Nase Novine, February 08, 1978

              8I
л&1Ш№М№Шнтлн1ш№Ф1
%!.
Oduvijek је bilo — a kazu I bit 5e! — prigovora na
objavljivanje romana, pri6a i pjesama u novinama, a
takvi prigovori, pismeni i usmeni.'stizu I na adresu
' naseg lista, pa demo ponesto recTo tome.
Takve prigovore, vjerujem, upuduju pbjedincl koje
osobno ne zanima literature nlti rieka druga grana
kulture, pa smatraju da je objavljivanje takvog stiva
gubljenje vremena i trosenje prostora. Oni pri tome
takoder ne uzimaju u obzlr zelje, ukuse i pravo drugih
citalaca, koji traze upravo "romane", a zaboravljaju i na
duznost novine da рокиба, prema mogudnostima,
zadovoijiti sto vise citalaca. Mi pak smatramo, i rekli
smo to u vise navrata, dasadrzaj, naseg lista upravo iz
tih razloga mora bit! bogat i raznolik, pa se toga i drzi-m- o,
iako nismo u stanju da pruzimo sve ono sto se
trazi.
Neki se pak citaoci u vezi romana pozivaju na
Lenjina, pa bi trebalo da znaju da je Lenjin I te kako
citao I volio romane. Posebno je volio Lava Nikolajeyida
Tolstoja, iako se nije slagao sa f ilozof ijom ovog velikog,
knjizevnika. Jer, Tolstoj je bio veliki umjetnik, a onb
sto je prilozio riznici svjetske umjetnosti pravo je
biserje. Jednom prilikom, kad ga Je Maksim Gorki —
prvi proleterski pisac — zatekao gdje 6ita Tolstojev
roman "Rat i mir" lenjin je stavio ruku na knjlgu I
rekap: "To je bio umjetnik! Tko mu je ravan u Evropl?" I
sam'dao odgovor: "Nftko".
Lenjin je volio I poeziju Sergeja Jesehjina, iako taj ;
pjesnik nlkada nije shvatio rusku revoluciju — ali Je ~
obogatlo rusku kiilturu, a to je vrijednbst koja ' se he
odbacuje. . r
Nego, sye ovo navodim radl onih koji ne razumiju
da je kultura potrebna i radniku — I te kako potrebna —
Ida kultura nije ne§to sto treba da pripada samo privi-legiran- im
slojevima, kako je bilo nekada, vec svakom
covjeku, svakom pojedincu — jer kultura je, ukratko,
obogaclvanje duha.
2--
, Л . Nita dobifo od lose'g '
Posle ро8ђе zVari!6ne kineske
vladlrie delegacije Saveznoj Repu-blic!
NemafckoJ, ksncelar bonske
vlade Helmut Smit ka2e u jednoj
isjavi:
"Ja nlsam bd oriih koji u sada§-njl- m
loSim odrtqslma Izmedu Mos-kv- e
I Peklnga vide ma §ta dobro,
bilo za ..Evropu bilo za AzIJu". f
CONSUMERS
PRICE INDEX
The Congress of Canadian Wo-men
condemns and refects the
proposal ol the Federal Monitoring
Agency, to exclude ЏЕАТ, FRESH
FRUITS, VEGETABLES, and ENE-RGY
FROM THE' CONSUMERS
PRICEINDEX, because the agency
sees these Items show a. high
swing opwards In prices from
month to month.
If this Is allowed, It will report
e Increase In the cqst.g( living as
Ш75% when In realjty-.l- t :ШЈ%г
if we ma ии;,дс; ,.„'
p, To propose-"manipulati- on oh
statistics, tiMeffljiatlon In reality
allowed''.c6ritiriue to soar,
"serves the Interests of the multl-- ,
national food and energy corpo
rations, and leavesujhe working- -
people at their mercy.
This Is a shameful proposal, and
shows a callous disregard by the
Federal. Government for the living
standards of theworlng people.
The Congress of Canadian Wo-men,
calls upon all women and
their organizations, the trade union
movement and the democratic
movement '
in general, to expose
' this fraud and demand that the
Government provides a true Index
of the cost of living and takes, steps
, to stop profiteering by the food and
jenergy corporations.
--
. ' CONGRESS OF CANADIAN WOMEN
Mary Dennis, President
Ш
V .. ".. ' -
. ; Jaceod voile . ч','
7
'k Rozalln Karter uzlma u odbranu
svog supruga Predsednlka SAO od
prigovora da vodl kolebljivu politl-ku- :;
"Moj mu2 zna eta ho6a. All on
Isto tako'zna da u polltlcl ne moze
sve da se postigne Sto se ho6e, pa
mora da pravl kompromlse".
Spijuni na berzi
Zapadnonemaekl,, list "Dl Velf
donosi vest: .
"Za 9 meseel ovo godine oko
lilljadu kaznjenlka u Demdkratsko
Republlcl Nemafikoj otkuplla je
vlada Sayezne Republlke Nemafike.
To je za 300 vl§e negd u odgovara-juce- m
perlodu profile godine".
Cena otkup.a nije navedena.
Bogatas! svih zemalja
Ukazujucina sve vece nezado-voljstv- o
koje englesTci poslodavci
Ispoljavaju prema laburlstlfikoj vla-- di
zbog Inflaclje I visoklh poreza,
komentator londonskpg radlja prl-medu- je:
"Kapitallzam je u opasnosti,
bogatafil su u potrazl za. jednlm
sojim Karlom Marksom,,."
Strajkovi
uporastu
Novinska agenclja CP jav-ij-a
da je od 1 . januara do 31 . augusta 1978. godine u Ka--
nadl i7nnhllAnn A 74Д AM
radnlh dana u poredenju sa
2.29П.ВДП i7nnhllAnlh.rarinlh
danj!a uistom pierlodu proSle 1 gouine, a sve 10 ZDog sxixr„a_j-t -
kbva
.
i zatvarania
_#
fabrika . ._ od—. strane nekih kompahlja.
, Agenclja CP, naravno, ne
Kaze m nieci o lome zasto
radnici atrajkuju, kao ni zaS--
to nke kompanije same
obustavljaju rad tzv. "lock- -
out-lrha- ". Poznato je 1пабе
samo io, aa se u opa siucaja
w'm ~ - ™Г
U vezi nedavnog postans- -
kog strajka, pafi predaSnjih,
koji su izbijali skoro svake
druge godine, jedna od stva- -
ri koju su opetovano Isticali
po§tanski radnlci bila je
automatizacija, posebno ii
odjelu za sortiranje poste.
Postanski radnici, kao i nji- -
nova unlj'a, bill su od samog
po6etka protiv toga, a sad se
i javno priznaje da su bili u
pravu.
Naimer covjek koji je joS
prije 24 godjrie робео da radi
na uvodenju te-automati- za-cije
upravo u odjelima za
sortiranje,-priznaj- e danas da
je 6itava stvar bila jedan loS
pokus — promaSaj. Arthur
Porter, nau6nik koji ina6e
predaje Inzenjeriju na toront- -
skom sveudiliStu i koji je bio
glavni mozak ovog'projekta,
'
Key je kriv?
%M6nsieurTrudeau, naSda--
naSnJI premljerti u svom go- -
voru liberalnim pristallcama
nWonvenciliontarijske libe- -
ralnestranke17. novembra u
Torontu, doti6u6i se stanja u
in f --. . _ zemuii u:rie,.a'io_y. jm!_;a_ нilоl егаш,
lokrjyld je sredstya javnog
qbaveSjavanja i kritidare nje--
gove poutike iz reaova opozt--
clje kao, "dva neprljatelja.
llberala" koji su, po njegp- -
vom shvatanju, krivci Sto je
Lmerama siranna nepopuiar- -
na i §to, gubi na lokalnim
izborima?
Ne znamo kako bi izgleda-l- a
jedna liberalna vlada bez
Trudeaua ibez dlanova sada- -
Snjeg kabiheta. alippSto bi
to bila opeX liberalna vlada,
svakako da bi vodila slldnu
"Ilberalnu politikuT' A za
6?mU I6 vodila I бети vodl. Jer, nije- -
u pltanju samo lidnost pre- -
mijera i ministaca, vet je to
naprvomestosistem.druSt- -
v ' u'u'w'M Trudeaukaiedaielidase
Liberalna, stranka vrati pra- -
vomliberalizmu nadajudi se
da b to spasilo I njega 1
zemlju. Nije nam objasnio
Sta on podrazumeva pod
"pravlm liberalizmom". Do
sadasmo imali priiike da od
njega sluSamo slidne lelje i
obedanja, tako red! od prvog
dana ministrovanja, pa se
sve to pokazalo samo kad
pusto pridanje.
I kako bi onda 6ovek
moa°an da "oo.v_e_ru'l.a u n'iaaan. --
mu ozbilinost? 7ar id tn nrhl
Ijno da se drugi okrivijuju za
SODRtvene amtSke? Stamna:
radio i televizija donose
fjrvnvse- 1 .i- -- _ __i. - izvesrae o onome
Sto vlada ob'edava. radi. ill ne r ,- -
ivorci pouime zemue, 1 ако
ta pblitika' nije uvek bila ha
pravom putu I ako su opozi- -
cija j sredstva Javnog oba--
veStavanja to. iako objavljlva- -
u, 10 je oua njmova zanon- -
.
uvijek oKrivljuje.radnlke..,. iska llmpralna,dulnost;Mer,.;V„ r--
, i ' fl
kaze da se automatizacijorri
namjeravalo odstraniti krat - -
koro6ni problem sortiranja
poSte. To jest, ljude koji
obavljaju taj dio posla гибпо
trebalo je poduCavati nekoli- -
komjesecida bi se izvjestili,
I to se pokusalo izbje6i uvo- -
denjem maSina.
Medutim, rezultdt je bio
sasvim obrnut. Automatiza- -
cijom se nije postiglo ono
Sto se zeljelo, kao ni uvode--
njem sifriranja (coding-a- ), a
radnici su ostali nezadovolj- -
ni. Umjesto da posluje brze,.
poSta je po6ela da radi sve
sporije. Ispostavilo se, da- -
рабе, daautomatiziranapos--
trojeija nisu u stanju da
"prpbave" бак ni polovinu
Sifriranih pisama, pa ih se
ipak mora sortirati гибпо, a
sve skupa je zadavalo toliko
tome je suStina sloboda u
opSte, a posebno - sloboda
savesti i Stampe.
, mi dobro znamo, jer to
osedamo godinama, da su
nosledice
. '
tih- - ". ares' aka
. ... -- vrlo
neprijatne i vrlo ozbiljne.
Nlje potrebno da stalno po--'
navljamo ono Sto je gradani--
ma radnlclma odavno poz--
nat0. Sve se to veoma jasno 4t a n sredstva obave§ta--
vanja ni opozicija nisu ni
$ep, ni gluvi niti nemi.
Kako bi Trudeau ieleo, mi
bi trebali da sepravimo ludi i
da sve Sto on radi samo
amenujemo! Ponekad mi se
Xinl rta oa 'na nuo niennvt
4nl!n 1,11 a„tnurat. TЛпlтZЈшTаZШTот'lbez ikakve uuLzusiic nauu wTu„ м& Kмfi
Ha ltfnmf nndnnsi
габипе i da vlada ad infini- -
tum?
To bj tek пеШ bilo, $ta bj
tn 7пахцп miQm wp nP
potrebno da se objaSnjava?
Kazacu samo da bi to prea--
8tavljal0 za Kanadu veiiku
opasnostt za sve njene zado- -
slobode radnj6ke
druge izborene reforme.
Na nedavnom. kongresu
NDP u Saskatchewan pre- -
mijer provmcijeiSef stranke,
Blakeney, QbjaSnjavaju6i
skoraSnju pobedu svoje stra- -
nke na izborima u provinciji,
. rekao je da bi rezultati posti--
Qnuti u provinciji Iako mogli
da seponiSte postupcima
"jedne neosetljive 1 reakcio- -
~n. ..iw i. Гтч!1.
uanitf viauc u wiiarri nA
Tommy Douglas, bivSi. vod
NDP U Kanadl, kojf je priSUS--
i.tvovao kongresu, dodao Je
"Ha Њ I thorn I no otranka mrt--
da 6ule sto semane vise
duie vremena. provladi izme- -
dU redova u pisanju i govor'h
ma kako u sredstvima javnog
obaVeStayanja tako i opozi- -
cije.
radl, I komentariSe o tome-- . Time je lepo rasvetljeno
On lldnorf tfanovl vlade susye ono Sto Trudeau ne voli
,r 'NV'' M.R.
problema. MaSine su, pored
toga, naopako djelovale na
Ijude, 6inile ih nezadovolj- -
nima na vise nadina. -
Kao vrhunac, svega, prog- -
ram automatizacije poste
stajao je drzavu milijardu
dolara, a rezultat je bio 8
geperalnih strajkova postan--
skih radnika od 1965. do
danas. Sve skupa, je, ukrat- -
ko, dovelo do kaosa, da
veoma ozbiljnog suo6enja u
formi ovog zadnjeg Strajka, a
u vrijeme dok se sve ovo
javno priznaje postanski rad- -
nici joS pregovaraju za novi
ugovor, dok vodstvo njinove
unijeo6ekujesudenje,kazne
Јitd. ЖК , Jg gostanje za radnika — jer je
ропекаа pravi ракао - i za
covje6anstvo op6ehito, ve6
cesto puta robovanje maSi-nam- a
radi ne6ijih prof ita — a
zaSto?
A.K.
Susjedi
~ I nekimsusjedlma.je dpja--
dio Aleksandar Solzenjicin,
izojegiica iz sssR-- a u ver- -
montu, SAD. DoduSe, jedva
9Ц i vide. Povukao se, pi§u
novine, u киби "6uvanu vi§e
nego zatvor u Alcatrazu":
pisac i obitelj zive iza nekoli-k- o
metara visokog zida i
elektronski osiguranih vrata;
on "izlazi rijetko", a djeca
"skoro nikad", 6ak ni u
skolu: dobivaju privatne sa-tov- e.
Samotnik, kazu, tako iz--
bjegava da se "predesto'
ponovi ono sto mu se desilo
kad je nedavno ipak izisao iz
syoje tvrdaye da primi po6as- -
ni doktorat sveuCiliSta Har--
vard: docekali su ga povici--
ma "solzenjicin, go home'
idi ku6i.
Mil ШШ
Published cvory Wednesday by
YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC
10 St. Mary Street, Room 505,
Maillno'address: Box 522. Slajion F.
Toronto, Ontario
Tolophono: 961-801- 8. Area Codo 416
Urednlk - Editor
Anton Kostolac
TthnlCko oblikovanje — Technical assembly
Graphic Line, Toronto
Second Class Mail Registration No 0378
Prelplata $10 00 godisnio. poiodini prlmjorak 4Q contl.
avlonska poSIa (prekomorske 2emlel {40.00 godlsno,
poilom (u kuvertl) $25.00 godisne.
doznake samo cckom I poStanskom (III
bankovnom) doznacicom (Monoy Order) na ime data
("NaSo novlno") ill i2dava6a (Yugoslav Canadian
Publishers Inc.)
- t ._ _,_.,_.ГЛП ..-._- -!__ JA м ман (overseas) no 00 POr year, by First ciasMau ZZIL on
M°™ ° b° scn "y cUe° or Mon°v 0rdor
in name ol"Nnso novino" or Yugoslav Canadian
Publishers '
Polpisani clnnci sadrio mlsleno njihovih autora
Rukopisi so no vracau.
"Naso novlno" su nasljodnlk, u Kanadl: "Jodlnstva",
"Novostl", "Srpskog Glasnika", "Edlnostl", "Slobodne
Mlsll" I "Borbo", u Sod. Driavama; "Narodnorj '
Glasnika" I llstova koji su mu prcthodlli.