Jedinstvo, April 21, 1961

              Drug pisu
John Birch Society je proizvod bolesnih
prilika ii Sjedinjenim Drzavama
(Iz Narodnog Glasnika, Chicago)
Kapitalisticka Stampa, ko-ja
je najvise odgovorna za
stvaranjo atmosfere u kojoj
so pojavilo takozvano "John
Birch" druslvo, bila je prisi
Ijena formalno odreci se
svog proizvoda, pa i vise, "e-kspozir-ati"
ga kao skupinu
patoloSkog smeca, pogotovo
kada za vodjc tog druStva no
samo Franklin D. Roosevelt,
pa i Harry S. Truman, nego
i Dwight D. Eisenhower bi-ja- hu
"komunisti", i to "kar-tonose- di
komunisti", to jest,
ilanovi Komunistifikc Parti
je s dlanskim knjizicama.
Pritisnuti za dokaze, vodje
su odgovorili, barem za
Dwight D. Eisenhowcra — i
to dok je joS bio predsjednik
Sjedinjenih Driava — da ni-j- e
bai "kartonoseci komuni-ta- "
ali je "Communist du-pe",
to jest, bena koja tegli
sa komuniste bez da zna da
sa njih tegli.
Rasni sovinizam, anti-se-mitiz- am
i sovinizam svake
drupe vrsti u toi Sarenoj sku- -
pini je bio toliko ogavan —
izravno bljutav — da jo 1
dnevna Stampa bila prisiljo- -
na to osuditi kao "ekecesi- -
ju", to jest, neeto do skraj-nos- tj
prctjerano.
Najgori faSisticki smct, ne
samo iz ove zomljo, ncgo i iz
drugih zemalja, to jest oni
fcojl su pobjegli iz Evropo da
izbjcgnu pravcdan sud Sto
su sluzili Hitlera kao stool-plgeo- ni
i krvnici protiv svog
nnroda, nalazc so no samo u
clnnstvu nego i na najviSim
vrhovima vodstva ove skupi-n- o
.
Da, najistaknutiji Cctnici
medju amcri6kim Srbima se
2ak i ponose Sto su u torn ga-dno- m
druStvu, kojc se raz-likuj- c
ol Hitlcrove druZbe
koja je bacala ncvinu djccu
u pcci samo u tome Sto oi
nemaju moc da nekoga ba-caj- u
u pec, a bez dvojbe, kad
bi se sve otkrilo u torn drust-v-u,
naSli bi Setnike i ustaSe
u jcdnom te istom zagrljaju,
kao Mo su zajedniSki bili u
ogavnom McCartrycvskom
drustvu.
(Napomcna "Jcdinstva":
Ustanovljcno je da se u gla-vno- m
odboru "John Birch"
nalazi poznati srpski faSista
S. M. Dra§kovic, koji u Chi-cag- u
izdaje list "Srpska Dor-ba"-).
Kao Sto je otvorcni fa§i-za- m
McCarthy-cvsko-g pok-ret- a
bio izravni proizvod
djela reakcijc, na prvom
mjestu hajke dnevne Stam-p- e,
i onda aktivnosti rcakci-onarni- h
politicara i drzavni-ka- ,
osobito u raspirivanju
histerijc za rat, tako je i sa-dan- ji
smrdljivi pokrct "John
Birch" proizvod cjelokupnog
rada te rcakcijo лпк i neki
dnevni kapitalisti. л listovi
su prisiljeni reci da to dru5-tv- o
zaudara kao najkuznija
kaljuza, i u stvari prcstavlja
knljuzu, ali to jo kaljuza
kojll su oni nncinili, jer kad
oetaviS vodu da stoji i da so
zakuzi, pa dnevno u nju ba- -
I caS crkletinu, otpadke pa i I
Glavni komandant
armijc general
Soj Kiong Rok podnio je
komisiji i-zv-jestaj
o stanju u oficir-sko- m
koru. Evo ito je re-kao:
proite godine bilo jc
Izvcdeno pred vojn; sud
oko 2000 ofteira zato ito
5U na crnoj burzi prodava-I- !
benzin, dijclovc motor
nlh vozila ! drugu vojnu o- -
Ijudski i zivotinjski gnoj, Sto
mozeS drugo oSekivati nego
smrad ?
Dobro je poznato da dnev-na
Stampa, a jo5 manje vla-d- a,
ne dirase u McCarthy-- a
i najgori fa-siza- m
bez razlike koliko
straSnih zlocina je po5inio
nad ameri6kim narodom,
nevine ljude i
zcnc, jer su drzali da jo to
nuZdan dio ratne pripreme i
hajke, ali kad je zgrazanje
nad u A-mor-ici
postalo tako veliko u
svijctu da jo vlada bila na
svakom koraku suocena
u Americi dok je Pro-dikova- la
i
"slobodni svijet" ostalim
narodima, naila je shodnim
da se do nokog stepena for-malno
ogradi od
McCarthy бак ni to ni-j- c
mogao podnjcti, nego je
od jada pukao.
"John Birch" drustvo je
malo druga5ija forma, ali su
Stina je ista kao i kod najgo- -
rcg oblika McUarUiy-izm- a.
Cilj jo isti, naem je isti, samo
se u malo drugacijoj formi
maskiraju.
Do sada jo otkrito vile
koji su u torn
drustvu, a jo§ ih jo vile, kao
i senatora, koji ovu ogavnu
skupinu javno branc. No ni-s- u
samo oni, koji su u torn
drustvu, kao i oni, koji ga
javno brane, odgovorni za i-s- to,
nego i oni, koji stvaraju
atmosforu za takovo stvari.
U zdravoj atmosfcri, gdje
bi so u cijelosti postivala de-mokrat- ska
prava svih gra-djan- a
— pa i ncgradjana,
svih ljudskih bica — ovako-v- o
kuzno drustvo no bi mog-l- o
No dok pok-varen- a
stampa, pokvareni
politifiari, kao i
drustvo kao takovo, daju
ne samo doz-vol- u,
ncgo i poticu na кгбе-nj- e
ustavnih i
prava onima koje oni drze
komunistima, dotlc ce so
skupinc kao "John Birch",
ili faSisti pod bilo kojim ime-no- m
ili maskom
zigosati kao "komuniste" sve
one koji sami nisu izravni
faSisti. To je kao kad ne sa-mo
dados pravo nekome da
bude lopov, nego ga otvore-n- o
poti5c§ na najgori lopov-lu-k,
na najgore kradje, oti-ma6i- ne
i razbojstvo, ali mu
govoriS da se takova kradja
i otimacina smije izvadjati
samo protiv nekih, dok so
prema drugima mora "po§-teno- "
drzati, kako dugo ce
onda uzeti takovim
lopovima da kradu i
otimaju od koga god mogu?
Kako mozes o5ekivati da cc
covjek, od kojcg si naSinio
lopova, moci posteno se dr-zati
prema jednima, dok ima
dozvolu za
lopovluk prema drugima?
Nuzno je ovu ogavnu fa-Sisti6-
ku
skupinu raskrinkati
do skrajnosti i onemoguciti
ioj da vr§i svoj protu-naro- d-ni
rad. ali je nuzno otklonuti
i onu atmosforu. koja proiz- -
vadja takove stvari.
prcmu i na taj nacin zara-di- li
560.000 dolara.
General, doduse, nije
rekao ali iz izvjestaja lo-gic- no
proizlazi da bi bilo
mnogo da se
americka financijska po-rnoc
dijcli direktno oficiri-m- a,
i to u dolarima. Samo
na taj nacin nestalo bi er-ne
burze.
ilOO.LO BS ЈЕВШАШЈЕ
juz-nokorcjs- ke
parlamcntarnoj
McCarthyevski
u-propasc- ujuci
McCarthyizmom
o-bjaSnjav- anjcm
McCarthy-izm- a
"demokraciju"
McCarthy-izma- .
kongresmena
napredovati.
kapitalistiC-k- o
neograniSenu
demokratskih
pojavljivati
profesi-onalni- m
najrazuzdaniji
jednostavnije
МмшмМв
S7r.A?JA 3 Sa sudjenja Eichmctnnu u Jerusalemu
Medju
Г.Ј?
Govor drzavnog tuzitelja
Po§to je sud odbio tvrdnje zapadnonjemaCkog
advokata Servatiusa da Izrael nema prava da sudi Adol-f- u
Eichmannu (Ajhmanu), drzavni tuzitelj Gideon Ilau-sne- r
je presao na obrazlozenje optuznice. Njegov govor
trajao jc deset sati, u kome je prikazao Eichmannova
zlocinstva.
Hausner je izmedju ostalog spomenuo deportaci-j- u
250.000 Slovenaca.
On je rekao da je Eichmann bio krvolocniji od sa-mo- g
Himmlera. Tako je pod konac rata, nasuprot Him
mlerovoj naredbi da so obustavi uniStavanje Jevreja, Ei-chmann
organizirao mars budimpeJtanskih Jevreja na
Zapad, navodno za pravljenje utvrdjenja u Njemackoj.
Hiljade Jevreja je umrlo na putu. To je bilo tako strasno
da su se madjarski pratioci робеН buniti i traiiti da ih
so posalje na front.
Hausner je opisao strahote plinskih komora u Osvje-ncim- u
(Aushwitz), Chelmno, Treblinki i Majneku. U
Majdancku je uniAteno 200.000 Jevreja, u Treblinki
750.000, u Chelmno 310.000.
Artukovic iiece dobili
ali i (lalje uziva
Javlja se iz Washingtona
da jc Pravni podkomitet a-merif- ikog
Kongresa odbacio
prijedlog da se ratnom zlo-kovc- u
Andriji Artukovicu,
saradniku i pomagacu Eich-mann- a,
prizna americko dr-2avljans-tvo.
Prijedlog jo podnio demo-kratsk- i
kongresman iz Kali-fornij- o
Utt. (Mora da jc pri-padn- ik
John Birch Socie
Djujic u
Novinc su zabiljezile da
je "vojvoda" Momcilo
Djujic doputovao u Toron-to
da prisustvuje nekakvoj
"proslavi 20-godisnji-ce"
ustanka protiv njemackih
i talijanskih faiistickih o-kupat- ora.
Ali Djujic nije bio nika-ka- v
borac protiv fasistic- -
KAKO
MOSKVA. — Sovjetski u-cenj- aci
su se slozili da prvi
covjek koji poleti u kozmos
trcba da bude avijatiSar, iz-jav- io
je listu "Trud" pozna-ti
sovjetski biolog i surad-ni- k
Sovjetske akademije na-uk- c
Nikolaj Gurovskij, od-govaraj- uci
na pitanje kako
su vrscne pripreme za taj
let.
Iz ovoga, rekao je Gurov-skij,
ne treba izvesti zaklju-6a- k
da ce sudbinu austro-naut- a
dozivljavati samo pi-lot- i.
Kako javlja TASS, Gu-rovskij
smatra da cc do6i
vrijemc kad ce u svemir po-lctje- ti
i inzenjeri, astronomi,
biolozi i novinari.
ObjaSnjavajuci za5to su se
ucenjacj odlucili da prvi co-vjek
na putu u svemir bude
avijaticar, sovjetski biolog
je rekao da su piloti po svo-jo- j
profesiji u izvjesnom
smislu vec prilagodjeni raz-norazni- m
faktorima koji se
obavezno srecu u svemiru.
To su, prema nj ego vim rije--
6ima, promjene u organizmu
koje nastupaju prilikom uz-lctan- ja
i spuStanja, mijonja-ni- e
brzine. potreba munje- -
vitc orijentacije i sposobnost
da se neodloino, bez buo ci- -
jeg savjeta, donese odluka.
03110%! cilj svih tih vjei
bi, prema izjavi sovjetskog
biologa, bio je taj da se na
zemlji stvore takvi uvjeti ko-ji
se srecu za vrijeme leta
kroz svemir. "Jurij Gagarin
je u toku svih tih vjeibi u se-bi
joi vi$e izfrradio osobine
koje eu mu bile neophodnc
г& let u svemir: on je ovla-du-o
svojim tljelom u proeto- -
zrtvama je
americko grarijanstvo,
americku protekciju
ty — ured.) Prijedlog je sa-drza- o
instrukcijc State De-partme-ntu
da Artukovida
tretira kao useljcnika iz Ju-goslavi- je
i da se uracuna u
jugoslavcnsku uscljcnicku
kvotu.
Kongrosno odbijanjo gra-djanst- va
za Aiiukovica nijo
dosta; on trcba biti izru5en
Jugoslav!ji da mu so sudi.
Torontu
kih osvajaca, nego njihov
sluga i pomagac. On je or-ganizirao
i sprovodio ma-sov- ne
pokolje nevinog na-rod- a.
Sramota je da takav co-vjek
slobodno sece po Sje-dinjenim
Drzavama i Ka-na- di
i huska narod na mr-znj- u
i novo klanje.
ru". Prema rijc6ima Gurov-sko- g,
Gagarin je to postigao
skokovima sa visinc, podvo-dni- m
ronjenjem i drugim
vjezbama, zatim trenira-nje- m
da izvrsi najta5nijc
koordinirane pokretc. Sve o-v- o,
rekao je Gurovskij, pre-dstavi- ja
veoma va2na svoj-stv- a
astronauta, jer u uvjeti-m- a
bestczinskog stanja mo-z- c
da so poremcti koordina-cija- .
Da bj svoj organizam
navikao na izdrZljivost, Ga-garin
se skijao i trenirao tr-бап- је.
Nalazimo se
o postanku
Moskva. — Nekoliko ista-knuti- h
sovjetskih uSenjaka
dalo je izjave povodom usp-jesno- g
covjekovog leta u
svemir. Dopisni 61an Akade-mije
nauke SSSR, fizolog
Asratjan, rekao je izmedju
ostalog, da se poslije ovog
velikog dogadjaja covjek
nalazi "na pragu velikih o-tkr- ica
u vczi s postojanjem
i razvitkom zivota na dru-gim
planetima".
Govoreci o
sovjetskog programa o-svaj- anja
svemira, Asratjan
bilo i 250.
(Xatavak iz proiloR broja)
Tada su se flanovi petorke "os-vetnika-
"
dali na obradjivanje Ajh-manov- og
oca. Ali, kad god bi ga
pitali "Gde je Adolf?", tvrdo-gla- ri
starac ponavljao bi: "Xiita
ne znam o njemu, osim da je mr-ta- v.
Ostavite me na mini". Kazu-m- e
se da mu "osvetnici" nisu ve-rova- ll.
Jedan od njih, arhitekta Si-mon
Vkental, doselio se u Line da
bi posmatrao ita so dogadja u ku£i
i elektriearakoj radnji starog Ajh-mana- .
VUental je pratio ljude koji
su poeecivali Ajhmanorog oca,
ali ga sve to nije navelo ni na
kakav trag.
Jednom prilikom Vizental je us-pe- o
da se uvuee u tan starogs
Ajhmana i da ga pretrail. Tako Je
doSao do prili£no zna&jnog doku-men- ta
— kratke biografije Karla
Adolfa Ajhmana, pisane njegovom
sopstvenom rukom, xa potrebe kar-tote-ke
Gettapoa. Tako su, pored
jedne fotografije. gonioci doSli i do
Jednog primerka Ajhmanovog ru-kopi- sa.
Ali otada pa za duie vre-m- e
to je bilo sve.
FKIDMAX NE ГОРибТЛ
Obeehrahieni neplodnim napori-m- a,
uosvetAiciM su napravili plan
da "ukradu" celu Ajhmenovu po-rodi- cu,
ne bi li svoju xverku nate-ra- li
da ixidjo is skrovUta. Ali je
glavni Stab Hagane odbacio taj
plan.
Tada je u Palestini doilo do do-gadj- aja
koji su prisilili Artura i
njgovu grupu da prekinu "Opera-cij- u
Ajhman". U maju 1948. ieti-ca- o
je britaneki mandat nad Pale-stino- m
i, kad je proglatena driava
Izrael, s-i-m
aktivieUma Hagane u
inotrantvu naredjeno je da se
vrate u zemlju i uzmu oruije u
ruke.
U burnlrn godinama koje su sle-di- le
svi su zaboravili na "Opera-cij- u
Ajhrnan" — svi oeim Turije
Fridmana. On je bio isuviSe !Teto
uveren da jc Ajhman iiv. Onima
koji u tvnlili da je zlocmac izvr-Ji- o
samoubistvo proguta-4- i kapsu-l- u
cijanida koju su kod sebe imali
evi visoki nacistifki funkcioneri,
Tuvija Fridman je odgovarao: "Aj-hman
je bio suvi£e velika kukavi-c- a
da bi sam sebi oduzeo iivot. Za
Gurovskij je zatim lznio i
na6in zivota kome jc bio
podvrgnut Gagarin. Prvi a-stron- aut
je prcstao puJiti,
nije pio alkoholna pica. On
so u toku citavog dana stro-g- o
pridrzavao utvrdjcnog rc-2im- a.
Dan je poemjao jutar-nji- m
vjezbama, zatim je prc-lazi- o
na teoretsko i prakti6-n- o
zanimanje. Poslijc ve6e-r- e
Gagarin se odmarao bilo u
krugu svoje porodice ili od-Iasko- m
u kazaliJte, na kon-cc- r
ili na sportske priredbc.
je podsjetio na diskusije o
tome da li sputnjik trcba da
bude tezak ili lak, koje su
so poslijc lansiranja prvih
sputnjika vodile izmedju
sovjetskih i americkih stru5-njak- a,
dodajuci da je eto sa-da
jasno. Danas — dodao je
on — vjerojatno vise nitko
no sumnja da su uCenjaci.
zahvaljujuci upravo tcSkim
sputnjicima, mogli osigurati
mogucnost za ostvarenje Si-rok- og
programa izucavanjn
svemira.
Profesor Asratjan rekao
POZDRAV KANADSKIH SLAVENA
Kanadeki slavenski je uputio slijede5i po-zdr- av
Slavenskom komitetu SSSR povodom prvog leU
iiovjeka u
"Izru2ite naie 2estitke Juriju Gaptarinu i
svemu sovjetekom narodu na historijekom let u кожтов.
"Jedan kanadskih Slavena je ровомп tim
vellkim pedvigom za stvar nauke, Ijadekog napredka i
mira."
000
Kako je uhvacen?
vreme rata olbijao je da leti avio-no- m
iz straha da ga ne oborc. Zi-v- eo
je u neurotifkom strahu od
atentata, stalno je menjao sediete
svoga Staba i nikad se nije micao
bee svojih teloћraшteja',.
Fridman je nastavio da sakuplja
izjave od novopridoSlih jeYrejekih
izbeglica iz Cvrope, ali ni izrael-sk- a
vlada nije vise htela da sub-vencion- ise
njegovu privatnu dlat-nos- t
Mogao je da u njoj istraje
samo zahvaljujuci unosnoj lekar-sk- oj
praksi svoje iene.
U oktobru 1959. Fridman je do-b- io
pismo od dr. Brvina Sileo, ko-ji
je javljao: "Racpclaiem tajnim
informacijama da se Adolf Ajh-man
nalazi u Kuvajtu".
Uveren da je obavestenje tano,
Fridman je od izrael ske policije
zatraiio da finansira njegov put u
Kuvajt, kako bi uhvatlo i dove©
Ajhmana, ali je bio odhijen.
OTO HENINOCIt FOSTAJE
KIKAKDO KLB3IKNT
Ustvari, u to doba se Ajhman
ved odavno nalasio u Argentini.
Joe 1046. godine on je nestao iz
sela kod Hamburga, gde je pod
imenom Oto Ileninger radio kao
drvoeeca. lVeko Ujne nacistieke
forganizacije zvane "Fauk", koja
se specijalizovala u prebacivanju
ratnih slojinaca iz Кепшеке u ino-strangtv- o,
on je uspeo da se pre-ba- ci
u Italiju i privremeno se
sklonio u jedan franjevacki manas-ti- r
u rimskoj ulici Fraakati. Tu jc,
posle izvesnog vremena, "Fauk"
fcnubdpo Ajlimnna kompletnim do-kumenti-ma
na ime l'ikanla Kle-ment- a.
Dokumcnta je izradjivao
jedan krug falsifikatnra, secijal!-zova- n
za stvaranje lainih inden-titet- a
toboinjih raseljenih lira ii
zemalja iza "gvozdwo zavese", ili
pak toboie rodjenih u Italiji ili ne-k- oj
juinoamericikoj zemlji.
S dokumentima na ime llikarda
Klementa, Ajhman je bez po mu-k- e
dobio od Vatikana "izbeglicki
pasoj", a sa tim paso£em potpu-n- o
jo slobodno i "Icgalno" otpu-tova- o
iz Italijo u Damak.
U Damasku su tada, takodjo sa
lainim dokumentima, ve6 iivcla
dvojica biviih Ajhmanovih kole--
Zahvaljujucj tim pripre-mam- a,
rekao jc Gurovskij,
Gagarin je podnio i
svoj let u svemir. Sve pro-mjene
u njegovu organizmu
bile su minimalne i odgovo-ral- e
su odekivanjima ибепја-k- a.
Ateriranje "Vostoka"
zavrsilo se takodjer sretno.
Pilot-astrona- ut spustio se na
jednu poljanu i ne gubeci
ravnotezu odmah jc stao na
objo noge i sam poJao u sus-r- et
onima kojj su se tu nala-zi- li
— izjavio je na kraju bi-olog
Gurovskij.
je na Kraju da ,ie izu6ava-nj- o
fizioloskdi reakcija cov-jek- a
prilikom leta. koje je
postalo moguce zahvaljujuci
raznim tehnickim sredstvi-m- a,
predstavljalo jedan od
najvaznijih momenata u pri-prema- ma
za covjekov let it
svemir.
Sa svoje strane naucni su-radn- ik
Pulkovskog opserva-torij- a,
doktor matemati6kih
nauka Andrej Xemiro. ista-ka- o
je izjavi da uspjeSno
lansiranje svemirskog broda
"Voetok" sa covjekom u ka-bi- ni
otvara velianstveno
perspektive za dalje izuca-vanj- e
svemira. U razgovoni
s dopisnikom TASS-- л on je
rekao. da ce let ovoff broda
omofruiti stvaranje joi pre
citnijih instmmenat za pro-matran- je.
Za attronomiju.
fiiiku i drufe gntne nauke
— podvukao je Nemiro —
dokise novi dan!, dftni rar--
PRVI COVJEKOV LET U SVEMIR
SE GAGARIN PRIPREMAO
karakteristika-m- a
i
komitet
svemir:
Siove
odli6no
na pragu velikih olkric
zivofu na planetama
majoru
milijun
naca
Ra — esesorci Itauf i Uruner. Sa
Itaufom i Drunerom Ajhman so
dao na trgovatki poeao. Taj se po-sa- o
uglavnom snstojao u irerco-vanj- u
omija i, za dve godko ko-liko
je trajao, doneo je partnerl-m- a
lep imetak.
Za sve to vreme Ajhman je odr-iav- ao
vexu sa svojom Senosa, ali
ni okupacione, ni sapedaoneaaSks
vlasti, a ni obavestajne slaibo Iz-rae-la
i drugih zemalja, nisu taogtt
da mu "stanu na rep" — Jer jo pl-s-ma
pisao epecijalnim kodeksom,
a potpisivao se nulicitim iteesi-m- a.
HIKACDO KLEMENT
8TI2F. U AHGENTINU
Iako je u Damaku privremetw
iiveo pod imenom Karl Prlnfeman,
Ajhman je sa eve vreme pewno
cuvao dokumcnta i vatikanaki ptt-so- A
na ime Rikarda Klementa.
I960, godine prebacio as u 11
niju, aii je tamo ubnso osetio da
je Evropa kao kontin-n- t "suvie
mala" sa njegovu licna betted-nos-t.
Is ftpanije se prebacio U Djt-nov-u,
gdje je podneo svoj patoi or-geatisk- om
konsulu, od lctgo Je,
14. juna 1950. dobio uredna ulaz-n-u
visu, a zatim brodotn "DJeva-n-a
C." otputovao za Duenos Aires.
Stigao je 14. jula 1950., itaajmio
sobu a jednom pansionu u Ulici
Monastcrio a zatim potralio po-eao.
Cim se zaposlio kao nwhaai-ca- r
u jednoj maloj fabrici, latra-ii-o
je, 3. avgusta, argentinsku U-e-nu
kartu. Горипјатајис! I
J-l- ar,
on je dao elcdece poda I-- mo,
Rikardo Kloment; aft aa
Klement is Dolcana, Austrija;
rodjen 23. maja 1913; псобепЈеП}
katolik; po sanimanju mehani&vr;
tavrSio gimnaziju; govori neraa-f- ki
i i-ngle-ski;
raaeljcno Ike,
Svi ti podaci, izuiev znanja jo-zi- ka,
bili su lnini.
(Nasiatit ce kc)
3Inr(in Hormann ziv?
Frankfurt. — Frankfurts-k-i
javni tuzilnc Fritz Ratter
jc izjavio da jc uvjeren da
je Hitlcrov znmjenik Martin
Rormann јоб u 2ivotu. Govo-reci
na jednom sastanku Dc-mokrat-ske
omladinskc orga-nizacij- e,
Rai"r je odbio da
kaze i5ta konkretnije, ali jc
rekao da je podzemna orga-nizaci- ja
zvana ODESA po-mog- la
mnogim ratnim zlo-£inci- ma
da pozavrsctku rata
prebjegnu u inozemstvo.
rjeSavanja problema, kojo jc
sa Zcmlje bilo ncmogude ri-jes- iti.
U cri, koja jc zapo2e-l-a
— zakljuCio je ucenjak —
Suncc, Mjescc i zvijczdc mo-ci
ce so vizuelno promatra-ti- ,
sto ce biti od neobi£nog
interesa za astronomiju.
Specijalist za astronautN
ku Nikolaj Varvarov dao jc
izjavu o ulozi covjeka u eri
svemirskih letova, istakavSi
da se ona sastoji u otkriva-nj- u
novih zakona prirodo i
stvaralackom ispitivanju nc
beskih tijela.
Ukazujuci na cinjenlcu da
ce automatski instrumenti u
potpunosti upravljati bro-do- m,
rcgulirati rad svih urc
djaja i odrzavanje ncophod-ni- h
uvjeta u kabini, Varva-vo- v
io rekao da to nc znafii
da 6ovjok neco imati posla u
samom brodu. Automatiza
cija neco svesti ulogtt astro
nauta na nulu, jer ce se on
prilikom dulih medjuplane- -
tarnih letova morati mljeSa-t- i
u upravljanje brodom. O- -
brazlaiuci tu svoju mLeao
Van'arov je rekao da ce bit!
neophodno da fovjek kori--
gira marirutu brwla na Urn
ogromnim rastojanjima. Pre-dno- st
6ovjeka nad automat-ski- m
uredjajima sastoji se ti
tome Sto on mote iimijeatii
profrram eksperimenaUi a
u zavianoeti otl dobivenih re-zult- ata
i Sto mole aamjerill
ispitivanja i prot5avBJe n
pravco u коше ielL