Nase Novine, November 30, 1983

              t v '",11 )1i" 'H '' I .'",' 'i I 'ij 1 J I I I I, I I I Г I I 'J II И I I I I I I I 1
8- - NASE NOVINE, October 26, 1983. Viiestn iz Juaoslaviie
IZ NOVOG PAZARA
Svake godine za poslednjih 30
godina Matica Iseljenika Srbije pri-redu- je
Iseljeni6ku nedelju namenje-n- u
da upoznava na§ narod sa starim
krajom. Puno nasih iseljenika otisli
su u inostranstvo sa malom decom
ili su u emigraciji imali decu, tako
da oni i njihova deca nisu upoznati
sa raznim lepotama njihovog kraja.
Ova manifestacija pruza sansu da
provedu sedam dana u veselju, da
sklope novo drugarstvo, da nauce
deo nase historije i da uzivaju u
atmosferi koja se retko ponavlja u
zivotu jedne osobe.
Posto je ovo bio moj drugi put
ибебба mislio sam da пебе biti
interesantan kao prvi, naprotiv, bilo
je joS bolje. Mozda zato Sto sam bio
malo stariji ovoga puta pa sam
gledao na stvari u drugoj perspek-tiv- i.
Ostalo je puno lepih utisaka i
memorija.
Kao uvek bilo je iseljenika iz
raznih zemalja (Engleske, Austra-lij- e,
SAD, Kanade itd.), bilo nas je
oko pedeset, sa starosnim stazom
od dvadeset pa do Sezdeset. Ova
razlika u godinama se nije mogla
uvideti posle par dana provedenih
zajedno, svi su se tretirali kao
vrSnjaci, mladi su postali stariji a
stari su postali mladi.
Posle prijema po dolasku, 28.
iuiia smo se naSli . u Matici u
NuSi6evoj 4, gde nas je pozdravila
gosp. Ljubica Puric, predsednik Ma-tic-e.
Televizija i novine su uveliCali
ovu recepciju.
Sledeceg dana oni koji nisu videli
киби cveca su iSli da je posete,a
ostali su se naSli u Matici da bi iSli u
Srpsku PatrijarSiju kod Episkopa
Germana. Episkop German nas je
srdadno docekao i pozdravio i rekao
nam da smo uvek dobro doSli. Kod
njega se uvek ide svako leto, to je
jedno od stalnih poseta za vreme
iseljeni6kog leta ali uvek intere-santn- o
i роибпо. Razgledali smo
Muzej Srpske Pravoslavne crkve,
videli kako su se pisale svete knjige i
razgledali elengantne prostorije pat-rijarsjj- e".
Slede6i stop je bio u "Energopro-jektu- ",
firmi koja izvodi konstruk-cion- e
radove u raznim zemljama.
Videli smo film o njihovom radu i
uspehu poslednjih godina. Tu smo
imali takode veliki prijem, pevalo je
nekoliko peva6a medu kojima i Aca
Trandafilovic koji je putovao par
dana sa nama i koji je bio nerazdvo-ja- n
sa iseljenicima.
Put smo nastavili do Pokajnice, tu
smo ostali tri dana, razgledali smo
razna mesta u toj okolini kao
Resavsku pe6inu koja moze da se
uvrsti u jedno od svetskih 6uda,
Karadordev konak gde smo se
upoznali sa deli ma ovog junaka i
razgledali manastire koji se joS uvek
odrzavaju pod zaStitom drzave i daju
reflekciju na proSlost i kako je se
tesko doslo do sadaSnjice.
Cacak je bio slededi, tu kao na
ve6ini mesta pozdravili su nas razni
delegati opStine grada kao i mesne
zajednice. Mozda najinteresantniji
deo putovanja bila je poseta selu
2ao6ani. Ovo malo mesto od manje
od 350 stanovnika stvarno se razli-ku- je
od tipiSnih sela pa бак i
gradova u ostalim delovima Srbije i
Jugoslavije. Ovo selo ima doveka
koji predstavlja vodu (inicijatora)
koji je kroz svoje ideje doneo
prosperitet ovom mestu i tako reci
stavio ga na kartu sveta. Uzmite u
obzir sledece karakteristike ovog
mesta: ima svoju fabriku koja za-poslja- va
100 osoba a momentalno
se proSiruje i seli se u nove moderne
prostorije gde ce zaposliti 150
osoba, bar po jednu osobu iz svakog
domacinstva.
Zarada ove fabrike za 1981. go-din- u
je bila 20 milijardi starih dinara
Sto je uspeSnije nego kod mnogih
drugih firmi. Prose6na plata je
znatno veca nego u vecini okolnih
mesta pa i Сабка.
Od 110 domacinstava 45 imaju
telefone.
Putevi su im asfaltirani, a talenta
u narodu preko svake norme. Neve-rovatn- o
lepo smo dofcekani, bilo je
folklora, бак je i pop pevao na bini
"Mars' na Drini", veselio se do kasno
u noc. Igra nije prestajala. U torn
mestu veselo se zivi, narod se slaze,
kako se kaze "Bolje nego u raju".
Dva mladida (bra6a) pevali su i
svirali pesme na nekoliko jezika,
clanovi KUD su neumorno igrali i
recitovali, i ko bi zaboravio tako
veselje.
U Ivanjicu smo otiSli gde su nas
6ekali sa lebom i soli po tradiciji,
duvacki sastav mladih i starih koji
su nam pevali sve seoske pesme i sa
svim srcem svirali. Kroz celu turneju
sa nama je putovao i orkestar
"Morava" koji ima 5 6lanova koji zive
u raznim mestima u okolini Toronta.
Oni su nas uvek predstavili uz njihov
talenat, narod je se divio njihovom
majstorstvu i na svakom mestu
stvorio atmosferu prijateljstva gde
su meStani i ostali posetioci hotela
shvatili da mi i u dalekom svetu
odrzavamo naSe tradicije, znamo
igrati kola, znamo pevati popularne
pesme i svirati nasu muziku. Uz
"Moravu" i mi svi smo pruzili sve od
sebe da se zblizimo sa svim i
zajedno razveselimo.
U Kosjeri6u smo proveli takode
kratko vreme gde smo imali priliku
da razgledamo mesto i osvezimo se
6istim vazduhom ove okoline.
Matica iseljenika Vojvodine je
takode ove godine u6estvovala u
pripremi iseljenickenedelje. Posetili
smo Novi Sad, mozda najlepsi grad
Jugoslavije, tako lep, tako cist. Tu
smo iSli u skver Srpskog narodnog
pozoriSta gde se odrzao koncert, a
nastupile su razne folklorne grupe iz
Austral ije, Kanade pa бак i grupa
crnaca iz Australije sa njihovim
plemenskim igrafcima. ObiSli smo
slavnu Petrovaradinsku tvrdavu i
u6estvovali na prijemu Matice ise-ljenika
Vojvodine u Hotelu Park.
Ovo je samo mali deo onoga Sto
se videlo na ovoj manifestaciji, lepih
dogadaja, utisaka i memorija je
mnogo viSe nego Sto se moze ovde
napisati. Jedna je stvar sigurna:
lepo, lepo je ufiestvovati na ovoj
proslavi jer toliko se sazna, toliko se
nau6i i toliko se sprovede Sto je
петодибе opisati. Ja sam 2 puta
bio u6esnik na iseljeni6kom letu kao
predstavnik naSeg kluba "ZaviCaj" iz
Windsora. Bez razlike da li idete kao
delegat ili Ибпо u posetu u Jugosla-vij- u
u periodu krajem juna sigurno
ne6ete pro6i bolje nego na IseljeniC-ko- m
letu. Ni more ne pruza takvu
atmosferu i provod.
Slobodan DAVIDOVlC
sekretar Jugoslovensko- -
kanadskog prosvetnog
kluba "Zavicaj"
iz Windsora
Tomu Milovanovica svi znaju u
naSem gradu, a o njemu su биИ i u
mnogim drugim mestima. Projekto-va- o
je hotel "Vrbak", zgradu elektro-distribucij- e,
kompleks stambenih
Iu6nih zgrada, Obrazovni srednjo-Skols- ki
centar... I da ne nabrajamo
sve objekte sto su dugo bili u holu
bioskopske dvorane, dovoljno je
spomenuti maketu kojoj su se sa
nevericom divili gradani — posetioci
bioskopa. TeSko je bilo poverovati
da 6e obi6ni ljudi, nasi sugradani,
doju6erasnji studenti — mladi arhi-tek- ti
Toma Milovanovi6, Amir Coro-vi- c,
Avdo Corovid, Aladin BaSi6 i
drugi, imati znanja i snage da
maketne figurice ozivotvore, da ih
sagrade i izmene lik sandza6ke
kasabe. Ali — zbilo se! Divili su se,
odali priznanja i njihovi bivSi profe-so- ri
sa fakulteta, kada su videli
remekdela svojih bivSih studenata.
Za nekih desetak godina izmenjen
je iz temelja izgleda naseg grada.
Vrlo brzo izmenio je lik i arhitekta
Toma Milovanovi6: seda kosa,
DOM PENZIONERA DOBIO
LEKARA U KUCl
Medicinski centar — OOUR "Dom
zdravlja" u Krusevcu otvorio je
Samostalnu Zdravstvenu stanicu u
Domu penzionera.
Kuburile su ove starine za lekara,
kad im je potrebna hitna ili bilo
kakva druga lekarska pomoc. A
takvih je gotovo svakodnevno, zbog
toga su morali ovi zasluzni gradani
grada pod Bagdalom, da se obracaju
za lekarsku ротоб udaljenim zdrav-stveni- m stanicama ili hitnoj pomo6i.
Medutim, gotovo uvek se dogadala
guzva u Zdravstvenim stanicama
koje ne samo da opSluzuju grad vec i
okolna sela, pa se pregled pacije-nat- a
obavlja po redu kako ko dode.
Ba§ zbog tog reda ove starine su
6esto ostajale za slede6i dan, jer se
broj popuni.
Otvaranjem ove zdravstvene sta-nic- e
zitelji Doma penzionera dobili
su "Lekara u kudi" a od kakve im je
koristi opisa6emo samo slu6aj koji
se je dogodio 29-o- g septembra u
ranim jutarnjim 6asovima.
Sedamdeset devetogodiSnja sta-ric- a
Radunka Jovanovi6 toga jutra
nije se pojavljivala iz svog stana.
Ovo je bilo sumnjivo stanarima
" PRIPREMEZA
ZNANSTVENI SABOR
Slavonska Pozega (K.B.) — Cet-vr- ti
znanstveni sabor Slavonije i
Baranje odrzava se ove godine od
26. do 28. u Slavonskoj Pozegi.
Okupit 6e oko 400 znanstvenika,
javnih I druStveno-politi6ki- h rad-nik- a.
Organizator sabora je Jugosla-vensk- a
akademija znanosti i umjet-nos- ti
iz Zagreba, u suradnji sa
Zavodom za znanstveni rad u Osi-jek- u
i Op6inskom skupStinom Sla-vonska
Pozega. Sabor je posve6en
40-godiSn- jici osnivanja Sestog sla-vonsk- og
korpusa.
BLAGOVREMENO O
Tendenciozna je zamerka da su drugovi
koji su kreatori I nosloci programa ekonom-sk- e
stabillzaclje glavnl krivci za ekonomsku
krizu u kojoj se nalazimo. Komunisti su
duznl da se odlucno suprotstave i onima koji
tvrde da je u proslosti sve bilo naopako. Ali
opravdan je zahtev da se da jasniji odgovor
skromni tihi pokreti svedoCe o tome
da su mnoge noci bile nepropsava-ne- ,
mnoge brige morile su ljude Sto
su pognuti nad svojim neimarskim
fei """ST"1
is
7$. ": f
#
y.t
Архитекта Тома Миловановић
planovima, Sibani kiSom i vetrom,
paljeni suncem po gradilistima,
nesebifino ulozili sebe i svoje mla-dos- ti
u lepote svoga grada, svoga
vremena. Du§anka LCNA
doma koji su odmah alarmirali
upravu. Odmah su svi potr6ali da
organizuju ulazak u stan starice, dok
je higijeni6arka otrcala i pozvala
Sefa Zdravstvene stanice, Dr. DuSicu
Joci6, kojoj nije trebalo dva puta
govoriti. Odmah je potrfiala sa
medicinskom sestrom Mirom, jer je
znala o kom je i kakvom bolesniku
геб. Zahvaljuju6i toj bliskosti lekara,
torn slu6aju da je otvorena ova tako
potrebna zdravstvena stanica u Do-mu
penzionera, starica Radunka
Jovanovic je spaSena i ostala u
zivotu. Po izvrSenoj lekarskoj inter-vened,
ирибепа je na dalje lefienje u
KruSevadku bolnicu.
Trenutno ova Zdravstvena stanica
radi u jednoj smeni, a od sledece
godine radi6e u dve smene. U njoj
pacijenti dobijaju pored pregleda
lekara i potrebnu terapiju — injek-cij- e,
snimanje srea i druge savete
potrebne za brzi oporavak.
Pored zitelja Doma penzionera u
ovoj stanici imaju pravo 1ебепја svi
stariji i penzioneri grada a uz to i
Mesne zajednice "Radomir Jakov-Ijevi6- "
i "Veselin Nikoli6".
A. ClRlC
ODLIKOVANJE RADI VUKSlCU
SPLIT (J.S.) — iz Novog Zelanda
u petak je u Split doputovao Rade
VukSi6, istaknuti aktivist za surad-nj- u
jugoslavenskih iseljenika s do-movino- m.
RadeVukSi6 prisustvovao
je otvorenju ceste Vrgcrac— Кокопб
za koju je i sam dao nbv6ani prilog.
Za пагобКе zasluge prema rod-no- m
kraju i domovini, uz prisutnost
predstavnika drustveno-politi6ki- h
radnika opdine Vrgorac i Makarske,
te Matice iseljenika Hrvatske i
Dalmacije Radi VukSi6u predan je
Orden jugoslovenske zastave sa
zlatnom zvijezdom.
ZADU2IVANJU
na pitanje kako je moguce da smo zapali u
takvu prezaduzenost i zaSto clanstvo Saveza
komunista i sva nasa javnost na to nisu
blagovremeno bili upozoreni jos pre neko-liko
godina i upoznati sa svim nasim
dugovima. (Joie Smole, 8. oktobra
na sednici CK SK Slovenije)