Nase Novine, April 14, 1982

              t '
2— NASE NOVINE, February 17, 1982.
Г1!! J"jc "
Kanadska komunisticka partija
odrzala je svoju 25 konvenciju u
Torontu.
Kanadski komunistisu usvojili niz
dokumenata i rezolucija u kojima
se pozivaju kanadski narodi da
jedinstveno istupaju.u odbranu
svojih nacionalnih interesa.
Kanadski komunisti naro6ito
apeluju na svoju radnicku klasu da
zauzme borbene polozaje prema
svima onima koji bi zeleli da gurnu
Kanadu na put izdaje nacionalnih
interesa i da radniStvo potisnu u
joS teze uslove na poslu i vecu
besposlicu.
Kanadska komunistiSka partija
pozvala je radnifiku klasu Kanade
da se zauzme sa joS vecim elanom
u borbi za ocuvanje mira i da u toj
borbi trazi saveznike u svim sloje-vim- a
kanadskog druStva.
Na konvenciji kanadske komu-nisticke
partije bili su prisutni
gosti - delegati mnogih komunis-ticki- h
partija: Velike Britanije, Ku-b- e,
Cehoslovacke, Bugarske, Sje- -
Jos u
Na sahrani Dr. Neil Aggett-a- ,
kogasu u policijskom pritvoru ubili
juznoafri6ki rasisti doSlo je do
velike demonstracije protiv rasis-ti6k- e
politike i terora.
Preko 3.500 osoba raznih rasa
stisnulo se u anglikansku crkvu, u
samom centru Johanesburga, i pre
nego Sto su poSli na groblje, sa
stisnutim pesnicama uzvikivali su:
"ammandla ngwetu" Sto znafii u
slobodnom prevodu "'vlast je
naSa". Pevali su slobodarske
pesme i razvili zastavu Afri£kog
nacionalnog kongresa koji se iz
duboke ilegalnosti bori za ljudske
slobode.
Protest ove vrste i ovako otvore-n- o
retko se moze dogoditi jer su
6uvari omrznutog aparthajda veo-m- a
okrutni prema narodu i ne
prezaju od najkrvolo6nijih zlocin-stav- a.
Dr. Neil Aggett je Cetrdeset i
sesta osoba ubijena u poslednje
vreme u policijskim pritvorima. On
je, medutim, prva zrtva juznoafri6- -
dinjenih Americkih Drzava, Sovjet-sko- g
Saveza i dr.
Ova konvencija Komunisticke
partije znacajna je i po tome Sto je
u dane konvencije zapo6ela i
proslava 60. godiSnjice.
Na inicijativu i usled zalaganja i
samopozrtvovanog rada kanadskih
komunista bile su osnovane mno-g- e
kanadske unije, napredne orga-nizaci- je
i izborena su prava na
socijalne pomoci i osiguranja, koja
se danas uzimaju kao neSto Sto je
uvek postojalo.
Nije ostalo mnogo od prvih
pionira kanadske komunisticke
partije. Zato je partija odlu6ila da
oda priznanja svima onima koji su
se kao njeni 6lanovi borili za bolji
zivot svih Kanadana viSe od 45.
godina.
Na banketu, koji je odrzan u
Holiday Inn hotelu u 6ast 60.
godiSnjice, bilo je prisutno oko 900
osoba. Ulaznice su raspodeljene
unapred, nije ih bilo u slobodnoj
prodaji.
jedan zlocen Juznoj Afrlci
kog naroda koji je bio belac.
Dr. Neil Aggett bio je sekretar
Sindikata radnika u prehrambenoj
industriji a u slobodnom vremenu
radio je dobrovoljno u bolnici za
crnce izvan grada.
Dr. Aggett imao je samo 28
godina i nalazio se u policijskom
zatvoru 70 dana kada su objavili da
se "ubio"..
. Voda sindikata Jan Theron, tako-d- e
belac, izjavio je da postoje
oCigledni dokazi policijskog mu6e-nj- a
i ubistva.
Dr. Aggettova smrt izazvala je
masovne demonstracije po zemlji.
Preko sto hiljada radnika obustavi-l- i
su rad za pola sata. Sazvani su
mnogi protestni mitinzi.
RasistiCka vlada je odgovorila,
do sada tim Sto je Sest crnaca,
koji su lezali u pritvoru bez sudenja
vec sedam meseci, osudila na 18
meseci zatvora zato Sto nisu hteli
da svedo6e u korist 'drzavnog
tuzioca.
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC., 185
Spadina Ave., Toronto, Ont. M5T 2C6. Telefon: 593-502- 5
IZDAVACKI SAVET: Mllos Grubli, Vojin Grbld, Josip Kovaiic, Stanko Muideka,
Milena Bozic, Ivica JuriSic, Ana Durovid, Lepa Rajnovic, Borislav Neikovic,
Rozalija Divjakovid, Duro Maljkovld, Ivan Pribanid, Mile ВаЦак, llija Bubalo, Pavao
Radmanl6, Boia PavkovIC, Ostola KovaceWrf, Viktor Arar, Du&an Stanar, Milijan
Petrovi6, John Severinskl, Luis Gregurac, Mate SiauS, Martin Karavanid, Paul
Ku6lnl6, Ivan Boban, Peko Dmitrovid, Mlllca Miuchln, A. Gerlach, Leo Bacich.
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacic (Glavni I odgovornl urednik), Stjepan
MtoSid (drustveno-pollttek- a pitanja), Daniel Pixiades (drustvena pltanja i
knjlzevnost), Katarina Kostid (poezija I aktuelne teme), Jelena Gavrilovic (literature
I umetnost za decu), Bosko Mladenovic, Anka Nozinii.
STALNI DOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Star6evi6 (Los Angeles),
Mtroslav Blaievid (Chicago), Boio Spadek (New York), Frank Fudurid (Vancouver),
Josip Stanic - Stanios (Rim, Itallja).
SPECIJALNI SARADNICI: Proi. Vladislav Tomovii (nauka I drustvo), Prof. Ivan
Dolenc (Slovenska Koruska i kulturna publlclstlka u Amerlci), Anton Kostolec
(reportaze I pride iz'useljenl£kog zivota).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovlc, Luka Markovid, Petar Kurtid,
Milos Kordii, Aleksandar Cirii, Strahinja Maletic.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodic, Aron Koen, Jordan Vasilievid. IZ JUGOSLAVIJE:
M. Vasiljevlc — Lilo
Subscription: $20.00 per year. (First Class Mail extra). Single copies 50 cents.
Advertising rates on request. Second class Mail Registration NO. 0378
"Nase novine" izlaze srijedom. Pretplata Iznosi $20.00 godlsnje; pojedini
prlmjerak 50 centi. CJene oglasa na zahtjev. "Nase novine" su nasljodnik
"Jedinstva", kome su prethodlll llstovi "Novosti", "Srpski Glasnlk", "Edinost"
"Slobodna Misao", "Pravda" I "3orba", kao I "Narodnog Glasnlka" I arugih
naprednlh llstova koji su mu prethodlll u Sjedlnenim Drzavama.
Posle nesto vise od mesec dana
od kada smo pokrenuli kampanju
za prosirenje stampe, sumiramo
vec lepe rezultate. Nekoliko pret-platni- ka
se direktno angazovalo u
kampanji. Svake nedelje stizu nam
nove pretplate,
Pojedinci su vec postigli zapaze-n- e
rezultate. Zasluzuju pohvalu i
detaljniji opis njihovog rada i
zalaganja. Dosli smo na ideju,
zbog plodnog pocetka nase kam-panj- e,
da objavljujemo fotografije i
kratku biografiju takmicara koji u
svakom pojedinom mesecu nadu
najvise novih pretplata.
Prvi udarnik, za prvi mesec —
januar je Lepa Rajnovic koja je i
povela kampanju za prosirenje
stampe. Ona je do sada poslala
sest novih pretplata. Cim je prodi-tal- a
nas poziv za kampanju, trazila
je da joj saljemo najmanje deset
primeraka "NN" umesto jedndg
koliko je kao pretplatnik dobijala.
Svake subote ona distribuira te
primerke u skoli "Nikola Tesla" i
na drugim mestima kuda se krece,
a poznato nam je svima da Lepa
svakodnevno ima kontakte sa cla-novi- ma
i predstavnicima nasih
organizacija, kao i sa pojedincima,
ukljucenim na bilo koji nadin u
drustveni rad. Njeni metodi rada na
sirenju stampe veoma su konstruk-tivn-i
i efikasni. Sa bogatim iskus-tvo- m
drustvenog radnika, Lepa
stalno uvodi nesto novo, prilago-dav- a
se trenutnoj situaciji, prosiru-j- e
teren rada.
U toku ove nedelje dosla je u
redakciju sa novom sugestijom,
potkrepljujuci je sopstvenim pri-mero- m. Predala nam je cek na
$25.00 za svoju obnovu koja joj
istice tek u septembru. Njena
sugestija se sastoji u tome da
pretplatnici pocnu da se navikavaju
da svoje obaveze prema listu
regulisu pocetkom godine. Time bi
se bar donekle smanjilo zakasnja-vanj- e
obnova zbog zaboravnosti,
sto priznaju i mnogi citaoci u
svojim pismima. Lakseje zapamtiti
pocetak godine kao vreme za slanje
novcanih doznacnica nego neki
mesec u sredini, Hi pri kraju
godine.
Lepa Rajnovic takode lifnim
primerom apelira na ostale pret-platni- ke
da prihvate predlog za
povecanje cene godisnje pretplate
na $25.00.
Biografija prvog udarnika nase
kampanje ne moze se opisati
ukratno i lako. Iz jednog jedinog
razloga — prebogaia je. O Lepi
Rajnovic pisali smo opsirno 1976.
godine. Taj tekst je bio objavljen u
"Zavicaju". U nasem listu desto se
spominje njeno ime u vezi drustve-ni- h
aktivnosti. Bez preterivanja
mozemo reci da nema znadajnijih
drustveno-kulturni- h aktivnosti
medu Jugoslovenima u Torontu,
bez Lepinog udesca. Ona je pravi
fenomen u nasoj sredini, a odigled-n- o
opovrgava ustaljeno misljenje
da biti penzioner znadi biti star i
umoran. Lepaje po radnom entuzi-jazm- u
i energiji, najmlada medu
nama, ona nema godina, iako
znamo da je vec poodavno u
penziji. Neumoran je drustveni
radnik od 1958. godine, od kada je
u Kanadi.
Dovoljno je da spomenemo njen
znacajan doprinos nasem drustve-no- m
zivotu samo od kada je
predsednica Udruzenja i skole
"Nikola Tesla", tj. od 1976. godine,
kada je ovo udruzenje i osnovano.
w it ~Л
Prvi udarnik Lepa Ranovid
Poziciju predsednika svih ovih
godina zasluzila je velikim zalaga-nje- m za svoje udruzenje. Skola
"Nikola Tesla" sa svim svojim
kulturnim sekcijama (folklornom,
dramskom, muzickom), da ne go-vori- mo
o prilicno velikom broju
daka koji pohadaju casove mater-nje-g
jezika, najvise opravdava
svrhu svoga postojanja medu jugo-slovenski- m organizacijama u
Torontu.
Znacajne su aktivnosti Lepe
Rajnovic i u "Nikola Tesla Memo-rial
Sociaty". Svake godine u julu,
Udruzenje i skola "Nikola Tesla"
uzimaju udesce u ceremonijalnom
obelezavanju godisnjice Nikole
Tesle pored spomenika velikom
naucniku, na americkoj strani, kao
i pored ploce, na kanadskoj strani
Niagarinih vodopada.
Proslog leta imali smo izvanredno
znacajan kulturni dogadaj zahvalju-juc- i
Udruzenju i skoli "Nikola
Tesla". Grupa ucenika iz dvadeset
mesta Socijalisticke Republike
Bosne i Hercegovine, kao i renomi-ran- i
muzicki ansambl "Djevojke sa
Neretve" boravili su u nasem gradu
kao gosti skole "Nikola Tesla". To
je bila prva razmena daka i stude-nat- a
izmedu Jugoslavije i Kanade.
Zahvaljujuci zalaganju Lepe Raj-novic,
skola "Nikola Tesla" uces-tvuj- e
kao clan organizacije "Onta-rio
Human Rights Commission" u
multikulturnoj smotri pod nazivom
Mid-Wint- er Festival. Upravo je
odrzan taj festival, u subotu, 13.
februara u St. Jamestown-u- .
Na ovogodisnjoj skupstini Udru-zenja
i skole "Nikola Tesla" Lepa
Rajnovic" je izabrana za dozivot-no- g
predsednika. I simbolicno i
sustinski, to je najuverljivija poh-val- a
i priznanje ovoj neumornoj
drustvenoj radnici cije aktivnosti
ce se jos dugo beleziti na stranica-m- a
"Nasih novina".
CHICAGO
GospodaSlavica
TEL. 375-436- 4
Ako imate ikakvih problema u
ljubavi, braku, zdravlju ili poslov-no- m
zivotu, slobodno se obratite
kod:
GOSPODESLAVICE
Ona te Vam pomod, da se resite
svih gore navedenih problema. U
Soljicu kafe i specijalne karte za
gledanje sudbme Mrs. Slavica te
Vam re6i sve o VaSoj proSlosti i
izgledima za Va5u buducnost.