Nase Novine, February 11, 1981

              Svojim druStvenim polozajem
radni6ka klasa je predodredena da
рокгебе to6ak historije u pravcu
progresa. To je do sada potvrdeno i
istorijski dokazano. Radni6ka
klasa je u svim zemljama vodila
borbu za bolji zivot, za dobro
6oveka, za progres u-celi- ni. U toj
svojoj borbi radniSka klasa je
stvarala svoje organizacije, ove su
se opet stavljale na celo radni6ke
klase i kao njena avangarda vodile
je iz borbe u borbu za bolji zivot.
Treba se podsetiti vremena kada
nisu postojali sindikati, tada je
neorganizovano radnistvo bilo
brutalno eksploatisano od strane
burzoazije i veleposednika.
RadniCka klasa u Sjedinjenim
Americkim Drzavama bila je i
ostala najduze izvan radni6kih'
organ izacija.
Danas se viSe ne moze govoriti
da radni6ka klasa u ovoj zemlji
nema svoje organizacije, svakako u,
Americi postoje radni6ke unije.
Postavalja se pitanje. medutim,na
kakvim principima danas ove unije
rade i koliko je radniStvo u6lanjeno
u njih? Kada su ove unije osnivane
u svoje vreme,one su osnivane na
zdravim teneljima, na klasnim
principima, sa ciljem da radni6ku
klasu povedu u klasnu borbu za
svoja prava i bolji zivot.
Ne moze'se reci da unije nisu do
sada niSta uradile, ali mora se
priznati da su te iste unije danas
uspavane na lovorikama uspeha
naSih predaka. Sta se moze govo-riti
0 uniji koja se u borbi za
radni6ka prava i za bofji zivot u
pregovorima sa kapitalistima
veoma lako sporazumeva sa njima
ubedujuci istovremano svoje
clanstvo da treba biti umereno sa
razumevanjem da prihvti mrvice
koje joj se nude. Sta kazati za vode
unija koji se iza leda svojih 6lanova
dogovaraju sa fabrikantima i svoje
clanstvo stavljaju pred svrSen 6in u
pregovorima za poviSenjem plate.
Ako unije sa svojim vodstvom ne
vode klasnu borbu, tu onda treba
traziti korene za slabo interesova-nj- e
radnika za uclanjenje u unije.
Bio san svedok jedne velike
borbe u kompaniji gde su se radr
nici borili za ulazak u uniju. Borba
izmedu unije i jednog dela radnika
sa jedne i fabrikanta sa druge
strane bila je jaka i duga. Da ne
.govorim o beskrupuloznim
na6inima borbe fabrikanta jer je to
ovde sekundamo,.ono Sto je naj-vazni- je,
a to je da su radnici, koji
su se strahovito borili za ulazak u
uniju, ipak izgubili na izborima.
Posle ove ljute borbe mnogi su
ostali bez posla.
Jedni su se zaposlili uz ротоб
unije, ali jedan deo je ostao na
drzavnoj pomo6i.
Da bih saznao razloge nagativnih
rezultata, poceo sam razgovore
sa ljudima za koje sam znao
sigurno da su glasali protiv ulaska
u uniju. Na moje pitanje jedan stari
radnik mi je rekao: "Ja ne znam
zasto bi dosla unija u naSu fabriku
kad vidim da u, nekim fabrikama
koje su u uniji radnici imaju loSije
beneficije od nas ovde koji nismo u
uniji". Jedna radnica mi je rekla:
"Moj muz je u uniji, unija ih vrlo
6esto vodi u Strajk a zatim na kraju
borbe ipak ne dobiju ni pola od
onoga Sto su trazili jer .in unija
posle tajnog dogovora sa gazdom
ubedi da se treba pomiriti sa onim
Sto se moze dobiti kako ne bi ostali
na ulici, jergazda preti zatvaranjem
fabrike".
Unijski radnici 6esto puta zaista
imaju bolje beneficije od neor-ganizovan- ih
radnika, ali to je
uglavnom sarno u velikim kom-panija- ma
gde su takve beneficije
dosta 6esto regulisane zakonom,
pa se postavlja pitanje Sta nama
konkretno daje unija za 6lanarinu
koju joj pladamo? Sasvim sigurno
se moze re6i da unije imaju daleko
ve6i profit od dlanarine svojih
Clanova nego Sto unijski 6lanovi
radnici imaju, odnosno dobijaju
kroz beneficije za koje se unija
izborila.
Mislim da su organizacioni
principi unija glavni razlog zaSto su
radnici nezainteresovani za ulazak
u unije. Buduci da su атепбке
radnicke unije osnovane na klas-nim
principima, tu treba i traziti
korene nezainteresovanosti radni-ka.
Jos jedno kao glavno pitanje
radni6ke nezainteresovanosti treba
traziti u njenom obrazovanj'u.
Ako danas uporedite osnovno
obrazovanje атепбке, dece sa
o'orazovanjem svojih vrSnjaka u
Evropi, videcete da je tu velika
privilegija izmedu ova dva Skolska
sistema. Ne moze se reci da su
атепбке osnovne Skole slucajno
na tako niskom obrazovnom prin-cip- u
organizovane, joS manje se
moze govoriti 0 nedostatku finan-cijsk- ih
sredstava." Kapitalisti6ka
klasa Amerike smiSljeno planski
drzi svoj narod na veoma niskom
stadijumu obrazovanja. Zna
burzoazija dobro da bi obrazovan
narod brzo shvatio eksploataciju
koju nad njim vrSe kapitalisti i da bi
Nije nikakvo cudo u Americi videti
prava i svoje pravo mesto u drustu.
nije nikakvo 6udo u Americi videti
decu posle zavrSenog osmogodiS--nje- g
Skolovanja da ne znaju dobro
Citati ni pisati, 0 istoriji i ostalim
granama nauke da se i ne govori.
Marks je govorio da samo
prosvecena radni6ka klasa moze
povesti borbu za svoja prava i da ce
je kao takva i dobiti, odnosno
pobediti u toj borbi. Lenjin je
rekao: Vise vredi zrno znanja nego
киба zlata. Ovo znaju i kapitalisti,
otuda i tako velika borba protiv bilo
kakvog menjanja obrazovnog
sistema u Americi.
Niko to tako ne kaze: "Ne damo
vam da se obrazujete jer бе nam to
sutra smetati", ne: Kapitalisti to
sve lepo i uvijeno tuma6e u бети
ih podrzava i jedan deo samog
naroda.Najbolje opravdanje za loSe
stanje u obrazovanju se baca na
financijske poteSko6e, a tu vec
narod ima razumevanja. Sta da se
kaze kada je u Americi samo 60%
dece иб1апјепо u drzavne Skole dok
je 40% u privatnim Skolama.
U privatnim Skolama su оШбпо
deca bagataSa ili onih koji se bore
da to postanu kao i jednog dela
6inovniStva. Sasvim je sigurno da
narod sve to ne moze razumeti jer
za to i nije pripremljen. Ovde leze
glavni i osnovni razlozi zaSto je
samo 45% ameri6kih radnika
obuhva6eno u unijama dok ie
ostalih 55% potpuno nezaintere
sovano da se organizuje.
I ako ovo stanje danas ne
odgovara radni6koj klasi Sjedinje-ni- h
Ameri6kih Drzava, ne treba
, izgubiti potpuno poverenje u ovu
masovno najbrojniju radni6ku
klasu u svetu. Ako danas radni6ke
unije nisu na principima Mark-sizm- a
i Lenjinizma,to ne zna6i da
se to ne moze ve6 sutra preokrenu-.t- i.
. Upravo danaSnja situacija
ekonomske krize sve viSe ide u
1
prilog radnidkoj- - klasi ovezemlje.
U sve tezoj.situaciji recesije i
depresije, zivotni standard je sve
nizi a eksploatacija od- - strane
burzoazije je sve јаба j to бе upravo
dovesti do otreznjenja ovog velikog
dzina. Tada6e do6i'i do promena u
samoj radni6koj uniji, to бе se
morati doqoditi jer 6e radni6ka
masa priteSnjena teSkim zivotom
krenuti u borbu za svoja prava i u
toj borbi ce do6i do pravog
preporoda u unijama.
Radni6ke unije, ovakve kakve su
danas,nisu dobre, ali to ne zna6i da
nam one nisu potrebne, bolje je
imati ih i takve nego biti bez njih.
Svima nam ie dobro poznato kako
je bilo nekade bez njih, pa zato
treba primiti Cinjenicu onakvu
kakva je. Treba shvatiti da se
атепбке unije joS uvek nalaze na
izvornim principima, boluju od
deCije bolesti ali da su takve kakve
jesu ipak korisne. Verujem da 6e
radni6ke unije u datom momentu
biti brzo reorganizovane i ospo-soblje- ne
za izvrSenje istorijske
uloge koja im je odredena. A sve
dotle treba klasno svesni deo
radni6ke klase da radi ka os-tvare- nju
tih principa, principa
Marksizmai Lenjinizma.
D. Putnik
U Australiji
TEZAK PUT DO PRIZNANJA
LIJECNICKIH DIPLOMA
CANBERRA (Tanjug) — Samo devede-se- t
od ukupno tri stotine devedeset
inozemnih lijeinika, koji su pokusali da u
Australiji nostrificiraju svoje diplome o
zavrsenim medicinskim fakultetima, u
posljednjetri godine uspjeli su to i uCiniti.
Ostali 6e i pored toga sto Imaju diplome da
su Пјебтсј, a mnogi od njih i poduzu
Ијебтбки praksu, morati po-trazit- i drugi
posao jer im Federalna australijska medi-cinsk- a
komisija nije odobrila da se bave
tim poslovima na teritoriju Australije.
Medu takvima je i cetrnaest Jugoslavena.
Novi sistem nostrifikacije diploma o
zavrsenom medicinskom fakultetu uveden
je 1978. godine i on predvida obavezu
polaganja teorijskih i praktiCnih ispita na
engleskom jeziku za sve strane lijefcnike
koji se zele zaposliti u Australiji, osim za
one koji posjeduju diplome medicinskih
fakulteta iz Velike ' Britanije i Novog
Zelanda.
O tome kakav je kriterij komisije koja se
bavi ispitivanjem kandidata najbolje govori
podatak da je samo dvadeset tri posto
lijecnika "proslo" stroge testove. Medu
njima najvise je onih iz zemalja Common-wealth- a.
Zavrsena istraga protiv otmicara
JAT-ov- a aviona
l3ja
BEOGRAD (M.Popovic) — Kako je
novinarima izjavio istrazni sudac, za
krividno djelo otmice aviona odgovarat 6e
Borivoje Jelic (27), bez zaposlenja iz
Bjelovara, Marko Krizic (26), radnik iz
Bjelovara, Milan Prpic (28),inzenjer saob-racaj- a
iz Rijeke, Ksenija Dokmanovic (28),
knjigovezafika radnica bez zaposlenja iz
Bjelovara i Predrag Vidakovic" (21) iz
Rijeke.
Istrazni sudac je izjavio da je izdvojen
postupak protiv sest iz grupe otmicara
Josipa Valentica (22) iz Bjelovara. Za njim
je raspisana medunarodna potjernica zbog
pomaganja u otmici aviona. Valentid je
dan nakon "otmice otputovao putniCkim
automobilom sa svojom djevojkom M. V. iz
Zagreba u Austriju, a zatim u SR Njemadku
— u Munchen.
Kako je istraga utvrdila, otmicu aviona
isplanirao je Borivoje Jeli6, uz pomoc
ostalih sauCesnika, a na ideju je dosao dok
je bio u Kazneno-popravno- m domu u
Lepoglavi.
— Ja sam u zatvoru mnogo Citao o
otmicama aviona i o tome fiesto razmisljao
te dosao na ideju da zajedno otmemo
JAT-o- v avion. S tim sam upoznao i
Valentica kada me je posjetio u zatvoru.
Valentid je bio zaposlen u disko-klub- u
"Skoc" u Zagrebu, gdje su se otmicari
December 2, 1981, NASE NOVINE —5
SAHRANJENUGLEDNI
ISELJENIK
SYDNEY (Tanjug) — Na groblju
u sidnejskom, predgradu Kabra-mat- a
u srijedu su sahranjeni
posmrtni ostaci uglednog jugo-lavensk- og
iseljenika Vlahe Culjka.
Culjak je sa joS dvojicom mladih
jugoslavenskih iseljenika u
Australiji, Mastom Sokom'i Niko-lo- m
Zupanom, poginuo prije
nekoliko dana u prometnoj nesre6i
u Sydneyu kada je na automobil
kojim je upravljao naletjela priko-lic- a
za prenoSenje tenkova. Pri-koli- ca
se otka6ila od vojnog vozila.
Pokojni Vlaho Culjak doselio se
u Australiju s poluotoka PeljeSca
prije dvadesetak godina.
NAJROBI (Tanjug) — jedna vrsta
zitnog moljca, ranije nepoznatog u
Africi, ugrozava postojece zalihe
hrane i suo6ava s opasnoScu od
gladi vise od milijun ljudi i srediS-nje- m
dijelu Tanzanije,
Britanski strucnjadi koji su
pozvani u pomoc, identificirali su
ovu vrstu Steto6ina kao zitne
moljce pod stru6nim nazivom
"Prostephanus truncatus" koji su
dosad bili poznati jedino u central-no- j
Americi i u dijelu Sjedinjenih
Ameri6kih Drzava. Pretpostavlja se
da je ova zitna napasfuvezena" u
Tanzaniju zajedno s kukuruzom
koji je prispio brodovima iz SAD.
U podrucju Tabora, u centralnoj
tanzaniji, moljac je ve6 uniStio
viSe od 30 posto zaliha kukuruza, a
razorena su i drvena skladiSta koja
takoder napada ova vrsta Steto-cin- a.
U napadnutoj provinciji
uvedena je neka vrsta karantene
kako bi se sprijecilo Sirenje zaraze
u ostala podrucja Tanzanije.
д.удут имдиррз)
1492 — Na drugom putovanju za
Ameriku, na koje je posao sa 17 brodova i
1500 ljudi, Cristof Columbo je otkrio
Portoriko.
1497 — Portugalski moreplovac Vasco
de Gama na prvom putovanju u do tada
nepoznat svijet, otkrio je put za Indiju oko
rta Dobre nade.
ce&tosastajali, pacak i spavali, i utvrdivaii
detalje otmice aviona. Tako je Jelic od
jednog majstora u Varazdinu narucio tii
penkale — pistolja s po jednim metkom
posto je vjeovao da ce tako lak§e proci
kontrolu na aerodromu. No, penkale nisu
kupili jer im se nisu dopali zatvarafii.
Jelic je nabavio dva pistolja, ali je jedan
na putu od Bjelovara za Titograd bacio u
Могаби, a zadrzao samo "waiter" 6,35
milimetara koji mu je, kako je izjavio na
saslusanju, bio najpogodniji za sakrivanje.
Okrivljeni tvrde da se, uoci samog puta,
Valenti6 uplasio i — odustao.
Zanimljivo je da su otmicari obilazili
aerodrome od Zadra do Dubrovnika kako bi
se upoznali sa sistemom osiguranja i
kontrole putnika. Na kraju su izabrali
aerodrom u Titogradu, gdje je Jelic uspio
unijeti pistolj u avion. Pistolj je bio
sakriven u carapi, dok je Krizic noz unio u
dzepu sakoa.
Za krivifino djelo otmice aviona predvi-denes- u
kaznedo 15 godina zatvora. U toku
je postupak oko izrufienja Valentica koji je,
kako se saznaje, u SR Njemaikoj. Обекије
se da de zamjenik okruznog javnog tuzioca
DuSan Trninid uskoro podici optuznicu
protiv otmidara, a sudenje de se, vjerojat-no- ,
odrzati potkraj godine.