Nase Novine, October 23, 1986

              15i ifevSP 4 .J i K 1 ппан ,№
. PfM
fЏ P"'OAt ЛGХ LEDI NA
AKTUELNE TEME
Vec vise od pola godine "NN" kao
glavnu temu obradjuju posete i
odjeke tih poseta nekolicine srpskih
intelektualaca kanadskim "srpskim"
drustvima, koja su srpska po imenu
a u sustini su prirepci raznim revansi-sticki- m
protiv jugoslavenskih organi-zacij- a.
One na nacionalnom planu is-ti- na
okupljaju i pridobijaju nase ljude
srpskog porekla, pocevsi od najstari-ji- h
srpskih doseljenika, zatim u dru-go- m svetskom ratu porazenih kvi-slin- ga
Nedica i Ljotica do Drazinih
oficira i vojnika, koji su ocekujuci da
na kraju rata preuzmu vlast javno sa-radjiv- ali
sa Nemcima i Talijanima bo-re- ci
se protiv Narodnooslobodilacke
vojske (partizana). Zbog toga ih je po-slerat- ni
svet generalno osudio kao iz-dajni- ke
svoje zemlje Jugoslavije, isto
kao i ustase, belogardejce i albanske
baliste.
Nova mlada emigracija koja se jed-ni- m delom opredeljuje za srpske, hr-vatsk- e,
slovenacke, albanske nacio-nalist- e
6ini to jer im je to. najlaksi pri-stu- p radi orijentacije u ovdasnjem
svetu i zivotu. Oni ne prihvataju glu-pav- e
i nesavremen ambicije voditelja
nacionalistickih organizacija ciji pro-gram
nema nikakve perspektive u sa-dasnj- em svetu.
Grupe srpskih intelektualaca ako
vec imaju neku vrstu upliva i uticaja
na srpsku nacionalistidku emigraciju
trebalo bi da im pomognu da sto bolje
shvate stanje u Srbiji i Jugoslaviji i
da ih upute da se okanu corava posla,
rusenja Jugoslavije a ne da podupiru
raspope Djujice koji su riajpre nepri-jatel- ji
srpstva, a zatim i drugih naroda
koji zive u Jugoslaviji.
Jacanje jugoslavenskih drustava —
srpskih, hrvatskih, slovenafikih, ma-kedonsk- ih,
crnogorskih, pokrajin-ski- h
i mesnih, kojima je na srcu sada-snj- a
Jugoslavia, jedinije blagotvoran
uticaj koji mogu i trebalo da ostave
na emigrante koji ovde zive pa i na
one koji se vracaju u Jugoslaviju (ciji
je procenat znatan, cak i sada u ovoj
ekonomskoj krizi koju Jugoslavia
prezivljava).
"NN" su odlucno stale protiv tih
srpskih intelektualaca koji znaju u
dubini duse da to ne vodi nikuda i
samo sluzi onima koji su protiv Jugo-slavije,
a ipak se prave nevesti i simu-liraj- u da ne znaju ko su ljudi kojima
dolaze u posete.
Pisanje "NN" izazvalo je bes po-seb- no knjizevnika Mome Kapora pro-tiv
"NN On je poveo i sudski proces,
da bi svratio pozornost na sebe i svoje
istomisljenike, te je. nastala hajka u
nekim jugoslavenskim glasilima (na-vod- no
demokratska), sa ocenom da
su "NN"
1) Prosovjetski list (inform birovski)
2) Da se sluze lazima.
3)Da "NN" predstavljaju listic bez
uticaja i vrednosti.
Citam "NN" dugo godina — povre-men- o
saljem dopise iz New Yorka i
misljenja sam da i pored nekih manj-- !
kavosti ovaj list ima veliki upliv na
jugoslavensku emigraciju i ispunjava
jednu vrlo vaznu ulogu u zivotu iselje-nik- a
u korist Kanade, Amerike i Jugo-slavije.
Pisuci o Sovjetskom Savezu sa sim-patija- ma "NN" daju podrsku zbliza-vanj- u
Kanade i Amerike sa Sovjet-ski- m
Savezom i time vrse jedan od
najzna6ajnijih poduhvata za savre-men- o
6ovecanstvo — sto i sadasnjost
a da ne govorimo buducnost potv-rdjuj- e
kao imperativ.
Informbiro je skinut, dogadjaji su
ga pregazili tu i tamo u jugoslaven-sko- j
stampi i u "NN" se javljaju odjeci
i oziljci, sto ne zna6i da jugoslavenska
,. ' '
sdtuahmapIanfio"rmNNbi"roraa.de na ozivljavanju 1
"NN" dale su tacnu informaciju o j poseti srpskih intelektualaca srpskim
nacionalistima. To su dogadjaji potv- -
rdili.
"NN" su list jugoslavenskih iselje- - 1 nika u Kanadi i Americi sa vrlo dubo-- j
kirn korenom medju iseljenicima u
proslosti i sadasnjosti. List je ovisan
finansijski od citalaca i zato samo j
njima je i upucen. Cuva interese Ju--
goslavije i upucuje Jugoslavene svo- - I
jim napisima na bratstvo i jedinstvo
i time utice na povoljan razvoj prija- - 1
teljskih odnosa kako Kanade, tako i
Amerike sa Jugoslavijom. j
Nazalost list je nedovoljno poznat
u svim sredinama, sto j e veliki minus . j
Cinjenica je da kanadski i americki j
zakoni ne ogranicavaj u izlazak listova j
a posebno neguju one kojima je'cilj
asimilacija. Na drugoj strani iste me- - j
dalje dozvoljavaju se sva nacionalna 1
i verska izivljavanja. 1
Boza SPACER
New York =
llll!iilllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllltlltlllllllllllllllll!llll
PRETECE PISMO
1 Posle vrsljanja po Kanadi i Ame- - j
1 rici famozne trojke, V. Draskovica, j
1 M. Danojlica i V. Djuretica, cetnici
1 sa i bez navodnika osilili su se na
1 njihov svojstven nacin i poceli su
1 pretiti i zastrasivati. Urednik "Nasih 1
novina" dobio je vise pretecih pisa- -
ma. Jedno poslano iz Chicaga do--
slovno citiramo.
Dragi Druze,
Mi mladi rodjeni ovde, vidimo sta se
radi u toj nasoj postojbini, i koji smo
svrSili skole u nasoj domovini ovakve
lazikaotvojenemozemodatrpimo.Ci- -
tamo naSu stampu iz biblioteke, onda
l kupujemo knjige iz zemlje, pa nadjo- -
1 smo istinu a ti mislis da smo neke bu- -
dale pajazom da nas obmanes.
Proditaj Maptovski Pregovori od
1 Mise Lekovica, Djilas u Sarajevu,
Tempo u Zagrebu ii obratno. Motorci- -
klista u §tabu razvozi kurire partizan- -
ske, toje borba o kojoj pises. Zato sto
je Djuretic napisao istinu tebe ako ne I das komentarnaknjigu Lekovica raza-- Ш
pecemo kao Jevreji Hrista. Ovo ti je
uslov. zapamti uslovili neki nuznik.
Daj istinu na videlo. Ш
Pazi §ta radis Kemal.
1 Jovich st. prava
Stanich, stud. teh.
Ш Zivojinowich Ш
Ш "Pavlovich" Ш
i iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii §
I OTROV ZA MARIHUANU j
I — LJUDE
CIUDADDE MEXICO (PL.) -S- je-dinjene
Amerifcke Drzave namjera- -
vajuzaprasitinekeoblastiuGvatemali
snaznim otrovom kako biunistili plan- -
taze marihuane i maka u okviru kam- - j panje protiv opojnih droga koju pro- -
vode u Latinskoj Americi.
Gvatemalska novinska agencija j tvrdi da americke vlasti zele upotrije- -
biti defolijant "parakit" koji je, inace
zabranjen u mnogim zemljama u svije--
tu, ukljudujuci SAD. Taj preparat, j naime ne unistava samo korov ili nar-- j koticke biljke, nego svu floru, a uz to
izaziva bolesti bubrega i jetre kod lju- - j di. Neposredan dodir s tim kemijskim j rastvorom moze бак prouzrociti i smrt. 1
"Parakit" je upotrebljen na Filipinima 1 j prije 35 godina i flora otokana tim mje- - j stima dosad se nije oporavila od stete
koju joj je nanio taj preparat. " 1
I POVRATAKVUKA
Lingvista i disident, pisac i reformator
prevodilac i revolucionar, кићбаг, pole--
micar, istoricar, geograf i etnograf, Vuk
je jos u svoje veme bio gradjanin sveta:
1819. izabran je u petrogradsko drustvo
Ljubitelja slovenske knjizevnosti i kra--
kovsko "Шепо drustvo", Grimovje gost
u Kasselu i G6the-o- v u Weimaru i dobija
pocasnu doktorsku titulu univerzitete u
Jeni; 1824. postaje Clan tiriskog Drustva
za ispitivanje starina, 1825. clan getin- -
genskog Ucenog drustva, 1842. dobija
"za naucne i knjizevne zasluge" zlatnu
medalju Ruske akademije nauka, 1848.
je — dopisni clan Becke akademije, 1850
— Berlinske, 1851 — Petrogradske.
U isto vreme postaje dopisni clan
Africke lige za borbu protiv ropstva u
Parizu l pocasni gradjanin grada Zagre- -
ba... ("Medjutim, treba reci da je u Hrvat--
skoj, narocito u Zagrebu, postojao" —
pise Viktor Novak u svom delu "Vuk i
Hrvati" — "veliki broj odusevljenih vu--
kovaca, dok su tada na srpskoj strani
preovaldavali antivukovci...")
Na Generalnoj konferenciji UNESKO- -
a, poslednjeg novembra u Sofiji, dvesto--
godisnjica rodjenja Vuka Stefanovica
Karadzica (6. XI 1787.) prihvacena je za
"svetsku godisnjicu", a avgusta, SIVje
usvojio Predlog zakona o proglaSenju
1987. jugoslovenskom Godinom Vuka.
Zakon, u tekstu na srpskohrvatskom je-zik- u,
odnosi se i objavljuje samo ijekav-sk- i
— to je izgovor Vuka i njegovog zavi-caj- a
i danas je jedno od dva standardna
izgovora srpskohrvatskog jezika i srpske
jezicke kulture.
Godina Vuka posebno ce se obeleziti
u Budimpesti, Becu, Temisvaru, Trstu,
Berlinu, Leipcigu, Gottingenu, Weima-ru,
Halu, Jeni, Pragu, Krakkovu Warsa-vi- ,
Lenjingradu, Moskvi, Kijevu, Kisnje-vu- ,
Orsavi, Lavovu — Vukov itinere za
zivota u inostranstvu.
Kako nas je obavestio Zelimir Bob Ju-rici- c,
profesor u Vancouveru, posebno
veliki svetski simpozijum u sledecoj go-di- ni
odrzace se u Chicagu.
Sa Vuka 6e se svuda, konacno skidati
skolska aura. 0 njemu i njegovom "ratu
i mini" sa Obrenovicima, o Vuku — ero-toman- u,
o srpskoj gradjanskoj revoluci-ji- ,
o srpskoj Atini (Novi Sad) i Sparti (Ce-tinje- ),
bice reci u televizijskoj seriji povo-do- m
200-godisnji- ce Vukovog rodjenja
(scenario: Milovan Vitezovic, rezija:
Djordje Kadijevic); godisnjica ce poseb-no,
da se obelezi u jugoslovenskim me-sti- ma
u kojima je Vuk duze boravio —
od rodnog Trsica, preko Loznice, Trono-se- ,
Karlovca, Beograda, Novog Sada, Ne-gotin- a,
Panceva, Zemuna, Zagreba, Si-satov-ca,
Kragujevca, Vukovara, Osijeka,
Krusedola, Vrdnika, Kotora, Cetinja,
барса, Dubrovnika, Splita, Zadra.
"Vuk nije ziveo niti zivi za svoj vijek,
nego za vijek drugi sto nastaje: zato ga
njegovi ne razumije, zato ga vijek njegov
proganjase" — pisao je Djuro Dani6ic.
Pa ipak 'se danas tvrdi i smatafda je Vuk
bio prvi covek, na pravom mestu, u
pravo vreme. Oba srpska ustanka oslo-bodilac- ka
borba i srpska gradjanska re-voluci- ja,
morali su nuzno biti praceni
kulturnom revolucijom, preporodom.
Za mnoge evropske nacije XIX vek je
vreme stvaranja knjizevnog jezika, mo-derni- je
receno, standarnih jezika javne
komunikacije. To je vreme romantizma
i golemog znacenja knjizevnosti u budje-nj- u
nacionalne svesti.
Za zivota Vuka Karadzica Srbijom su
upravljali Karadjordje Petrovic (1804-1813- ),
Milos Obrenovic (1815-1839- ), Mi-haj- lo Obrenovic (1839-1842- ), Aleksandar
Karadjordjevic (1842-1858- ), Milos Obre-novic
(1860-1868- ). Godine 1868. sluzbeno
je priznat novi Vukov pravopis. Medju-tim,
Vuk Karadzic je imao dve knjige o
knezu Milosu —jednu objavljenu za Vu-kov- a
zivota, a drugu, "tajnu" za koju je
ostavio amanet da se stampa tek po is-te- ku stoleca — dakle posle 1900. U prvoj
je knez bio prikazan kao oslobodilac, u
drugoj kao mra6ni tiranin.
Vuk Stefanovic Karadzic
kao mracni tiranin.
Odnos dva velikana srpske revolucije
mozda je najtacnije objasnio Miodrag
Popovic u svom delu "Vuk Stefanovic
Karadzic": "Uzajamno priblizavanje
kneza Milosa i Vuka Karadzi6a u Becu
6etrdesetih godina (knez Milos je od
1839. do 1858. bio izgnanik,lisenprestola
— primedba novinara) zasnivao se na
obostranoj racunici: knez je nastojao da
Vuka iskoristi za svoje politicke ciljeve
a Vuk da od kneza izvuce §to vise novaca
za izdavanje svojih knjiga. Vuku je naj-tez- e
bilo da opravda razliku izmedju po-hvaln- og
tona u monografiji o Milo§u
1828. i opse kritike Miloseva rada u pi-sm- u
cetiri godine kasnije. U nevolji, bra-ni- o
se kako je knjigu o Milosu namenio
evropskoj javnosti kao delo o vladaru
koji pred svetom predstavlja ceo srpski
narod, a pismo je bilo privatna kritika
upucena li6no knezu. Iz straha da ne na-vu- ce
na sebe Milosev bes, Vuk nije na-ve- o
i drugi, jaci argument: monografija
je uglavnom govorila o Milosu u ustan-k- u,
a pismo se obracalo knezu, koga su
vlastoljublje, zelja za bogacenjem i strah
od narodnih buna nacinila tiraninom i
manijakom."
Vuk je zapravo, bio kako se danas ka-z- e,
"kontroverzna licnost". Djordje Ka-dijevic,
pri tome, podseca na Bodlera:
"Bodler je u svoje vreme predlagao da
se u Povelju o pravima coveka unese
pravo da covek moze — sam sebi proti-vrecit- i.
Vuk nije Sovek totalitarne svesti
cija doslednost zavrsava u paklu. On je
zastupnik integralne svesti koja je demo-kratska".
Ogromno je delo stvorio Vuk (najzna-6ajni- ji
izdavaciki poduhvat u sledecoj go-di- ni
valja da bude objavljivanje njegovih
sabranih dela u 40 tomova): objavio je
"Srpski rjecnik" sa prevodom na latin-sk- i
i nemacki (1818, 1852), "Srpsku gra-matik- u"
(1813, 1818 na nemackom 1824).
"Prvi srpski bukvar" (1827), prevod "No-vog
zavjeta" (1837, na nemackom), "Kov-cezi- c
za istoriju, jezik i obicaje Srba sva
tri zakona" (1849), "ZivoH obicaje na-roda
srpskoga" (1867), Zitije Ajduk-Veljk- a
Petrovica" (1825), "Prvu godinu
srpskog vojevanja na daije" (1828), "Mi-losa
Obrenovica" (1828), "Drugu godinu
srpskog vojevanja na daije" (1834), "Pra-viteljstvujus- ci
sovjet" (1860), vise bio- -
(Nastavak na strani 9)
ЋШМ
--п