze se svim dozvoljenim
sredstvima u skladu sa medunarodnim pra-vo- m
da u nasoj zemlji zastite interese svojih
gradana".
Ceh nase "uzdrzanosti"
Jugoslovenski diplomati i zvanicni pred-stavnici
u inostrastvu su u slicnim slucaje-vima
obicno odvise "uctivi" i uzdrazani.
Dovoljno je samo podsetiti se drasticnih
slucajeva kada su u Svedskoj, u nekoliko
navrata, od jugoslovesnkih porodica —
oduzimana deca. Navodno, zato sto su Ju-goslov-eni
u toj zemlji katkada bili skloni
da decu vaspitavaju na nacin koji je proti-va- n
svedskim propisima. Nije tesko zami-sli- ti
sta bi uradilo svedsko Ministarstvo
spoljnih poslova i svedski diplomati u Ju-goslaviji
kada bi se kojim slucajem jugoslo-venski
organi drznuli da nekom svedskom
bracnom paru u Jugoslaviji oduzmu dete,
zato sto ovi svoju decu vaspitavaju protivno
jugoslovenskim obicajima! Mnoge takve
slucajeve jugoslovenski diplomati u ino-stranstvu
su, jednostavno, ocutali.
U Saveznom javnom pravobranilastvu
predocili su nam predmet koji u torn po-gledu
predstavlja izuzetak. Jedna uprava
jugoslovenske savezne vlade svojevre-men- o
je raspisala medunarodnu licitaciju
za kupovinu neke opreme u inostranstvu.
Tom prilikom kanadska valda, tj. kanadska
ambasada u Beogradu i Ministarstvo spolj-nih
poslova, angazovali su se svesrdno da
taj posao obezbede za iednu kanadsku fir-m-u.
Podneli su dokaze i sva neopohodna
uveravanja da je rec o solidnoj firmi. U
meduvremenu firma je bankrotirala, ne is-poruci-v
§i
kupljenu opremu. Nastala je ve-li- ka
steta. I sad Jugoslavia trazi da joj ka-nadska
vlada stetu nadoknadi. A, ova ne-gi- ra
svoju odgovornost. Zvanicni jugoslo-venski
predstavnici zapretili su da ce se
obratiti kanadskom sudu. I jugosloven-skom
sudu. I da ce, ako ne bude drugog
izlaza, zauzvrat (rec je o svoti od oko tri
miliona dolara) traziti zaplenu kanadske
imovine u Jugoslaviji...
"Sve zemlje, ne samo istocne, nego i
zapadne, pa i zemlje u razvoju, za razliku
od nas, koordinirano nastupaju u inostran-stvu
kad je rec o zaStiti njihovih ekonom-ski- h
i drugih intersa. Posledice nase rascep-kanost- i,
i nase nebrige za sopstvene intere-se,
bilo da je rec o interesu drzave, interesu
nasih radnih organizacija, ili interesu jugo-slovenskih
gradana, u inostrastvu su —
pogubne. A ceh koji zbog toga placamo je
strasan", kaze zamenik saveznog javnog
pravobranioca.
Stevan NIKSIC
,lNIN"
- Kako vidim, opet si traiio od Sefa povi-Sic- u.